ХАРМОНИЗАЦИЈА
ОДНОСА
САРАЈЕВА
И
БАЊАЛУКЕ
Лијепо звучи
али од тог ништа бити неће.
Ту синтагму
је употријебио Зекеријах Смајић, један од мојих некадашњих колега са Телевизије
Сарајево, који не припада том калдрмашком фолклору Сарајевског Политичког
Круга, рекавши да је Бриселски Пут заустављен док не дође до Хармонизације.
Ну.
Ствар је, међутим,
та Дисхармонизација, стари босански израз, први пут откривен глагољицом
исклесан на седам Босанских Планинских Врхова, пет вијекова прије Христа, ушла
у озбиљне токове.
Концентрисали
су се Референдум о правосуђу, Поништење датума Дана Републике од стране
Уставног Судабих и напад тзвдржавне Сипе на полицију и општинску администрацију
у Новом Граду.
Којег Унитаристи
још зову Босански Нови, па ме чуди како нису открили и босанске пирамиде тамо.
Сипа је без
икакве координације запосјела зграде и тражила и изузимала документацију. Јер
је јасно да Срби све документе о својим злочинима, са узорцима косе и ноката и
сувим ушима жртава, чувају само на два мјеста. У Згради општинске
администрације и у Згради полиције.
Та концентрација
проблема Републике Српске са Унитарним Уставним Девијацијама које Сарајево
систематски проводи и интензивира, више се не може ријешити једним доласком
Ружне Кетрин у Бањалуку.
Бриселски Замаз
није више функционалан.
Брисел је,
на Структуралном Дијалогу, изгубио образ и валидност.
Политичка
Тишина из Сарајева о том Окупационом Инциденту СИПЕ, која је нелегална,
неуставна и недејтонска институција, а није настала Споразумом Страна, како је
у Дејтону предвиђено да може да настане оно што њим није прописано, сумњива је
у два смјера.
Или је
Политичко Сарајево, под чим подразумијевам и гарнирунг који обухвата још многе,
од Странаца Усранаца до Ам Амб, затечено проблемом који је начињен од стране
неке будале типа Мектић и реакцијом Републике Српске, па не зна шта да ради и
чува се Усложњавања Ситуације и досипања Миљацке на ватру.
Или се
спрема Пакет Акција како би се санкционисала Република Српска.
За
Републику Српску би повољнија била друга опција. Свака тзв казна која би од
мртвог Бонског Охаера услиједила, и свако усхићење Сарајевског Политичког
Круга, била би потврда и валоризација учињеног од стране Власти Републике
Српске. Потез о прекиду сарадње са СТС БиХ добио би додатни легитимитет.
Ако низбогчега
онда због тога што би спектар тих мјера показивао да политичког и
адмиистративног одговора на мјере Републике Српске нема. Јер је Новоградска
Офанзива Сипе била потпуно нелегитимна, провокативна и беспотребна.
Турци ће
пожељети Хармонизације али Хармонизације бити неће.
Потребно је
потуно промијенити Сарајевску Унитарну Оптику.
А то није
реално. Нити има икаквих назнака о томе.
