ИЗБОРИ
СУ РАТ,
ЗА
ТО ТРЕБА ВОЈСКА
Ни сеоску
снашу немереш јебат на прелу, ако ниси изградио инфраструктуру.
И немаш Посматраче
на Јебачком Мјесту.
Јер. Ако нико
није уписо, да је изашла и стењала, ко да и ниси.
Само код
Срба море да се у биртији сједи и на Изборе иде, нако.
Море и код
ових источњачких и западњачких варијанти, девијација и деривација српскијех.
На овим
Изборима за Предсидетеља Сербије, том најепохалнијем догађају послије Косовског
Боја, кад је Десет ишло на једнога, Опозиција и Противкандидати добро су и
прошли.
Како никакве
Странке нису имали. Ни Страначке Организације. Нешто од остатака Демократске
Странке тешко да се може рачунати у битнију маневарску јединицу у том Рату.
Дабоме да
су Избори Рат.
Само се не
пуца бојевом муницијом већ Гласовима.
И нема
Армије већ Страначка Организација, нема Ровова, већ Бирачких Мјеста.
Србија има,
заокружујући, 8.500 Бирачких Мјеста.
Да би неко
учествовао у Изборима, само учествовао, не разматрајући његов рејтинг, јер је
то услов и за оне око Прага и за оне изнад 50%, мора имати прецизно разрађене и
организоване Батаљоне Активиста.
Говорићу о
само неопходним Војницима и у минималним количинама.
► 2 или 3
Посматрача, на Бирачком Мјесту који ће најмање двапут слати списак бирача на
којим су заокружени они коју су изашли и који су чланови Странке.
То је
између 17.000 и 25.500 Посматрача.
► По један
саобраћајац, са аутомобилом, са Бирачким Мјестом, Посматрачима и слично.
То је 8.500
Активиста.
► По један
возач за два Бирачка Мјеста, не знам колико Бирача обухватају, просјечно, БМ,
који ће превозити старе, изнемогле и болесне сталне гласаче Странке.
То је 4.250
Возача.
► По пет
Чланова Мјесног Штаба, за свако БМ. Што укључује и Активисте који ће позивати
Сталне Гласаче Странке и Чланове Странке, ако нису до одређеног рока изашли на
биралишта.
То је
42.500 Активиста.
Укупно, то
је: 55.270 Активиста (узевши 20.000 посматрача, јер не требају свуда троје).
Сви они
морају бити врхунски обучени на страначким семинарима и курсевима, од изборног
законодавства до права свих учесника на Бирачком Мјесту.
Сви морају
бити дисциплиновани као диверзанти у непријатељској касарни. Ни да кихну, нити
да пишати иду.
Сви морају
бити провјерени Страначки Активисти и одани. Као манастирски испосник Богу и
Крсту.
Тај минимални
број може се слободно помножити са два. Да не идем даље, јер Мјесни Одбор је
најмање Десетина у том Рату. Да не помињем структуру за Младе, структуру за
Жене, структуру за Пензионере.
То у Србији
нема ни СНС, односно Вучић.
Вучић има,
али са параорганизацијом. Која му је претежни дио у тој Групи Армија.
Зато су
Избори, по Десет Противкандидата, добро и прошли.
Ако се
оствари димна бомба, коју Вучић баца јутрос, о Општм Изборима у јулу, а које
бих и ја организовао да сам на његовом мјесту, шансе било кога, осим СНС, биће
минималне.
Чак и СПС,
јер је Дачић унизио борбену готовост својим безпоговорним подсукњарством
Вучићу.
Јер. Нико
не може изградити Страначку Организацију у једном мандату. А о неколико мјесеци
не треба ни зборити.
Есенесдеу
је, иако је на сваким Изборима скоро увијек удуплавао резултат, требало Десет
Година, до побједе, 2006е.
Стога не
чуди да су *спонтани* Протести у Србији убједљиивији од противвучићевских
резултата на Изборима.
Јер је
Протесте, и спонтане, много лакше организовати него Странку.
А без
Политичке Странке са Организационом Армијом, Вучића се може, и сваког другог,
само оборити силом и ванпроцедурално.
Или може
сам упасти у раку коју себи ископа. Ако је довољна Будалашина.