УМИРУ НОВИНЕ,

СМРТОВНИЦЕ НЕМА

КО ДА ОБЈАВЉУЈЕ

Нешто није уреду са Друштвом и Државом у којој има пуно Новина.

Без обзира да ли је богата или никаква.

И у једној и у другој, све те силне Новине служе за лаж.

У богатој земљи, за богату лаж. У никаквој земљи, за никакву лаж.

У ботатој земљи, лажи је мање али су љепше и примамљивије. И много важније. У никаквој земљи, лажи су голе ко костур и свакодневне. Неважне су. Али других немамо.

Кад сам, као бивши новинар, изашао из ровова наших тримултних ратова, на бијели дан, и видио како све бехара и све цвјета, како је економија одмах добила замах у продаји шверцованих цигарета по тротоарима и ногоступима, гдје су нови бизнис робови сједили на бетонским елементима а на картонким кутијама излагали бјелосвјетску понуду какве није било ни у дјути фри кошанама, и како су се намножиле новине, био сам и сретан и плачан.

Сретан, јер моје бивше занимање добија на цијени, множини, демократији и слободи. А тужан, јер сам испао из колосијека и нећу учествовати у том узлету гутенберговог словца у медијску галаксију.

Данас, након свега, могу да кажем да се Ратник Зајебо.

Бивше занимање постало важно ко и моје ратовање. А боље не би прошло ни да сам ја учествовао у њему.

Ну.

Постоји једна законитост, коју ми, Дјеца Самоурављања, рођена поратних гладних година,  нисмо схватили док нисмо крв пропишали.

Кад Друштво уђе у Хаос, Јавност уђе у Анархију а Информације оду на Отпад.

Новинарство, које су одмах почели медено да зову Медијима, служило је само за лажи. Лажи о Слободи, Демократији, Тримултизму.

Ми, Дјеца Новинарства, нисмо схватили да су лажи успјешне само ако су у великом тиражу. А лажне су, ако су у много малих тиража.

Па смо сви покретали новине.

Било је више дјеце него секса.

Било пара, било лопова, било странаца.

Новине постале ко лизала. Дугачке бомбоне.

Видјело се да постоје три врсте новина.

·        Приватне, у власништву кркана, финансиране од ратнопрофитерског и шверцерског колача

·        Приватне, али плаћеничке, финансиране од Странаца Усранаца

·        Ничије, које ће ускоро пријећи у власништво кркана, финансиране од блиског сношаја Власти и Дотичних.

Ми, Дједови Новинарства, одмах смо видјели да је битка за Новинарство спала на малобројне нејаке Новинаре. Које ће ускоро преплавити непотистички теткини синови и ћери, курсаџије независног и истраживачког новинарства и плаћенички пушачи.

То, и општи интернетски и пичкерски телевизијски стршљеник, убили су све у Новинарству. И у оно нешто мало Новинара. Који су се борили до задњег рова.

Ако неко не зна ко је данас све Новинар, нека погледа ко је данас све Мектић.

Девалвација је иста.

И нормално, да пропадају Новине.

Јучер је отишао Прес. Који је толике године покушавао да буде Новина а да не буде Блиц, Шлиц или Пиц.

Није могао да опстане. Иако је имао највише добрих, добронамјерних и искрених новинара.

Јер, Новине могу да опстану само ако добро пуше Властима, или ако им важни из Власти, из неког разлога, морају барем мало да пуше.

На Тиражу, на Огласима, чак и кад су рекеташки, не могу опстати.

Пошто се Осовина Историје никад не враћа, ни Новине се више никад неће вратити.

Нема Новина без Државе.