МИСЛИМ

ДА ЈЕ ЗА

НАТО ПАКТ У БиХ

НАЈБОЉА ЛОКАЦИЈА

У ФАТИМЕ,

ПОВИШ ЈАЈЦА

Јер. Ако Руси крену својим тенковљем преко мађарске равнице, а какав је онај Орбан, море им и дозволит, па пријеђу преко Славоније, која ће шапатом пасти јер је и Шекс диго руке, ето их у Лијевче Пољу и Србачко-Ножичкој Равни. Само уско грло кањона Врбаса може да гарантује какву такву сигурност милосном Нато Пакту, милосном јер му Милосну Мајку Јебем, нашој нади, узданици и срећи будућој, најинтегративнијој на овим просторима, још од Отоманске Империје.

Зато би било добро да се трајно стационирају Повиш Јајца.

Та Зифтовска гамад, Гамад З&ФТ, Збигњев и Финансијерски Територијалисти, према БиХ је преузела тактику као и према Црној Гори. Јер су схватили да медијском пропагандом и јавном дјелатношћу не могу промијенити Јавну Свијест па чак ни придобити Јавно Мнијење на своју страну.

Стога су прије неколико година сачинили Стратегију и Тактику по којој треба избјећи Референдум, у ЦГ, о приступању Нато Пакту.

Кренули су у тихи рад са појединцима. А таквих је увијек много. Они који ће насамо да скину гаће, много је више него оних који ће јавно да изнесу свој став. И За и Против.

Тако је Црна Гора, Горди Монтенегро, доведена пред свршен чин. Упућен јој је позив за чланство у Нато Пакту.

Босна и Херцеговина је за Нато Пакт најпроблематичнија Насеобина на згаришту СФРЈ.

Је је уставно, дејтонски, међународноуговорно, подијељена. И на њихову несрећу, подијељена је на Србе и Федерацију.

Нато Пакту је у Србији, чак, лакше. Јер се отима са Русима и има већ неке предности.

У БиХ, пак, Република Српска, унаточ разним папирима и одлукама које су пролазиле кроз разне инстанце у разним периодима, говорим о Јавној Свијести и Јавном Мнијењу, листом је против Нато Пакта. Она није толико, колико у Србији, за Русију, колико је против Нато Пакта јер је тај шљам овдје директно ратовао на страни муслимана и Хрвата. И радио да Република Српска, прије Дејтона, нестане као Република Српска Крајина што је.

Шутња Српске Демократске Странке, која има највећу обавезу да се јавно опредјељује, не једном, дакле, око Нато Пакта, сумњива је.

Иванић, стари лисац и туђи играч, и у слуају Натоокупације, износи стару прозрачну тезу да БиХ не треба бити у Нато Пакту док је Србија изван.

То је дефанзивна тактика којом Иванић прихвата црногорску тактику Нато Пакта за БиХ. У себи се надајући да ће сломити Србију и да ће он моћи мало да србује. Ево, идемо и ми куд и Земља Србија.

Његов неоријентисани министар иностраних дјела, Црнадак, у Бугарској је изјавио нешто што изазива позор. БиХ свим срцем и тајним сновима жели да уђе у Нато Пакт.

Потом је демантовао ту изјаву. Из Буарске је неспретно пренешена. Јебалоћаћу.

Република Српска, њене државне институције, њене политичке снаге, оне озбиљне, на власти и у опозицији, морају непрестано да излазе у јавност и чврсто се опредјељују против уласка Републике Српске у Нато Пакт.

Није довољно говорити о неуласку БиХ. Јер муслиманско-хрватски натоколаборацинизам се неће моћи избјећи.

Ако се препустимо Иванићима и Црнодајцима, као и ћутњи Есдееса и Промјенаша, довешће нас у црногорску ситуацију.

То се може догодити и прије слома Србије.

Стога је стратешки битно да се одбија такозвана дрћавна имовина и да се територија војних база у Републици Српској књижи на БиХ.

Република Српска, и Србија, морају издржати још једно вријеме. Јер Нато Пакт губи простор, не само због дјеловања Русије, већ и због тога што је исцрпио своје потенцијале технологије коју је испробао на Србији и Ираку.