НАЧИНИ
РАЗАРАЊА НАЦИЈЕ:
ВЈЕШТАЧКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА

 
Отуђење данас није филозофска категорија.
То је свакодневна и свакољудна појава.
Хадронских Ударача има скоро колико и Људи.
Свако је непрестано бомбардован честицама које истовремено разарају Свијест и запосједају је.
Апсурдно је да није само циљ Појединачна Свијест.
Циљ је Колективна Свијест као најјаче а невидљиво везиво Нације Друштва Државе.
Компакт НацијаДруштвоДржава, једина је гаранција опстанка, и у колективитету и у индивидуалитету.
У таквим условима, циљ се, најефикасније, постиже помоћу Поларизације.
Поларизација се обавља на дуги рок. Није довољна једна, оне морају да се одвијају у низу.
Мале Нације, мали Народи, мале НДД Сфере, ни близу не проучавају себе колико их проучавају њихови смртни непријатељи.
Сви се диве Арчибалду Рајсу.
Он није дошао међу Србе да их воли, већ да установи какви су.
И да ли ће реаговати на његове позиве.
Непријатељи Срба знали су, много прије, да неће реаговати.
Сад и ми знамо да нису реаговали.
Када се изучи све што треба, на сваком од ареала НДД Сфере, отварају се Поларизације припадника Нације.
За то се користе самонастајући међашни, гранични, догађаји, масовно убиство, Атентат, нека непогода... а користе се и режирани догађаји.
Први примјер је Новосадска Надстрешница.
Други примјер је Бањалучки Давид.
Јавност, Друштво, Нација, а најважније, Појединац, опкољени су и приморани да се опредјљују.
Слаби мали Појединци, бомбардовани оним Бозонима, деценију, двије, три, хватају се за ту могућност опредјељења као за сламку личне важности. То је, у њиховој немоћној Свијести, Легитимација Егзистенције.
Опредјељивање ствара подјеле, анимозитете, супротности сваке врсте. Људи, тако опредијељени, имају привид да су стварно сврстани у неке велике Војске и да морају да се боре до крви. Свакодневно исијавају и шире мржња према онима из другог Опредјељења.
У Републици Српској, огромни су ефекти Вјештачке Поларизације.
Њих је било много, у непрекинутом низу.
Рецимо, Преддсједник Републике Српске.
Од Радована до Милорада.
Све што се догодило, било је правно и уставно нутемељено, срачунато да изазива Поларизацију.
Тако, сада имамо „необјашњиву“ ситуацију да је Политичка Свијест, Политичка Подршка скоро једнако подијељена а Опозиција не постији, ни страначки ни организационо.
Велики скуп Малих Свијести, бори се за своје опредејљење, без Позадине, Логистике и Оружја, против оних који су опредијељени за оне друге који имају Странке и Организације.
Подјела постаје ирационална. Али, трајна. Не остаје увијек у пуном почетном капацитету, али се никада не може избрисати.
-----
Зашто се Војска држи у Касарнама. Иако не пријети непосредна Ратна Опасност.
Да не би групе дошле у додир са темама Поларизације.
Политичке Странке, њихове Организације, које су, у ствари, Војске, само умјесто Метака опремљене Гласовима, морају да приђу Појединцима и да их окупе у  свијестну Војску, психолошку Касарну, да их коликотолико заштите од Вјештачке Поларизације.
Иначе ће Поларизација, након одређеног времена, пријећи у Аморфизацију. У Анархизацију.
Данас, у ЕУ, имамо примјере тако тешко и неповратно аморфизованих Друштава и Нација, које се никада више неће вратити свом изворном Колективитету.