У БиХ НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ
„НАКО ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА“,
БРИСАЊЕМ НАЦИОНАЛНОГ БИЉЕГА
ИЗ СРПСКИ ЧЛАН И ХРВАТСКИ ЧЛАН,
ПОЧИЊЕ ПОНИШТЕЊЕ
СРБА И ХРВАТА, ХРИШЋАНА

 
Политичко Сарајево увијек треба гледати као Језгро Ситне Потуричке Филозофије.
А не као политичку, економску, националну или европску платформу.
Данас је на сцени, по милионити пут, од почетка Распада Сфрј, једна таква сторија.
Бакираши желе да се одрекну Комшића а да им Хрвати, заузврат, дају пет пута више него што су им досад одузели, приграбили и отели.
Шира Јавност, ни хрватска, ни муслиманска, српска поготову, не разумију ту игру.
Бакираши желе да потпуно поклопе Федерацију. Да се Дом Народа Федерације, као Дом Два Народа која чине Федерацију, ујалови тако да муслимани владају Федерацијом, да их Хрвати не могу спријечити, као што сада спречавају формирање Владе и избор Предсједника Федерације. Од Избора 2018е.
Сарајмуслимани, Бакираши, не муслимански живаљ, желе да бирају своје Хрвате у Дом Народа Федерације. Као што бирају свог Комшића.
У пакету је и индиректан избор Чланова Предсједништва, у сарајевском Представничком Дому Парламентарне Скупштине БиХ.
Тиме би им се отворио простор за потпуно окретање фронту против Републике Српске.
Уз то, Бакираши предлажу да се брише национални „префикс“ код Члана Предсједништва.
Да се са међу Хрватима може кандидовати и Финци. Како данас умилно објашњава Бакир.
Тако су Сејдић и Финци постали важнији од Срба и Хрвата.
Шта све ово, са понижавајућим „префиксом“ значи.
▪ Република Српска није, више, једна Изборна јединица за Избор Члана Предсједништва. Колико је важна Национална Изборна Јединица, види се по двадесетпетогодишњој борби Сарајских Унитариста против Хрватске Изборне Јединице у Федерацији БиХ.
▪ „Српски“ Члан Предсједништва није, више, из Српске, већ је из сарајског парламента, „државног“ парламента, унитаризоване институције. Која, будући да је Парламентарна Скупштина а не Национална Скупштина, не може да бира највишег представника неком Народу.
▪ Могућност небројених „већинских“ манипулација. Отвореног Потурчавања. Као што Опозиција Српској пристаје на Бакирашко Одсрбљавање Српског Члана Предсједништва.
То Шаровић отворено истиче и заступа. И подваљује Бирачима Српске. Говори им шта ће урадити ако га изаберу на његовој и њиховој борби против „Режима“.
▪ Поништење Дејтона и његовог Устава.
Предсједништво БиХ је конструисано тронационално, каква је и БиХ. Федерација је двонационална а Српска је национална.
▪ То је само први корак. Јер и Гранична Полиција је почела као Гранична Служба. СИПА је почела као Агенција за обезбјеђење штићених лица...
Срби и Хрвати у БиХ, морају се држати заједно.
Коликагод била оптерећења прошлости.
Одвојено ће нестати.
Хрвати БиХ морају остати чврсти и јаче привући Загреб као помоћ.
Загреб им је срамотно дужан.
Српска мора у овом времену, пред Изборе сљедеће године, потпуно разголитити Ескобарце Пробосанце, као најмрачније Српске Издајнике.
Мора користити све екстерне могућности и пазити се Вучићеве Србије.
Србија је помагала Српској. Али је и одмагала.
Од Санкција на Дрини па до данашњег Вучићевог нудигужења Сарајашима и Целовитој БиХ.
Република Српска и Хрватски Народни Сабор морају институционално, не само изјавно, одбити и стално одбијати брисање националне припадности код Члана Предсједништва.
То  није префикс.
И одбацити индиректан избор Члана Предсједништва.
Нација постоји док има своју територију на којој бира нешто своје.
 
 
 
 

 

У ОТОМАНСКОЈ БОСНИ
УСТАВНИ СУД
ИГРА УЛОГУ СУЛТАНОВОГ ХАРЕМА
 

Уставни Суд је прво настао у Аустрији.
Послије се проширио по Европи. Ко и Хитлер.
Жали Боже што сам током студија, и послије, толико учио, читао и проучавао ту институцију Државе.
Јер се данас показује да је то улудо бачено вријеме.
А ја сам и без тога могао да будем гола будала у погледу Уставнпог Суда.
Данас Сарај Медији јављају велику вијест.
Почело је дводневно засиједање Уставног Суда БиХ.
У коме има један Албанац.
Уставни Суд примарно реагује на Уставност Закона и Аката Власти.
То се у уређеним, уставним, државама, ријетко догађа.
Постоје многи инструменти и институти који пријече и контролишу, да у Парламент не иде нешто што није у складу са Уставом.
У Федералним Државама може бити више посла за Уставни Суд.
Касније је Уставном Суду додато и разматрање усклађености са Људским Правима.
Људска Права су најбоља тамо гдје Кризни Штаб донесе одлуку о обавезној вакцинацији, нпр.
Уставни Суд БиХ је инвалидна институција јер у себи садржи Судије Странце.
Његова главна задаћа, не она Дејтонска, већ сарајевска, јесте да гласа и доноси одлуке против Републике Српске.
Тако би на двовневном засиједању УС БиХ, требало да се разматра пуштање Муџахединске Браде у Оружаним Снагама БиХ, проглашавање Додика привремено неспособним да обавља функцију Српског Члана Предсједништва, давање концесије...
Посао Уставног Суда БиХ се простро свуда тамо гдје, по Дејтону и Уставу, нема БиХ.
А, по Дејтону, без обзира што је БиХ сложена, несиметрична и компликована Насеобина, посао Уставног Суда БиХ, веома је једноставан.
У Дејтонском Анексу, Уставу БиХ, све лијепо пише.
Пуно је већа могућност да се нешто уставно искомпликује у Федерацији, па и Републици Српској, него на нивоу Устава БиХ.
Мислим да је најбоље да ОХР наметне Закон да је Уставни Суд БиХ у сталном засиједању.

 
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА СРЉА У ДЕБЛОКАДУ
УНИТАРИСТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

 
Треба да се сјети како се зајебала са Кетрин Ештон.
Ружна си ко сами ђаво, ооо, Кетрииииин,
Али мене, будалу, наврзло да будем фин.
И тада је Српска поставила проблем Правосуђа.
Дигла се паника, па је Кетрин, брзом брзином, дошла у Бањалуку.
У Палату Предсједника Републике.
Додик је тада прихватио кардељевску идеју Реформе Правосуђа.
И.
Шта је данас остало од те Реформе.
Коме служи Правосуђе.
Шта је добила Република Српска.
Стога, могућност о којој говори Дамир Арнаут, тај исконски дијамнтски концентрисани узорак сарајске демократије, да се у Дому Народа усвоје Закључци о поништењу Инцковог Закона о прогону Срба, због тога што ће неко ко је рођен послије Срребренице, рећи да Није био Геноцид у Сребреници, и да се на томе све заврши, није добра за Републику Српску.
Дом Народа нема везе са Пројектом Запада, Инцка и Сарај Чадора.
Срби и Хрвати могу, у другом наврату, изгласати те Закључке.
Али Срби и Хрвати нису упрљали руке тим Законом.
Само ће Сарајеву, Бакирашима, дати прилику да увијек извикују и лелечу како су Агресори, Геноцидаши, Узепеовци, одбили тај умилни ЗПС, Закон Прогона Срба. А они, Добри Бошњани, нису могли ништа учинити у „нашој ба држави“ у којој су Већина.
Република Српска треба да пусти да то учини ОХР, Пет Амбасада, Пицко... пошто је Инцко умро.
Нека се они прже на ватри коју су запалили за Србе.
И да мирно чека, повремено наглашавајући да је то услов од кога треба почети у туземном избору судија Уставног Суда, умјесто Странаца Усранаца.
И да у Народној Скупштини, лагано проводи политику поништења наметнутог Унитаристичког Монструм Апарата.
Република Српска има времена.
Вријеме ради за Србе и за Српску.
Онима којима се жури да ријеше „највећу кризу“ од завршетка Рата, вријеме не иде на руку.
Зато им се и жури.
Кад је против Срба, свима се жури.
Кад је за Србе, никад.

 

ТАКТИКА И СТРАТЕГИЈА
САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ

 
Срби, под бременом окупаторских вијекова, на Раскрсници Крви, састоје се од Послушника, Издајника, Хајдука, Земљорадника, Ратника и Поштењака.
Први су почели да изумиру Земљорадници. А расту Издајници.
У таквом стању Срба, немогуће је очекивати да Народ, на који се воле сви позивати, брине о Држави, Територији, Опстанку.
То морају да раде Вође, Лидери, они који су изабрани.
Ну.
Свременанавријеме, Народу се морају предочити неке координате и угаоници, међе и путеви.
То је потребно стога што је Јавност, Политика и Демократија, отворен Тор. Па сви излазе и улазе, блеје како се коме свиди.
Учествује, јадник, у креирању Јавног Мнијења, Јавног Мишљења, Политике...
Слом Самоуправног Социјализма убацио је празне политичке главе у комору високог притиска. Као они стројеви у којима се праве тениске лоптице. Двије половине се лијепе у комори са притиском. Тако Лоптица изађе надувана, са већим унутрашњим притиском од вањског.
Српске Главе су из Самоуправног Социјализма изашле директно у Демократију Високог Притиска.
То се у Народу зове Стршљеник.
Таван пун Стршљенова.
Данас на сцени имамо сав Српски Јад.
Невјероватно је да то све Пичка може да роди.
Ту су Аналфабете, Улизице, Љигавци, Издајице, Потурице Западице, Безглавци, Плаћеници, Србственици, Краљци, Монархисти, Противтитинци, Братвствојебинственици, Једносмјерни Историчари, Херметизовани Националисти, Закашљели Шовинисти, Фаталисти...
Мало ко од њих, може да срочи националне приоритете. Да буде Рационални Националист.
Да схвата да је ред овакав
▪ Опстанак Републике Српске
▪ Опстанак Срба
▪ Јачање Државе и Слободе.
Намјерно кажем Слободе а не Демократије.
Ако имаш Државу и унутрашњу Слободу, Демократија расте брзо, ко коров.
Република Српска, дакле, мора
▪ Сарађивати са сваким ко може да помогне Самосталности, сад или за педесет година. Са Црним Циганином и његовом Мечком. Са онима који су нас истребљивали. Са онима који нам не мисле добро. Са онима који ће сутра против нас ратовати.
Ми нисмо овдје да постављамо моралне, хумане и цивилизацијске љествице, да оцјењујемо ко је добар а ко зао.
Ми смо овдје да опстанемо.
▪ Уважавати Хрвате у БиХ а колико је то могуће, и у Загребу.
Нико не може да избрише Јасеноава, Пребиловце... ни они ни ми.
А, сада смо заједно у опасности.
Хрвати не траже наше Шуме. Траже муслимани. И њихове и наше.
Све то се понекад, иако је банално јасно, мора објаснити Србима.
Они нису дужни да размишљају.
Од њих је довољно што су ишли у Рат и што иду на Изборе.
▪ Знати да Политмуслимани не живе у Сарајеву. Већ у Лисабону. Да ће нас увијек зајебати, изневјерити, погазити ријеч. То им је насљеђе Потурчавања.
То треба узети као готову чињеницу о људима.
Док сам ја спреман погинути у рову за Земљу која ће, можда, настати спослије Рата, други је спреман промијеити Вјеру и Име, да сачува своја три Разора Њиве шесте класе.
▪ Знати да је наш темељ овдје, дубок и даван.
Од новијих темеља, ту је наш Рат Опстанка и Међународни Уговор, Дејтонски Спразум. Који је признао наш Рат Опстанка као Праведан Рат. Који је признао Државу Републику Српску.
Ми немамо за шта друго да се држимо осим за тај Међународни Уговор Великих Сила.
Онако како је написан.
Сваког дана треба тежити да се он враћа. Битке ће бити дуге и тешке. Мораће се застати, стати, скренути, сачекати поред пута, поново се испети на пут...
Али се никад не смије одустати.
▪ Знати да Запад никад није помогао Србима. И да је све што прича и ради, против Срба. Никада не насједати. Он нису Потурице. Они не мијењају Вјеру.
Српска се мора окренути Русији и Кини. Коликогод ми били мали, један градић поред Сибирске Пруге или неки заселак кинеског конгломерата.
Њихов интерес, у вези са нама, мали је али је наш интерес Опстанка, огроман.
▪ Одмакнути се од Србије.
Оно што Србија, не само Вучићева, ради, оно је Укоп.
Србија не може себе очувати. А да очува нас.
Данас, да се зачне Вођа Србије, неће бити бабице, дадиље, колијевке, да се одњегује, научи и посвети Држави и Нацији. Кад прогледа и проода, неће знати докле је Србија, гдје је Србија, чија је Србија.
Нама је пресудно градити Другу Српску Државу.
А о Србији се може размишљати, касније.
Има Вијекова.
 
 
 
 
 
 
 

 

САРАЈЕВО ЈЕ
У БЕЗИЗЛАЗНОЈ СИТУАЦИЈИ,
СРБИ И ХРВАТИ ТРЕБА
ДА БУДУ ПАМЕТНИ КОШТО НИСУ

 
Америчани именовали специјалног представника за Изборни Закон, којим Бошњаци већ 15 година гузиче Хрвате, Додик говори о Русији и Кини, нико се не узбуђује због блокада „Државних Институција“, Грађанина Шмита нико не зарезује, Сарајево се довело у ситуацију да сваког намјерника погледа као спасоносног пријатеља, ко гладан срат, а, чак, ни Вучић више не говори о Целовитој БиХ...
Ко је клео Сарајево, обавио је бољи посао од свих зала заједно.
Када су дошли у ситуацију да не могу више да држе Комшића и да морају одустати од потчињавања Хрвата у Федерацији БиХ, на тај жалосни преварантски начин, што им је била стабила одскочна даска према поништењу и уништењу Републике Српске, Инцко је, на нечији миг, наметнуо Противсрпски Закон Геноцида.
Није наметнуо, он је то само објавио.
Бошњачко политичко руководитељство је кратко вријеме ликовало. А, онда, чак су и они схватили да су стављени у политичку провалију.
Сада су разапети између два фронта.
▪ Да ли да се боре против Хрвата, за Дом Народа Федерације БиХ, макар, који би им омогућио да нема кочница за њихову Владу и Предсједника Федерације, а да жртвују Комшића.
Занимљиво је да их нико, од Запада, не подржава у погледу Дома Народа Ф.
Не разумију а и свеједно им је.
▪ Да ли да се боре против Републике Српске која је блокирала Заједничке Институције, „Државне Институције“ наше Босне лијепе, гиздаве.
Ни ту се Запад нешто нарочито не узбуђује. Те приче о Санкцијама су само декор који треба да прекрије чињеницу да нема идеје, нема намјере, нема спремности да се иде у даље усијање односа у БиХ.
Данас у ватрогасном центру ЕУ, у Сарајеву, трају састанци.
Први је био Њемачки Грађанин Шмит.
Тема није Република Српска већ противхрватска упораба Изборног Закона.
Запад жели да ријеши проблем у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, како  би се могао усредсредити на Републику Српску.
Бошњаци то не схватају.
Јер предосјећају да се тим њихова позиција према Републици Српској неће поправити.
Република Српска није ушла ни у какав авантуризам, у погледу отпора Инцковом Закону и у блокади Заједничких Институција БиХ.
У борби за дејтонску уставну позицију Републике Српске, позицију чистих рачуна и јасних надлежности.
Република Српска против себе има само шачицу Издајника, Ескобараца, неколико чланова руководитељства Есдееса и Педепеа.
Они су фолклорни украс ове Националне Борбе.
Они, на извјестан начин, дају легитимитет борби Републике Српске за Самосталност Српске, за дејтонску позицију у Самосталности Српске.
Да није те групице Ескобараца, Чмараца, Издајника, изгледало би да Република Српска иде чистим волунтаристичким авантуризмом.
Они, Ескобарци Чмарци, показују да стварна опасност постоји.
Сви остали, са Запада, који су против Републике Српске, против су већ четврт вијека и то није никаква новост.
Срби и Хрвати треба, сада, унаредним годинама, јер Смрт Сарајева неће трајати кратко, да буду национално паметни. Да не одступају.
Да се превише не повезују у неки очигледни савез, јер то може бити аргумент Сарај Чадору или противхришћанским снагама извана.
Њихов савез ће бити најчвршћи ако не одустају од својих захтјева.
Хрвати, од једнакоправности у Федерацији, не само у погледу избора у Предсједништво.
Срби, од уставне позиције Дејтона. Која је први и највећи корак ка Самосталности Републике Српске.
 

 

БАКИРАШИ ЖЕЛЕ
СРБЕ ДА ИЗЈЕДНАЧЕ
СА НДХ КОЉАЧИМА ЈАСЕНОВЦА
И НАЦИСТИМА ХОЛОКАУСТА

 
Зато Бакир предлаже да Парламентарна Скупштина БиХ, усвоји Инцков Закон и да дода Јасеновац, а раније се помињао и Холокауст, и да се тако, вјероватно, забрани негирање и Геноцида овдје и Холокауста горе.
Izetbegović je, odgovarajući na upit o mogućim rješenjima za prevazilaženje aktuelne krize koju su izazvale stranke iz entiteta RS zbog zabrane negiranja genocida, podsjetio je da je ranije ponudio mogućnost da Parlamentarna skupština BiH usvoji nove izmjene Krivičnog zakona BiH koje bi podrazumijevale sve ono što je sadržano u izmjenama koje je donio Valentin Inzko, uz određene novine poput zabrane negiranja zločina počinjenih u Jasenovcu.
На то расправљање у ПС БиХ, насједа и Опозиција Српске.
И они мисле, Бореновић, Шаровић, да све треба расправљати у Сарај Парламенту, и о повлачењу Инцковог Закона.
Што је исто оно што заступа Бакир Изетбеговић.
Не насједају они зато што су глупи, већ зато што су глупи да слушају Инструкторе које има и Бакир.
Бакираши и Инструктори би тако постигли два огромна циља.
Кобива би задовољили Србе и Српску. Јер се повукао Закон Инцка и ОХР-а.
Опозиција Српској би рекла, Ето, како ми знамо мирно и боље. Дио Бирача би насјео, дабоме.
А, Бакираши и Запад би постигли више него што је Инцков Закон и у мутацијама могао да постигне.
Срби и Српска би били изједначени са ХДХ Усташама Истребљивачима у Јасеновцу, и не само у Јасеновцу, и изједначени са Нацистима Трећег Рајха.
Срби би, тако, сви Срби, ушли у Трилинг Геноцидаша.
Власт Српске мора да зна да је потуни генетски код Сарајевског Политичког Круга и Политичких муслимана, саткан од Подвала.
Закључак је исти, и када вратите назад Историју, и када вратите назад Садашњицу.
Народна Скупштина Српске треба да буде мјесто свег и сваког одлучивања Републике Српске.
То је била и у Рату, када смо висили о концу.
То мора да буде и сада.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА – БиХ,
ПОЛИТИКА НИЈЕ СТО ВАРАЛИЦА,
БИТНО ЈЕ ИЗМОРИТИ РИБУ НЕМАН
НА ЈЕДНОЈ УДИЦИ

 
Та Удица је сада најбитнија.
То је процес.
То је Политика Самосталности Српске.
Аналфабети у Политици се увијек закаче за једно дрво, једну бају сјају, једну изјаву, једну вијест, једну сједницу, један дан...
Довољно је седам дана пратити медије, у тих седам дана сви ће се изредати и појавити са нечим везаним за Политику, и прецизно установити да је све празна пљева.
Од стотину љуски, ни једног зрна.
Они који мисле да је Политика, Кад је будем изабран, да је Политика оно што је прочитао данас, да је Политика оно што је, на основу тога, закључио у својој, за Друштво Државу Нацију, необразованој глави, да је Политика оно што је неки западни иргет, Америчанин, у њиховим оквирима ни у рангу Вукановића, изјавио на састанку или послије, да је Политика борба против Корупције, да је Политика обарање Режима, да је Политика стварање и изношење Афера, да је Политика бесконачан мандат ситног шићара, да су Медији Политика... њима је лако бацати Варалицу.
Ну.
Они су опасни. Они разједају све, замагљују све, они уништавају НДД сферу, Нацију Друштво Државу.
Гледам ових дана, у јеку једне мале битке за Самосталност Српске... они који се хватају за Варалице, опаснији су од оних који ћуте.
Дезинтелектуализована, безмозговна, Опозиција важно се испрси са извиком, Кад ће сједница.
Њемачки Грађанин Шмит, Бауштелац у Сарајеву, излане, Регионални Лидери су Додика одвратили од разбијања Оружаних Снага БиХ.
Она, нека, финансијска лујка, пита, Ко ће враћати кредите ако се укине УИО БиХ.
Онај Ћоркановић из Требиња, нисам вјеровао да доље има глупих, клепеће како је Предсједник Народне Скупштине побјегао.
Кад се саберу хиљаде оваквих Ловица на Варалице, није могуће не закључити да се и оно мало природне и политичке свијест, код свих тих кордона, рашчланило и распало на ситне таблоидне коцкице.
А суштина таблоидних коцкица, таблоидног информисања, Таблоидне Политике, јесте у томе да се њих никада не може скупити у цјелину, нити се било каква умањена цјелина може склопити.
Пошто је Политика спор процес, Рибу Неман, у случају Републике Српске и БиХ, то је Риба Немила, треба намамити на Удицу.
А, онда, вући је тамовамо, трзати, попуштати, уз ријеку, низ ријеку, у старачу, па у брзак... измарати је.
Власт Републике Српске управо то чини.
Никаква Војска Републике Српске није у питању.
Нама је најважније да унитарне, неуставне, наметнуте, отете, Пробосанске Институције БиХ, не функционишу.
Да су у блокади. Да су сакате. Да су сипљиве.
Након неког времена, даћемо им једну штаку...
Па, онда, опет, потпетљати, ону здраву ногу.
 
 
 

 

НИ У ЈАВНОЈ КУЋИ
НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КУРВА, САД МАДАМ
ПА ТАКО НИ У БиХ НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КОНСТИТУТИВАН,
САД НЕКОНСТИТУТИВАН

 
Устав је Слободан Уговор између Народа и Државе.
Конституција.
Постоје и друге варијанте, са утјеривачима, чуварима, окупаторима, октроистима...
Устав Босне и Херцеговине је наметнут Устав.
Три Народа, Срби, Хрвати и Бошњаци су приморани да потпишу уговор са БиХ, која се у том Уговору не иментује Државом али се представља као међуанродно призната Територија. Са десет унутрашњих надлежности Заједничких Институција, које имају и друге Државе.
Устав Републике Српске је Слободан Уговор Срба и Државе Српске.
Нико други није учествовао у том Уговору. Прије Дејтона. Није се показало да би Хрвати или Бошњаци ни послије Дејтона учествовали, слободно, у том Уговору.
Са ти Уговором, Република Српска је отишла у Дејтон и са тим Уговором се вратила из Дејтона.
Као Држава.
Приморана да се укључи у Државну Заједницу БиХ.
У нову врсту чудне заједнице, Конконфедерацију.
Јер се ради о Конфедерацији једне Федерације и једне Републике.
Уговор Хрвата и Бошњака са Федерацијом је наметнут Уговор.
Да би могла међународно да се призна Насеобина БиХ и да се спасу Бошњаци јер нису нигдје пристали. А изгубили све Ратове.
Устав Републике Српске прошао је и неке међународне верификације. Мада је то непотребан чин, ако је Уговор слободан. Као што је слободан Устав Републике Српске.
Након свега тога, на сцену ступају Западни Кројачи и Сарајевски Унитаристи.
Они намећу Конститутивност Свих Свуда.
По Мјесним Заједницама, Сокацима и Засеоцима.
Та Конститутивност није намјерна да изједначи Три Народа.
Намјерна је била, од почетка да се разара Република Српска.
Изнутра као и свана.
Тако је прописано да Скупштинско Руководство Српске мора имати и представнике друга два Народа.
Да Влада Републике Српске мора имати одређен, сталан, број Хрвата и Бошњака, без обзира не резултате Избора.
Да се уведе Вијеће Народа. Као да у Републици Српској постоје три Конститутивна народа.
У Републици Српској су конститутивни само Срби.
Свака част Хрватима и Бошњацима који живе у Српској. Њима није ништа узето а не меоже им бити боље него Србима.
Тако смо дошли до апсурда да неуставно Вијеће Народа шаље уставне забране на Уставни Суд Републике Српске.
Поред цијеле БиХ, и Република Српска се тјера да функционише неуставно.
Тако је јуче објављено да је Уставни Суд Републике Српске изнио да су неуставне неке одредбе Закона о Ћирилици, по основу захтјева Клуба Бошњака из неуставног Вијећа Народа.
"S obzirom na to da konstitutivni hrvatski i bošnjački narod nacionalni identitet ne povezuju sa ćiriličnim pismom, te kako im je ovakvim propisivanjem uskraćena sloboda u izboru načina ispoljavanja ove identitetske odrednice, zakonodavac je postupio suprotno obavezi da, na Ustavom utvrđen načini pod jednakim uslovima, obezbijedi garancije očuvanja nacionalnog identiteta pripadnika svih konstitutivnih naroda"
Утавни Суд Републике Српске не може да хрватски и бошњачки Народ титулише конститутивним у Републици Српској.
Нема уставни основ за то.
Ни у Републици Српској.
Ни у БиХ. У дејтонском Уставу БиХ.
ОХР и Високи представници, који су наметали и натурали све ово и друго, о чему сам писао, не могу бити ни законски ни уставни основ за било шта.
Уставни Суд оцјењује Уставност а не Политикантност.
Ако то Уставни Суд не види и не зна, ни у овом времену, када Сарајево води офанзиву да се укине Конститувност из Устава БиХ, док се у Републици Српској тражи Тројна Конститутивност и приликом чешкања два јајца кроз подеран џеп, онда тај Суд себе делегитимише.
Из Уставног у Дневни.

 

СРБИЈА МОРА ДА СХВАТИ
ДА СУ СРБИЈА И СРПСКА
ДВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
ДА МИ НИСМО СРБИ КОЈИ
БРЕ ЖИВЕ У ЦЕЛОВИТОЈ БиХ

 
Србија мора да почне тако да се понаша, не само због Републике Српске, већ и због себе.
Политика коју сада води, та обезглављена Вучићева Србија, шкоди Српској али шкоди и Србији.
Вучић и Дачић, само се, још, није укључила Ана Брчић, непрестано одржавају коперфилдовску илузију Патронатства над Републиком Српском.
Ко да смо у пеленама, усрани и упишани и немеремо себи.
Дачић изјављује да ће Вучић код Путина да прича и о Републици Српској у БиХ.
А, Путин пита Лаврова, Гдје је ета Република Српска.
Вучић изјављује да ће прије пута Путину и Плину да разговара са Додиком.
Додик зна сам да оде код Путина.
То што иде код Вучића, то није жал за Патронством и изјава о неспсобности.
Иде, јер нема куд. Не може градити јавну одбојност, пустити Српске Издајнике да шурују са Вучићем, пустити Вучића да, још више, него досада, разједа Политичку Сцену Републике Српске.
Бљузго то користи.
Истоврмено, у његовом, у Вучићевом, србијском, дворишту, општи је хаос.
А жели да уређује Кућу Срба, у целовитој БиХ.
Тако је и Слобо желео да уређује Кућу Книна, док је у Србији био хаос.
Знамо како се завршило, и за Србију и за Книн.
Милошевић се на превару, у аранжману Америчана, утрпао да заступа Републику Српску у Дејтону.
То заступање није било квалитетно. О томе томови могу да се напишу. Ну. Прошло па га јеби.
Он се водио својом болесном, од Мире стално индукованом, идејом да уђе у Историју.
Америчани су то знали, па су рачунали да ће преко њега лакше да осакате Републику Српску, него са Руководством Српске, које, са Народном Скупштином, на Палама, није уважавало Милошђевића.
Рачунали су да ће са  Милошевићем тада, у Дејтону, да ријеше и Косово. На шта он није пристао.
Мица је сада иста.
Рачунају да ће са Вучићем да анестезирају Републику Српску и да ријеше Косово.
Минимум Српства у Државној Политици Србије, мора да буде свест о Две Српске Државе.
Била Српска независна Држава за годину или за сто.
Не може се играти Мице. Мало Косово мало Српска, док Санџак ради своје а Војводина своје.
Србија мора да заборави Сарајево.
Постоји Дејтон. Дејтон не говори о Целовитој БиХ.
Србија мора да се обраћа Републици Српској, искључиво.
Да сусрете организује званично, државнички.
А не полуприватно, на тераси Господара Вучића.
Да повремено, у озбиљним наступима, говори о Дејтонској Самосталности Српске.
Ово ситно београдско јајарење, кокошарење и шићарење, типична је турска политика.
Није српска.

 

ИЗВИКИВАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ
КАНДИДАТА СЛАБЉЕЊЕ ЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Уједињена Српска је изашла са оквирним кандидатурама за двије појединачне функције, за Члана Предсједништва БиХ и за Предсједника Републике.
Њихова Радна Група, Радна Група, СТЈЖ, је обавила посао уз став као политичку подлогу да њима припада једна од кандидатура.
▪ Уједињена Српска није Странка тог калибра да би имала Кандидата за једну од Функција.
▪ Стевандић, Предсједник УС, у неколико наврата је разоткривено хвалио Вучића.
▪ Као што ће Опозиција јединствено изаћи са два Кандидата, договориће или ће им неко нацртати, тако и Групација око Есенесдеа, мора да изађе јединствено договорено са своја два Кандидата.
▪ Прављење Пијаце од Кандидовања, таболидизација је Политике.
▪ Кандидовање на овај начин је стављање Владајуће Групације у Српској, у позицију Опозиције Србије. Анархизација.
▪ Република Српска је у таквом времену да се са кључним кандидатутрама не треба зајебавати.
Републици Српској сада треба монолит и јединство, и требаће још тридесет година.
▪ Есенесде је погријешио што није анализирао резултате Избора у Бањалуци. И што то није јавно објавио.
▪ Додик је погријешио што Есенесде нема пет или десет етаблираних Рационалних Националиста, већ само Додика, па сви хоће до Додика.
▪ Потезање Дарка Младића није добро. Човјек није из Политике. Има својих мука.
А, то је даље компликовање живота Генералу Младићу.
И прилика псима Сарајева и Запада, да гракћу о Лажном Геноциду и слично.
 

 

ЏАФЕР ПОНИЖЕЊЕ ХРВАТА У ВУКОВАРУ
ГОВОРИ ДА КАЈАСЕ ЗАПАДА НЕ СЛАБЕ,
ЈОШ ОД ВРЕМЕНА ВЕЗИВАЊА
ШАХОВНИЦЕ И ЉИЉАНА

 
Барем дио Загреба још активно учествује у жртвовању Хрвата у БиХ.
Што значи, према садашњем јавном индикативу, да би најбоље било да Милановић постане предсједним ХДЗ, јер његов стил је примјеренији ХДЗ-у него некој понизној еубриселској Партији.
Пленковић је превише аграмерски послушан и стерилан. Тако је и инсталиран.
Позив Џаферовићу да дође у Вуковар, који је највећи симбол Обране Хрватске, Џаферовићу који је један од првотимаца послијератног насиља над Хрватима у Федерацији БиХ, један од ратних актера истребљења Хрвата, од самог почетка рата, у великом пројекту чишћења Територије од Сарајева до Мостара и Мора, срамота је за Хрватску.
Понижење је Хрвата Херцег Босне.
Понижење је самих Бораца на Вуковару, Хрвата Херцег Босне, који су тамо ишли, углавном као Драговољци.
То је дан када се усрала Хрватска.
Ну. То је наставак њеног усранија од почетка Распада СФРЈ.
Дакле, они који су приморавали Хрвате, и аранжирали, да се заједно боре против Срба у БиХ, дјелују и сада.
Јасан је план, да се Хрватима у БиХ замажу очи дозволом да се изабере Хравтски Члан Предсједништва, и да се на томе заврши.
На тај начин би Федерација и даље остала у муслиманским рукама. Херцег Босна би и даље била депресирана. А позиција Републике Српске би била ослабљена.
Тада би се све снаге могле окренути према Српској и зауставити њен поход на Дејтонску Самосталност.
Јер је та Дејтонска Самосталност само корак до Распада БиХ.
Република Српска не треба да се брине због Џаферове назочности у Вуковару. Нити да ликује што ће да га пућне Комшић а брине што ће Хрвати имати Члана Предсједништва.
Главни проблем који се стално држи по страни, невјероватна мржња Хрвата према муслиманима, већа од било које релацијске мржње у БиХ, остаће на сцени, на Хрватској Територији.
Српска ће само привидно да буде једини проблем БиХ.
Али ће то само отежати позицију Унитарног Сарајева и учинити је још неизвјеснијом.
А Распад извјеснијим.

 

ПРИЈЕКА ЈЕ ПОТРЕБА
СРБИМА ПРЕДОЧИТИ
ДА ЈЕ ПОЛИТИКА ОЗБИЉАН
НАЦИОНАЛНИ ПОСАО.
КО ЧИНИ СУПРОТНО,
РАДИ НА ИСТРЕБЉЕЊУ СРПСТВА.

 

Кад у Медијима видим, на Морталима, слике Балоначелника Бањалуке или оне србијанске Лезбане, чврсто сам увјерен да декретом треба препјевати онај стих у, Срамоти се, Српски Роде.
Народ најбоље живи кад се најмање петља у Политику.
То, можда, није тачно, јер ће неко рећи да је Политика Демократија а Народ је Демос и мора да буде у Демократији цртица Политици.
Ну. Комунизам у СФРЈ, то је доказао.
Сада доказује и Кина.
Партија ти је Отац а Држава Мајка.
Да ли може без Оца и без Мајке.
Може. Као у Америци.
Послије распада Сфрј Комунизма, мада Комунизам није тачна ријеч, Народ је масовно пуштен у Политику.
Народ је помислио да је он заслужан за то, да је он изборио улазак у Политику. Да је Публика способна да сиђе на терен, отјера Играче и Судије, и игра Фудбал.
За то вријеме, Губари су појели Бога.
Кад је Народ схватио да нема Лопте, било је касно.
Данас имамо једноставну, наручену, циљану, ситуацију.
Политика је пресељена у Медије.
А Медији су пропали.
Народ мисли да је то што се види у Медијима, Директан Пренос њихове Игре.
По цијели дан гледају хоће ли видити себе како дриблају на средини терена.
За то вријеме, Западни Деструктори и Домаћи Дупедајци, раде посао Националне Издаје.
Граде Странке, праве Побједе, распродају Земљу, крчме Србију, даве Српску.
Како је изабран Драшко Станивуковић. Није на Изборима.
Како је дошла Ана Брнабић. Није на Изборима. Није Политиком.
Ну. То су само почеци Срамоте Срба.
Зато сада, умјесто Градоначелника Бањалуке, Српске Западне Пријестолнице, имамо Лажног Јебача. Коме Баба даје упуте шта да јебе.
Стварност је, нажалост, другачија.
Оно што се прича у Бањалуци, о Балоначелнику, и његовим сурадницима, није допуштено, ни у овом времену, написати.
Али, Медији тјерају своје.
На Операцији Балоначелник Јебач, тачно се види који су Медији под шапама Запада.
Некад то изгледа да су тамо уредници плаћени, на црно, да то раде. То је спорадично. Ради се о Мрежи која мора да извршава Губарске Пројекте.
Трендови су очити.
Некада озбиљни бањалучки Портали, постали су Просрали па, онда, Мортали.
Нису више у игри.
Један Блогер је препуштен сам себи и свом рекетирању. Тачно се види кад почне о некоме писати а кад престане.
Преко њега, више, не иду Губарски Токови и Анархични Канали.
У Србији, Медији су концентрисани на Таблоидне Телевизије са Националном Фреквенцијом. Занимљива је та синтагма, Национална Фреквенција. Сугестивно натура да је то националано а не оно што је државно, званично. И сам Вучић напада РТС. Државну Телевизију.
То значи да напада Државу Србију.
Иде на Таблоидне ТВ, јер ту може да игра Ћоркана. На Државној би требао да буде Државник. А то није и не може.
Новине, које су блатоидни врх, спале су на 50.000 тиража.
И одавно живе на Блатоидним ТВ и на интернету.
Вучић је заузео сав медијски простор.
Он је и државник, и фудбалер, и прогностичар, и истрага и суд, и курва и криминалац... само реците шта треба.
Он је најбољи доказ да се Политика преселила у Медије. Да је Народ, који је Демос, остао без свега па и без Политике у коју је, тако, крваво и жртвенички, полетио.
Дакле.
Та свеприсутност у Медијима, који су безначајни, по тиражу и политичком утицају, јер таблоидитет није политички ток, значи само једно.
Док се тамо површина мрешка, испод површине цунами се крчка.
Западни деструктори обављају посао.
Док Балоначелник „јебе“, спрема се велики изборни посао у Републици Српској, за који он не зна и није ни предвиђено да зна.
Није у тој ситуацији само Балоначелник Јебач.
У истој је и Мирко Дркаџија.
Ни он не зна шта се испод ради, док будалаше против Републике Српске.
То је та фиранга иза које и испред које теку одвојени токови. Двије одвојене Стварности. Они који су иза мисле да је знање оно што на цести виде. Оне који су на цести, ккурац боли ко је иза Фиранге.
Једини српски спас и нада, још је владајућа Странка у Српској.
Велика Странка може зауставити негативне трендове и водити Политику као национални а не Таблоидни Посао.
Ако хоће и може. А и једног и другог је свакодневно, све мање.
У Србији, нема такве могућности. Изгубљена је занавијек.
Зато, један Твитераш рече да би од свих Српских Земаља, најрадије погинуо за Републику Српску.
Док ви држите свијећу једној Прилуди, Ћоркану.
Матер вам јебем.

 

СРБИ МОРАЈУ ДА СХВАТЕ
ДА НА ВЕЛИКИМ РАСКРСНИЦАМА
ДРУГИ ПОСТАВЉАЈУ ЗНАКОВЕ
АЛИ ДА СУ САМИ ОДГОВОРНИ
ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ

 
Балкан је, неоспорно, једна таква Раскрсница.
Небитна, али велика.
Срби, ако су дошли на Балкан, зајебали су се.
Ако су на Балкану настали, зајебали су се.
Нису га знали искористити.
Погрешно је да су Срби увијек били на Правој Страни Историје.
Али се то не може укратко образложити.
Прошли пут, у Нацистичком Рату против Свијета, једни су хтјели тамо, једни онамо, окретали знак, гинули око њега.
Запад је то искористио против Срба.
И још користи.
Шта Срби, у међувремену, чине.
Чине то исто. Раде против себе.
Педесетпрва је, а они хоће у Четнике.
Срби, Вучићева Србија, као и претходне посткомунистичке Србије, не зна куда ће али зна да даје гузице Западу.
То што Српска држи везе са Русијом, то не може да претегне на другу страну.
Вучићева Србија форсира везе са Бриселом, Вашингтоном, Тираном, Пираном, Сарајевом, Анкаром... Кину пушта кад мора. Русији иде кад треба Гас и двије Ракете.
То је потпуно промашена оријентација.
Запад се не може избјећи.
Али можеш учинити да Запад долази теби.
И да стално даје знаке да му требаш.
Тако ће ти цијена скакати и код Запада и код Руса и код Кине.
Овако, Вучићева Србија стално показује да нема цијену, да је цијена Нула.
У том бесцијењу, у тој безглавости, Србија је начинила наизглед ситну погрешку.
Пустила је Турску на Српску Земљу.
Што може Србију коштати Санџака а Србе овдје, Републике Српске.
Дај боже да Ердоган не поживи довољно.
Срби су такви какви су.
Као и други Народи.
Само их једна ситна ситница дијели.
Немају Државнике.
Не могу да одњегују Државнике.
Једино су Државници одговорни за Раскрсницу.
 
 

 

КАД ИДЕТЕ НА САРАЈСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
ТО ЈЕ КАО КАД ИДЕТЕ ЏЕЛАТУ НА ПАЊ
И НОСИТЕ ЕГЕ ДА НАОШТРИТЕ СИКИРУ

 
Који вам је курац.
Политика јесте компликована.
Али је, у суштини, два и два.
Да нисам ономад предложио да СНСД не иде на БНТВ и да се на томе није инсистирало, БНТВ и би данас био замаскиран као Српска Телевизија.
Како нисмо, са БНТВ, за исту Државу, тако и са Сарајским Телевизијама нисмо у истој Држави.
Самосталност није само Декларација о независности. Или Међународно Признање.
Самосталност је свакодневна.
Никаквог разлога нема, да било ко из Републике Српске иде на сарајевске телевизије, БХТ и остале, и федералне.
Нити је то српска публика, нити је то српско бирачко тијело, нити је то тржиште коме треба информација о Српској или о ставу.
То су Истребитељи Срба и Српске.
Они све чине да Србе оставе у унитарној БиХ, како би их могли истријебити, или политичким унитаризмом или у случају Рата.
Они нас не гледају као Србе.
Зато Србин не треба тамо да иде.
Као и на другим пољима тог њиховог Државлука.
Репрезентације.
Спортистима из Српске, Србима треба забранити учешће у било којој репрезентацији БиХ.
Спорт није у Десет Дејтонских Надлежности.
Колико вијекова треба Србима да схвате да муслимани, сада се кажу Бошњаци, више од вијека воде истребљивачку политику према Србима.
Не само Политику, већ и Практику.
Дејтонски Споразум, његов Устав, дао нам је дозволу и темељ Самосталности Српске.
Верификовао, Међународним Уговором, Државу Српску.
Која је као Држава стигла у Дејтон.
Коме сада треба да се улизујете.
Од кога да чекате Баклаву.
 

 

ВРИЈЕМЕ ЈЕ НА СТРАНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ЊЕГУЈМО И БИРАЈМО ЉУДЕ

 
Запад је начинио катастрофалну грешку кад је срушио Берлински Зид.
Та се грешка, више, не може исправити.
Сарајево је начинило катастрофалну грешку када није пристало на тројну подјелу Социјалистичке Републике БиХ.
Та се грешка више не може исправити.
Дејтон је, за Сарајево, био грешка.
Иако, другог избора нису ни имали.
Онда су из те грешке, ушли у хиљаду грешака.
Није Краљевство за Пјешака.
Шаховску партију никад не завршавају такви.
Није Држава за Политику пуну грешака.
Од свега што је Сарајево имало на тацни, у противсрпском Распаду СФРЈ, сада није остало ништа.
То је дефинитиван доказ да је тадашња оријентација Сарајева, од Жртве Мира за БиХ, до постпаришке Унитаризације и данашњих дана, била погрешна.
Сарајево, једино, на располагању има Српске Издајнике.
Ескобарце Републике Српске.
Ну. То је врабац на грани а говно у руци.
Избори сљедеће године биће Полом Илузија.
И за Сарајево и за Опозицију Српске.
Неразумљиво је како Сарај Чадор не може да схвати вријеме.
Мада је то образложиво. Та постотоманска свијест генетски је  надограђена као трајање и стајање.
Само неразумљивије од тога је, како Опозиција у Српској не схвата да је Вријеме БиХ прошло.
Вријеме, гдјегод се запути, иде споро.
Чак и током Рата, вријеме иде споро.
Али. Четвртина Вијека је довољна да се схвати.
Република Српска мора рачунати са том чињеницом.
Стога је пресудно да се иде корацима Рационалног Национализма. Да се користе све могућности и свако ко није против.
Да се његује Самосталност и Нацицонализам као услов Опстанка.
Да се, разумно, кидају све везе са Етном Унитаризма.
Да се не гледа преко Тарабе, шта Бакираши раде.
Да се његују Људи Самосталности. У Култури. У Политици. У Управи. У Безбједности.
Пред нама је још сто офанзива.