ФИЛОЗОФИЈА САМОСТАЛНОСТИ

НИЈЕ РАЗУМЉИВА КАО

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ,

БИТАК И ВРИЈЕМЕ

И ХЕГЕЛОВА ДИЈАЛЕКТИКА

Потребне су нам Тврђе Самосталне а не Чадори Отомански.

Нажалост. Ова локална констатација, данас је паневропска. Ако не и свесвјетска.

Никада више није било жеље, праксе и остварења покоравања, подвлашћивања, запосједања, освајања и поробљвања. У цијелој људској историји.

Некада су постојале Колонијалне Силе. Али их није било много. Некада су се оне утркивале да опљачкају све више и више. И пренесу у своје пријестолнице.

Данас је колонијалних сила мало и пљачкају наше душе. Поред наших богатстава, културе, насљеђа и историје.

Али њихових најамника, пљачкаша и поробљивача, много је.

А наше Душе и наше Свијести, опијене глобализацијом, интернетизацијом и интеграцијама, више не умију да разлуче ни одакле зло долази ни како му се одупријети.

Што се српске тренутности тиче, не зна се да ли су више најебали они који су ишчишћени и елиминисани са своје земље, U Хрватској, у Федерацији БиХ, са Косова, у Македонији, или они који су остали, у Републици Српској и у Црној Гори.

Оне прве несретнике су однијеле Олује и они више не постоје. Нису пристали тамо гдје су дошли а повратка им нема.

Ове друге несретнике настоје да затру у властито земљиште на којем су.

То се налази у Политичиким Програмима Странака, као што Странка Демократске Акције има у свом програму укидање ентитета. То се односи, искључиво и једино, на Републику Српску.

То се може превести као Укидање Срба.

Али. То је програм и Сарајева цијелог. Једне цијеле котлине, гротла унитарног отрова, и полигона Бошњачког Политичког Круга.

То није екслузивно противсрпска Котлина. Она је и противхрватска. И противмуслиманска, ако се неко дрзне.

Та Сарајска Котлина мала је експозитура великих пљачкаша Наших Душа.

Њоме, нажалост, управља једна Сукњара, као што су то чинили и њени претходници, столујући у Једној Амбасади.

Републици Српској и Србима Овдје, у Дејтону је призната Државна Самосталност, као додатни орден Опстанка.

Република Српска и њене ратне и поратне власти, подобро аматерске, нису умјеле да то сачувају у изворном облику.

И данас не разумију ту Филозофију Самосталности.

Која је тешка, претешка, вриједна, превриједна. А плаћа се тако јевтиним монетама. Главама и Крвљу.

Не разумију је ни Хрвати у Федерацији БиХ.

Савез За Промјене прихватио је поддимијску топлину Бакир Чадора и отишао да се слуганством у Сарају бори за Републику Српску. То је чинио и Момо Крајишник. Па, послије њега и Слоговци и Есенесдеовци. На разне начине.

То чини сада  Хадезе БиХ. Па и Хаенес.

Њихова најактуелнија слуганска акција је приједлог измјена Изборног Закона БиХ, Lex Antikomsicalis.

Што им неће проћи, дабоме.

Никада Шекуларца нико није предриблао његовим финтама. Никада противника нико није побиједио на његовом ратишту и по његовим правилима.

Свака нада да се у Сарају може компромисом, суживотом, толеранцијом, европејством, интеграцијама, мултипиздомматерном, нешто постићи, велка је историјска варка. Која води у нестанак Срба и Хрвата на простору БиХ.

А у том нестанку, Србија и Хрватска неће ни прстом мрднути.

То је само продужетак садашњег Сарајцентризма. Што се у дуљем времену покаује као његово јачање.

Срби и Хрвати морају промијенти Филозофију Самосталности. Тако што ће је темељно схватити као упоредну линију Опстанка и Самосталности.

То није лако.

Јер људске јединке и колективитети, слаби су на лажну важност, празне почасти, провидне функције и црне ситне паре.

Сиротој Души и чешљуга у гујици чини велико задовољство.

Филозофија Самосталности Српске подразумијева да се јачају овдашње Тврђе, да се овдје гради сваковрсни живот, од економског до културног. Да се не распродаје оно што је још остало јер ће требати и другима, послије нас.

Да се не иде у Сарајево и да се доље не глуми суживот и љубигузје Ћаршји Насвећетирстране.

Филозофија Самосталности треба да почива на пресијецању свих веза са Сарајевом.

То није лак и кратак посао.

За то требају животи и школе.

За то треба Национални Програм и Национална Свијест.