ОТКУД
ЖУРБА
СА
БиХ АПЛИКАЦИЈОМ
ЗА
СТАТУС КАНДИДАТА
Добро играју
игру Сарајски Калдрмаши, укључујући и Србе Сећијаше, Промјенљивце, и Бриселски
Бирокрематоријум.
БиХ, као, навалила
да преда Апликацију за Чланство у ЕУ а са татусом Кандидата шта буде. Чекаће.
Брисел, као, упозорава на кредибилност Апликације, сваки дан шаље ажурирања
апликације и обавјештава о доступним системским исправкама.
Тако се
међусобно договорно лажу а Сиротиња Раја, Трећи Ентитет и Гладни Четници, чекају
исход те велике дипломатске битке. Можда највеће од настанка Покрета
Несврстаних.
Ако ништа
није сумњиво, ако никоме није јасно да је то самоуправна интересна договорна
процедура, Ви наваљујте а ми мало држимо одбојност и озбиљност, нећемо више
направити грешке као са оним Сејдић Финци, или неким другим Цинци Линци,
сумњиво је то што се Младен Иванић, Члан Промјенљиваца и Предсједништва БиХ,
залаже за предају Апликације.
Бриселу се,
дакле, жури.
Бриселском
Бирокрематоријуму је стало да се БиХ што прије веже за тај процес приступа. Јер
им није битан крајњи резултат и вријеме пријема у чланство. Битан је сам пут на
којем се могу дозирати крстови, клинови, распећа и губитак крви, може се
уцјењивати до миле воље. Јер то ће, чином предаје Аликације, постати званичан
добровољни пут, пристанак на све, бијели потписани папир са печатом.
У том
пакету треба гледати и долазак Оне Двојице из Сарајева, у мрску Бањалуку, на
ноге Оној Додиковој, да се, кобива, договоре око стратегије наступа пред ММФ. Откад
је милост ушла у Сарајске Џелате. Откад су им наредили да буду фини и љигави
према Влади Републике Српске.
А ММФ сада
неће причати о почеку и одлагању, стенд бај аранжману, већ о новим повољним
кредитима.
Тако БиХ
има двије траке на приступном путу. Без зауставне. Једна је Бриселска
Приступна, друга је ММФ Кредитна. Обје су неповратне.
Њихова срећа
је што у БиХ не постоји нико кога све то занима, кога занима будућност БиХ, јер
је она и нема, да дигне глас, да буде опозиција, да буде алтернатива.
Трећи пакет
Бриселско-Вашингтонске журбе јесте сламање Републике Српске. Што се, фармарски,
ријалитично, представља као сламање Милорада Додика.
Сумњиво је
да је Бакир Изетбеговић рекао, недавно, у неком интервјуу за неку сарајску
телевизију, да је ћуо.ба да ће Додик заокренути, јер је он и раније заокретао
за 180 степени, пошто је вјешт.ба у томе.
Додик је
одавно опкољен. Пријатељ Вучић има своје мишљење о Референдуму. Британац је
дошао код Додика. Сипа и Тужилаштво пријете претресима. Савез За Промјене се
ућутао.
Такво стање
ће трајати док се не заврше избори у Србији.
Кад Вучић
изјаше из избора На Белом Коњу, треба очекиваи офанзиву на Републику Српску.
При томе је
важно да сви у Републици Српској, укључујући и Додика, схвате да је ствар
озбиљнија од Криминализације Додика. На коју се пали неуки слој јавносника и
искомплексирани параопозиционари, опозиционари не у стварности већ у парама
властитих халуциногених опијата лажне социјалне улазнице.
На Балкану
ни за један народ среће нема. Али најмање је има на том Бриселском Путу.
Апсурдно
је, и можда најоптимистичније, то што ће тај Приступни Пут појачавати подјеле и
подгријавати сукобе унутар БиХ.
А из
подјела се увијек може изродити нешто ново и нешто добро.
Из
подјармљивања само зло и црно.
