ВРАТИО СЕ РАШО

И, КАКО ВАС ЈЕ СНАШО

Ејебига.

Тражили сте Промјене.

Сад сте Промјене и добили.

Само их не проводи Пробосић Пробосанац.

Проводи их Милорад Додик.

Промијенио Караџића. Дао му плочу а узео му име за Студентски Дом на Палама.

Овакве потезе му не одобравам у Организацији Странке. Али у екстерним ситуацијама су врхунски.

Прво. Заледио је Сарајево и цијели један сулударијум који је одњегован, сада већ и од младих категорија, на сиси Срби Злочинци, Радован Злочинац и Свако Жив Злочинац. Услов је само једна ситница. Да је Србин.

Друго. Завладао је Караџићем. Сад над њим нема власт ни Крајишник, који је то толико желио док су заједновали. Па Рашо столовао, кад су у Бањалуци, код Рогуљића а Крајишник покушавао у Слатини. Нема над Караџићем, власт ни Босић. Који је његов насљедник у Есдеесу.

Треће. Показао је кретенима шта је откос у Политици. Шта је бразда а шта оплаза.

Четврто. Извео је врхунски Провокативни Перформанс пред лицем Сарајева и Међународне Му Заједнице.

Е, у томе је суштина.

Нисам никако за то да се било чему даје име Радована Караџића. Јер ће то сутра тражити и Момчило Крајишник. А прекосутра и Светлана Ценић.

Радован, једноставно, нема име за то.

Радован има кривицу према Српском Народу. Он није толико заслужан за Српски Народ, колико је Српски Народ заслужан за Радована. Српски Народ га је створио. У страху од Новог Јасеновца, од Новог Града до Дрине, Српском Народу је требао неки Радован. Па се ту нашао Караџић.

И ту кривицу треба лоцирати Овдје. Накурњачки Хашки Трибунал, а још мање Сарајево, нема никакве надлежности на таквим кривицама.

Али о томе ћу, детаљније, кад се обзнани пресуда.

Подржавам овај перформанс прије свега зато што је то врхунска Провокација према Сарајеву, политички противсрпски острашћеним муслиманима, искључујући живаљ, и према Међународној Заједници која је свој живот, живот Политичког Сарајева и непостојећу БиХ, изградила на лажној злочиначкој представи о Србима.

Јер, Сарајево и та Међународна Заједница, од Дејтона проводи Провокације над Србима и Српској. Оне ратне не рачунам јер Рат допушта све.

Те Противсрпске Провокације су дигнуте на ниво Политичког Система. Судског Система. Реформи. Еуроатлантских Интеграција.

На ниво постратног Јавног Фашизма према Србима.

Вријеме је да се на Подмуклу Провокацију одговори Љутом Провокацијом.

И то треба убрзати и учестати.

Па да видимо чија ће гуја прва да црну вуну пропреде.

То је моја технологија од почетка.

Откад сам, дошавши из рата и сједећи у Влади као министар, схватио да сам у Рату имао једног Непријатеља а у миру добио Два.

Једна од мојих најбољих провокација је да Силајџић и муслимани говоре Српским Језиком.

Што је, уз то, и истина.

Политичке Провокације су феноменалан непријатељ за непријатеља.

Учвршћују овдашњу Јавну Свијест, чинећи је надмоћном. Слабе тамошњу, чинећи је немоћном. Боље од бијелих крвних зрнаца, штите суштину. Форсирају мирнодопску борбу која у рату није завршена. Да није завршена, доказали су управо Политички Муслимани, желећи да је у миру заврше за свој рачун.

На крају, Политичка Провокација градира Лидере.

Само боље од Додиковог отварања Караџићевог Дома, било је Босићево. Да не ноголиже у Сарају. И да је то захтијевао у Народној Скупштини Републике Српске а Влада прихватила.

То би произвело гангрену у глави Сараја.

Овако могу да се ваде јевтиним триковима. У чему им помаже чак и једна горепоменута Ценићка. Историјском изјавом, у рангу Босићеве Мисије, да је Додик запечатио своју судбину.

Кретеноиди.

Не схатају да овдје није битан Додик, иако сва добит иде њему, већ је битан Караџић и његов повратак.

Лијепо сам вас упозорио, има година десет. Не судите Смијешног Рашу. Кадтад, тиме ће по држави да вам машу.