БАКИРАШИ ЖЕЛЕ
СРБЕ ДА ИЗЈЕДНАЧЕ
СА НДХ КОЉАЧИМА ЈАСЕНОВЦА
И НАЦИСТИМА ХОЛОКАУСТА

 
Зато Бакир предлаже да Парламентарна Скупштина БиХ, усвоји Инцков Закон и да дода Јасеновац, а раније се помињао и Холокауст, и да се тако, вјероватно, забрани негирање и Геноцида овдје и Холокауста горе.
Izetbegović je, odgovarajući na upit o mogućim rješenjima za prevazilaženje aktuelne krize koju su izazvale stranke iz entiteta RS zbog zabrane negiranja genocida, podsjetio je da je ranije ponudio mogućnost da Parlamentarna skupština BiH usvoji nove izmjene Krivičnog zakona BiH koje bi podrazumijevale sve ono što je sadržano u izmjenama koje je donio Valentin Inzko, uz određene novine poput zabrane negiranja zločina počinjenih u Jasenovcu.
На то расправљање у ПС БиХ, насједа и Опозиција Српске.
И они мисле, Бореновић, Шаровић, да све треба расправљати у Сарај Парламенту, и о повлачењу Инцковог Закона.
Што је исто оно што заступа Бакир Изетбеговић.
Не насједају они зато што су глупи, већ зато што су глупи да слушају Инструкторе које има и Бакир.
Бакираши и Инструктори би тако постигли два огромна циља.
Кобива би задовољили Србе и Српску. Јер се повукао Закон Инцка и ОХР-а.
Опозиција Српској би рекла, Ето, како ми знамо мирно и боље. Дио Бирача би насјео, дабоме.
А, Бакираши и Запад би постигли више него што је Инцков Закон и у мутацијама могао да постигне.
Срби и Српска би били изједначени са ХДХ Усташама Истребљивачима у Јасеновцу, и не само у Јасеновцу, и изједначени са Нацистима Трећег Рајха.
Срби би, тако, сви Срби, ушли у Трилинг Геноцидаша.
Власт Српске мора да зна да је потуни генетски код Сарајевског Политичког Круга и Политичких муслимана, саткан од Подвала.
Закључак је исти, и када вратите назад Историју, и када вратите назад Садашњицу.
Народна Скупштина Српске треба да буде мјесто свег и сваког одлучивања Републике Српске.
То је била и у Рату, када смо висили о концу.
То мора да буде и сада.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА – БиХ,
ПОЛИТИКА НИЈЕ СТО ВАРАЛИЦА,
БИТНО ЈЕ ИЗМОРИТИ РИБУ НЕМАН
НА ЈЕДНОЈ УДИЦИ

 
Та Удица је сада најбитнија.
То је процес.
То је Политика Самосталности Српске.
Аналфабети у Политици се увијек закаче за једно дрво, једну бају сјају, једну изјаву, једну вијест, једну сједницу, један дан...
Довољно је седам дана пратити медије, у тих седам дана сви ће се изредати и појавити са нечим везаним за Политику, и прецизно установити да је све празна пљева.
Од стотину љуски, ни једног зрна.
Они који мисле да је Политика, Кад је будем изабран, да је Политика оно што је прочитао данас, да је Политика оно што је, на основу тога, закључио у својој, за Друштво Државу Нацију, необразованој глави, да је Политика оно што је неки западни иргет, Америчанин, у њиховим оквирима ни у рангу Вукановића, изјавио на састанку или послије, да је Политика борба против Корупције, да је Политика обарање Режима, да је Политика стварање и изношење Афера, да је Политика бесконачан мандат ситног шићара, да су Медији Политика... њима је лако бацати Варалицу.
Ну.
Они су опасни. Они разједају све, замагљују све, они уништавају НДД сферу, Нацију Друштво Државу.
Гледам ових дана, у јеку једне мале битке за Самосталност Српске... они који се хватају за Варалице, опаснији су од оних који ћуте.
Дезинтелектуализована, безмозговна, Опозиција важно се испрси са извиком, Кад ће сједница.
Њемачки Грађанин Шмит, Бауштелац у Сарајеву, излане, Регионални Лидери су Додика одвратили од разбијања Оружаних Снага БиХ.
Она, нека, финансијска лујка, пита, Ко ће враћати кредите ако се укине УИО БиХ.
Онај Ћоркановић из Требиња, нисам вјеровао да доље има глупих, клепеће како је Предсједник Народне Скупштине побјегао.
Кад се саберу хиљаде оваквих Ловица на Варалице, није могуће не закључити да се и оно мало природне и политичке свијест, код свих тих кордона, рашчланило и распало на ситне таблоидне коцкице.
А суштина таблоидних коцкица, таблоидног информисања, Таблоидне Политике, јесте у томе да се њих никада не може скупити у цјелину, нити се било каква умањена цјелина може склопити.
Пошто је Политика спор процес, Рибу Неман, у случају Републике Српске и БиХ, то је Риба Немила, треба намамити на Удицу.
А, онда, вући је тамовамо, трзати, попуштати, уз ријеку, низ ријеку, у старачу, па у брзак... измарати је.
Власт Републике Српске управо то чини.
Никаква Војска Републике Српске није у питању.
Нама је најважније да унитарне, неуставне, наметнуте, отете, Пробосанске Институције БиХ, не функционишу.
Да су у блокади. Да су сакате. Да су сипљиве.
Након неког времена, даћемо им једну штаку...
Па, онда, опет, потпетљати, ону здраву ногу.
 
 
 

 

НИ У ЈАВНОЈ КУЋИ
НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КУРВА, САД МАДАМ
ПА ТАКО НИ У БиХ НЕ МОЖЕШ БИТИ
САД КОНСТИТУТИВАН,
САД НЕКОНСТИТУТИВАН

 
Устав је Слободан Уговор између Народа и Државе.
Конституција.
Постоје и друге варијанте, са утјеривачима, чуварима, окупаторима, октроистима...
Устав Босне и Херцеговине је наметнут Устав.
Три Народа, Срби, Хрвати и Бошњаци су приморани да потпишу уговор са БиХ, која се у том Уговору не иментује Државом али се представља као међуанродно призната Територија. Са десет унутрашњих надлежности Заједничких Институција, које имају и друге Државе.
Устав Републике Српске је Слободан Уговор Срба и Државе Српске.
Нико други није учествовао у том Уговору. Прије Дејтона. Није се показало да би Хрвати или Бошњаци ни послије Дејтона учествовали, слободно, у том Уговору.
Са ти Уговором, Република Српска је отишла у Дејтон и са тим Уговором се вратила из Дејтона.
Као Држава.
Приморана да се укључи у Државну Заједницу БиХ.
У нову врсту чудне заједнице, Конконфедерацију.
Јер се ради о Конфедерацији једне Федерације и једне Републике.
Уговор Хрвата и Бошњака са Федерацијом је наметнут Уговор.
Да би могла међународно да се призна Насеобина БиХ и да се спасу Бошњаци јер нису нигдје пристали. А изгубили све Ратове.
Устав Републике Српске прошао је и неке међународне верификације. Мада је то непотребан чин, ако је Уговор слободан. Као што је слободан Устав Републике Српске.
Након свега тога, на сцену ступају Западни Кројачи и Сарајевски Унитаристи.
Они намећу Конститутивност Свих Свуда.
По Мјесним Заједницама, Сокацима и Засеоцима.
Та Конститутивност није намјерна да изједначи Три Народа.
Намјерна је била, од почетка да се разара Република Српска.
Изнутра као и свана.
Тако је прописано да Скупштинско Руководство Српске мора имати и представнике друга два Народа.
Да Влада Републике Српске мора имати одређен, сталан, број Хрвата и Бошњака, без обзира не резултате Избора.
Да се уведе Вијеће Народа. Као да у Републици Српској постоје три Конститутивна народа.
У Републици Српској су конститутивни само Срби.
Свака част Хрватима и Бошњацима који живе у Српској. Њима није ништа узето а не меоже им бити боље него Србима.
Тако смо дошли до апсурда да неуставно Вијеће Народа шаље уставне забране на Уставни Суд Републике Српске.
Поред цијеле БиХ, и Република Српска се тјера да функционише неуставно.
Тако је јуче објављено да је Уставни Суд Републике Српске изнио да су неуставне неке одредбе Закона о Ћирилици, по основу захтјева Клуба Бошњака из неуставног Вијећа Народа.
"S obzirom na to da konstitutivni hrvatski i bošnjački narod nacionalni identitet ne povezuju sa ćiriličnim pismom, te kako im je ovakvim propisivanjem uskraćena sloboda u izboru načina ispoljavanja ove identitetske odrednice, zakonodavac je postupio suprotno obavezi da, na Ustavom utvrđen načini pod jednakim uslovima, obezbijedi garancije očuvanja nacionalnog identiteta pripadnika svih konstitutivnih naroda"
Утавни Суд Републике Српске не може да хрватски и бошњачки Народ титулише конститутивним у Републици Српској.
Нема уставни основ за то.
Ни у Републици Српској.
Ни у БиХ. У дејтонском Уставу БиХ.
ОХР и Високи представници, који су наметали и натурали све ово и друго, о чему сам писао, не могу бити ни законски ни уставни основ за било шта.
Уставни Суд оцјењује Уставност а не Политикантност.
Ако то Уставни Суд не види и не зна, ни у овом времену, када Сарајево води офанзиву да се укине Конститувност из Устава БиХ, док се у Републици Српској тражи Тројна Конститутивност и приликом чешкања два јајца кроз подеран џеп, онда тај Суд себе делегитимише.
Из Уставног у Дневни.

 

СРБИЈА МОРА ДА СХВАТИ
ДА СУ СРБИЈА И СРПСКА
ДВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
ДА МИ НИСМО СРБИ КОЈИ
БРЕ ЖИВЕ У ЦЕЛОВИТОЈ БиХ

 
Србија мора да почне тако да се понаша, не само због Републике Српске, већ и због себе.
Политика коју сада води, та обезглављена Вучићева Србија, шкоди Српској али шкоди и Србији.
Вучић и Дачић, само се, још, није укључила Ана Брчић, непрестано одржавају коперфилдовску илузију Патронатства над Републиком Српском.
Ко да смо у пеленама, усрани и упишани и немеремо себи.
Дачић изјављује да ће Вучић код Путина да прича и о Републици Српској у БиХ.
А, Путин пита Лаврова, Гдје је ета Република Српска.
Вучић изјављује да ће прије пута Путину и Плину да разговара са Додиком.
Додик зна сам да оде код Путина.
То што иде код Вучића, то није жал за Патронством и изјава о неспсобности.
Иде, јер нема куд. Не може градити јавну одбојност, пустити Српске Издајнике да шурују са Вучићем, пустити Вучића да, још више, него досада, разједа Политичку Сцену Републике Српске.
Бљузго то користи.
Истоврмено, у његовом, у Вучићевом, србијском, дворишту, општи је хаос.
А жели да уређује Кућу Срба, у целовитој БиХ.
Тако је и Слобо желео да уређује Кућу Книна, док је у Србији био хаос.
Знамо како се завршило, и за Србију и за Книн.
Милошевић се на превару, у аранжману Америчана, утрпао да заступа Републику Српску у Дејтону.
То заступање није било квалитетно. О томе томови могу да се напишу. Ну. Прошло па га јеби.
Он се водио својом болесном, од Мире стално индукованом, идејом да уђе у Историју.
Америчани су то знали, па су рачунали да ће преко њега лакше да осакате Републику Српску, него са Руководством Српске, које, са Народном Скупштином, на Палама, није уважавало Милошђевића.
Рачунали су да ће са  Милошевићем тада, у Дејтону, да ријеше и Косово. На шта он није пристао.
Мица је сада иста.
Рачунају да ће са Вучићем да анестезирају Републику Српску и да ријеше Косово.
Минимум Српства у Државној Политици Србије, мора да буде свест о Две Српске Државе.
Била Српска независна Држава за годину или за сто.
Не може се играти Мице. Мало Косово мало Српска, док Санџак ради своје а Војводина своје.
Србија мора да заборави Сарајево.
Постоји Дејтон. Дејтон не говори о Целовитој БиХ.
Србија мора да се обраћа Републици Српској, искључиво.
Да сусрете организује званично, државнички.
А не полуприватно, на тераси Господара Вучића.
Да повремено, у озбиљним наступима, говори о Дејтонској Самосталности Српске.
Ово ситно београдско јајарење, кокошарење и шићарење, типична је турска политика.
Није српска.

 

ИЗВИКИВАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ
КАНДИДАТА СЛАБЉЕЊЕ ЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Уједињена Српска је изашла са оквирним кандидатурама за двије појединачне функције, за Члана Предсједништва БиХ и за Предсједника Републике.
Њихова Радна Група, Радна Група, СТЈЖ, је обавила посао уз став као политичку подлогу да њима припада једна од кандидатура.
▪ Уједињена Српска није Странка тог калибра да би имала Кандидата за једну од Функција.
▪ Стевандић, Предсједник УС, у неколико наврата је разоткривено хвалио Вучића.
▪ Као што ће Опозиција јединствено изаћи са два Кандидата, договориће или ће им неко нацртати, тако и Групација око Есенесдеа, мора да изађе јединствено договорено са своја два Кандидата.
▪ Прављење Пијаце од Кандидовања, таболидизација је Политике.
▪ Кандидовање на овај начин је стављање Владајуће Групације у Српској, у позицију Опозиције Србије. Анархизација.
▪ Република Српска је у таквом времену да се са кључним кандидатутрама не треба зајебавати.
Републици Српској сада треба монолит и јединство, и требаће још тридесет година.
▪ Есенесде је погријешио што није анализирао резултате Избора у Бањалуци. И што то није јавно објавио.
▪ Додик је погријешио што Есенесде нема пет или десет етаблираних Рационалних Националиста, већ само Додика, па сви хоће до Додика.
▪ Потезање Дарка Младића није добро. Човјек није из Политике. Има својих мука.
А, то је даље компликовање живота Генералу Младићу.
И прилика псима Сарајева и Запада, да гракћу о Лажном Геноциду и слично.
 

 

ЏАФЕР ПОНИЖЕЊЕ ХРВАТА У ВУКОВАРУ
ГОВОРИ ДА КАЈАСЕ ЗАПАДА НЕ СЛАБЕ,
ЈОШ ОД ВРЕМЕНА ВЕЗИВАЊА
ШАХОВНИЦЕ И ЉИЉАНА

 
Барем дио Загреба још активно учествује у жртвовању Хрвата у БиХ.
Што значи, према садашњем јавном индикативу, да би најбоље било да Милановић постане предсједним ХДЗ, јер његов стил је примјеренији ХДЗ-у него некој понизној еубриселској Партији.
Пленковић је превише аграмерски послушан и стерилан. Тако је и инсталиран.
Позив Џаферовићу да дође у Вуковар, који је највећи симбол Обране Хрватске, Џаферовићу који је један од првотимаца послијератног насиља над Хрватима у Федерацији БиХ, један од ратних актера истребљења Хрвата, од самог почетка рата, у великом пројекту чишћења Територије од Сарајева до Мостара и Мора, срамота је за Хрватску.
Понижење је Хрвата Херцег Босне.
Понижење је самих Бораца на Вуковару, Хрвата Херцег Босне, који су тамо ишли, углавном као Драговољци.
То је дан када се усрала Хрватска.
Ну. То је наставак њеног усранија од почетка Распада СФРЈ.
Дакле, они који су приморавали Хрвате, и аранжирали, да се заједно боре против Срба у БиХ, дјелују и сада.
Јасан је план, да се Хрватима у БиХ замажу очи дозволом да се изабере Хравтски Члан Предсједништва, и да се на томе заврши.
На тај начин би Федерација и даље остала у муслиманским рукама. Херцег Босна би и даље била депресирана. А позиција Републике Српске би била ослабљена.
Тада би се све снаге могле окренути према Српској и зауставити њен поход на Дејтонску Самосталност.
Јер је та Дејтонска Самосталност само корак до Распада БиХ.
Република Српска не треба да се брине због Џаферове назочности у Вуковару. Нити да ликује што ће да га пућне Комшић а брине што ће Хрвати имати Члана Предсједништва.
Главни проблем који се стално држи по страни, невјероватна мржња Хрвата према муслиманима, већа од било које релацијске мржње у БиХ, остаће на сцени, на Хрватској Територији.
Српска ће само привидно да буде једини проблем БиХ.
Али ће то само отежати позицију Унитарног Сарајева и учинити је још неизвјеснијом.
А Распад извјеснијим.

 

ПРИЈЕКА ЈЕ ПОТРЕБА
СРБИМА ПРЕДОЧИТИ
ДА ЈЕ ПОЛИТИКА ОЗБИЉАН
НАЦИОНАЛНИ ПОСАО.
КО ЧИНИ СУПРОТНО,
РАДИ НА ИСТРЕБЉЕЊУ СРПСТВА.

 

Кад у Медијима видим, на Морталима, слике Балоначелника Бањалуке или оне србијанске Лезбане, чврсто сам увјерен да декретом треба препјевати онај стих у, Срамоти се, Српски Роде.
Народ најбоље живи кад се најмање петља у Политику.
То, можда, није тачно, јер ће неко рећи да је Политика Демократија а Народ је Демос и мора да буде у Демократији цртица Политици.
Ну. Комунизам у СФРЈ, то је доказао.
Сада доказује и Кина.
Партија ти је Отац а Држава Мајка.
Да ли може без Оца и без Мајке.
Може. Као у Америци.
Послије распада Сфрј Комунизма, мада Комунизам није тачна ријеч, Народ је масовно пуштен у Политику.
Народ је помислио да је он заслужан за то, да је он изборио улазак у Политику. Да је Публика способна да сиђе на терен, отјера Играче и Судије, и игра Фудбал.
За то вријеме, Губари су појели Бога.
Кад је Народ схватио да нема Лопте, било је касно.
Данас имамо једноставну, наручену, циљану, ситуацију.
Политика је пресељена у Медије.
А Медији су пропали.
Народ мисли да је то што се види у Медијима, Директан Пренос њихове Игре.
По цијели дан гледају хоће ли видити себе како дриблају на средини терена.
За то вријеме, Западни Деструктори и Домаћи Дупедајци, раде посао Националне Издаје.
Граде Странке, праве Побједе, распродају Земљу, крчме Србију, даве Српску.
Како је изабран Драшко Станивуковић. Није на Изборима.
Како је дошла Ана Брнабић. Није на Изборима. Није Политиком.
Ну. То су само почеци Срамоте Срба.
Зато сада, умјесто Градоначелника Бањалуке, Српске Западне Пријестолнице, имамо Лажног Јебача. Коме Баба даје упуте шта да јебе.
Стварност је, нажалост, другачија.
Оно што се прича у Бањалуци, о Балоначелнику, и његовим сурадницима, није допуштено, ни у овом времену, написати.
Али, Медији тјерају своје.
На Операцији Балоначелник Јебач, тачно се види који су Медији под шапама Запада.
Некад то изгледа да су тамо уредници плаћени, на црно, да то раде. То је спорадично. Ради се о Мрежи која мора да извршава Губарске Пројекте.
Трендови су очити.
Некада озбиљни бањалучки Портали, постали су Просрали па, онда, Мортали.
Нису више у игри.
Један Блогер је препуштен сам себи и свом рекетирању. Тачно се види кад почне о некоме писати а кад престане.
Преко њега, више, не иду Губарски Токови и Анархични Канали.
У Србији, Медији су концентрисани на Таблоидне Телевизије са Националном Фреквенцијом. Занимљива је та синтагма, Национална Фреквенција. Сугестивно натура да је то националано а не оно што је државно, званично. И сам Вучић напада РТС. Државну Телевизију.
То значи да напада Државу Србију.
Иде на Таблоидне ТВ, јер ту може да игра Ћоркана. На Државној би требао да буде Државник. А то није и не може.
Новине, које су блатоидни врх, спале су на 50.000 тиража.
И одавно живе на Блатоидним ТВ и на интернету.
Вучић је заузео сав медијски простор.
Он је и државник, и фудбалер, и прогностичар, и истрага и суд, и курва и криминалац... само реците шта треба.
Он је најбољи доказ да се Политика преселила у Медије. Да је Народ, који је Демос, остао без свега па и без Политике у коју је, тако, крваво и жртвенички, полетио.
Дакле.
Та свеприсутност у Медијима, који су безначајни, по тиражу и политичком утицају, јер таблоидитет није политички ток, значи само једно.
Док се тамо површина мрешка, испод површине цунами се крчка.
Западни деструктори обављају посао.
Док Балоначелник „јебе“, спрема се велики изборни посао у Републици Српској, за који он не зна и није ни предвиђено да зна.
Није у тој ситуацији само Балоначелник Јебач.
У истој је и Мирко Дркаџија.
Ни он не зна шта се испод ради, док будалаше против Републике Српске.
То је та фиранга иза које и испред које теку одвојени токови. Двије одвојене Стварности. Они који су иза мисле да је знање оно што на цести виде. Оне који су на цести, ккурац боли ко је иза Фиранге.
Једини српски спас и нада, још је владајућа Странка у Српској.
Велика Странка може зауставити негативне трендове и водити Политику као национални а не Таблоидни Посао.
Ако хоће и може. А и једног и другог је свакодневно, све мање.
У Србији, нема такве могућности. Изгубљена је занавијек.
Зато, један Твитераш рече да би од свих Српских Земаља, најрадије погинуо за Републику Српску.
Док ви држите свијећу једној Прилуди, Ћоркану.
Матер вам јебем.

 

СРБИ МОРАЈУ ДА СХВАТЕ
ДА НА ВЕЛИКИМ РАСКРСНИЦАМА
ДРУГИ ПОСТАВЉАЈУ ЗНАКОВЕ
АЛИ ДА СУ САМИ ОДГОВОРНИ
ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ

 
Балкан је, неоспорно, једна таква Раскрсница.
Небитна, али велика.
Срби, ако су дошли на Балкан, зајебали су се.
Ако су на Балкану настали, зајебали су се.
Нису га знали искористити.
Погрешно је да су Срби увијек били на Правој Страни Историје.
Али се то не може укратко образложити.
Прошли пут, у Нацистичком Рату против Свијета, једни су хтјели тамо, једни онамо, окретали знак, гинули око њега.
Запад је то искористио против Срба.
И још користи.
Шта Срби, у међувремену, чине.
Чине то исто. Раде против себе.
Педесетпрва је, а они хоће у Четнике.
Срби, Вучићева Србија, као и претходне посткомунистичке Србије, не зна куда ће али зна да даје гузице Западу.
То што Српска држи везе са Русијом, то не може да претегне на другу страну.
Вучићева Србија форсира везе са Бриселом, Вашингтоном, Тираном, Пираном, Сарајевом, Анкаром... Кину пушта кад мора. Русији иде кад треба Гас и двије Ракете.
То је потпуно промашена оријентација.
Запад се не може избјећи.
Али можеш учинити да Запад долази теби.
И да стално даје знаке да му требаш.
Тако ће ти цијена скакати и код Запада и код Руса и код Кине.
Овако, Вучићева Србија стално показује да нема цијену, да је цијена Нула.
У том бесцијењу, у тој безглавости, Србија је начинила наизглед ситну погрешку.
Пустила је Турску на Српску Земљу.
Што може Србију коштати Санџака а Србе овдје, Републике Српске.
Дај боже да Ердоган не поживи довољно.
Срби су такви какви су.
Као и други Народи.
Само их једна ситна ситница дијели.
Немају Државнике.
Не могу да одњегују Државнике.
Једино су Државници одговорни за Раскрсницу.
 
 

 

КАД ИДЕТЕ НА САРАЈСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
ТО ЈЕ КАО КАД ИДЕТЕ ЏЕЛАТУ НА ПАЊ
И НОСИТЕ ЕГЕ ДА НАОШТРИТЕ СИКИРУ

 
Који вам је курац.
Политика јесте компликована.
Али је, у суштини, два и два.
Да нисам ономад предложио да СНСД не иде на БНТВ и да се на томе није инсистирало, БНТВ и би данас био замаскиран као Српска Телевизија.
Како нисмо, са БНТВ, за исту Државу, тако и са Сарајским Телевизијама нисмо у истој Држави.
Самосталност није само Декларација о независности. Или Међународно Признање.
Самосталност је свакодневна.
Никаквог разлога нема, да било ко из Републике Српске иде на сарајевске телевизије, БХТ и остале, и федералне.
Нити је то српска публика, нити је то српско бирачко тијело, нити је то тржиште коме треба информација о Српској или о ставу.
То су Истребитељи Срба и Српске.
Они све чине да Србе оставе у унитарној БиХ, како би их могли истријебити, или политичким унитаризмом или у случају Рата.
Они нас не гледају као Србе.
Зато Србин не треба тамо да иде.
Као и на другим пољима тог њиховог Државлука.
Репрезентације.
Спортистима из Српске, Србима треба забранити учешће у било којој репрезентацији БиХ.
Спорт није у Десет Дејтонских Надлежности.
Колико вијекова треба Србима да схвате да муслимани, сада се кажу Бошњаци, више од вијека воде истребљивачку политику према Србима.
Не само Политику, већ и Практику.
Дејтонски Споразум, његов Устав, дао нам је дозволу и темељ Самосталности Српске.
Верификовао, Међународним Уговором, Државу Српску.
Која је као Држава стигла у Дејтон.
Коме сада треба да се улизујете.
Од кога да чекате Баклаву.
 

 

ВРИЈЕМЕ ЈЕ НА СТРАНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ЊЕГУЈМО И БИРАЈМО ЉУДЕ

 
Запад је начинио катастрофалну грешку кад је срушио Берлински Зид.
Та се грешка, више, не може исправити.
Сарајево је начинило катастрофалну грешку када није пристало на тројну подјелу Социјалистичке Републике БиХ.
Та се грешка више не може исправити.
Дејтон је, за Сарајево, био грешка.
Иако, другог избора нису ни имали.
Онда су из те грешке, ушли у хиљаду грешака.
Није Краљевство за Пјешака.
Шаховску партију никад не завршавају такви.
Није Држава за Политику пуну грешака.
Од свега што је Сарајево имало на тацни, у противсрпском Распаду СФРЈ, сада није остало ништа.
То је дефинитиван доказ да је тадашња оријентација Сарајева, од Жртве Мира за БиХ, до постпаришке Унитаризације и данашњих дана, била погрешна.
Сарајево, једино, на располагању има Српске Издајнике.
Ескобарце Републике Српске.
Ну. То је врабац на грани а говно у руци.
Избори сљедеће године биће Полом Илузија.
И за Сарајево и за Опозицију Српске.
Неразумљиво је како Сарај Чадор не може да схвати вријеме.
Мада је то образложиво. Та постотоманска свијест генетски је  надограђена као трајање и стајање.
Само неразумљивије од тога је, како Опозиција у Српској не схвата да је Вријеме БиХ прошло.
Вријеме, гдјегод се запути, иде споро.
Чак и током Рата, вријеме иде споро.
Али. Четвртина Вијека је довољна да се схвати.
Република Српска мора рачунати са том чињеницом.
Стога је пресудно да се иде корацима Рационалног Национализма. Да се користе све могућности и свако ко није против.
Да се његује Самосталност и Нацицонализам као услов Опстанка.
Да се, разумно, кидају све везе са Етном Унитаризма.
Да се не гледа преко Тарабе, шта Бакираши раде.
Да се његују Људи Самосталности. У Култури. У Политици. У Управи. У Безбједности.
Пред нама је још сто офанзива.

 

 

ЈАЛ ЈЕ МАГЛА НАД КОТЛИНОМ,
ЈАЛ ЈЕ ИЗБЛИЈЕДИЛА
СЛИКА САРАЈЕВА

 
Протеклих дана, а и недјеља, Сарај Чадор се упитње да покаже интернационалну подршку себи и свом Унитаризму, под пљунутом па залијепљеном етикетицом Босна и Херцеговина.
Дио њиховог живља, мали дио, вјерује да та подршка постоји, као што је увијек постојала.
Дио зна да је то фарса, као што је била и 93е. Јер је тада била у сврху истребљења Срба.
Између је огроман дио Живља, који не схвата шта се дешава, јер је деценијама манипулисан, са чијом се судбином игра Политичко Сарајево. Као и кад је Алија Изетбеговић жртвовао Мир за БиХ. Па настала Држава Српска.
Данашња инвентура подршке, у Сарај Медијима, изгледа овако.
▪ Ромео Франц, разговарао са Џаферовићем.
▪ Ненад Чанак нешто лануо против Републике Српске.
▪ Макрон се сликао са Градоначелницом Сараја и двије српске Карићке.
Протеклих дана је било суманутије. Захтјеви да се протјера Руски Амбасадор и слично.
А из Саркофага је дигнута Она Аманпур, да разговара са Баронесом Хелић.
Хелаћ.
Нема ни савременог Бејкера, да барем лажно извикује, као онај што је, како је САД за очување Југославије у Границама СФРЈ.
Таквог калибра нико из Вашинготна неће рећи да је САД за очување БиХ у Дејтонским Границама.
Унутрашњи потенцијал самог Сараја, дозлабога је танак.
Разумијем да су и Времена, Доба, цијели Вијек, танки, нехумани, неумни, антицивилизацијски.
Али за неку БиХ, која се толико укива у звијезде, ваљда би требало постојати десет, двадесет, реалних, блиставих, разумних Умова у Сарај Чадору.
Овако, у српској и хрватској јавности у БиХ, све то служи за зајебанцију.
Што, у суштини, и јесу Комшић и Џаферовић.
А бољка се шири на Карићку и Балоначелника.
Захвата и средње и старије слојеве Попушације. Шаровића и Бореновића
Ако сте спали на Чанка и Чеду, спали сте на Кантон Сарајево.
А Република Српска, у том истом времену, имала је читаву међународну турнеју, итинерар комуникација и разговора. На реалним основама. Све од Америке до Анкаре.
Све то треба да буде лампица за буђење српских и хрватских, и овдје и у Београду и Загребу, политичких, историјских, националних умова, да преплаве Јавност, рационалним и реалним скицама и ставовима.
За разлику од Сарајева, Загреб и Београд, и Срби и Хрвати овдје, имају их.
Само, спавају.
 

 

СУЧИМ ЋЕ
САНАТОРИЈУМ СДСПДП,
ДОГОДИНЕ, НА ИЗБОРЕ

 
У Србији су пронашли изговор.
Вук Јеремић је рекао да Лидери Опозиције не треба да иду на Изборе јер људи не воле јагму за ту ФиФу. Функције и Фотеље.
Њима је лакше. Они имају задатак да штите Вучића. Са страна и са леђа. А, сви су, листом, Политичке Аналфабете.
Шта ће овдашњи Јадници Ескобарци.
Они имају задатак да Сарајеву чувају стране и леђа.
Да сруше Републику Српску.
Њихов Егзистенцијализам Апсурда је нерјешив.
Као да су у Финској, и иду на Изборе да побиједе да би у Румунији неко дошао на Власт.
Сарајево им нема шта као алатку да да у шаке.
Дали су им Агенцију за Лијекове па су усрали и шефа и станицу.
А почело је тако што су извикали да ће лијекови појевтинити.
Сви, осим Кисеоника.
Дакле. Проблем је Предизборне Теме.
Ње, једноставно, нема.
Не зато што је Санаторијум СДСПДП толико неспособан.
Већ зато што се тако позиционирао да Тема не може да постоји.
Не можете Србе у Српској да позивате да сруше, не гласају за, Власт да би побиједило Сарајево.
Не можете да кажете Србима у Српској,  Ми ћемо боље да вас издамо Сарајеву од ових криминалаца.
Ми смо да Шуме иду Сарајеву. А нама да дају Агенцију за Шикаре.
Тај политички Егзистенцијализам Апсурда, у који се позиционирала аналфабетска Опозиција Српске, може да функционише само у оваквој недефинисаној Насеобини БиХ.
Да је Српска самостална, СДСПДП не би постојали.
Не би могли причати о Финској а радити за Румунију.
Власт Српске, Есенесде, треба до Избора, непрестано да их тјера на чистац.
Шта кажете за Републику Српску.
Које боље рјешење нудите за Републику Српску.
Шта ћете учинити за Самосталност Српске.
Докле ћете радити против Републике Српске.
Јер. Избори се одвијају у Републици Српској.
Ни И од Избора не одвија се на нивоу БиХ.
Властити Избори су знак Државе.
Дакле, Државе Српске.
Која има неколицину својих представника у Унији.
Као што Хрватска има у ЕУ.
Есенесде, међутоа, лелемуда у ладној води.
Опозиција се дави.
То је јасно, након свакод одласка неког америчког дрипца.
СДСПДП немају шта да кажу.
А Ћутња још није пронађена као национално политичко дјеловање.
Уништење Опизиције није питање недемократичности демократске политичке борбе.
То је питање Опстанка Републике Српске.
СДСПДП треба избрисати са Политичке Сцене.
Узети им Сламку Спаса. Коју они, већ, држе у рукама.
Како би се отворио простор за Националну Опозицију.
 

 

КО ГУБИ А КО ДОБИЈА,
УКЉУЧЕЊЕМ АНКАРЕ, ЗАГРЕБА,
БЕОГРАДА У ОТКЛАЊАЊЕ
ПОСЉЕДИЦА НЕУСТАВНОГ
УНИТАРИЗМА У БиХ
 

▪ Губи Сарајево. Разговараће са Агресорима и Геноцидашима, Узепеовцима. Они су се, досад, са Београдом и Загребом, само свађали.
▪ Губи Сарајево. Пуца њихова непробојна љуштура Жртве. Опкољен Град, кога су Четници уништили док су около правили Геноциде, који нису још сви ни откривени.
▪ Губи Сарајево. Заустављен је процес Унитаризације.
Унитаризација је једина инфузија која је Сарајево одржавала у животу. И стварала слику да је Сарајево главно у Држави БиХ. Које, иначе, нема, чим прођеш Немилу.
▪ Губи Сарајево. Губи свој Геноцид, губи свој ОХР, губи свој Сокак, којег је претворило у Булевар Лажи.
▪ Губи ЕУ. Једина Алтернатива, више, не значи ништа. Тај бирократизовани ћумез за бројчнае услове, 5 + 2, Јебо те ја, и тако то, нема никакав кредибилитет да учествује у било чему у БиХ.
▪ Губи Америка. Зато је и послала Ескобара у ватрогасно-луткарску мисију која не може донијети ништа добро али може бити извидница докле се дошло. Док он у Бањалуци прича са Шаровићем, Додик у Анкари прича са Ердоганом. Ето докле је дошло.
▪ Губи Вучић. Његове просерице о томе како је Мир на Балкану његова брига, како је он за Целовиту БиХ, немају више ни таблоидну тежину београдског политичког а ненационалног муља.
У шесторки, ако дође до разговора, Вучић не значи много. Можда најмање.
▪ Добија Република Српска. Добија дугу и тешку борбу. Добија јер се зауставља тај процес свакодневног отимања. Данас Шуме, сутра Потоци. Па Стараче и Пуноглавци.
▪ Добија Република Српска јер се легитимише њена Самосталност. У оквиру Дејтонског Споразума или изван БиХ.
▪ Добија Република Српска јер може да искористи све погодности Државности.
Кад немаш Државу, немаш ни Кисеоника.
Држава и нација је преча од сваке Економије и Тржишта.
Мађарска има сво Еунијско Тржиште па се опет бори за своју Државу. Пољска.
▪ Добија Република Српска јер на видјело испливавају Издајници. И губе. Унитаризација је Квочка која леже Издајнике. И како одмиче, њих постаје више него Срба.
▪ Добијају Хрвати. Који су предуго у Ладној Води. А муслимани их истребљују од 93е. На подручјима гдје су били измијешани. И гдје Четничке Геноцидне Хорде нису залазиле. Од 93е.
Хрвати су Хрвати углавном према Србима.
Сад је дошло вријеме или ће бити Хрвати према себи или их  неће бити.
▪ Добија Загреб. Има неки вањскополитички ангажман. Иначе, у ЕУ размјерима не значи ништа. Добија могућност да исправи то што је укопао Хрвате у БиХ.
▪ Добија Русија а и Кина.
▪ Добија Република Српска. Чак и ако од разговора не буде ништа. Она иде својим путем.
Битан је Рационални Национализам, Дејтонска Држава Српска, Корак за Кораком.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ЕСКОБАРУ ЈЕ ЦИЉ STATUS QUO,
У КОМЕ ЋЕ ГУБИТИ БОШЊАЦИ,
КАО ПРИЈЕ СРБИ И ХРВАТИ.
КАПИТУЛАЦИЈА УНИТАРИСТА
БИЋЕ У ВАГОНУ, НА СТАНИЦИ
У ПОДЛУГОВИМА.

 

Само је питање, Када.

Кад Бакираши елиминишу Бакира.

Са њим то неће ићи. Са њим, само, иду стрму.

Практични и глупи Америчани, а Ескобар је лабораторијски узорак, за одржавање Садашњег Стања имају технологију криминализације Додика. То је стара тактика склањања и довођења својих ситних играча.

Ну. За то морају да постоје ситни играчи који могу да добију близу 50% гласова. Па да се на силу, на крађу, на манипулацију, на улицу, претегне и превагне.

То са овим Ескобарцима у Српској, није реално.

А за технологију настанка СНС и Вучића, нема услова.

Америчани су по тој технологији уклонили Караџића.

И нису ништа добили.

Изгубили су. Као и Сарај Чадор.

Други колосијек одржавања садашњег стања је да Бакираши губе. Бошњаци.

Суштина је у томе да не могу у кратком времену да изгубе све. Морају да губе дуго. Као што су четврт вијека губили Срби и Хрвати.

Ескобар је покушао све играјући на Карту Додик.

То и данас, његовим ријечима, причају Шаровић и Бореновић.

Мислио сам да се ради о Републици Српској а не о Додику.

Шаровић и Бореновић су за Дијалог у Институцијама.

То је преслика Издајништва Александра Вучића.

Издаће те онај ко први помене  Дијалог.

Бошњаци, Бакираши, јер се не ради о цијелом бошњачком, муслиманском, пуку, већ су изгубили Високог Представника. Сад су изгубили и Уставни Суд.

Изгубили су и „државне“ Институције.

Закон о негирању Геноцида, Инцков Закон против Срба, неће се повући. Али. Бошњаци су изгубили и Геноцид.

Ескобар покушава да испрепада Вође Српске, покушава да одабере опозициони Кукољ из вреће пуне Голих Курчева, или да некако подмаже лежајеве БиХ Инстуција да барем глуме да нешто раде.

Сваки даљи корак у смјеру који је покренут, иде наруку Русији и Кини.

Америчанима је то проблем. Јебеш Бакираше. Јебеш Унитаристе.

Стога је Ескобару циљ привид Садашњег Стања.

Лажна Опозициона Нада.

Показ Сарај Чадору да је у фокусу.

У том је битно да се некако намире Хрвати. Око Хрватског Члана П и око Дома Народа у Федерацији.

То би, такође, допринијело одржавању Садашњег Стања.

Моја претпоставка је да Бакираши не могу пристати на то.

Тражиће све начине да то избјегну. А сокачке варијанте за то су бројне.

Хрвати морају да буду спремни за то.

Српска мора да буде спремна да се Избори сљедеће године неће одржати.

Што такође одговара Ескобарима Садашњег Стања.

Америци и Сарајеву.

У том случају, Република Српска треба да проведе Изборе на својој државној територији. Укључујући и за Српског Члана Предсједништва.

То би био Корак Самосталности.

И Четерсница за Издајничку Опозицију.

 

 

 

 

ОД БИЛА КЛИНТОНА,
И ОНОГА ЋАРА,
ДО ЋЕВАПА
И КАРДАШИЈАН ЕСКОБАРА

 
Дође време, ај, дође време,
Све се преокрене,
Ко некад Клинтона,
Сада прате Ескобара.
Тај Кристијан  Ескобар ко да је из породице Кардашијан.
Сарајево је на ногама већ недјељама.
По Сокацима, и крај Шадрвана, цуре, испод фереџа, шапућу, Нискалдрму, ба, клепеће Ескобар.
И Амамб Сарај издала је Цједуљу. Еско долази у Недиљу.
У државним, политичким, дипломатским оквирима, та помама за Ескобаром, изазива сажаљење и гадљивост.
Дотични Габријел није од било каквог значаја. Тај његов ресор Западног Балкана, неразумљив је као и сам Западни Балкан.
А, најважније, ради се о једном трећеразредном америчком опертаивцу коме је надлежност политичка кадровска деструкција, ужа специјалност – регрутовање Курви и Керова.
Изјава Џаферовића, данас, говори све.
И о Сарај Чадору и о Унитарној БиХ и о Габици Ескобару.
Нисам знао све шта ме питао.
Па, којисикурац, и чега си, Члан.
Шмит је трагична Сарајска Фигура
Ескобар је, пак комична.
Ескобар показује колико дубоко је пала муслиманска унитаристичка политика из Сарај Чадора.
Од Била Клинтона, 2003е, до Габријела Ескобара.
Од Монструма Холбрука до Идеје Шмит.
За то вријеме, сви од Сарај Унитариста, нестали су са сцене.
Бакир Изетбеговић није ни остатак те сцене.
Кад се зачињала да Трагедија, и трајала, он није био ништа. Чак ни толико да му Бабо остави СДА.
Сви Сарај Унитаристи, противници Срба и Српске, дакле, отишли су са Политичке Сцене.
Иако су били моћно и способно високорангирани у односу на садашњи Џабако Булументаријум. Џафер Бакир Комшић.
Сви у Србији, који су њушили Братство и Јединство са Сарајевом, отишли су испод Бине.
А и Вучић ми се, нешто, не осјећа добро.
Република Српска је остала и опстала.
Српскијанску Државну Политику Есдееса, наслиједио је Есенесде.
Са кратким прекидом под влашћу Подшупачког Деструктивног Пункта, који је под своје ставио Есдеес. И, још га не пушта.
Републици Српској треба стрпљење у Политици Самосталности.
Корак за кораком.
Све је на страни Српске.
Још само једна ситница.
Кад би, какогод, на чело Есдееса, могло да дође Српско Вођство.
Па да Еснесде и Есдеес иду одвојено на Националне Изборе а заједно у Национални Интерес.