ВРИЈЕМЕ ЈЕ НА СТРАНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ЊЕГУЈМО И БИРАЈМО ЉУДЕ

 
Запад је начинио катастрофалну грешку кад је срушио Берлински Зид.
Та се грешка, више, не може исправити.
Сарајево је начинило катастрофалну грешку када није пристало на тројну подјелу Социјалистичке Републике БиХ.
Та се грешка више не може исправити.
Дејтон је, за Сарајево, био грешка.
Иако, другог избора нису ни имали.
Онда су из те грешке, ушли у хиљаду грешака.
Није Краљевство за Пјешака.
Шаховску партију никад не завршавају такви.
Није Држава за Политику пуну грешака.
Од свега што је Сарајево имало на тацни, у противсрпском Распаду СФРЈ, сада није остало ништа.
То је дефинитиван доказ да је тадашња оријентација Сарајева, од Жртве Мира за БиХ, до постпаришке Унитаризације и данашњих дана, била погрешна.
Сарајево, једино, на располагању има Српске Издајнике.
Ескобарце Републике Српске.
Ну. То је врабац на грани а говно у руци.
Избори сљедеће године биће Полом Илузија.
И за Сарајево и за Опозицију Српске.
Неразумљиво је како Сарај Чадор не може да схвати вријеме.
Мада је то образложиво. Та постотоманска свијест генетски је  надограђена као трајање и стајање.
Само неразумљивије од тога је, како Опозиција у Српској не схвата да је Вријеме БиХ прошло.
Вријеме, гдјегод се запути, иде споро.
Чак и током Рата, вријеме иде споро.
Али. Четвртина Вијека је довољна да се схвати.
Република Српска мора рачунати са том чињеницом.
Стога је пресудно да се иде корацима Рационалног Национализма. Да се користе све могућности и свако ко није против.
Да се његује Самосталност и Нацицонализам као услов Опстанка.
Да се, разумно, кидају све везе са Етном Унитаризма.
Да се не гледа преко Тарабе, шта Бакираши раде.
Да се његују Људи Самосталности. У Култури. У Политици. У Управи. У Безбједности.
Пред нама је још сто офанзива.