ПИК, ОХР,

СПК И АМАМБ,

УВЕЛИ СУ

БиХ У РАСПАД

Јучерашње ПИК – саопштење, још једна Овца Јаловица Босне и Херцеговине, само је споменик једној пропалој политици која је земљу довела до Немогућности. До Распада. До Предратног Стања.

Четворка коју сам иментовао, с тим што је у том процесу, Сарајевски Политички Круг прерастао у Сарајевски Бошњачки Круг, а ако се овако настави, биће то Сарајевски Бакиров Круг, дјеловала је невјероватно синхронизовано, обзиром да се ради о посве различитим намјерама, циљевима и геостратешким интересима.

Ну.

Ујединио их јединствен надциљ. Елиминација Републике Српске и Срба.

ПИК је најзлогласније протекторско унитаристичко гнијездо у историји овог поднебља. Да је Бенјамин Калај имао такво гнијездо, БиХ би се данас простирала до Манџурије а сви њени живитељи би се звали Мехмед.

Злогласни ПИК не постоји у Дејтонском Мировном Споразуму. За разлику од ОХР и Високог Представника. Али ни ОХР ни ВП, у том споразуму не постоје у овом монструозном облику, односно у облику у коме су дјеловали за вријеме од задњег дана Вестендорпа, када је наметнута БХТ, па до краја Лајчаковог мандата.

Злогласни ПИК се појавио у Лондону, 8. и 9. децембра 1995е. Као Peace Implementation Conference. Конференција за споровођење Мира је одржана са циљем да мобилише Међународну Заједницу да помогне усраној и напаћеној Босни.

Али њен закључак је био, без дејтонских основа, да се формира PIC. Peace Implementation Council. Савјет за споровођење Мира. Тад је одређено да Управни Одбор Савјета чине представници сљедећих земаља и институција: Канада, Француска, Њемачка, Италија, Јапан, Русија, УК, САД, ЕУ, ЕК и ОАК коју заступа Турска.

Могли су убацити и Аргентину. Да неку пријатељску одиграмо против Месија.

Сва та булументарна концилија дјеловала је под предсједништвом Високог Представника.

Након Лондонске Конференције, на министарском ниову PIC се састао пет пута. Тако и у Бону гдје су усвојена чувена Бонска Овлаштења ОХР-а и Високог Представника.

То су све биле противсрпске расистичке одредбе. Од којих су страдали и неки Хрвати.

Високи Представници су мијењали Уставе, смјењивали изабране и именоване, доносили одлуке и наметали законе.

Огроман је попис противсрпских а протихрватских одлука и намета Високог Представника. Од конститутивности свих свуда до Лајчаковог покушаја да се укине Ентитеско Гласање.

Све то је довело до привидног јачања Сарајева и његовог једновјерског мрачњачког Унитаризма. А у стварности, то је била изолација Сарајева, не само од Срба и Хрвата већ и од других бошњачких подручја.

Довело је и до противљења Републике Српске. Која је у протеклих десет година зауставила најезду еродимата из ОХР, Сарајева и Америчке Амбасаде.

Али повратак на изворни Дејтон није могла ни да отпочне.

Штета. Јер изворни Дејтон је омогућавао јачање бошњачких и хрватских подручја у Федерацији и јачање Републике Српске што је могло бити јамство да се БиХ барем географски држи на окупу.

Јер, како ствари сада стоје, и то је упитно. У будућности, не тако далекој.

Довело је до противљења и јачања Хрватског Територијалног Сустава. Формиран је Хрватски Народни Сабор, пропало је сарајевско бирање Хрвата у Предсједништво БиХ. Поново се говори о повратку Херцег Босне. Која је уништена као преткорак уништења Републике Српске.

Довело је до Референдума. О Дану Републике. Мада се десет година говори о најважнијем, Референдуму Самосталности.

То су, већ, кораци без повратка.

ОХР је омлитавио, као и PIC му. Сарајево је у безизлазу, још само један пенџер гледа на Ердогана. Америчка Амбасада је џаба градила нову зграду у Сарајеву.

Да су паметни, као што нису, у Сарајеву би подржали Хрватско обједињавање жупанија, вратили се на Десет Дејтонских Надлежности и сачували БиХ.

Јер. Нема више ко ратовати за њих.