СРПСКИ

ЦИКЛИЧНИ

ЦРНИ

ТАЛАСИ

Има нешто немоћно у Чојеку, нешто што га гони и води у још већу Немоћ. Има Људи који не знају куд би па окрену назад. Који не знају шта би па стоје у мјесту и серу подасе како би осталим пролазницима, на стазама и богазима, рекли како је све труло, усрано и смрдљиво. Има Људи који су неспособни да серу пред другима, али су упорни и инсистирају на томе, а још су неспособнији да серу сами са собом. Одавно је неуки Народ о свему рекао све. Па и за такве протуве. Онај ко није радио ништа зна све. Онај ко стално има прољев, све зна о тврдој столици.

Срби, као и сваки народ, имају много добрих особина. Стиде се, мало, да о њима еглене, не воле да их истичу а још мање им се да да их развијају, унапређују и усавршавају.

Али, зато, имају пар лоших особина које умију да распростру по сваком живом јадничку српскога рода. Да их, те несрећне лоше особине, дигну на пиједестале и учине важнима, да од их сачине и цркву, и хоризонт и гроб. Да из њих рађају јавне јунаке и укивају их у небеса, како би они, обични инокосници, остали и даље мали и небитни.

Понекад се чини да вијековима изнова доказују како се у небо, у висине, диже само оно што је празно и лагано.

Те негативне српске особине могу да обликујем, уз одређена уопштавања, као

● Вашаровање, шаторовање, претварање Друштва у шатор и вашар

● Разгологужење

● Трачање и ојетрвљење

● Обезвређивање и облаћење

● Омржњење без отрежњења.

Прије Ратова Браства и Јединства, у СФРЈ је, у једном времену, био у моди Црни Талас у филмској умјетности. Која је, иначе, у тој Југославији била на великом ауторском и креативном нивоу. То није била тржишна индустрија али јесте била Креативна Индустрија. Данас, у земљурцима овим, није од тога остало ништа. Данас су велики глумци Зоки Милановић, Александар Вучић. А у позадини кадра стоји и ћути, Бакир Изетбеговић, епизодист. Редитеља и режисера одавно нема. Све се одвија и игра само.

У том Црном Таласу Филма сконцентрисало се извјесно друштвено и стваралачко незадовољство Соцјализмом, Самоуправљањем, Југославијом. Па се, онда кренуло, у заблаћивање Црнилом.

То је СКЈ мудро препознао и оштро искритиковао. Такорекућ, елиминисао. Зашта нисам био, дабоме. Али сам, у себи и ликовао. Јер, тај Црни Талас није садржавао и имао никакво рјешење или алтернативу. Да је то било барем на нивоу Српског Лажног Либерализма или Панјугословенског Филозофског Праксисизма, ибожепомози.

На тој матрици Црног Таласа, послије је уздигнут Истребљивачки Национализам, који је срушио све. А сада се види да није имао алтернативу ни рјешење за било шта.

Србијански Срби су ове особине развили за златне медаље на узастопоних четири, пет Олимпијада.

У Српској, која ме више занима, неке од ових особина још пишке у пелене, неке су почеле да пужу, неке су у ниском старту а неке и трче.

Разлика је између овашњих Срба и србијанских Срба. И ми их у тим, неким, дисциплинама никада нећемо стићи. Али имао својих златних умијећа на којима нам могу и да завиде.

Овдје се у јавном и политичком животу, јер, културни, интелектуални и просвјетни, потпуно је угашен и затрвен, искристалисало, у годинама послије рата, неколико њутнових закона друштвене и националне физике, који су, као и стварни, стигли дотле да се не пропитују, не провјеравају, не тестирају у лабораторијама.

● Што Црње То Боље. На томе њутновог закону дио политичке артикулације гради своје политичке подлоге и платформе за управљање НДД Сфером. Добро што то раде периферци. Али то је постала и животна политичка линија Српске Демократске Странке. Која ће радо себе назвати Државотворна. Јер јој је Српска и Демократска, очито, премало. Такву политику Есдеесу намеће Босићево Вођство. Које није ништа изградило, чак ни Тупајићев Аеродрома на Сокоцу. Али прецизно зна колико је украдено од свега што је у Републици Српској досад изграђено. И то је њихов Квадрат Над Хипотенузом. У то се не сумња.

Босићево Вођство од Есдееса чини Колективног Васковића.

● Форсирање Лажи. Нпр Дужничко Ропство Републике Српске. Сви су спремни да о томе причају. Чак и они, економисти, који знају да сателити имају посебне камере, кад снимају земљу, чији зраци могу да прођу кроз дужнички омотач. Јер, цијела Кугла Земаљска живи у дуговима.

При томе није битно да ли је задужена Федерација, Хрватска, Србија. Важно је да пропадне Република Српска.

● Теза да је бити против Власти, аутоматски бити поштен, независан и слободоуман. Јер сви су у Власти неспособни, непоштени, зависни и криминални. То што их је већина бирала, на демократским и слободним Изборима, то само, кобива, доказује поштеност Црне Мањине.

● Трач постаје основна јавна, политичка и страначка технологија. Њу је, овдје, први, сименсовски савршено, проводио Есдеес. А онда је преузео Есенесде. За унутарстраначке потребе. Тако да је почела, Технологија Трача, да излази и изван организацијских меандара Есенесдеа, у економске, кадрвске и територијалне сфере Републике Српске.

Све су то веома опасне болести. За НДД Сферу. За Нацију Државу Друштво. Јер Црнило Ума, Јавно Црнило, Политичка Мрклина, захватају умове који их генеришу, замасте их, зацрне, учађе, умркну, преко сваке мјере па се то, временом, спече, скори, сасуши, да ни малим прстом не можеш да мрднеш. И ништа не можеш да видиш. Та парализа се простире и на цијело друштво и јавност.

То постаје Самоуништавајући Нихилизам.

Ништавило Властитих Њедара.

То је назадак људске свијести. Чак и Марксисти, који су испаметовали Револуцију и уништење претходног поретка, власништва и морала, послије су лансирали синтагму Критика Свега Постојећег.

Српско Црнило Јавног Ума лансира синтагму У Црно завиј, у Црно закопај, Црним прекриј. Све. Не питајући се Куда, потом, и сучим, да кренемо.

Филозофија је то окатактерисала као Националну Аутодеструкцију.

Срећом, код нас у Српској, то је још на нивоу трагичне Поробосићевштине, смијешног Михаљчишћења или оџачарског Беентевеисања.

Што нас не ослобађа лијечења.