СВАКА ВЛАСТ

УСЕРЕ СЕ

НА РИЈЕЧ

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ,

УМЈЕСТО ДА ЧУЈЕ

ШТА СПОРТ

ПОРУЧУЈЕ

Што се тиче демонстрација грађана, бирача и становника, оних неорганизованих од стране манипулатора, отпораша, збигњеваша, канвашана и долараша, све то може стати у један загребачки шатор.

У свим земљицама бивше СФРЈ.

У Републици Српској постоји несанитарни кордон будала који, скоро деценију призивају демонстрације, улицу и протесте.

Мислим да то раде за паре. Јер и биолошка будала, за толике године промијени неколико тема.

Реално. У Републици Српској нема ко да протестује. Студенти. Њима је добро изнад просјека стања у друштву. Просвјета, здравство, полиција. Такође. Пензионери. Шуме, Електропривреда, Жељезница. Ништа.

Повјероваћу у искрене протесте, кад се Пензионери, или неки други слој, појаве на улици и почну прозивати Опозицију да им се придружи у рушењу власти.

Све док је обрнуто, поздрављам вас традиционалним српским поздравом Немојте Срати.

Они који имају разлога да протестују, и у Српској, и у свим земљама на свијету, Незапослени, не протестују.

Да ли се политички аналнитичари икад запитају зашто.

Зато што се боре за преживљавање и посао и немају времена да разносе муда и ладе пизде по нечијим политичким самозадовољштинама од којих се никада није запослио ни један а хиљаде их је, након, остало без посла.

Колико је Незапслених запослио србијански Пети Октобар.

Како ни једна опозициона Политичка Странка не оде На Биро, и поведе људе на протесте. Како не узме спискове са бироа и оде људима на ноге да их убиједи да иду на протесте да руше власт а да се запосле.

Тако што је то тешко, много теже него добити глас, јер глас можеш добити, купити и скувати, а овом са Бироа не можеш ни Бога Назвати јер немаш ништа у рукама. И тако што свака, и најусранија опозиција, зна да Нема Посла. Да има, Власт би то искористила. Ако не за људе, онда против Опозиције.

Свака Опозиција чини једну од највећих грешака. Ону која ће се фактурисати у Будућности.

Скреће политичку свакодневицу са капиталних тема Нације Дражаве Друштва.

Свакодневим извикивањем најпопулистичкијих тема и додолисањем за протесте, омогућава се националним издајницима да раде свој посао.

Као и данас, у случају Републике Српске. Убише нас Поскуљењем Струје и Папцима, чак и они за које мислим да су паметни и нормални.

Док Есдеесовци сједе у Сарајеву, сједе на Ифтару, док пада Добој.

Нека сједе.

Али је проблем што не воде политику Самосталности Републике Српске.

Ако у Српској и има, Опозиције у Србији, пак, и нема.

У Србији, кад направе политички помор, нестане свега. Тако је владао и Милошевић. Још савршеније, сада, влада Вучић.

То само значи да ће Вучићев Пети Октобар бити такође много савршенији.

Дочек Златних Двадесетогодишњака показао је оно што не може да покаже непостојећа Опозиција у Србији.

Не ради се само о Вучићу Педеру.

Ради се о цијелом спектру народних, не обавезно политичких, порука. А, видим, синоћ, још док славље није ни завршено, почело је санирање бојишта, одлагање на депонију и затрпавање онога што је мноштво од педесет до сто хиљада људи чуло, скандирало, мислило и пјевало. Јер се то не свиђа Власти. АВ. Александар Власт.

Издвојићу само три, четири.

Има Наде, Оченаш, Косово. И, наравно, Вучићу Педеру.

Србија јасно поручила, а толико мноштво је довољан узорак да то закључим, да се није предала. Да не вјерује никоме како изгледа. Јер не би читали Оченаш. То је порука и СПЦ. О Косову да не зборим. Може Вучић цео век да цмиздри, Дачић да се заокружује а Николић да лажно платформише, Српски Народ им никад неће опростити, подржати им издају Косова и сложити се са њима.

Отићи ће у Историју као Тројка Бранковића.

Тај безазлени скуп поводом свјетског прваштва, порука је да треба расписати изборе и да на политичку  сцену треба да ступи нова политичка снага Србије. Које сада нема ни на власти ни ван власти, ни на видику.

Не може се народ затрпати голим гузицама и пиздама, лажним пинковим звиздама нити ватреним лудим Змајевима.

Чак ни златним медаљама добрих фудбалских момака.

Многи ће у Србији не волети то што се чуо Оченаш и што се певало о Косову.

Ну.

То је знак тешке Политичке Трагедије, Тешког Спута србијанског Политичког Вођства. То је једна од највећих Политичких Порука које су се могле чути откако је промовисано Братство и Јединство на овим просторима.