уторак, 8. децембар 2015.

ДА ЛИ ЋЕ СЕ
ОДБРАНИТИ
СДП И ХДЗ
У ХРВАТСКОЈ

Од опће дерегулације страначког система и мозаика политичке артикулације.
Која их је захватила појавом Мостоплета, сплета независних листа и незнамбожепетрова кандидата који су заузели осамнаест мјеста у Сабору. Уз дужно очекивано осипање.
Хрватска је ријетка земљица, настала на згаришту СФРЈ, која је сачувала модеран страначки мозаик. И постигла највише што је било могуће у датим околностима. Формирала је једну усташку, десну, кровлочну, националистичку, странку, какве су се појављивале и у остале двије Велике Земље, БиХ и Србији. И једног преобученог цекајашког пајаца.
Све друге Политичке Странке које су ницале као посљедица наторене топле леје након слома Социјализма & Самоуправљања, нису успјеле да се осове, да поремете тај однос усташке деснице и десне љевице у Хрватској.
Формирање нових странака, осим класичног мозаика послијератног простора Југославије, није забрањено.
Оно је пожељно.
Само ако није маниплативно, приручно, једномандатно средство за дерегулацију политичке сцене а тиме и институција. И релативизацију моћи, ефикасности и перспективе политичког система као подлоге цивилизованој демократији, економском напретку и савременим људским правима. Алсерем.
Недавни избори у Хрватској изњедрили су неочекивани Мост као трећу опцију, коју у Хрватској треба звати Четврта јер Трећа подсјећа на Олују и те неподобштине.
Мост је данас, и јучер, успио да сазове СДП и ХДЗ на заједнички састанак. СТЈ. Мало се Милановић курчио. Али он се курчи и код Колинде. Не смогавши храборсти, као ни Хадезе, да каже Мосту Ћупријо.
Обје велике странке су приморане на Насмијешено Режање у тим политичким договорима да би сачували позиције у јавности које ће требати ако дође до поновљених избора.
И Есдепе и Хадезе су се, већ одавно, уљуљкали еуропским и нато путем Хрватске. Нису дјеловале као политике странке. Мало су се момчади надметале око Срба, Ћирилице и Вуковара, мало око Избјеглица и Шароликог Пишања. И то је све.
Есдепе се уздао у Минус Санадер а Хадезе се уздао у Минус Бандић.
То је поједностављено објашњење, да не тушим Аишире.
Углавном то је условило изједначавање тасева саборских мјеста у којима је излетио Мост.
Нисам истраживао како је формиран Мост, тај лабави повез независних листа и кандидата. Али сада дјелује као да га је формирала и погурала нека врхунска тајна служба. Мики Јосип Ракић.
Мост нема програма, нема политику, што није ни могуће, Хрватска је таква каква је и ту се не да, као и на другим мјестима Балкана, урадити богзнашта. Осим ухапсити Мамића. Ко једног обичног Мишка.
Али Мост условљава. Те Влада оваква, те реформе овакве, те јавно, те тајно, те имају принципе, те имају и Предсједника Владе, те нестраначки, те експертски, те смањити јавну управу.
Све скупа је то, као и сам Петров Божо, једна неполитичка аматерска булумента која сада кочи ХДЗ и СДП и цијелу Хрватску.
Ако буде предуго трајало то ће знатно дерегулисати политичку сцену и даље ослабити измучену Хрватску.

А ако убрзо буде поновљених избора, они могу обавити улогу Другог Круга и некој од страна донијети предност. Јер ће бирачи увидјети да ова васервага и није политички најбоље рјешење.