ИЗБОРИ СУ РАТ,

ЗА ТО ТРЕБА ВОЈСКА

Ни сеоску снашу немереш јебат на прелу, ако ниси изградио инфраструктуру.

И немаш Посматраче на Јебачком Мјесту.

Јер. Ако нико није уписо, да је изашла и стењала, ко да и ниси.

Само код Срба море да се у биртији сједи и на Изборе иде, нако.

Море и код ових источњачких и западњачких варијанти, девијација и деривација српскијех.

На овим Изборима за Предсидетеља Сербије, том најепохалнијем догађају послије Косовског Боја, кад је Десет ишло на једнога, Опозиција и Противкандидати добро су и прошли.

Како никакве Странке нису имали. Ни Страначке Организације. Нешто од остатака Демократске Странке тешко да се може рачунати у битнију маневарску јединицу у том Рату.

Дабоме да су Избори Рат.

Само се не пуца бојевом муницијом већ Гласовима.

И нема Армије већ Страначка Организација, нема Ровова, већ Бирачких Мјеста.

Србија има, заокружујући, 8.500 Бирачких Мјеста.

Да би неко учествовао у Изборима, само учествовао, не разматрајући његов рејтинг, јер је то услов и за оне око Прага и за оне изнад 50%, мора имати прецизно разрађене и организоване Батаљоне Активиста.

Говорићу о само неопходним Војницима и у минималним количинама.

► 2 или 3 Посматрача, на Бирачком Мјесту који ће најмање двапут слати списак бирача на којим су заокружени они коју су изашли и који су чланови Странке.

То је између 17.000 и 25.500 Посматрача.

► По један саобраћајац, са аутомобилом, са Бирачким Мјестом, Посматрачима и слично.

То је 8.500 Активиста.

► По један возач за два Бирачка Мјеста, не знам колико Бирача обухватају, просјечно, БМ, који ће превозити старе, изнемогле и болесне сталне гласаче Странке.

То је 4.250 Возача.

► По пет Чланова Мјесног Штаба, за свако БМ. Што укључује и Активисте који ће позивати Сталне Гласаче Странке и Чланове Странке, ако нису до одређеног рока изашли на биралишта.

То је 42.500 Активиста.

Укупно, то је: 55.270 Активиста (узевши 20.000 посматрача, јер не требају свуда троје).

Сви они морају бити врхунски обучени на страначким семинарима и курсевима, од изборног законодавства до права свих учесника на Бирачком Мјесту.

Сви морају бити дисциплиновани као диверзанти у непријатељској касарни. Ни да кихну, нити да пишати иду.

Сви морају бити провјерени Страначки Активисти и одани. Као манастирски испосник Богу и Крсту.

Тај минимални број може се слободно помножити са два. Да не идем даље, јер Мјесни Одбор је најмање Десетина у том Рату. Да не помињем структуру за Младе, структуру за Жене, структуру за Пензионере.

То у Србији нема ни СНС, односно Вучић.

Вучић има, али са параорганизацијом. Која му је претежни дио у тој Групи Армија.

Зато су Избори, по Десет Противкандидата, добро и прошли.

Ако се оствари димна бомба, коју Вучић баца јутрос, о Општм Изборима у јулу, а које бих и ја организовао да сам на његовом мјесту, шансе било кога, осим СНС, биће минималне.

Чак и СПС, јер је Дачић унизио борбену готовост својим безпоговорним подсукњарством Вучићу.

Јер. Нико не може изградити Страначку Организацију у једном мандату. А о неколико мјесеци не треба ни зборити.

Есенесдеу је, иако је на сваким Изборима скоро увијек удуплавао резултат, требало Десет Година, до побједе, 2006е.

Стога не чуди да су *спонтани* Протести у Србији убједљиивији од противвучићевских резултата на Изборима.

Јер је Протесте, и спонтане, много лакше организовати него Странку.

А без Политичке Странке са Организационом Армијом, Вучића се може, и сваког другог, само оборити силом и ванпроцедурално.

Или може сам упасти у раку коју себи ископа. Ако је довољна Будалашина.