ЗАШТО

НИ ВУЧИЋ НИ ДОДИК

НЕМАЈУ ОПОЗИЦИЈУ

А нису, ни један, на челу Великог Народног Покрета епских размјера и сломних времена.

Овдје морам да прецизирам. Опозицију сматрам унутрашњом политичком моториком која има путеве, барем у плановима и програмима, куда и како даље. Опозицијом се не може назвати неко ко продаје земљу странцима, призива странце, практикује политику издају срачунату вијек или два. Опозиција је краткорочна појава. Као и Власт. Срачуната на мандат, два, или можда три. Ни Власт ни Опозиција не смију чинити ништа што ће се морати да трпи вијек или два. Оно што засеру, треба да може да се трпи највише мандат или два.

Опозиција није кад је неко обичан Противник Власти или Режима. То је болест која се сматра уобичајеном.

Како стоји Вучић у Србији.

На Пинкуши и у таблоидима, феноменално.

На лицима људи, равнодушно или мрачно.

По земљи Србији, као Лажни Цар који је претвара у подгузњака Нато Пакту. Фашистима који руше земље по свијету. Ако баш не Фашистима, онда онима који су након двије хиљаде година, усред чистог мира, бомбардовали једну европску пријестолницу и једну Земљу Србију, зарад племенских хорди, дивљака и криминалаца којима треба направити државу, отевши Српску Земљу.

Како стоји Додик у Српској.

У медијима, државним и приватним, Како Тако. Више Тако.

На лицима људи, још увијек ведро подржавалачки.

По земљи Српској, као неупитни Цар. Јер нема на видику никога ко га може побиједити на изборима. Нема већ одавно. То је Додику створило илузију моћи која није стварна. Која је додата оној стварној моћи и од које он заборавља ту стварну.

Па је превише близу себи пустио тајкуне, мајкуне, бизмисмене, сјецикесе и лишајеве. И у странку их је листом пустио. Што доводи до деструкције некад здраве, политичкопородичне организације каква је Есенесде. У странку је ушло превише директора, јебача, парољубаца, електропривредаша, феудалаца, губара, мрмака и кртица.

Многи од њих сугеришу Додику да треба да постане Вучић.

Биће опасно када то и Додик помисли.

Јер, овдје услови нису исти а овдје Срби нису политички глупи као Срби у Србији.

Вучић, Службе и Амбасаде, што не значи да је Вучић на првом мјесту и да је најзаслужнији, раскрчили су Предсјендику СНС-а пут, и за СНС и за Власт, уништивши све што би могло да лане или кихне опозиционо.

Вучић иде путем Политичке и Територијалне Издаје Србије. Коликогод се то покушавало прикривати. Најбоље стање Србије, у том сегменту, неће се прочитати из туземних знакова и потеза Вучића, Дачића, Николића и ситњарије. Прочитаће се из потеза, реакција и става Русије.

Таквој политици је тешко бити Опозиција.

Зашто. Зато што не можеш бити Опозиција на крвотоку Нисмо за Нато, јесмо за Русију. То није политички опозициони програм. То је практична изведба. Занатски радови. Програм мора да постоји прије тога.

Да би се формирала Опозиција, у Србији, на унутрашњим путевима, путевима Самосталности, Напретка, Економије, које ће бити темељи Неутралности, што је реално и љепше друго име синтагме Ми смо за Русију, потребна је комуникација, масовно незадовољство, политичка конфигурација. А тога још дуго неће бити или неће бити услова који ће то омогућити. А биће оних који ће то спречавати.

Дакле. Док Вучића не оборе, они који су му направили крчевину, ништа.

Додик иде путем Самосталности Српске. Он није преузео Есдеесову Реторику. Није био Интернационалист па се преобратио у Националисту. Он је, код преузимања власти 2006е све њих зајебао. Мада је Чавић покушао да зајебе њега. Јер, Додик има талент за то. Ајнштајн импровизације а Гатузо система. Колико је Додик талентован за Политику, толико је Вучић глуп за Политику.

Зашто је Додик талентован. Зато што разумије шта Народ мисли па то стави на политичку траку, пакује у разним амбалажама и поново испоручје Народу.

Вучића не занима шта Народ мисли. Он је нарцисоидни политикоимбецил који од себе не види Народ.

Додик је убједљив кад препакује, што је саставни дио талента. Вучић је обични лажов.

Додик је имао Опозицију. То је била Српска Демократска Странка. Партија Демократског Прогреса никад није била ништа и њу овдје нећу разматрати, чак ни као дио Савеза За Промјене.

Слабост Есдееса што се, послије рата, није трансформисала у Политичку Странку, искористили су многи. Од Драгана Чавића до Неких Амбасада. И сад им служи за Издају Српске, Српства, за националну и територијалну издају. За исто оно за шта им служи Вучић у Србији.

Кад се сагледа цијели тај пут Есдееса, најбоље би им било да се прије првих послијератних избора расформирао. Тако би отворио више политичких могућности. Сад се довео у ситуацију да Српска нема могућности за више могућности. У Политичким Трајекторијама. Јер, Самосталност Српске нема алтернативни политички програм. Подсећијство Сарају, одлазак у Сарајстамбол, љубљење руке Бакир Хану, није политички програм, није опозиционарство и није идеја. То не може привући бираче, гласаче и масе. Може. Али ће им лица бити као на Вучићевим скуповима.

Као што Вучић свеобухватно лаже, тако је Додик овдје свеобухватно поклопио идеју Самосталност Српске. Ни они тамо, ни ови Босићеви овдје, немају ни путељка маневра и могућности за опозиционо дјеловање.

Што је, и за Србију, и за Српску, веома опасно.

Како разријешити то питање, и тамо и овамо.

Веома тешко и споро.

Србија има веће шансе да добије Опозицију. У Српској нема мјеста на спектру. А нема памети у Босићевом Есдеесу. Уз назнаку да се цијели Есдеес тешко може трансформисати.

Српска је, укупно, у бољој позицији од Србије.

Додик још има шансе да не обује Вучићеве ципеле.

Вучић нема више шансе ни за приглавке.

Вучић може да заврши чак и као Ђинђић. Србија се много узбудити неће.

Додик може да буде ухапшен, као Фахро. С тим што је то веома опасно. Није исто кад Фахру хапси Сарајево и кад Сарајево хапси Додика. Нарочито пред Опште изборе 2018е. Како би га спријечили да им јебе мамицу два мандата у Предсједништву БиХ. И јер немају друге могућности, пошто Сазап, Босић и његова гарнитура Есдееса нема муда. Има муда, али на расклапање, ко они кишобранчићи на протесту.

Ако до тога дође, покренуће се организација Есенесдеа, а и многи симпатизери. И Сарајево ће имати широке јавне протесте. Који ће бити мирни али ће имати ефект Првог Српскијанског Устанка за отцјепљење. Дабоме. Постоји могућност да је то пројекотавана посљедица која ће се искористити за инциденте и за оружано сламање Републике Српске, уз обезбјеђење околних, прекодринских погодности.

Према мојој процјени, Странци и Сарај неће се одлучити на то.

Заузели су курс економског исцрпљивања и уништења Републике Српске што би требало да резултира, у дужем времену, самопадом Додика. И уништењем Есенесдеа, који је њихов други велики незаобилазни противник.