ДА ЛИ
ДИКТАТОР
СТВАРА
НЕЗАИНТЕРЕСОВАНЕ
ПОДАНИКЕ
ИЛИ
НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ
ПОЈЕДИНЦИ
СТВАРАЈУ
ДИКТАТОРА
И
ДИКТАТУРУ
То је
филозофски проблем, смјештен у политичкој соби људске историје, раван ономе да
ли је старија Кокош или Јаје.
С тим што је
јасно да је старија Кокош, која је промијенивши начин разможавања, почела да
носи јаја.
Темељно и
вјечно неријешен проблем људског колективитета је однос са појединцем, са
Индивидуом.
Појединац у
сваки Колективитет улази због неког интереса.
Неко на
роштиљање иде да нешто јебе, неко да да нађе момка, неко да се нароља ко крмача
и мамура два дана.
Зато роштиљање,
и други, слични, колективитети, трају кратко.
Колективитети који
трају дуго, међутоа, утичу на темељна егзистенцијална питања, питања опстанка и
простора.
Уважавајући малоприје
речено, Интерес Појединца, покушавао сам Велику Политичку Странку организовати
као Политичку Породицу.
Која почива на
два конструкта.
Интересу
Појединца и Правилима и Процедурама.
Правила и
Процедуре би требале да спречавају прекомјерне и штетне Интересе Појединца.
Да омогуће претварање
његове заинтересованости, Интереса, дакле, у Активизам.
Да га не
деактивирају, деморалишу и демобилишу.
А да никоме не
омогуће апсолутизацију свог Интереса.
Јер Апсолутизација
Интереса, у политичком, правном и државном систему, зове се Диктатура, Тоталитура,
Апсолутизам.
Дабоме да
нисам успио.
Држава такође
мора да формира Правила и Процедуре. Јер је евидентно да Појединци, припадници
једне Нације имају Интерес да живе у том Колективитету.
Након Распада
СФРЈ, ни једна Држава, односно НДД Сфера, није успјела, није умјела, да формира
Правила и Процедуре.
Тако су,
умјесто држава, настале Вукојебине, Насеобине, Натовине.
Србија се није
снашла у Распаду Југославије.
Цијену су
платили сви Срби изван Уже Србије, а и ту синтагму су сковали неспособни
идиотиди НДД Сфере, осим Републике Српске.
Србија, њена
НДД Сфера, није се снашла ни послије Распада СФРЈ.
Цијену, сада,
плаћа она и Срби Уже Србије.
Једна од тих
цијена је и Тоталитура Вучића.
Протестери
кажу да је то Диктатура.
НДД Сфера Србије
није успјела да уобличи политику Националног Интереса и Националне Државе.
То су
искористили крокодили са стране и даље разарали Нацију Државу Друштво.
Препустили су
Појединца његовом Интересу.
А то је
најефикаснији пут као поптуној управљивости и територијом и људима.
Што је основни
циљ Морганизма, Нато Пакта и Финансијерског Територијализма.
Вођени својим
појединачним Интересом, људи се не занимају за Колективитет, за Опште Послове,
за Будуће Вријеме.
Тако, свакога
дана, у свом малом Интересу, Појединац пропушта шансу да се изграде Правила и
Процедуре. И спречава их, чак.
Док се једног
дана не пробуди и види да нема радног мјеста, да нема егзистеницију, да нема за
кога да гласа. Да Власт Влада сама себи а да их ти Појединци, једноставно и не
занимају.
Јер их у
филозофском, па и у политичком, смислу и нема.
Битак и
Вријеме свело се само на Вријеме. Вријеме Власти.
Вучић је
акумулирана посљедица форсирања Појединачних Интереса.
И то не траје
од јуче.
Стога није
могуће окривити било кога.
И Вучић је, у
почетку, имао само свој мали Појединачни Интерес, као и Пера из Ваљево.
Можда је био
болеснији у односу на Перин, али је био мали.
Пера је толико
био заокупљен својим Интересом, да није примијетио да је Вучићев болестан.
Пера је развио
свој Интерес до максимума. Није пио само Ваљевско пиво, укључио је и Хајнекен,
и Амстел, кад је било неке шансе.
Вучић је,
такође, не знајући за Перу, Вучић није знао Перу, Перу Вучић није занимао, развио
свој Интерес до максимума.
Вучићев Интерерс
се зове Власт. Сва Власт.
Он то не
конзумира на гајбе, као Пера, док није почела јетра да му поболијева.
Сада је тај
несклад Интереса постао проблем. За Целу Србију.
Али. Сада не
може Пера да се врати на почетак.
Што је
најтрагичније, не може ни Вучић.
Ни Србија не
може да се врати на почетак.
Може да иде само
све ниже и ниже.
Што ће и да
чини.
Након неког
времена, нико се неће сјећати Пере и Вучића.
Не знам шта
ће, тада, бити са Мојим Малим Појединачним Интересом.
Не знам да ли
ће га уопште и бити.