ZAČINI I NAČINI
Kolonijalne sile nemaju više posebne kolumbe i ne odnose više začine iz kolonija nego kolonijama donose načine.
Načine kako se donose zakoni i zaključci u legalno, demokratski i neposredno izabranim parlamentima, kako se konstruiše budžet, kako se plaćaju javne službe, kako se štampaju pasoši, kako se vrše javne nabavke, kako se biraju ministri, kako se poštuju ljudska prava, kako se ukidaju carine, kako se vodi monetarna politika, kako se obučava vojska, kako se stvara nezavisno sudstvo, mediji i centri civilnih imitacija...
Visoki predstavnik u BiH donio je način kako se ukidaju zaključci Narodne skupštine Republike Srpske.
Globalizovani uopštenjak bi rekao da je to sve dio modernog svijeta i konstantnog sindroma gubitka suvereniteta, što dobrovoljno što objektivno, koji je zabilježen odmah nakon Drugog svjetskog rata kada je bretonvuds ustanovio svjetski finansijski sistem a svijet se podijelio na dva lagera koji su takođe jeli suverenitet.
Neke zemlje se, usljed plićaka u kolektivnoj mudrosti, ili usljed naglog skoka ljubavi prema sebi, vlasti i „mom narodu“, sa naglaskom na pljačku, dobrovoljno podvrgavaju povećanim dozama gubitka suvereniteta. Kosovo, Makedonija, BiH, Ukrajina... pa dolaze u stanje nesuverene samostalnosti.
One tako čine očitijim to stanje i u teoriju države, prava, zemlje i nacije uvode tu novu kategoriju – nesuverenu samostalnost.
Visoki predstavnik u BiH, na početku mandata pokazuje bonske manire, kao i Lajčak, na početku svog, sa onim brojem prisutnih od broja odsutnih u Parlamentarnoj skupštini BiH, prilikom donošenja odluka. Ovaj VP je, pri tom, izabrao relativno bezbolan uzorak – narodne poslanike Republike Srpske. Ako prihvate da se ponize, možemo ići na prisiljavanje da se donose zakoni kakve ja hoću da se donose. Ako ne pristanu da ukinu, ukinuću ja, jer ne mogu razriješiti direktno izabrane poslanike. Pri tome ne moram da objašnjavam šta je u tim zaključcima protivbonsko ni protivbosansko.
Ali, i kada se ukinu zaključci, stvarnost ostaje.
Od svega korist nastoje da izvuku opozicionari u Republici Srpskoj.
Odmah su saopštili da oni neće povući zaključke. To je stvar Vlade i vladajuće stranke, vele.
Niko od njih ne kaže: mi ćemo podržati Vladu i vladajuću stranku, staćemo uz njih. Nego, nećemo glasati za poništenje zaključaka, ili, čak nećemo odustati od svojih zaključaka. Na taj način opozicija nastoji da na čistinu istjera Esenesde i primora ga da ne ide ispod ljestvice koju su postavili oni a da onda VP prema njima, vlasnicima vlasti, primijeni bonski pucomet, pošto je potpuno nedemokratski da se u nekoj autoritarnoj, jednopartijskoj zemlji, ubija opozicija.
Toliko o brizi opozicije, Esdeesa, Pedepea, pa i malog muje iz bosanskog novog, o Republici Srpskoj.
Da, VP je ovim i digao rep murselovićima koji uživaju kako je opet oživio paša u stambolu pa prca sirotinju raju.
Zanimljiv način.
Kolonijalne sile nemaju više posebne kolumbe i ne odnose više začine iz kolonija nego kolonijama donose načine.
Načine kako se donose zakoni i zaključci u legalno, demokratski i neposredno izabranim parlamentima, kako se konstruiše budžet, kako se plaćaju javne službe, kako se štampaju pasoši, kako se vrše javne nabavke, kako se biraju ministri, kako se poštuju ljudska prava, kako se ukidaju carine, kako se vodi monetarna politika, kako se obučava vojska, kako se stvara nezavisno sudstvo, mediji i centri civilnih imitacija...
Visoki predstavnik u BiH donio je način kako se ukidaju zaključci Narodne skupštine Republike Srpske.
Globalizovani uopštenjak bi rekao da je to sve dio modernog svijeta i konstantnog sindroma gubitka suvereniteta, što dobrovoljno što objektivno, koji je zabilježen odmah nakon Drugog svjetskog rata kada je bretonvuds ustanovio svjetski finansijski sistem a svijet se podijelio na dva lagera koji su takođe jeli suverenitet.
Neke zemlje se, usljed plićaka u kolektivnoj mudrosti, ili usljed naglog skoka ljubavi prema sebi, vlasti i „mom narodu“, sa naglaskom na pljačku, dobrovoljno podvrgavaju povećanim dozama gubitka suvereniteta. Kosovo, Makedonija, BiH, Ukrajina... pa dolaze u stanje nesuverene samostalnosti.
One tako čine očitijim to stanje i u teoriju države, prava, zemlje i nacije uvode tu novu kategoriju – nesuverenu samostalnost.
Visoki predstavnik u BiH, na početku mandata pokazuje bonske manire, kao i Lajčak, na početku svog, sa onim brojem prisutnih od broja odsutnih u Parlamentarnoj skupštini BiH, prilikom donošenja odluka. Ovaj VP je, pri tom, izabrao relativno bezbolan uzorak – narodne poslanike Republike Srpske. Ako prihvate da se ponize, možemo ići na prisiljavanje da se donose zakoni kakve ja hoću da se donose. Ako ne pristanu da ukinu, ukinuću ja, jer ne mogu razriješiti direktno izabrane poslanike. Pri tome ne moram da objašnjavam šta je u tim zaključcima protivbonsko ni protivbosansko.
Ali, i kada se ukinu zaključci, stvarnost ostaje.
Od svega korist nastoje da izvuku opozicionari u Republici Srpskoj.
Odmah su saopštili da oni neće povući zaključke. To je stvar Vlade i vladajuće stranke, vele.
Niko od njih ne kaže: mi ćemo podržati Vladu i vladajuću stranku, staćemo uz njih. Nego, nećemo glasati za poništenje zaključaka, ili, čak nećemo odustati od svojih zaključaka. Na taj način opozicija nastoji da na čistinu istjera Esenesde i primora ga da ne ide ispod ljestvice koju su postavili oni a da onda VP prema njima, vlasnicima vlasti, primijeni bonski pucomet, pošto je potpuno nedemokratski da se u nekoj autoritarnoj, jednopartijskoj zemlji, ubija opozicija.
Toliko o brizi opozicije, Esdeesa, Pedepea, pa i malog muje iz bosanskog novog, o Republici Srpskoj.
Da, VP je ovim i digao rep murselovićima koji uživaju kako je opet oživio paša u stambolu pa prca sirotinju raju.
Zanimljiv način.
