АКО НЕ ДОЂЕТЕ ДО ЉУДИ,
ЉУДИ ЋЕ ОТИЋИ ОД ВАС

 
Када се распала Сфрј, Људи нису разликовали Распад Државе и крах Социјализма.
Сви су све погрешно схватили.
Једни да треба да остану Социјалисти, Комунисти, а други, да треба да национално подивљају и да је то најбољи Нацицонализам. А, ко јебе Државу.
Пошто је тада било касно да се врате у Школу, ишли су куд су ишли.
И данас, тако, иду. Нексеиде.
СФРЈ је имала неки систем, чак и када се почео девастирати и урушавати.
Проблем није Систем. Проблем је рушење Система и стварање новог. Нови Систем се не може успоставити ни кроз неколико деценија. А најчешће, не може никад.
У тим Временима, Појединац је слаб. Рушење му је узело и менталну и материјалну снагу. А нове нема на видику.
Таквом Појединцу се мора прићи. Држава, која је још слаба и никаква, Црква, Политичка Странка, Школа...
Постсоцијалистички Јунак то никад није схватио и никад неће схватити.
Под општим оправдањем да нам Комунизам није дао да се појавимо у Новинама и на Телевизији, сви су почели да то доказују по Медијима. Оснивали све више и више Медија. Умјесто Појединцу, прилазили су Медијима, мислећи да тако прилазе Појединцу.
Тако се голо дупе неке Курветине почело појављивати на Телевизијама, чешће него некадшњи предсједеник централног Комитета Савеза Комуниста.
Голо Дупе и Празна Глава, свеједно.
Појединац, који је остао без Тите, без Комунизма, без Државе, без Привреде, без Парадајзна на Мору, остао је заборављен.
Док је требао за национално дивљање, да би се поклопила Власт, Територија и Пљачка, био је добар.
Појединац се показао као неопходан састојак Шешељизације Срба, нпр.
СДС је, тако, на тој платформи Националног Дивљања, добио све, од Избора до Судбина.
И, дабоме, одмах је заборавио Појединца.
Никад му се више није вратио.
Зато, данас, одлазе и најупорнији Чланови и Гласачи.
А долазе Потпредсједници.
У тој опасности је и СНСД.
Када се заборави Појединац, када се оде од њега, неће му неко други прићи. Што би и био неки излаз.
Он ће почети да бауља.
И да гласа као у Бањалуци.
Зато, данас, имају Вучића за Председника Србије.
Тамо је Појединац толико заборављен и одбачен, да је, одавно, почео да се понаша као Боле Мекурац.
А, у ствари, је један велики разуђени Сисоје, кога то све кошта. Као и Државу.

 

АЦА БОЉКА
НЕ ТРЕБА ДА ПОМИЊЕ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
ЈЕР ЈЕ ТО У СФЕРИ ИЗДАЈЕ
И У СФЕРИ БОЛЕСТИ И ЛАЖИ

 
Аца Бољка, Александар Вучић, са којим се Србија унесрећила да га бира за Председника, мора много да учини за Србију и Србе, да би помињао Републику Српску.
Док је та, и његова, Србија, давала Косово, Република Српска се борила и бори за Опстанак.
Некидан је, у изливу Болести и најаве Велеиздаје, рекао да, кад би признао Косово, добио би Нобелову Награду.
И да очекује притиске када је Република Српска у питању.
Притиске на њега.
Какве везе имају Косово и Република Српска.
Никакве.
Косово је отето, и то Аца Бољка и најмање пола Србије, мирно гледа и на томе лагодно ужива.
Република Српска је прошла крвави Рат Опстанка. Створила Држави у опстала. И данас трпи крволочне нападе на свој Опстанак.
Какве везе имају Аца Бољка и Република Српска.
Никакве.
Тај Велеиздајник никада није говорио о Републици Српској као о Другој Српској Држави, о Републици Српској на основу Дејтонског Споразума.
Увијек је говорио о Целовитој БиХ.
И ишао је у Сребреницу, Бакиру и Лажном Геноциду на ноге.
Република Српска, пак, већа је и важнија од БиХ.
А, и прије је настала. Па је, потом, формирана Мухслиманско-хрватска Федерација. А, онда, у Дејтону, скрпљена је и БиХ.
БиХ је Земља која има највише унутрашњих Граница, послије Америке. А најдужа граница у БиХ, српска је, Граница Републике Српске.
Данас, Аца Бољка користи Републику Српску као глет масу јевтином и незаинтересованом Болету Мекурцу у Србији, универзалном Сисоју, кога не занима Косово.
Аца Бољка очекује да ће Сисоје сам себи шапнути, Види, бре, како се наш Аца бори за Србе.
А, Сисоја, при томе, не занима ни Српска, као ни Косово.
Користи је и за демонстрацију своје Политичке Болести.
Сам себе чини важним.
А, у ствари, јавно нуди Западу и мешетарење са Републиком Српском, како би остајао на Власти.
Никада не треба сметнути са Монструозност код Вучића, као прву уградњу.
Све је то посљедица пречестих и непотребних контаката Додика са Вучићем.
Из Републике Српске му треба поручити да не помиње Републику Српску.
Ни јавно. Ни у било каквим контактима са својим западним Пастирима.
Српска је Тема оних који су за њу дали Крв.
За све друге је Мета.
Циљ, Кантар, Трговина, Шићар.
Република Српска има Рабош са Народом.
Нема са Вучићем.
Ни са Србијом која ће, сутра, дати Косово.

 

ШТА ИМАШ ДА КАЖЕШ,
АКО НЕ КАЖЕШ КО СИ

 
Људи који излазе у Јавност а крију своје име и презиме, још живе у Турском Добу, кад су им преци давали лажна, измишљена презимена, зато их код Срба, Хрвата и муслимана, има свакаквих па, код Православаца, само по Слави можеш одгонетати лозу.
Њихова Свијест, а и Подсвијест, почива на лажном егзистенцијализму сопствене немоћи и воајеризму над туђом алатком за Глогиње. Не у његовим. Већ у неким трећим рукама.
Када је, прије рата, негдје у Скендер Вакуфу, Општина хтјела да гради Депонију, мјештани су се успротивили и заказали састанак у мјесној заједници.
Ни тада их није било пуно, планина је, много више стоке него Људи.
И сви се знају.
Ну. Устаје Људина у кожном капуту. Ја сам Неђо Нијемац. Немере се овдје правит Смећиште, ђе наша Марва пасе. Стока.
Дакле, Неђо се представио. Иако га сви знају.
За тридесет година, ствар се потпуно обрнула.
Медији, а Медији су и Друштвене Мреже, често моћније од многих правих а извиканих, безкликних и безтиражних, постали су Смећиште.
А Неђо се, више не представља.
Неђо се крије ко да су сви путеви, овдје Турски Друмови.
Демократија је донијела Слободу Сакривања. Кордоне Лажних. Посматраче Туђег Курца и Ничијег Глогиња.
Портал РТВБН пренио је, некидан, мој текст са Блога, којег је претходно пренио Аргумент.
БНТВ Портал је фалсификовао реченицу и извукао у Наслов.
Алјебешто, то сви раде.
Мене је зачудило откуд ја под Највише Коментара. Сад, кад нисам ништа, ни Пљачкаш, ни Режимац, ни Фашист.
Кад живим само под својим Именом.
Погледам то, иако знам да је Смећиште. Српска Кликсовштина.
И видим да нико не коментарише Тему текста. Вјероватно нико и не зна шта неке ријечи значе.
Али. Сви пљују по мени и сви су одушевљени како су Бањалучани јебали матер и како то није ништа како ће Бањалучани Јебат Матер.
Ни један јунак нема храбрости да каже, Ја сам Неђо Нијемац.
Та Таложна Пичкурија БНТВ, њиховог Портала, којој тај Портал даје полигон и тако спушта критеријуме Јавности, загађује и Јавност, и Људе и Односе, само је једна велика Клиника Јалових Скривача.
Ти Људи, лажних имена и надимака, Људи су низашта.
То је Чопор Хијена и Лешинара који је најхрабрији кад се може сакрити, да нико не зна о коме се ради, кад оде иза оних картона да гласа, а никад јавно неће рећи ова Странка ваља или не ваља, кад се затвори у свој Пољски Нужник, у Стану или у Кући, и храбро сере а не смије ни у огледало да се поглееда.
Све су то потенцијалне Потурице, Издајице и Пребјези.
Са таквима, не треба ни иза Живице пишат.

 

БААААЊАЛУКО
И ТА ТВОЈА
БИРАЧКА МЈЕСТА

 
Када се анализирају резултати са 260 и нешто, Бирачких Мјеста у Бањалуци, јасно је да Анархистични Аналфабет није побиједио.
Ну је СНСД изгубио.
Камо среће да је побиједио неко способан, из Странке која, у Републици, има 150 или 200 хиљада Чланова.
Да се на дјелу види алтернатива.
Али. Ово није Алтернатива, ово је понижавајуће.
▪ На свим Бирачким Мјестима, гдје је Радојичић изгубио, Одборничка Листа СНСД је имала мање гласова него је у том Мјесном Одбору Чланова СНСД. Чак и на оним биралиштима гдје је Радојичић побиједио, често је мање страначких гласова него Чланова.
▪ Јасно је да до тих свих Чланова нико није лично дошао у протекле четири године. Треба узети у обзира и да није вршена Ревизија Чланства. Што је обавезан технолошки поступак између Избора.
▪ Тако је Одборничка Листа СНСД добила 25.000 Гласова а евиденција говори о 30.000 Чланова.
▪ Када се саберу страначки гласови СНСД, УС, СП и ДЕМОС, то је баш толико колико је добио Радојичић.
Значи, СНСД није учинио ништа да стигне још гласова, по оној формули Два Члана – Три Гласа. И изгубио, негдје, својих 5.000 Чланова.
Од УС, СП и ДЕМОС, то се није могло ни очекивати.
▪ Негдје, гдје је збир страначких гласова већи од оног који је добио Радојичић, сумња у бачен глас пада на оне који имају највише гласоба на том БМ. То је увијек СНСД а понекад УС или неко други. Али, таквих мјеста нема много.
▪ Коалиционари су обавили своје. Као и што су  ДНС, СПС, БЛ Зове, и скоро сви остали, којих је скоро 10.000, дали Глас Анархисти. Што је било јасно и очекивано.
▪ Постоји могућност оптужбе СНСД-а да је поремећајима коалиционих односа на нивоу Републике, омогућио овима да буду против Радојичића.
Међутим. Обје односне странке су разбијене више изван Републике Српске и изнутра, него што је томе допринио СНСД.
Главни проблем што СНСД није био у Бањалуци, као Странка.
▪ Суштински проблем СНСД-а јесте стагнација или атрофија Организације. То се показало у Бањалуци и Требињу.
Кад погледамо пет републичких центара, БЛ, ПР, БН, ДО, ТР, од 2014е број Гласова пада у Бањалуци, Требињу, Бијељини.
Растао је у Приједору, што је подвиг под ондашњим Деенесом.
Добој је засебна рачуница.
▪ 2022е године ће Опозиција, Тајне Службе и унутрашњи разарачи СНСД, нападати на ових Пет Центара. Јер су то највећа рудишта Бирача и Гласова.
▪ Лако се може догодити да СНСД изгуби и мјесто у Предсједништву БиХ и Предсједника Републике.
Јер све може да се одигра по формули Анаристе у Бањалуци. Да побиједе они који немају Странку, немају Организацију, немају Референце, немају Програме, немају Одговорност.
*
▪ СНСД мора формирати Организациону Вертикалу и доћи до сваког Члана.
▪ Актери СНСД морају да обилазе Организационе Пунктове, Чланове СНСД, њих десет, десет. А не да дркају око Извршног Комитета.
▪ Потребно је укинути лажни систем Сигуран Глас. И избрисати га из свих докумената и фајлова.
▪ Потребно је у Бањалуци укинути Рејонске Одборе и Организацију очистити од Службаша.
▪ Потребно је на нивоу СНСД и у Пет Центара, формирати Сталне Изборне Штабове. Од оних који знају шта је Организација и који знају шта раде.
▪ Ако у СДС-у падне Шаровић, треба све учинити да се прије Избора 2022е, формира Коалиција са СДС-ом.
▪ Изборни Хаос и Анархија Политичког Мозаика, може се у Српској сузбити само Организованошћу.
Иначе, идемо у девастирану варијанту Вучићевог Система Српске Издаје и уништења свега постојећег, српског.
▪ Никакав проблем не би био да СНСД изгуби од једнако јаке или приближне Националне Странке.
Али, губитак од Секте ПАНК, Полуиздајничког Анархистичног Неодговорног Конгломераторијума, погубно је за Републику Српску. Јебеш Есенесде.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗБОРИ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ЋОРКАНИ ДОЛАЗЕ

 
Избори за Градоначелника Бањалуке, чак и кад се елиминишу улоге тајних служби, невидљиви недопуштени механизми и стагнација СНСД, велики су пораз Демократије.
Демократија није Циркус, Зајебанција и Аналфабетизам.
Демократија је, у свом представничком облику, пирамидална екстракција која на свакој новој степеници захтијева већу одговорност и већу способност.
Само је код Срба, и код других незрелих Народа, којима Запад доноси Слободу и Демократију, а нико не зна одакле, обрнуто.
Избори у Бањалуци су то потврдили.
Што се више пењеш, потребна ти је све мања референца, све тања способност и све већи аналфабетизам.
Сада се, у Бањалуци, подмеће да свака критика резултата Избора значи да не ваља Народ, да треба промијенити Народ.
Они који су гласали за Анархистичног Аналфабету, нису Народ.
То су његови Бирачи.
Нису чак ни потпуно његови, већ су свачији и ничији, противни и случајни. Веома мало их је Чланова ПДП, што је за Представничку Демократију и Политички Мозаик, најпогубније.
Ти слојеви Бирача АА, писао сам о томе, не схватају да је Град компликованији од њихове дојучерашње Легаје, да је управљање Градом Бањалука, сложеније, теже и одговорније, него вођење Владе Републике Српске, да су Избори за тако конкретне функције, веома одговорни.
Није исто гласати за некога у Европском Парламенту у Стразбуру и за Градоначелника Бањалуке.
Не можете гласати за Градоначелника Бањалуке неодговорније него за Члана Црквеног Одбора у неком селу.
Видиш да може.
Институција Градоначелника и Начелника Општине, који се бира на Директним Изборима, наметнута је од стране Странаца Усранаца. Заједно са ниским Цензусом.
Тако смо добили два одвојена колосијека истих Избора. И још уситњавање актера у одборничким клупама.
И читав низ компликација. Да, нпр, Одборници могу да изгласају одлазак на Референдум за Опозив Начелника иако га они нису бирали.
Комунистички Систем, који је имао Скупштину Општине, Предсједника Општине и Извршни Одбор, са својим Предсједником, као Владом, зато се и зове извршни, логично је функционисао. Јер су у Извршном Одбору били они који знају посао.
Овај систем власти скројен је да разједа Власт у Општини и Граду, да је слаби и да је претвара у Циркус.
Слабљење Локалне Власти, слабљење је и Државе.
Тај Циркус је доживио своју кулминацију у Бањалуци.
Игор Радојичић, који је био потпуно усредсређен и посвећен послу Градоначелника, Граду и подручју Општине, који се није бавио маглом и свјетским темама, који је окупио и стручне и младе људе, који је промијенио много онога што је у Граду било неколико деценија, у шта нико није имао храбрости да уђе, изгубио је од Анархистичног Циуркусанта, од Аналфабете, од оног који није стручан за било шта.
Она Лажна Одборница барем умије да пимпла лопту.
Бањалучки Бирачи су, дакле, искористили своју Грађанску Дужност.
И јебали нам матер.
Добро. Биће великих проблема. Трпиће сви. И Бирачи АА, и они други, и они који нису изашли на Изборе.
Ну.
Највећи проблем је што је установљена пракса у Политици, да сваки Ћоркан може да плеше своје Глуво Гламочко. Не мора ни Ћуприју да има.
Само је питање времена, када ће се за Предсједника Републике Српске, кандидовати таква једна Циркусна Будала.
И побиједити.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
МОРА ФОРМИРАТИ
КООРДИНАТНИ СИСТЕМ
САМОСТАЛНОСТИ

 
А не да усрана Амамб или Инцко Пинцко креирају јавно Мнијење, спинују и лажу како би Србе држали у Неотоманском Ропству а Републику Српску као Попишану Православну Жупанију.
Срби се никада нису обавијестили о Дејтонском Споразуму.
То значи да нису обавијештени ни о Републици Српској.
А оног, ко не зна гдје је шупаљ, њега можеш да јебеш ђе оћеш.
Америчка Амбасада је, данас, писала да по Дејтону и Уставу Ентитети у БиХ, немају право на Отцјепљење.
То добро звучи.
Само, Отцјепљење се не пише на Тараби.
Амамб то наводи пошто се Русија успротивила констатацији ПИК-а да Ентитети немају право на отцјепљење.
Амамб, која од потписа Дејтонског Споразума, носи Фес, још наводи да свака радња која би се подузела на разградњи БиХ, била би против Дејтонског Споразума.
До сада је само СНСД, у власти и у кампањама, објашњавао Дејтонски Споразум и позицију Републике Српске.
Али и он несистематски и само повремено.
Америчка Амбасада, Сарајево и Високи Представник, знају а Срби морају да сазнају
▪ Дејтонски Споразум, и Устав, као његов Анекс, подијелили су БиХ.
Прецизније речено, они су спојили Државу Републику Српску и творевину Федерација БиХ у међународно признате границе БиХ.
И ништа више.
▪ У БиХ постоји само један Ентитет. То је Република Српска.
Федерација БиХ, никад није заживила као Ентитет. Хрвати су суставно депресирани од муслиманског Сарајева. А иначе, не виде себе ни у том Сношају ни у БиХ.
Њихов крајња жеља, што се тиче БиХ, јесте Мостар.
▪ Три нивоа су битна, када неко прича о Отцјепљењу.
Срби, као Уставни народ БиХ.
Република Српска, као Држава Српског Народа.
Права Народа на Самоопредјељење, што је саставни дио Устава БиХ.
▪ Ако се Држави Српској, формализацијама међународног права, може спречавати кораке ка Самосталности и Независности, то се Народу Српском не може чинити. Српски Народ није уклопљен у БиХ. Он је формиран у Републику Српску. И ако одлази, не одлази из БиХ. Само додаје још једну ставку Републици Српској.
Зато Амамб и још четири западне амбасаде, заједно са Сарајевом, константно траже Издајнике међу Србима. Иванић, Босић, Шаровић... јер рачунају да ће проширењем издајничког круга, ујаловити сропску свијест, као и право, на Самоопредјељење.
▪ Самосталност Републике Српске, Самоопредјељење Српског Народа, Независност, излазак из БиХ, није исто што и присаједињење Србији. нити то може да значи. Нити Самосталност Српске, подијељеност по дејтонским границама и право на Самооопредејљење, треба везати за Србију.
Србија је на страни Запада.
▪ Република Српска је зауставила пренос надлежности. Односно, формирање нових неуставних и недејтонских институција.
Сада мора да постојеће неуставне и недејтонске, унитристичке институције на нивоу БиХ, учини јаловима.
Не трба, дакле, ништа да ради на пуцању БиХ, на растакању, на разградњи БиХ.
▪ Срби морају да из своје Колективне Свијести, избаце Сарајево и БиХ. По свим основама.
Читаво једно велико подручје, српско, око Сарајева, још је у тој свијести. Њени представници су Караџић, Крајишник, Шаровић... Иванић је класични Врбовани Обављач. Богић Богићевић, који живи у Бањалуци.
▪ Србију треба држати узасе и иза себе. То и Дејтон омогућује. Али добро пазити шта ради и увијек носити Чеп од Црног Граба.
У протеклим  општим и локалним Изборима, Србија је овдје дјеловала у корист Пет Амбасада и Сарајева. Јединстевене БиХ.
Тако ће бити и 2022е.
▪ Тема Републике Српске, њене Самосталности, Отцјепљења, Срба и њихових права, биће велика тема у наредне двије година а нарочито у години Избора.
Стога је потребно сутра почети да се систематски Јавност филује Координатама и базним Ставовима, Дејтонским Чињеницама и Српском Пројекцијом Будућности.
Ако то буду радили прикривени и потенцијални Издајници, неће бити добро.
СНСД мора да покуша да се повеже са СДС-ом, без Издајника Шаровића. Најбоље као Странка са Странком. Тако би Република Српска добила петнаест, двадесет, година српске политичке стабилности.
За то вријеме би се над Сарајевском Котлином, магла усидрила, а Унитаризам ископнио. Као и неуставне Унитаристичке Институције. Свијет би се промијенио. Српска  Државна Свијест, Овдје, сазрела би.
 
 
 
 
 
 

У ДВИЈЕ ГОДИНЕ,
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ТРЕБА НАЋИ
ЧЕТИРИ ИМЕНА

 
Јутрос ме утуче вијест да се Џаферовић неће опет кандидовати за Члана Предсједништва БиХ.
Жив мрем да неће и Брат Близанац да саопшти исто.
А онда се сјетим Републике Српске.
Лажна Одборница је изјавила да неће Мандат дати Нешићу. За Станивуковића није ништа рекла.
Мада су из исте категорије. Један кида крпе асфалта, други асфалтира. Асфалтер и деасфалтер.
Лажна Одборница, себе, дакле види као Кандидата за Предсједника Републике.
Шта Кандидата.
Иванић је рекао да сљедеће године, најдаље до јесени, треба изаћи са Кандидатима Опозиције.
То је енглески превод српске реченице, Ја ћу да будем Кандидат.
У, Есенесдеу, први пут не знам шта ћу.
Пошто је Додик већ све, и предсједник Градског Одбора Бањалука, и Шеф Таблице Сабирања, да ли имам  снаге да га кандидидујем и за те обје појединачне функције.
Опозиција Српској, без обзира што и Шаровић види себе у позицији са Бакиром и Комшићем, што би био Тројац Против Српске, нешто као Холбрук, Ешдаун и Кристијан Аманпур, у лакшој је ситуацији него СНСД и Власт.
Кад су прошли пут онако пришли са Говедарицом, могу кандидовати кога хоће.
Имаће цијелу подршку коју су имали на Општим Изборима 2018е и на овим, Локалним, говорим о Бањалуци. Имаће ЦИК и Судство, на вријеме ће га сломити и отети од Срба и Хрвата, имаће неку врсту анархистичке хистерије, наћи ће начин да је исконструишу као што је било и са оним Давидом.
Имаће Србију са собом.
Имаће атрофирајући Есенеседе, што је највећа добит.
СНСД ће морати добро да комбинује.
Али и да тргне и активира Организацију од 200.000 чланова.
Да ли је то м огуће. И да ли је Бањалука симболички Стаљинград.
Ако бих је наздравио по Организацији, нисам оптимист.
Двије године је кратак период а Шефида је по терену ко и Короне.
Они су несаломив Фронт.
Ако бих је наздравио по Додиковој Комбинаторици, онда треба учинити све да се уклони Шаровић са врха Есдееса.
Треба имати на уму да ће најмање један од кандидата Опозиције енормно да србује.
То ће одузети многе полуге Есенесдеу.
Треба имати на уму да ће сви бити Против Есенесдеа.
И они који су против Додика, и они који су против Српске, и Пет Амбасада, и Шест Тајних Служби, и Београд тајни.
И, биће Против и они који се не изјашњавају.
Нико се неће декларисати За.
 

 

ИЗБОРИ СУ, САМО,
СЕГМЕНТАЦИЈА БИРАЧА,
ЈЕДНА ВРСТА ЛОШЕГ ПОПИСА
ВОЉНИХ ДА ГЛАСАЈУ

 
То значи да Изборима треба приступити организованије него курвању, кафанском животу или редовном клађењу.
Ну. Људи воле да Изборима приступају као Народним Зборовима и Бодљавини Бакова.
На изборе, поједностављено, излази половина Бирача. То није половина Становника. Јер, они до пуних 18 година, немају право Гласа. А они су најважнији.
Од половине изашлих Бирача, половина даје глас некоме и он је Побједник.
Или се та половина прикупи постизборном коалицијом.
То, дакле, није ни Четвртина Становништва.
Нико не може да говори о Вољи Народа, Вољи Бирача, о свом посланству које је добио од Народа, о томе да су Бирачи Рекли Своје, о томе шта Народ жели.
Али. Та Петина, нпр, одређује управљање нечим, Државом или Општином, у наредне четири године.
Та чињеница је катастрофална по легитимитет Избора и одговорност изабраних.
То је зато што бољег начина нема. Представничка демократија пирамидално сужава представљање док се на власти не појави један екстрахирани из тог комплетног процеса.
Одговорност, пак, није на Представничкој Демократији, Парламентарном Систему. Нити на Бирачима, који оћенеће да гласају а кад гласају, оћенеће да гласају за некога ко би могао да буде најбољи или најпогоднији. Нити на Властима и изабранима. Чак и када чине лоше, добили су легитимитет за то.
Одговорност је на Актерима Избора.
Политичким Странкама и Политичком Мозаику уопште.
Изборима се, и тој умањеној половини, мора приступити озбиљно и организовано.
Кандидат је само онај на позорници. Као што је Битлса било четворица а иза њих огромна организована машинерија.
Овдје, код нас, пак, нико неће да том одговорном послу приступи организовано и озбиљно. Ни они који имају Организацију и Странку, нити они успутни, адхокисти.
У томе боље прођу они који Изборе схватају као Бодљавину Бакова.
Они који глуме Бака.
Људи то виде и иду на Изборе као на Кориду, на Мањачу, мало попију, навијају за Жујоњу. Жујоња побиједи, они оду кући и боли их курац шта пасе и гдје буче Жујоња.

 

ПДП,
ПАРТИЈА ДОДАТНИХ
ПРЕВАРА

 
Превара је и у самом имену. Демократски Прогрес.
Тривићка је на овим изборима, у Бањалуци, добила 13.000 гласова и јуче поручила Бирачима да се извињава јер неће у градску скупштину, остаће Народни Посланик.
Очекивано за змијске очи једне Преваранткиње, за Политичку Болесницу која Политику схвата као скакање у очи оном ко је тренутно најважнији.
Било је очекивано да Тривићка неће у градску скупштину. Било је очекивано, прије Избора.
Послије Избора, када је побиједио Станивуковић, било је очекивано да хоће.
А, пошто неће, јасно је да у ПДП, постоје двије струје.
Једна је инглеска, друга балканска.
Једна је под Почасним Скутима.
Друга је у Анархистичким Путима.
Бореновић не зна којим путићем. Зато и хода по парку, са Станивуковићем. И да се избјегне прислушкивање.
Иванић је већ потцијенио Станивуковића и рекао да то није било гласање за њега. Као што и није. И одмах је затражио да се одреде кандидати за појединачне функције на Изборима 2022е.
То је јасна порука да владање Бањалуком није приоритет.
Да је то само једна Превара.
Иначе би Тривићка ишла са Станивуковићем.
Бањалука се свим овим дјелима и радњама, позиционира само као полигон Хаоса за 2022у.
И, ако ће изашта Станивуковић служити Педепеу, служиће за то.
То, даље, значи да побједа Станивуковића, у Педепеу и код суфлера, није била очекивана а ни толико жељена.
Станивковићево србовање код Санџаклиберала Хаџифејзовића, потврђује ту тезу.
ПДП, и Иванић, никада не би дозволио да Станивуковић тако прича.
Иванић, се иначе, ни о чему тако стриктно не изјашњава.
Осим о себи, кад треба Сарајеву рећи да је он, из Српске, најзалсужнији за толику Унитаризацију.
Иванићево инсисистирање на раним кандидатурама, неуобичајено је за Опозицију у Српској. А и није.
Очито је да је механизам у Бањалуци два пута имао врућу пробу и да функционише.
Београд ће и трећи пут учествовати јер се тако додворава Првој Петорки западних амбасада у Сарајеву.
Ране кандидатуре на вријеме дају оријентире.
И омогућавају мобилизацију као и правовремене корекције.
Да Станивуковић има стварне Бираче За, и да постоји неко значајно Чланство у ПДП, било би великих потреса.
Овако Анархистични Аналфабет је остављен сам.
Сада је раздвојен од Жонглерке, вјерне сапутнице.
И мораће сам да се сналази.
Биће то четири године бауљања.
Које ће платити Бањалука.

 

ШТА ЧЕКА СТРАНКЕ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

ДО ИЗБОРА 2022е

 
Најглупље што може да уради неко ко се бави Странкама и Изборима, јесте да страначке резултате, резултате за одборничке листе, са Локалних Избора, пројектује на број посланичких мандата у Народној Скупштини, кроз двије године.
Зато то никад не радим нити гледам такве пројекције.
Што не значи да се на Локалним Изборима не показују послови за Опште и да није потребно тражити путоказе, најаве и упозорења.
▬ СНСД. Први задатак је повећати број мандата у Народној Скупштини. То је потребно ради веће ефикасности Скупштинске Већине, ради лакшег доласка до Двотрећинске Већине и ради опште добробити укрупњавања страначког мозаика.
То се може постићи драстичним скоком активизма Стрначке Организације. И искориштењем чињенице да ће неки досадашњи актери да падну испод цензуса.
Проблем може да буде то што се мора гледати како имати 10 у Парламантарној Скупштини БиХ. Уз сазнање да се на СДСПДП не може рачунати.
Најпродуктивније и најједноставније би било брзо постизање договора са СДС-ом, ако Шаровић склизне, о постизборној Коалицији СНСД и СДС.
То би потопило ПДП, друге минијатуре, поготову. А дало замах и СДСу и СНСДу, СДСу, много више.
СНСД има проблем пада броја гласова у Бањалуци, на овим изборима. Што је било и на оним из 2018е.
Као и проблем пада у Требињу.
▬ Сателити Власти. Ту ће борба да буде у виду Игманског Марша. Земља гори а Смрзотина уби. Осим УС, за све друге Лед може да буде не само клизав већ и црн.
▬ СДС. Најтежа ситуација у историји те Странке. Губи од својих, губи од СНСДа, губи од ПДПа.
СДС мора промијенити Руководитељство, отићи од Сарајева, отићи од Педепеа, отићи од Амабасада, вратитити се Националној Политичкој Оријентацији.
Да ли има довољно унутрашњих актера за то, да се зуастави силазни предсједнички тренд, од подмуклог Босића, преко приглупог Говедарице, до прорачунатог Шаровића, то је за другу анализу.
▬ ПДП. Они имају проблем што немају Страначку организацију и што је не могу изградити. Имају проблем Станивуковића. Који циркусује за своју корист а Партија од тога нема ништа. И који ће, ако настави свој тренд, поставити захтјев за мјесто Предсједника Партије. Имају проблем што имају Иванића а немају Бореновића. Имају проблем што им треба Есдеес који пада, више него они. Имају проблем што морају окупитим много Гласова Против. А за то треба нека усијана политичка атмосфера.
ПДП има и проблем Појединачне Кандидатуре за 2022у. За шта му, опет, треба СДС. Јер му је наложено да се све карте баце на те двије кандидатуре. То ће запоставити Посланичке Мандате.
▬ Службе. Оне ће одрадити највећи посао 2022е. Странке које имају Организацију и активирају је до максимума, могу донекле анулирати тај учинак.
Тај учинак Служби може да иде до поптуног прекомпоновања политичке сцене у Републици Српској.
Тај учинак сам евидентирао и 2018е и ове године. Не треба сумњати да ће 2022е он расти. Јер је и ове године растао у односу на 2018у.
 
 
 

 

ПОЛИТИЧКА МОЋ
ИЗНАД ЈЕ СВАКОГ
ЖИВОГ СЛОВА НА ПАПИРУ.
ПАРАЛЕЛА ЕУ – БиХ.

 
Босна и Херцеговина има Дејтонски Споразум, чији дио је и Устав БиХ.
У њему се не помиње Унитаризација БиХ.
ЕУ има Лисабонску Повељу, у којој се не помиње да ће средства ЕУ доћи након што Државе Чланице положе испит из Владавине Права.
Некидан су о томе заједно иступили Додик и Човић. Пред Уједињеним нацијама.
Јуче су се састали Орбан и Моравјецки, поводом Меркелиног захтјева о позитивној оцјени Владавине Права као услову за додјелу средстава ЕУ и СОС-Корона средстава.
Орбан је рекао да ће Мађарска уложити Вето на Буџет ЕУ.
Нису могли да кажу да Меркел треба да иде из ЕУ.
Али Додик и Човић су то рекли за Инцка и ОХР.
Данас је Амамб изјавио да треба покренути дијалог о Промјени Устава БиХ.
Кад Амамб помене Дијалог то треба превести као, Како ми кажемо.
То са Пољском и Мађарском, неће се добро завршити по ЕУ.
Као ни ово са Српском и Хрватима, по БиХ.
Иако је Меркел, односно Њемачка, иза које стоји Запад који преко ње туторише све земље ЕУ, много моћнија од Сарајева и Бакира, иза којег стоји Амамб и још Четир Амба Дебела.
Српска и Хрвати су у много бољем положају у БиХ, него Пољска и Мађарска у ЕУ.
Однос Моћи се промијенио.
Моћ се прелила Србима и Хрватима.
А Амамб, Бакир и Инцко, остали сами.
Стога Српска и Хрвати не требају да посустају ни једног трена.
Ту Моћ, Срби и Хрвати треба да чувају боље од Браства и Јединства.
Очито је да је сваки Споразум, и за Племена и за Западну Европу, само мртво слово на тараби.
Да је Моћ та која може да оживи слова и која може да дјелује и на основу слова која се не виде на папиру.

 

ИНЦКО ЈЕ
САРАЈЕВСКИ РЕСПИРАТОР

 

Читаво Сарајево, и Међународна Заједница, мада нико не зна шта је то, укључили су се у одбрану Инцка.

То би требало да значи да је Инцко нападнут.

Ну. Није. Инцко је, овдје дежурно зло, нека врста шумара који треба да јавља краде ли неко обловину или суварке.

Он тој Међународној Заједници, која је, у ствари Пет Амбасада Запада, не треба као тумач или чувар Деојтонског Споразума.

Већ јој треба, као и Сарајеву, као чувар неуставних противдејтонских интитуција.

Зато се сви упињу за промјену Устава БиХ.

Јер би се кроз те промјене легализовало и насиље које су вршили Високи Представници.

Само су Парламентарна Скупштина БиХ и Предсједништво, остали у легалним дејтонским уставним оквирима.

Све остало је неуставно и насилно наметнуто или девастирано.

Уставни Суд је такође дејтонски али његова формула са два странца, константно омогућује прегласавање са муслиманима. Што је, практично, недејтонско и неуставно дјеловање против тројне равноправности. И никада није ни дозвољено да се о одбацивању два страна члана Суда, што је Дејтон предвидио, разговара и да се замијене домаћим.

Инцко, данас, у интервјуу Слободној Европи, хвали себе и ОХР. Он говори да је много постигнуто али не говори о неуставним институцијама ни о недејтонском дјеловању Високих Представника.

Говори о књижењу војне и државне имовине, које нема у Дејтонском Уставу, као једном од услова одласка ОХР-а.

Да је то била намјера Дејтонодаваца, то би било одмах и уграђено у Дејтон и Устав. И проведено.

БиХ, ипак, није настала као Држава.

Она је склопљена, састављена, скрпљена.

Она је остављена да може легално и лагано да се распадне, раздвоји, разиђе.

И не може имати своју војну и државну имовину.

ОХР је и данас само један Ров у борби за Унитарну БиХ.

Није активан Корпус, као у вријеме Ешдауна. Али јесте чувар његових и других постигнућа.

Зато није случајно да су и Срби и Хрвати за одлазак ОХР и Високог Представника.

Јер. Што се дуже чувају унитаристичка неуставна постигнућа, већа је шанса да се скочи на сљедећу степеницу.

А тога се боје и Срби и Хрвати.

Иако су у посве различитом положају у БиХ.

 

 

 

АНАРХИСТИЧНИ АНАЛФАБЕТ
СТАНИВУКОВИЋ, ДИО ЈЕ
ПЕДЕПЕОВОГ ПРОЈЕКТА
РУШЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
ПДП ништа, од оснивања, није учинио за Републику Српску. Није, чак, за њу хтио ни у Власти да буде.
Али је, зато све учинио за Сарајево.
ПДП и Иванић пројект су Запада.
Бореновић је ту да буде Вјештачки Предсједник Странке, поред Почасног.
Станивуковић је ту да скаче около ко Мало Мајмунче.
И да то широке народне масе примијете.
Партију Демократског прогреса не занима Бањалука.
Иначе би имали Страначку Организацију потребну Главном Граду и оволикој Општини.
Не занима их ни Република Српска. Иначе би имали јаке организације барем у дватри велика центра у Републици.
Зато и Иванић и Бореновић и Станивуковић, причају о краху Додика и његове Политике.
Што нема никакве везе са мјестом Градоначелника Бањалуке.
Зато Станивуковић иде около, по пријатељским медијима,  у које се убрајају и Вучићеви, и пропагира пропаст Додикове Политике.
То је, у ствари најава акције за потчињавање Републике Српске.
Никога у тим околним Медијима, који му дају прилику, не занима Бањалука, побједа у Бањалуци и шта ће се урадити у Граду.
Сви се они наслађују над губитком СНСД и Додика у Бањалуци.
Та пропаганда ће се наставити цијело вријеме до Општих Избора. Уз сав могући аранжеријум, од протеста, анархије, уласка у Скупштину, заузимања Градске Управе, рушења и паљевине... зависно од развоја ситуације и могућности екстерних снага.
Главна оријентација је да се докаже да је сва досадашња Власт Републике Српске, слијепи колосијек, да је то провалија, да је то против Српске, да је потребно да се све учини за сарадњу са Сарајевом и Западом и да се Република Српска истопи у европској интегративној ЕУ и НАТО БиХ.
То што Мало Мајмунче сада трчи около и изјављује о Геноциду у Јасеновцу а Негеноциду у Сребреници, пеглање је имиџа на основу популарности побједе у Бањалуци.
То је знак да се рачуна на дугорочну активност.
И да је околина у саучесништву.
Видићемо колико ће осуда из Хрватске стићи по снову Геноцида у Јасеновцу, из Сарајева, по основу Негеноцида у Сребреници, из Вучићевих београдских и западних медија и Црних Жена, по основу Сребренице.  
А Град Бањалука. Бањалука је добро попушила.

 

ВУЧИЋЕВА
ПЕРВЕРЗИЈА СА ПАПОМ,
ВУЧИЋ БЕЗОЧНО ПОДВОДИ
СРБИЈУ ЗАПАДУ

Извикивање посјете Папе Србији, од стране Вучићевог Селала, дан послије сахране Патријарха, најокрутније је насиље на Србијом.
А порука Српској Православној Цркви, о томе ко се пита и како треба да буде изабран Патријарх.
Наивна мјестимична Јавност, оптужује овог и оног за екуменизам, а на ово и не обраћа пажњу.
Понеко каже да је Папа Предсједник Државе па је логично да дође код Вучића.
Можда и јесте. Али Вучић није Предсједник Државе.
Ну је Велеиздајник.
Папа, гдјегод долази, долази да запишава Територију. Да колчи.
Папа није туриста и Хришћански Ширитељ. Он је Територијална Претходница Запада.
Ранији Папа је био у Сарајеву и у Бањалуци.
У Сарајеву су нашли Експлозив за Папу.
Није могуће да усрано Сарајево боље схвата од Србије.
Папа је долазио у Сарајево и у Бањалуку да покаже да БиХ припада Католичанству Запада.
Да Православље не треба да буде ту.
Порука о католичанству Запада дата је и у Сарајеву.
У Бањалуци је био само који километар од мјеста усташког Покоља 2.300 Срба, све и једног живитеља Дракулића и неколико села, под крвавом руком фратра Филиповића. Није рекао да Ватикан жали.
Долазак Папе у Србију, порука је о Војводини.
Вучићев Селак извикује посјету Папе како би будућег Патријарха ставио пред свршен чин.
Како би поручио Синоду кога треба да изаберу.
Да не би добијали Корону.
Главни проблем Србије, данас, није Вучић.
Већ то да нема ко да препријечи и онемогући његову Предају Србије Западу.
Нема на Политичкој Сцени.
Нема у Опозицији.
Нема у Култури и Умству.
Нема ни у Српској Православној Цркви.

 

МЕДИЈИ И ПОЛИТИЧАРИ,
ТИ МЕНИ ВОЈВОДО,
ЈА ТЕБИ СЕРДАРЕ,
А ИЗБОРИ СЕ ДОБИЈАЈУ
НА ДРУГИ НАЧИН

 
Ну.
То нико, ни Медијима, ни Политичарима, не може да објасни.
Са тим сазнањима, издејствовао сам, кадикад, да Додик и други Есенесдеовски Лидери и Актери не иду на БНТВ, која је, тада, као и сада, била једна неартикулисана анархизована Телевизија против Српске, много више него за СДС, или ПДП а против СНСД.
Додик и СНСД нису ништа изгубили.
БНТВ, међутим, није ништа добио таквом својом политиком.
СДС се распао, већински на страну Миће Мићића. СНСД, са Мићином Странком, дошао у позиццију Градске Већине. Број гласова му није пао у односу на прије четири године.
БНТВ је само лагао своје госте, понижавао Сузану и своје Гледаоце, о томе да је утицајан.
Сада бих, да сам у позицији, предлагао Додику и другима, да не иду на Сарајевске Телевизије. Нека то оставе Шаровићу у Камарили.
Од тога немају користи а имају штете.
Трамп је за четири године много више него Бајден, био у Медијима, да не помињем Твитер. По томе би требало да је побиједио Бајдена са понижавајућом разликом. Али се то, да кажем, још ни минимално, не види у резултатима, као ни Трампова побједа, било каква.
Анархистички Циркусант у Бањалуци није имао Медије па је побиједио.
СНСД је имао све а Радојичић и резултате, па је поражен.
То што је Анархист имао појаве и објаве на Друштвеним Мрежама, то није утицало јер је то танак слој.
За Циркусанта су гласали рурални слојеви које је покрила Мрежа Пороцице. Слојеви Против. Присталице Есдееса, Деенеса и Еспееса. Удбашке Мреже, својим утицајем, унутар СНСД и ван СНСД. Као и Чланови ПДП.
Ни на један од тих слојева нису утицали медији.
СДС је својевремено имао све Медије. Од Милеве до Јетрве. Осим тога, био је сам. Па је сишао са сцене.
Вучић у Србији влада помоћу Медија.
Тако се чини.
Али. То је само Вучићева Болест.
Он побјеђује зато што је Србија таква. Милошевићевска, шешељевска, ненационална, политички незаинтересована.
И политички неспособна да начини Велику Националну Странку.
А оно што има тзв Опозиције, она помаже Вучићу, бојкотом, будаласањем, разједињеношћу...
Гдје су ту медији. Нигдје.
Осим што их Вучић користи као Ролну.
А Медији, Власници, користе Вучића, ко Будалу.
Република Српска своје Медије треба оставити Информисању. Забава је слободна зона.
Утицати на то да буду објективни.
Политичари морају да сиђу са медијских офингера.
Ако стално висе тамо, заборављају Људе, Гласаче, Бираче, Чланове.
Претварају их у гласаче Задруге.
  

 

ФОТОРОБОТ
ГЛАСАЧА ЗА СТАНИВУКОВИЋА

 
Станивуковићеви Гласачи су Тараба без Живока.
То је пустопољина пуна прозора и врата, без темеља, зидова и крова.
Њихов колективни психолошки профил утемељен је на Урбаној Анархији Полурурала, коју Педепе, уз суфлерај Противсрпског Запада, својски проводи још откако је изашао из Власти са СНСД.
Бањалука је доживила неколико драстичних промјена структуре Становништва. Бројних и у кратком року.
Прва је била након Земљотреса 69е.
Друга, пред крај те постземљотресне деценије Индустријализације али у предвечерје Распада.
Трећа је била ратна и послијератна, након Дејтона. Она траје и данас.
У свим тим миграцијама могуће је детектовати веома обимне урбане, културне и егзистенцијалне резове који мијењају Град као Колективну Свијест.
То су нови, невидљиви, Кружни Токови Свијести.
Из тог Конгломераторијума регрутовани су Гласачи реченог Аналфабете Станивуковића.
▪ Скоројевић Стамбеног Квадрата. Они који су продали своја имања на селима, у било којој општини, и купили стан у новоградњи.
Њих, из разноразних разлога, ништа не веже за бивше боравиште, па и за ново.
▪ Неорганизована Индивидуалерија. Људи који презиру Организацију, Странке, Цркву, Власт, Полицију. Који су одушевљени Уличном Анархијом и Масама.
▪ Анархисти, којима је пулсирајуће рушитељство једина мисаона веза са системом, друштвом, државом.
▪ Национално Несвјесна Протуверија. Њима је важније шта неко ради Против Власти него шта ради за Државу Српску. Они се не занимају за Нацију. Они не знају шта је Станивуковић будаласао по Сарајеву. Њима је свеједно да ли живе у Српској, у Турској, у БиХ, у Аустроугарској.
▪ Лажни Демократоријум. То су они који немају никакву представу ни образовање о Држави и Друштву.
Њихов темељ Демократије је узвик, Доста је више и ових, Само да ови оду.
▪ Једноонанисти. Они који гласају једном и никад више.
▪ Неодговорници. За своју егзистенцију, породицу, Бањалуку.
▪ Нихилисти. Они које је у дјетињству или дјечаштву, захватио рат и избацио у покрете, који немају представу о уређеном Друштву, којима је послијератна анархија и волунтаризам икона колективног живота.
▪ Рурални слој који под вођама мишљења, финансираним или повезаним са Породицом, даје свој глас.
▪ Млади Интернет Каналичари. Они који живе на фејсбуку и јутјубу, као бесконачном универзуму бесмисла и лажне индивиуалности, важности и колективитета.
▪ Поистопвјећујући Пројектирци. Они који себе виде у лику Станивуковића који јебе матер свима. Као што би им они али немају храбрости.
То је иста свијест којој је Цеца Умјетница а не Криминалац. И поистопвјећују се с њом. Због једне пјесме која их нађе.
*
Свему треба додати оне који су незадовољни у великим странкама, који су имали амбиције и повишену температуру представе о себи, који су скоројевићи са купљеним факултетима, који су под посебном потребом социјалне потврде...
Најквалитетнији Гласач Станивуковића је онај који је од почетка или дугогодишњи Члан ПДП.
Ну. Таквих је веома мало.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

У СРПСКОЈ,
ТРИ НАЈВЕЋА СТРАНАЧКА
КОЛОСЈЕКА ИДУ НИЗБРДО,
ШТО СЛАБИ ЊЕНУ ПОЗИЦИЈУ

 
Локалне Изборе је тешко анализирати јер је уситњеност велика. Па помажу само драстичнији падови или скокови ретултата.
А тешко их је и пројектовати на Опште.
Мада се, у ствари, увијек ради о друкчијем пресипању из истог бурета.
Онај ко нема организацију он свуда пада. Тамо гдје расте, расте захваљујући неком екстерном фактору и губитку оних који имају органиазцију.
Онај ко има организацију и има власт, не може да стигне да се бави организацијом и она стагнира или пада.
▬ СДС
Ова Странка је у општем расулу и то се неће зауставити. Чак и ако се одбаце Добој и Бијељина, као екстреми и изузеци, у Теслићу, који је бастион Есдееса, како кажу, Листа је, на овим Изборима, имала 2.800 гласопва мање него прије четири године.
А Начелник Миличевић, 6.000 гласова мање.
Есдеес је више него преполовљен у БЛ, у БН изгубио 2/3. иако се дичи побједом за Градоначелника.
У Приједору је скоро преполовљен.
У Добоју има 500 гласова. Као нека грешка.
У Зворнику је скоро преполовљен.
У Требињу није задржао ни четвртину.
У Билећи, гдје је добио Начелника пао је дупло више него СНСД, у односу на 2016у.
Сва је сила општина гдје није прешао Цензус.
▬ ПДП
У Бањалуци је скочио за 10.000 гласова. Али је Јелена Тривић, од тих 17.000, заокружена на 12.000 листића. Она и Станивуковићева кампања за Градоначелника донијели су тај скок. Генерално тај скок није страначки и организационо квалитетан јер се темељи на вађењу очију Додику и СНСД, које овај двојац демонстрира у јавности. И на Гласовим Против.
Ну.
У БН је преполовљен.
У Приједору пао за седмину.
У Добоју са 1.350 на 900 гласова.
У Зворнику више него преполовљен.
У Требињу нестао. Вјештачки је и био. Путем Вукановића.
▬ СНСД
Листа СНСД пала је за скоро 10.000 у Бањалуци. То је оно што је отишло Педепеу.
У БН је задржао своје гласове и дисциплиновано подржао Мићића.
У Приједору је такође задржао гласове али добио Градоначелника.
У Добоју је сигурно скочио мада је то тешко разлучити.
Кад се сабере СНСД и СДС из 2016е, не добије се садашњих 25.400 већ 20.400 гласова.
У Зворнику је задржао свој контигент. Дугорочно га повећао, јер се раније кретао око 10.000 а сада око 12.500 гласова.
У Требињу је драстично пао. Са 7.400 на 4.200, иако је задржао Градоначелника.
У Бањалуци је 2016е, 2018е и 2020е, константно у паду. Што није уобичајено јер на Општим Изборима се за Листу, по правилу, добија више гласова него за Одборничку.
Дакле. Стагнација и пад у Бањалуци и Требињу.
Узрок пада је скоро исти. Фронтални напади на СНСД и мјесто Градоначелника.
И ситуација у којој се Предсједник Градског Одбора не може и не стиже бавити Органиазцијом. А из врха Странке нико се и не покушава тиме бавити.
*
Све је ово посљедица утицаја Страног Фактора.
СДС и ПДП су све карте бацили на Рушење Режима.
А не на градњу Организације.
Додатно ће их уљуљкати Бањалучко Лизало.
Они се на тој силазној путањи не могу зауставити. Али ће Есдеес ићи знатно брже.
Ако Запад успије, пред опште Изборе, да начини неку анархистичку атмосферу,  можда понегдје неко од те двије странке могне да расте или скочи.
СНСД мора да учини надљудски напор да се ријеши стагнирања, да квалитетно стагнира и да заустави падове.
Да ли има унутрашње снаге за то, то је друго питање.