НОВИНАРСТВО
НАКУРЊАКА И
БОЛЕСНИКА

 
Демократија је чудо.
У Аљбански Параљамент, донијела је тучу, спрејеве, пуштамо пљин, ћивша нона...
Не можеш из Опанака у Шимике.
Нити са Коза у Парламент.
У српским просторима, демократија се исто примила, ко шашика у мочвари.
Кад Запад наметне Демократију, Демократија се може дефинисати као Стање када си изгубио све што си имао.
Тако смо изгубили Новинарство а добили Медије.
Општа Либерализација, поткована паролама, Мала моја, Демократија је, омогућила је свакоме да буде Новинар.
PRESS, СТЈЖ.
У Медије су ушли неписмене протуве, не само језички, правописно, стилски... неписмени за било какво друштвено знање. О специјалностима да не говорим, Репортер, Скупштински Извјештач, Економија...
Сви су почели да отварају Телевизије. Они из вишег интелектуалног разреда, и Агенције. Па, Новине.
Сад се све то раширило, ко Корона, до Подкастова.
Онда су Западаши саопштили да постоји Истраживачко Новинарство.
Наши се одмах овлажили. Сад ћу да му јебем матер ја.
И Новинари, Медијаши, постали су Звијезде. Они су Истрага, Оптужба, Порота, Суд.
Они истражују неуништиво Царство, К&К.
Криминал и Корупцију.
Ту настају два проблема.
▪ Новинари, који то више нису, замјењују легалне Институције.
Свако Друштво има одређени постотак К&К. То се не може искоријенити. Било да их пушташ да се бране са Слободе или да јавно стријељаш на Стадиону.
Ако то не могу Институције, како ће то да учине Упишуље и Полумудоње из Медија.
Никако.
Они ће повећати Криминал и Корупцију.
▪ Новинари, Медијаши, тако постају Оруђе Манипулације.
Западашких Служби, домаћих Служби, домаћих Каста, разних појединаца који се баве неким Бизмисом...
Нико од њих неће дати потпуну Информацију већ увијек манипулативну, са неким циљем.
Новинар не може да то провјери. Он постаје Накурњак.
Он се продаје за Неку Ситну Лову. Увјерен да чини епохална дјела, да је Горостас са Насловне Стране.
То је довело до тога да се Новинарима и Медијима ништа не вјерује.
А није ни могуће вјеровати. Нигдје Власника, Редакције, Хијерархије, нигдје потписаног Аутора, нигдје Извора...
То води у неповјерење у Институције.
То Политика, намјесничка, прозападна, издајничка, користи да потчини Инстутуције. Јер, очито, не морају да раде оно због чега постоје, а и кад раде, невјерује им се. Па је логично да користе Властима, уској групи.
Треба укинути Студије Журналистике.
То образовање је непотребно.
Да се више не заваравамо, ни ми ни они који још желе да буду Новинари.

 

КОМШИЋАРЕЊЕ
ВОДИ МУСЛИМАНЕ
У НЕСТАНАК ИЗ
ПОЛИТИЧКОГ МОЗАИКА

 

Сарајевски Политички Круг, налази се у великом проблему пред Изборе2026.
Да ли Комшићарити и Шићарити или бити муслиман који има Национални Интерес. Иако нема Нацију.
Историјско насљеђе од неколико вијекова, препоручује Шићарење.
Зато се и кандидовао онај неславни Славен.
Не би, ваљда није толика прилуда, да не постоји неки миг, неко одобрење, неко обећање, са муслиманске политичке стране.
Посљедице, пак, четвероструког понижења Хрвата у Федерацији БиХ а на Сећији у Предсједништву, не препоручују Шићарење и Комшићарење.
Сарајево данас, на политичкој сцени, не значи ништа.
У Сарајеву, у „БиХ“, код Амбасада, код ЕУ...
Добро, Комшић јесте ишао у Брисела али тамо ни Вучић није хтио да оде. Толико је то важно.
Тамо је будаласао, али је, у ствари, правио кампању за Славена Ковачевића.
Тај губитак значаја, посљедица је бирања Комшића.
Та Тројка сарајевска, директна је посљедица.
Да муслимани нису одвајали Гласове Комшићу, муслимански Члан Предсједиштва увијек би имао много већу тежину.
Пошто није имао, и пошто је овај из амбасадних аранжмана, Марфи је могао да инсталира неспособну Тројку.
Добро, Сарајево, али и Тројка је са политичким значајем у перманентном сукобу.
Сарајмулсимани морају да се ослободе наивног сликарства у Политици.
Њима је неко подвалио, стално им подваљује, Само бирајте Комшића и уништите Додика, и све ће бити ко по лоју а Жељезара Зеница ће правити златне Шине.
Ако се не отарасе Комшићарења и Грађанштине, муслимани су политички готови.
Неће моћи да одрже ни политичку дејтонску Трећину.
Федерација ће се, политиком ХНС-а, девастирати тако да ће енклаве Бихаћ, Мостар, Тузла одумирати а та Држава ФБиХ, свешће се на Сарајевски Кантон.
Српска ће све више ићи у Самосталност а Херцег Босна ће све више бити реалност и повезивати се са Хрватском.
Муслимани се, једне деценије, можда упитају, Гдје смо пристали.

 

ЕСДЕЕСУ
НЕ ТРЕБА
ПРЕДСЈЕДНИК
СТРАНКЕ

 
Српска Демократска Странка је у бескоординатном стању.
Организационом, политичком, националном.
Нема јасне вертикале, хоризонтале и оријентире.
По више праваца, преко Републике Српске, она је у дебалансу, неравнотежи.
У Бањалуци, СДС не постоји.
То је преткорак нестанка.
То је, само по себи велика опасност. Која рађа нову. Ону у чињеници да је најјачи присарајски Есдеес, Пробосански.
Вјештачко територијално шарање са Предсједником Странке, доноси даљи пад. То је показао случај Предсједника из Теслића.
Избор Предсједника из Пробосанског дијела, био би још погубнији.
Пробосанцима одговара да је Предсједник Есдеса, однекле а не из њиховог краја.
Бањалучки Кандидат Есдееса добио је двјеста хиљада Гласова, што нема никакве везе са стварношћу.
Али може да завара и да СДС даље одвоји од земље.
Есдеес данас, постоји у разним групама, по неколико основа.
Одборничким, посланичким, присарајским, бијељинским...
То није могуће повезати у један организациони и политички комапкт.
Јер, захтијева одузимање многих позиција многима, који су их мукотрпно изградили уз помоћ чланства у Есдеесу али и мимо Странке.
Захтијева много нових Актера којих нема.
Есдеес више није такав да се може очекивати дугорочно психолошко и стварно получење неке користи.
А нико не жели да утроши пет или десет година у Странку за коју није сигуран да ће му вратити на било који начин.
Нови Предсједник Есдеса, дакле, нема услова да подиже, гради и шири Организацију, Странку, да успостави мукотрпну и дугорочну везу са Чланством, већ ће против себе имати већину оних који су се позиционирали и задовољни су том трасом којом иду.
Нови Предсједник ће погоршати стање Организације и ослабити политичку Моћ Есдееса.
Зато је боље да не изаберу Предсједника.
Нека се, само, кандидују кад треба и зашта треба.
Дуже ће трајати.

 

НАС ДВА БРАТА,
ОБА КАНДИДАТА

 
Опозиција у Републици Српској, у тешкој је ситуацији.
Једни лове Крађу Гласова.
Једни гањају Авионе.
Једни праве празне Покрете.
Једни иду у Америке. Отпадци Педепеа са одпадцима сарајевског Есдепеа.
Једни изгибоше улизујући се новом Предсједнику Есдееса за кога нико не зна ко ће бити.
Нико се не бави Кандидатурама.
Па, Актери морају сами да се кандидују.
На удару жеља су Српски Члан Предсједништва и Предсједник Републике Српске.
Све пропада а да ја не будем Кандидат.
Кад је онај Зблануша добио онолико Гласова, ја ћу добити двапут више. Имам Харизму. Стално сам у Медијима.
Углавном, имају више Кандидата за те двије појединачне функције него што ће имати Посланика.
Формирање Покрета Осигурача имало је за циљ да из игре избаци и Есдеес и Педепе.
Али је то довело до компликација.
Интелектуално језгро Педепеа неће се предати тако лако.
Може се очекивати, на прољеће, пред Кандидовање, унутарстраначки пуч у том политичком Гиганту.
Есдеес се загријао након резултата Блануше, и не може се оладити до апсолутне нуле када би подржао нечије друге Кандидате.
Њих резултат обавезује да имају Кандидате за обје функције.
Ну.
То је Мало Опозиционо Позориште.
Све са Кандидатурама, много је озбиљније.
▪ Свако коалицоно кандидодавње и подржавање, у старту губи Гласове. И кад постоји најбоља Организација Странке, веома је тешко мотивисати Чланство да гласа за неког другог, изван Странке.
▪ Странка, без обзира, колико мала или невелика била, ако је у Опозицији, има обавезу кандидовања за двије најважније позиције.
Ако не кандидује, сама себе снижава и испод стварне вриједности.
▪ Порази су саставни дио Побједе. То су Степенице до Побједе. Подразумијева се озбиљан политички, страначки и организациони рад. Не разматрам Лелемуде и Егзибиционисте.
Ако не излазиш на Изборе и губиш, нећеш никад побиједити.
-----
Опозиционари, дакле, морају сви да имају по два Кандидата.
Ако имају само два, побиједиће ко и Есенеде у Бањалуци.
Ако сви имају по два, побиједиће Есенесде.
Тешко је без Организације у Сватове.
 
 

 

БиХ
У ПОЛИТИЧКИ
БЕСТЕЖИНСКОМ
СТАЊУ

 
ОХР, очито, не може, као некад, да држи Протекторат над БиХ и да управља свим, смјењујући оне чији Народ, Конститутивни Народ и „Ентитет“, треба разорити и поништити.
Направили су, у том тродеценијском времену, исте грешка о и у Ратовима у БиХ, против Срба и Српске.
Нису рачунали да ће се Срби одржати, супротставити и опстати.
Уништавали су Есдеес, мислећи да ће Есенесде лећи на руду.
Сад закључују да је боље било да су подржавали Есдеес а никад не дозволили да нарасте Есенесде.
Сада уништавају Есенесде.
Ну.
Нема ко да се појави и да нарасте.
Остао је Шрот који није ни за Рециклажу.
Са те Ешдаунове Тактике, морали су да пријеђу на Тактику Дерегулације.
И даље се ради на платформи која нема упоришта у Дејтонском Мировном Споразуму нити у Уставу БиХ.
Али се користи околна ситуација у којој нико не може правно, уставно, дићи свој глас и надлежност, и помоћи Републици Српској.
У истој позицију су и Хрвати.
Цијела БиХ је у политичком бестежинском стању.
Штагод ко уради, нема скоро никакву политичку тежину.
Педаљ напријед, три корака назад.
Цијело стање пројектовано је због Републике Српске.
Јер Хрвати тако живе четири мандата. Није због њих.
Циљеви Бестежинског Стања, што се тиче Републике Српске
▪ Одржавати стање у коме Република Српска нема Предсједника Државе. Што је дуже могуће. Ако се буду понављали Превремени Избори, не треба бити изненађен.
▪ Одржавати стање Предсједничке Парализе, што је дуже могуће, које доноси смањене међународне контакте, немогућност именовања мандатара, нпр...
▪ Понижавати Републику Српску, њену Политичку Сцену и њене Бираче.
Понижавати, дакле, Србе. Ево, ишли сте на Изборе, па шта сте урадили.
▪ Припремати се да Анархизацију Општих Избора и цијелог сљедећег Мандата.
------
Такво стање, одржаваће се, дакле, до Општих Избора сљедеће године, у разним варијантама.
А, онда ће се прије Избора, за Изборе и, народчито послије Избора, стање усијати, како би се у Републици Српској све преокренуло, ко Колач у Каци Комине за Ракију.
Власт и Национални Компакт на политичкој сцени, треба добро да пазе шта раде Охаераши и Унитаристи.
И, наравно, Вучић.
 
 

 

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
НАПАДАЈУ ФУЊАРЕ
А ЗНАЧАЈНИ ПОШТУЈУ
 

До тога је довео крах муслиманске унитаристичке политике Сарајева, индуковане и усмјераване од Охаера, канцерогене Амамб и ЕУ Неонациста.
Сви су они подржавали Сарајмуслимане више него Ердоган и Турска.
И то, Сарајмуслиманима, није било упитно.
Та Политика је сада истјерана на чистину.
Само је срећа да овдје нема Рата, иначе би завршили као Украјина.
Јер им је исти Индуктор.
Сада тјерају Украјину да не прихвати Мир већ да тражи Примирје, како би могли, касније да наставе Рат против Русије и да страда још милион или два Украјинаца.
Постдејтонска Политика Сарајмуслимана није била реална.
Немогуће се борити против Хрвата, против Срба, против Русије, сада и против Америке, против Мађарске...
Сарајмуслиманска Политика, историјски је незабиљежен Аутизам Аналфабета.
Раније је на том плану борбе против Републике Српске, владала одређена уљудност, сагласност, онај ко је био истребљивачки настројен, увијао је то у Реформе, онај ко је био против ћутио је или постављао темељна питања.
Сада су Фуњаре избиле у први план.
Крњић, Конаковић, Ћудић, Изетбеговић, Хелез, Вукановић, Брабоњци Есдееса, Покрет за Осигураче...
Сви се они боре против Републике Српске а немају ништа у рукама, у референцама, у Гласовима.
Само су им начини различити, код неких су прикривени ћутњом о свакој битној теми Српске.
Борба је против Српске и кад мирно стојиш, гледаш и ћутиш, док је нападају крвници и Џелати.
Опали Селфи, пизда ти матерна.
На другој страни, Премијер Хрватске долази у Бањалуку, преко Граничног Прелаза којем Сарајмуслимани бране отварање а он је, на извјестан начин, изграђен, заједничким парама Српске и Хрватске, није сарајевским.
Долази директно у Бањалуку, иако историјски односи Срба и Хрвата нису поплочани ничим свијетлим.
До тога је директно довела политика муслиманског Сарајева.
Мађарска, борац за Суверенитет а против ЕУ, такође уважава Републику Српску. Много више него Србија.
Ради се више о поштовању Међународног Споразума, Дејтонског, него о поштовању Срба и Српске.
Јер, темељи који се поштују, штите и друге.
А, Фуњаре.
Фуњаре само смрде.

 

НАЧИНИ
РАЗАРАЊА НАЦИЈЕ:
ВЈЕШТАЧКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА

 
Отуђење данас није филозофска категорија.
То је свакодневна и свакољудна појава.
Хадронских Ударача има скоро колико и Људи.
Свако је непрестано бомбардован честицама које истовремено разарају Свијест и запосједају је.
Апсурдно је да није само циљ Појединачна Свијест.
Циљ је Колективна Свијест као најјаче а невидљиво везиво Нације Друштва Државе.
Компакт НацијаДруштвоДржава, једина је гаранција опстанка, и у колективитету и у индивидуалитету.
У таквим условима, циљ се, најефикасније, постиже помоћу Поларизације.
Поларизација се обавља на дуги рок. Није довољна једна, оне морају да се одвијају у низу.
Мале Нације, мали Народи, мале НДД Сфере, ни близу не проучавају себе колико их проучавају њихови смртни непријатељи.
Сви се диве Арчибалду Рајсу.
Он није дошао међу Србе да их воли, већ да установи какви су.
И да ли ће реаговати на његове позиве.
Непријатељи Срба знали су, много прије, да неће реаговати.
Сад и ми знамо да нису реаговали.
Када се изучи све што треба, на сваком од ареала НДД Сфере, отварају се Поларизације припадника Нације.
За то се користе самонастајући међашни, гранични, догађаји, масовно убиство, Атентат, нека непогода... а користе се и режирани догађаји.
Први примјер је Новосадска Надстрешница.
Други примјер је Бањалучки Давид.
Јавност, Друштво, Нација, а најважније, Појединац, опкољени су и приморани да се опредјљују.
Слаби мали Појединци, бомбардовани оним Бозонима, деценију, двије, три, хватају се за ту могућност опредјељења као за сламку личне важности. То је, у њиховој немоћној Свијести, Легитимација Егзистенције.
Опредјељивање ствара подјеле, анимозитете, супротности сваке врсте. Људи, тако опредијељени, имају привид да су стварно сврстани у неке велике Војске и да морају да се боре до крви. Свакодневно исијавају и шире мржња према онима из другог Опредјељења.
У Републици Српској, огромни су ефекти Вјештачке Поларизације.
Њих је било много, у непрекинутом низу.
Рецимо, Преддсједник Републике Српске.
Од Радована до Милорада.
Све што се догодило, било је правно и уставно нутемељено, срачунато да изазива Поларизацију.
Тако, сада имамо „необјашњиву“ ситуацију да је Политичка Свијест, Политичка Подршка скоро једнако подијељена а Опозиција не постији, ни страначки ни организационо.
Велики скуп Малих Свијести, бори се за своје опредејљење, без Позадине, Логистике и Оружја, против оних који су опредијељени за оне друге који имају Странке и Организације.
Подјела постаје ирационална. Али, трајна. Не остаје увијек у пуном почетном капацитету, али се никада не може избрисати.
-----
Зашто се Војска држи у Касарнама. Иако не пријети непосредна Ратна Опасност.
Да не би групе дошле у додир са темама Поларизације.
Политичке Странке, њихове Организације, које су, у ствари, Војске, само умјесто Метака опремљене Гласовима, морају да приђу Појединцима и да их окупе у  свијестну Војску, психолошку Касарну, да их коликотолико заштите од Вјештачке Поларизације.
Иначе ће Поларизација, након одређеног времена, пријећи у Аморфизацију. У Анархизацију.
Данас, у ЕУ, имамо примјере тако тешко и неповратно аморфизованих Друштава и Нација, које се никада више неће вратити свом изворном Колективитету.
 
 
 
 
 

 

МУСЛИМАНИ И
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА

 
Уставни Суд једне Конфедерације, каква је БиХ, чак и кад је дејтонисана, присилна, не може да има надлежности над Законима које доноси једна Чланица Конфедерације, Република Српска.
Јер.
▪ Република Српска има комплетан систем Власти, са својим Уставним Судом на крају.
▪ Односни Закон, овај пут Закон о финансирању Политичких Странака, не задире у Десет Дејтонских надлежности Институција БиХ и не односи се ни на шта што је изван Републике Српске.
Ну.
Уставни Суд доноси одлуке, мјере, забране...
Уставни Суд у коме нема Судија Срба, Судија из Српске.
Апљувацију Уставном Суду, о том Закону о финансирању Странака, поднио је неки Бабаљ, Сарајбосанац.
Испред тог јуначког уставног чина, Актери из Есдееса и Опозиције уопште, предавали су разне поднеске Уставном Суду. И другим Институцијама, као што је ЦИК, ради поновног бројања Гласова.
Муслимански Политички Актери Сарај Чадора, такође редовно кампују пред Уставним Судом и чекају да предају своје Апљувације.
Уставни Суд БиХ, окупаторски је, протекторски, Инструмент ОХР-а и ПИК-а.
Уставни Суд се не бави својим уставним послом, који је веома малог обима.
Уставни Суд БиХ један је од најважнијих пунктова уништења Републике Српске.
Све његове одлуке срачунате су на девастацију Дејтонског Споразума и Устава БиХ, као његовог дијела.
Девастација Дејтона и Устава, значи нестанак Републике Српске.
Добро што су се турци прихватили писмоноша од Охаера до Уставног Суда.
Али тог нечасног посла прихватили су се и Српски Издајници из Опозиције Републике Српске.
Јер Бабаљуше ће добити неко мјесто у муслиманској комисији.
А понеко ће им, од Ага Сарајлија, рећи, Ђеси Паша.
Бабаљуше, Блануше, Сунеткаруше, Аналфабетуше... треба да знају да могу да представљају Републику Српску, само ако ће их Бирачи и Гласачи повезати са Српством, са Српском.
У ономе што раде задњих двадесет година, ни Хабл не може да пронађе такву везу.

 

ГРАНИЧНИ

ПРЕЛАЗ ГРАДИШКА,

НЕКРОЛОГ БиХ

 
Асе лежит Ваша Држава...
Инфантилно онемогућавање отварања новог Граничног Прелаза између Републике Српске и Хрватске, званично, ГП БиХ и Хрватске, помоћу аргумента, Није приоритет, од стране неког Експерта којег је именовала Влада Федерације БиХ, може да се подведе под класично Јетрваштво босанских муслимана.
Којег су, вијековима, практиковали између себе и својих Авлија.
Сада су добили прилику да то чине и према Србима и Хрватима.
Јер, тај нови ГП користи, углавном Србима и Хрватима.
Годишње преко старог Граничног Прелаза, у немогућим условима, пређе више од четири милиона Путника и ко зна колико возила.
Нови Прелаз је невјероватна модернизација.
И Српска и Хрватска уложили много у цијели тај пројект.
Који је могао да буде давно отворен, да није било разних опструкција из Хрватске које трају још од ере Санадера.
Сада, када је све уређено, активирала се Авлија.
То Политичко Јетрваштво Сарајевског Политичког Круга, политичких муслимана, дакле, крајњи је домет њихове европске и колективне Политике.
Сваке Политике.
Они, једноставно, нису способни за Политику, за заједнички територијални оквир, за заједничке одлуке које доносе напредак, за толеранцију и уважавање других Нација.
Они, преко неког Експерта, који је непотребан и инсталиран је само за овакве прилике, као и Судије Странци у Уставном Суду, а нарочито је непотребно да се Федерација петља у то јер је Федерација далеко од тог ГП, ударају на Хрватску, на ЕУ, на Републику Српску, на цијело подручје, од Саве до Сплита.
Тај Гранични Прелаз нема никакве везе са Федерацијом БиХ.
Ни са БиХ.
Република Српска треба да пошаље изасланика у Брисел са ставом да одваја преговоре за приступање ЕУ.
Да ће то бити преговори Републике Српске и ЕУ.
Ако хоће, хоће, ако неће, и Божепомози.

 

НЕ ЈЕБЕ СРПСКА,
ЈЕБЕ ДНЕВНИ РЕД

 
Аналфабетски политички миље Сарајева, својим вишедеценијским Чаршијањем и Јетрваштвом, испод којег је бујао Унитаризам, као неоотоманска варијанта Територијализма и Територијалистичког Нацизма, довео је до тога да су изникла два Тренда којима ни они ни ЕУ Запад не могу да управљају.
▪ Потпуни крах тзв Међународне Заједнице, механизма протектората и противсрпског европског и западног Неонацизма.
▪ Отворили су се извори свих могућих Тема постдејтонске БиХ, који су девастацијом Дејтона и противуставним дјеловањем били успјешно затрпавани.
     Сарајевски Политички Круг, Сарај Чадор, остао је на вјетрометини. Виде да је и прави и лажни Високи Представник, Охаер, потпуно ископнио. Само, још, ПИК онанише.
Виде да је напад на Институцију Предсједника Републике Српске, под етикетом напада на Додика, доживио поптуни неупсјех.
Послије тога, немају се чему надати.
Државна Имовина ће изазвати проглашење Независности Републике Српске а да се неће прекршити и једно слово Дејтонског Споразума и Устава БиХ.
У том чуђењу како је немоћан Султан Шмит, наједном се појавио Трећи Ентитет.
Сви се аналитичари, а аналитика је спала на Кликсовце, питају, Откуд сад Трећи Ентитет, кад га нема у Дејтону.
Након стотина и стотина ствари које су наметнули, отели и измислили, којих нема у Дејтону, сада откривају да у Дејтону нема  Трећег.
Данас стигла узбихузурујућа Вијест.
У Савјету Министара, којег су неуставно и недејтонски прошрили, како би то била „Влада Наше Државе“, Министри из Српске нису гласали за Дневни Ред.
Пала Сједница, пали закони, пало све.
Од свег силног Противсрпства, Противхрватства, Противхришћанства, Тужакања, Судовања, Отимања, Уставног Насиља... стигли су до Дневног Реда.
Неком је у Сарај Чадору пало на памет да отме Главног Преговарача са ЕУ, од Српске.
То не треба ни БиХ, ни ЕУ, ни Српској, ни Сарајеву, али је битно да се отме од Срба.
И онда да буде муслиман, да га се назове Државни Преговарач и да се маше Сокаком.
Није питање ко ће прије схватиити Историјски Ћорсокак.
Брисел или Сарајево.
Јер неће, ни један ни други, никад схватити.

 
КО ВЛАДА У СРПСКОЈ,
МОРА ДА ВЛАДА
У БАЊАЛУЦИ

 
Не треба гледати околне примјере.
У Хрватској, нпр, Власт чини ХДЗ и Махаматна Пуповац.
Али у Загребу владају неки Божемо Помози, Антисметљари, нека Зеленција...
Хрватска је под заштитом НАТО и ЕУ.
И други су, па не морају да бирну о урушавању Власти у Главном Граду.
У Републици Српској, републичке владајуће снаге, СНСД, углавном, неодговорно је препустио Бањалуку Хорди Кикиреза и Аналфабетима Аматерима.
Игор Радојичић је почео превише самостално да бриселује. То је изазвало незадовољство у Странци Независних Социјалдемократа а и у његовој матичној Партији.
Маши, маши, ејебига.
Послије је Есенесде почео да сам себе девастира.
Сад Српска има срамоту у Бањалуци.
И главни извор политичке нестабилности.
Република Српска је опкољена.
У Београду, Уцвиљпиздара Вучић, који је са своје умишљене величине на Републику Српску гледао као на мрава, сада је принуђен да гледа као та Српска себи обезјеђује уважавање у најмоћнијим пунктовима свијета. А он мора да носа канистере са Бензином. И Флаше Бибите.
У Сарај Чадору, испали са оба Колосијека Добој Зеница. Да их је сто, испали би и из стотог.
Па сада руше Граничне Прелазе небили нашкодили Српској и држали је затвореном.
Шмит попушио осунећену Лулу, па га уљебили у ПИК. Да сере о Државној Имовини.
Подгорица признаје ЛГС.
Брисел и његове слуге, гледају на Српску као гладни Неонацисти, одавно.
Да није Мађарске, излаза не би имали.
У таквој ситуацији рупа у Власти Републике Српске, у Бањалуци, свима њима даје снагу да индукују унутрашње уништавање. Помоћу разних опозиционих ситних Протува а великих Издајника.
Бриселу, Њемачкој, Инглезима, Шмиту, и малим турцима, Унитаристима, Бањалука служи као велика база за ширење анархистичке ерозије помоћу Избора.
Треба погледати на синхронизовано тражење изборне крађе у Добоју, Зворнику, Лакташима... то је вјежба фаланги Анархистичке Ерозије Избора 2026.
Не траже крађу тамо гдје је резултат приближан.
Они сматрају да је Бањалука трајно заузета Тврђава и да треба нападати на друге коте.
Не они, смислили им Инглези.
Национални Компакт у Српској, мора вратити Бањалуку.
Не само због великог рудишта Гласова, већ због велике симболичке политике моћи.
Ако не владаш у Бањалуци, а владаш у Републици Српској, ти си ко богати Сељанин, који продаје камионе кромпира, шенице, куруза, крмака, млијека... а кад ти дођу кући, виде да те Жена истјерала и да спаваш у сијену, на тавану Штале.

 

СМРАД САРАЈЕВА,
ТРАНСВЕРЗАЛЕ
СОКАКА
 

И Балегу кад преврнеш на Башчаршији, испод ње се крије неко ко ради против Републике Српске.
Данас неки Форто.
Дошла вијест да не да неке Паре које припадају Републици Српској. А дао је Федерацији и Дистрикту.
Вијест је, можда, ситна, али су Паре крупне.
Нарочито кад се зна да је финансијска пресија на Српску, процес који из Сарајева траје годинама и на свим могућим нивоима.
То је њихов план за финансијско изнуривање који ће, како мнију, помоћи у широкој перманентној офанзиви против Републике Српске.
Офанзива је тако широка да је тешко све сагледати у дневним координатама.
Нека група, Институт, Владина Комисија... требала би да начини скуп тих праваца напада, да их анализира, од Поништења Предсједничких Избора и елиминације Предсједника Републике, лажне Државне Имовине, па надоле, до разних Форта и других Сокаклија.
Тај документ, студија, био би опомена сваком Србину који нешто обавља у Заједничким Институцијама или само контактира са њима.
Срби из Српске треба да схвате, да штогод Сарајево ради, не ради за себе, већ ради искључиво против Републике Српске.
Као у случају Граничног Прелаза Градишка.
Срби и Српска морају да престану да размишљају о БиХ.
Биће боље, ако ово, кад оно...
Неће.
Сарајмуслимани нису способни да живе у Сувереној БиХ.
Нису способни да имају Државу, ни сами ни са неким.
Сарајмулсимани као Политички Колективитет, никад неће изаћи из Сокака.
Могу им се, ти Сарајски Сокаци, асфалтирати Златом, они ће за њих увијек бити прашњави, јетрвски и кратковиди.
Српска има два колосијека, два важна посла.
Да свакодневно спречава ситне преваре и подвале Сарај Чадора и да ради на својим сљедећим Изборима, како би Национални Компакт добио све већине, на свим нивоима.
Међу којима је обавезна Бањалука.
Побједа Националних Снага, Снага Опстанка, Снага Самосталности, у Српској, приредиће смртни четверогодишњи делиријум Политичког Сарај Чадора.

 

САРАЈЕВСКО БЛАТО
НИЈЕ ЉЕКОВИТО,
ОНИ ЈОШ ЗОВУ ОХР
ДА ИМ ДОНЕСЕ ТУТУ

 
Ништа боље не поткрепљује моју тезу о Сарај Чадору и Јетрвској Свијести Сокака, него Авазов ТВ интервју са два србијанска беспризорника са дна Српског Певаљства армираног Макро Нарко Мрежама.
Они су гадљиви чак и за сарајске сокачке трансверзале, али су их морали искористити у својој борби против Републике Српске.
Не могу се сакрити Додиком. Они мрзе Србе и Српску.
То није само због Јетрваштва Сокаклија.
Дијагноза је много поразнија.
Коју не може прикрити и робна марка Аваза, најмоћније котлинске медијске куће.
Јер се не може одупријети Сокаку, АИД-у, Ћаршији, Калдрми и Нанулама.
Сви знају све о Насеру Орићу и Злочинима над Српским Цивилима, у његовој „зони одговорности“. Као и да су га ту инсталирале Служба или Службе, баш са тим задатком.
То је Задатак из исте врсте као и Сијековац, као и Српски Сват, као и Покољи по другим српским селима, како би се Српски Живаљ дигао и отишао, као из Хрватске.
Република Српска, није битно да ли је то Додик или неки свакодневни људи на ДМ, указује на ту чињеницу, а ради се о више од три хиљаде Срба око Сребренице, Братунца... за које није све сам Орић одговоран, на чињеницу да се Ратни Злочинац, Кољач Срба, не може препеглати.
„Ја нисам знао ко је господин“.
Сад ћеш сазнати ко је Република Српска.
Тим Протувама треба онемогућити било какав улазак у Републику Српску. Ни на Марвену Пијацу да дођу.
Сарај Чадор, дакле, подржава Насера Орића.
Не само да настоји болесно да блати Републику Српску.
Сарај Чадор, као скупина Политичких Сокака, спало је на ниво наркомана и мешетара, ако их може искористити у Србомржњи.
Таква им је и Политика.
Састављена од Дине, Раме, Хеле, Сабе, Форте и, наравно, Магазе...
Њихов домет да одрже Дејтонску БиХ, на нули је.
Њихова способност, и кад би стварно жељели, да учествују у тројно – двојном договору у БиХ, не постоји.
Њихов крајњи досег је, а то се и јуче чуло са мале сокачке политичке Џамије, позив Охаеру да уради ово или оно за њих.
Република Српска је опстала јер је од почетка имала Политички Компакт.
Сарајмуслимани то никад нису имали.
Немају ни данас нити га могу изградити.
Српска је то успјела одржати, чак и када је уклоњен Караџић и СДС почео да се урушава, јер су Срби Нација и јер Нација има Државу.
Каквагод је и коликагод је, Држава је.
Стога је битно одржати Политички Компакт Српске.
Који обухвата Институције и велику лепезу Политичких Актера, који обухвата Национализам, по старој фрнацуској дефиницији, који обухвата национални и државни интерес Опстанка.
А Сарај Чадор, нека се бави Сокаком и балегањем које му доличи.
 
 
 

 

ЕСТРАДИЗАЦИЈА
ПОЛИТИКЕ
НИЈЕ ПОПУЛАРНОСТ
ВЕЋ СУНОВРАТ

 
Политика је озбиљан одговоран посао.
Естрада је кафанско шаторско курвање за неопорезоване Паре.
Сви ће рећи да није тако.
Зато што већина или многонина, не воли Политичаре а симпатише Полусвијет.
Сада су Срби дошли у ситуацију да су им Карлеуше, Северине, Секе Мешалице, Цеце, Лукаси, Глумци... Политички Актери.
То је посљедица системске грешке Српске Посткомунистичке Политике.
Српски Политичари, подржани од неодговорних аналфабетских маса, помислили су да су једно јутро ушли у Демократију и да је Демократија за све.
Они су помислили да Популарност доноси Гласове.
Да сликање са Цецом, доноси Гласове свих њених Фанова који су чули макар једну њену Пјесму.
Политика, као озбиљан и скуп посао, не може да буде популарна.
Певаљке и Певаљци, популарни су зато што су једноставни и јевтини а без икакве одговорности.
Они не иду на Изборе.
Узимају Наруквице, не плаћају Порез деценијама, не пријављују Изборној Комисији своју имовину, служе газдама и менаџерима да и они узимају велику беспорезну лову...
Петљање са њима, може само да доведе до усраности, убалеганости и смрада.
Жеља Политичара да буду популарни, да буду упоредо са Певаљкама и Певаљцима, болесни је дио њиховог карактера.
Популарност искључује озбиљност и одговорност.
Требало би изучавати случај Вучићеве Србије, однос Вучић – Карлеуша.
Карлеуша подржава Вучића.
Вучић од тога нема ништа, осим да се изједначио са њом.
Осим вагинализираног видеа.
То је призмена жеља да се обману Гласачи у Србији, помоћу Карлеуше, и других, што је немогуће.
Онај ко је спреман да слуша безвриједну пјевању Карлеуше, није способан да чује ништа из Политике.
Осим тога, Срби су деценијама уназад подржавали будибогснама Политику и Политичаре а није било Карлеуше уз њих.
Подржавали су Тита а Јованка није била Певаљка.
Што се дубље улази у ту Естрадизацију Политике, све смо ближе закључку да је код Срба тешко инсталирати Политичко Друштво.
И то, сљедствено, утиче на стање Нације и Државе.

 

БОРБА ПРОТИВ
МУСЛИМАНСКОГ
УНИТАРИЗМА,
НИ БЛИЗУ НИЈЕ КРАЈУ

 
Драган Човић, ХДЗ БиХ, журно је и веома неоптимистично за њега, изјавио, да Унитарна БиХ никада неће заживити. И Грађанска, додао је. Што је исто.
Говорио је и о Трећем Ентитету.
Прије четвртине вијека, СТЈЖ, почео сам да пишем против муслиманског Унитаризма Сарајева и о једино могућој БиХ, као Троношцу.
Три Народа, Три Ентитета.
Тада нико муслиманима и Охаеру, није набијао Унитаризам на Нос.
Ја сам због тога морао да поднесем Оставку, као Министар.
Сви су срали, или били омађијани Реформама.
Нико није видио да су све Реформе против Срба.
То је синдром, познат као Голом Гузицом низ Лед.
Сви су омађијани Брзином, нико не схвата да се Гузица леди.
И ја сам говорио о Трећем Ентитету.
Има Колумна у Недјељнику Република, која је укинута чим је Иванић постао Предсједник Владе.
И Срби су тада били спремни линчоват Србина који говори о Трећем.
Кобива, то ће отети Територију Српске.
Ја сам полазио од тога да су унутрашње Дејтонске Границе БиХ, стабилне као и вањске.
Оне су међународно признате.
Федерација је подијељена на пет Кантона и пет Жупанија. Зато се и зове Федерација.
Трећи се формира једноставим спајањем хрватских Жупанија.
То са Републиком Српском нема никакве везе.
Али омогућује трећу тачку у БиХ.
И то слаби Унитаристе и Међузај, која ради за Унитаристе.
Побједом Републике Српске у Операцији Шмит – Санкције, унитаристи су добили ударац у чело.
Прије тога, на главу им се сручио Трампизам и говор у Дејтону, за тридесету годишњицу.
Муслимански Унитаристи су остали сами на чистини неуставног хаоса који су изазвали.
Ну.
Они се неће смирити.
Они никакву политичку опцију немају за тродјелну БиХ, за живот са Србима и Хрватима.
Они морају да наставе досадашњим путем.
Синошња кошаркашка утакмица то показује.
Она је ко будали шамар за Сарајунитаристе, да се односи даље затежу а да се за то оптужују Геноцидаши и Узепеаши.
Сарајево је далеко одмакло на том путу.
Политичка Завада са Загребом и Београдом, у пуном је јеку.
Републици Српској ће покушати да нашкоде гдјегод могу. Припремају се за новог Жељка Комшића.
Имају довољно Гласова за то.
Креирањем затегунитих односа настоје Западу предочити да је Сарајево, БиХ, на удару са свих страна.
И, тако чекају вријеме да Брисел прдне а да у Америци Трампизам падне.
Република Српска је на коњу.
Али не смије се заустављати на том дејтонском и уставном путу.
На путу Самосталности.

 

МАЛИ РЈЕЧНИК
ПОЛИТИКЕ КАЛА

 
▪ ХЕЛЕЗИЈА – Ерозија Сокачког Ума која се преноси на Сокаклије и Касабалије, због дотрајалости Свијести која постоји у непостојећем Отоманском Вакту.
▪ РАМОНИЈА – Хармонија  Баклаве и Главе, гдје је Баклава пуна, према старим рецептима, а Глава празна.
▪ БАЛОНИЈА – Ново име Бањалуке, нови рецепт за егзистенцију и одржавање великих Градова. То захтијева посебну технологију, неспособност и својство Владара типа Ћоркан, Дорат, Бало... да свакодневно лансира празне Балоне и тако скреће пажњу на себе и памет од себе.
▪ МЕТРОВИТОСТ – Тешко вријеме, теже од Кошаве. То је годишње доба које траје веома дуго а које производи Ветрове под земљом. Пошто тако дуго траје, Метровитост исушује Мозак и сужава Свијест.
▪ ОБРЛАЋАЊЕ – Нова технолошка достигнућа, комбинујући Кинесске Нано Технологије и домете Силицијске Долине, омогућила су Обрлаћање при чему Емитер учеставло лансира празне сторије а Конзументи их примају без икаквог релејног или интерфејс филтера. То доводи до космичког феномена да је Празноглави Емитер, на крају побједник са стопостотним успјехом а Конзументи остају ко слуђени, једва чекајући сљедеће Обрлаћање.
Обрлаћање траје доклегод нека земља има Територију коју може неко да отме или да је се добровољно неком дадне.
▪ ДОДИКОВАЊЕ – Нова врста Ковања у којој неспособни Српски Ковачи и Дезоријентисане Сарајевске Мује, кују Додика и по дану и по мјесецу.
То стално помињање Додика, масован је покушај самоизљечења неспособних, аматерских и аналфабетских Јединики које живе у политичком ријалити времену мале вриједности и велике учесталости.
▪ ДОДИКАРАЊЕ – Појава која се законито јавља након дугог и досадног Додиковања. Тад се носилац Додикарања заврати, ко Говедари на Мару, и долази до познате појаве Кне Виза Хоу Имга. А они остану црвеног Шупка и још црвенијих Ушију.
▪ МАЈКУНИ – То су обогаћени неспособни Актери који су превазишли оно, Не питај ме за Први Милион. Не питај ме низашта. Они хоће да се баве спортом, политиком, филаделфијом, аутизмом, зградацијом... Њима масе стално помињу Мајку. Ал у себи.
▪ КАЛАСАЊЕ – Појава која је настала на Западу а овдје је постојала много прије. Као носилац појаве евидентирана је извјесна Каја Калас која је у финалу Лиге Каласампиона, уништила Аналену, познату њемачку Ратницу, и тако засјела на Пиједестал.
Овдашње носитељице Каласања, далеко су изнад Каје Кајасе али неће да иду на такмичење. А неће ни да се лијече.
▪ ШМИТАЊЕ – Посебна врста Шлихтања (Шлихтање је, иначе, стара турска ријеч за појаву коју су Турци овдје затекли).
То је способност Малог Ума да се инфилтрира у Велики Чмар.
И тако чмарује, дуго и срећно.
▪ ПИЗДАЈНИЦИ – Никакби Људи а Издајници...
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СУИЦИДНО
СРПСКО
ПОДРЕПАШТВО
САРАЈЕВУ

 
Три деценије траје неурачунљиво, или намјерно, или плаћено српско подилажење Сарајеву, сматрање Сарајева Државом, жвивљење у БиХ умјесто у Републици Српској, одбрана Републике Српске у Сарајеву...
Аналфабет Аматер, Кандидат Блануша, изјављује да је једнак и српски и муслимански Глас на Изборима.
Јесу Гласови једнаки али Циљеви нису.
Зашто би неки Козарац листом гласао за Србина.
Не постоји објашњење.
Балоначелник Балоњуке, неиживљени Макаки, дозивао је градоначелницу Сарајева у посјету, водао је по Центру Града.
Бабаљи, Шаровићи, Пандуревићке, Црноданци, Бореновићи... боре се за мјесто у Сарајеву, ко да је на Марсу а Марс прекривен Златом.
Јер ништа не могу да буду у Републици Српској.
Та количина Опозиционара, пола опозиција пола издајници, није довољна да поремети Политичку Сцену Републике Српске и Опстанак.
Али је опасна зато што њен утицај прелази Бираче и Гласаче.
Без икаквог Политичког Програма, без путоказа за Републику Српску. Они никад не говоре о Републици Српској, о њеној Будућности, о Држави Српској, о Дејтонском Споразуму, о Уставу БиХ и мјесту Републике Српске у тим међународним документима.
Али, позивају Бираче и добијају Гласове за своје жеље у позицијама.
Њихово једино образложење је да се боре против Власти која је Криминал. Против Режима који све уништава.
Они не могу да образложе зашто ти Бирачи двије деценије гласају за Криминалце и Ненародни Режим.
Они се боре против Додика који им је симбол за све.
Исто тако се против Додика бори и Сарајево.
И Неонацистичка ЕУ.
Они су, заједно са Америчанима, од Дејтона елиминисали стотине Додика разних нивоа.
Што би свакој Будали требало да отвори очи.
Да није проблем Караџић или Додик, већ је проблем Република Српска.
Националне Политичке Снаге у Републици Српској, морају ову годину дана, до Избора, да искористе да Србима и Јавности објасне, на разумљив начин, без еквилибристике и суве интелектуалике, да Опозиција, заједно са Сарајевом и Шмитом, ради на уништењу Републике Српске.
Јер. То је циљ Брисела и Сарајмуслимана.
Ми смо Руси у Украјини.
Политичка борба се води између Политичких Програма а не води се између Националних Снага и Издајника.
Ту не може да буде милости.
 
 

 

САНЏАК ЈЕ БОСНА
А ЈАСЕНОВАЦ
НИЈЕ ГЕНОЦИД

 
Народ који има овакву Србију, не треба да брине за своју Будућност.
Нема је.
Не треба му.
У Народној Скупштини Србије, неки Покрет, што много говори, предложио је Резолуцију о Геноциду у Јасеновцу.
Тринаест гласало За, нико Против али 166 није гласало од 179.
Без обзира што су сада друге Теме у Србији, ово је класична слика Вучићеве Србије, Србије и прије Вучића, јалове, никакаве Србије.
Истовремено, нека Селма без прозора, Предсједница Општине Тутин, изјављује да је Санџак саставни дио Босне.
А траје Вучићево нечеститање Карану након побједе на превременим Изборима.
Не зна се да ли је Шмиту изразио Саучешће.
Србија која је спремна да прекине све везе са Русијом, да се одвоји од Русије, да одвоји Српски Народ од природних веза са Русима, по више основа, ради на уништавању Српског Народа.
То, више није питање Власти, ове, оне, Вучићеве, погрешне процјене и политике, издаје и обмане.
То је питање Опстанка Српског Народа.
Срби Србије, нажалост, као и много пута у Историји, све то мирно гледају.
Неки се уздају у Бога, Православље, Српство... да, али Шума Народа је једно а Пут је практична чињеница.
Други нема ко да узбуни Србе.
Никог нема осим Републике Српске.
А она је мала и скоро опкољена и зазидана Неонацизмом ЕУ и Запада.
Мора да се бори за свој голи Опстанак и нема снаге да диже Српство.
Нити је то реално да Република Српска чини.
-------------
Срби, упамет се.
Како то непотребно, празно и нереално, сада, звучи.

 

ПОРИЈЕКЛО
ДВЈЕСТА ХИЉАДА
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Трансформација из Самоуправног Социјализма, Комунизма, уопштено категоризовано, у Политичку Сцену Парламентарне Демократије, није могућа.
Због наметнутих пратећих појава.
Због немогућности да свака Нација, Народ, Држава све то прилагоди својим условима.
Лего Коцкице, генијалан су концепт али се тако не може зидати Кућа од камена.
Западна Парламентарна Демократија, приручни је алат Мегакорпорацијског Капитализма.
У Земљама које су отете од Комунизма, и одвојене од себе, Парламентарна Демократија је Центар Манипулативног Система.
У Америци су Странке велике и не могу се купити.
У Инсталатурама, пак, Странке су мале и можеш купити по неколико. Ако нема на Пијаци, оснујеш себи, по неколико.
У пратеће појаве убрајам синхронизовани напад на Јединку
▪ Ти си главни у Демократији, и на Пјешачком
▪ У Буџету су твоје Паре
▪ Ти имаш сва права, чак и она која не постоје
▪ Држава је црно зло, одмах послије Цркве
▪ На Изборима бираш Странке које ће да владају а када их изабереш, идеш на улицу да их онемогућиш да владају
▪ Институцијама не могу да управљају побједници Избора, Парламентарна Већина и Влада, Институцијама морају да управљају они који немају везе са Изборима
▪ Ако ти је лоше у твојој Демократији, иди на Запад, тамо је права Демократија
▪ Никад не вјеруј својим Политичарима, својим Информацијама, својим Институцијама
▪ Сви су они Криминалци и ти не можеш да будеш За, најважније је да увијек будеш Против...
-----
На све те манипулације са Запада, долазе
▪ Миграције становништва, напуштање села, долазак у Град по сваку цијену, без икакве егзистенцијалне подлоге осим кредитне или уновченог сеоског имања
▪ Деиндустријализација. Не постоје велики рудници радних мјеста, нити постоје сигурна радна мјеста
▪ Живот између Индивидуалне Немоћне Слободе и захтјева Држави да ријеши све, од рупе на улици до радног мјеста
▪ Ријалитизација свега постојећег
▪ Настанак Медија који не доносе ни једну тачну и обухватну Информацију годишње...
--------
Све то, и много више непоментуог, створило је Јединку која је Концентрисани Пункт, складиште, манипулација, привида слободе, неслободе, немоћи, немогућих права, непостојеће демократије, несхватања времена...
Таква Јединка не може да реално процјењује своје могућности, не може да нађе начин да се уклопи у постојеће стање, не може да разлучи шта је могућност Државе коју сви уништавају.
Њихов излазак на Изборе није потрага за рјешењем, Политичким Програмом, Националним Интересом, Напретком...
Њихов Глас на Изборима, Крик је угроженог егзистенцијалитета. Без икакве бриге за посљедице.
Њихов Глас је Освета за све своје немоћи и добровољно прихваћене лажи.
Њихов Мозаик Свијести је Анархија.
Они ће увијек изаћи на Изборе и гласати жмирећи.
-------
Онај ко хоће да спаси Нацију и Државу, мора прићи свакој Јединки, па и таквима који су већ запосједнути секташким политичким девијацијама Ума.