РИЈАЛИТИ ШОУ

ЗАКОН О РАДУ

Све је исто.

По седам часова се прича о Закону о Раду. Велики Брат убацује и избацује актере, држи их у неким одвојеним просторијама, не знају једни за друге, чекају ко ће побиједити и однијети славу, лову и срећу.

Продукција, Теве ММФСБ, подићи ће споменик Оцу Закона.

Све је исто само се још није нашао Змај који ће да га извади пред укућанима.

У Федерацији је Закон усвојен. Унаточ томе што је Ранка Мишић ишла да подржи некога у борби за неусвајање ЗОРФ.

Овдје, у Републици Српској, пак, Ранка Мишић прима у краћу, званичну и збуњујућу посјету, делегације, и лидере, појединих странака, и у одвојеним сусретима, наставља Ријалити.

Све је, дабоме, трагикомично.

Нити у Федерацији нити у Републици Српској има рада, нити данас ко зна шта је то Рад. Којег треба регулисати Законом. Ранка Мишић о томе зна најмање.

Ранка Мишић, и остале синдикатедрале, јер су непомјерљиви, само се уселила у бивше просторије СССРБиХ, да не помињем СФРЈ. Као што се Лагумџија уселио, односно остао у згради ЦКСКБиХ, па помислио да је Бранко Микулић, Никола Стојановић и Рато Дугоњић лично и истовремено.

Поред тога што се не зна шта је данас Рад, не зна се ни ко треба да буде против Закона о Раду који је против Радника. Јер нема ни радника. Као што нема ни Радничке Класе. Друштвеног слоја који устаје у пола шест и откуцава картицу у петнаестнуланула.

Политичари, дабоме, о Раду и о ЗОР немају појма.

Странци Усранци којима је нови ЗОР једна од Болних Реформи, које се овдје морају провести, такође не знају о томе ништа.

Домаћи стручњаци, правници, социолози, не рачунајући слојеве који су завршили куповне факултете, немају потребе да се баве том проблематиком. А и веома је тешко. Јер тај нови ЗОР, као и свака нова наметнута законска регулатива, тешко се уклапа у цијели правни систем који се састоји од закона старих и по неколико деценија. Стога је тешко истеоретисати практику коју ће произвести.

Углавном, нико не би требало да се посебно узбуђје.

Нови ЗОР је битан за Општу Дерегулацију коју З&ФТ проводи одавно и у БиХ, и другдје.

Територијални Финансијери не желе да им се неко, као радници, мота око ногу, док запосједају и кад запосједну Територију.

То што ми зовемо Радницима, већ одавно су особље, упосленици, људски ресурси.

Они већ имају статус Црнаца пред полицијом у Америци.

Нови ЗОР само мало прецизира ствари.

*

Мени је најсмјешније кад нека будала искрено мисли да ће тај нови Закон о Раду омогућити Босни и Херцеговини нови, свијетли, седмомиљски, корак ка европским интеграцијама.