ИЗБОРИ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ЋОРКАНИ ДОЛАЗЕ

 
Избори за Градоначелника Бањалуке, чак и кад се елиминишу улоге тајних служби, невидљиви недопуштени механизми и стагнација СНСД, велики су пораз Демократије.
Демократија није Циркус, Зајебанција и Аналфабетизам.
Демократија је, у свом представничком облику, пирамидална екстракција која на свакој новој степеници захтијева већу одговорност и већу способност.
Само је код Срба, и код других незрелих Народа, којима Запад доноси Слободу и Демократију, а нико не зна одакле, обрнуто.
Избори у Бањалуци су то потврдили.
Што се више пењеш, потребна ти је све мања референца, све тања способност и све већи аналфабетизам.
Сада се, у Бањалуци, подмеће да свака критика резултата Избора значи да не ваља Народ, да треба промијенити Народ.
Они који су гласали за Анархистичног Аналфабету, нису Народ.
То су његови Бирачи.
Нису чак ни потпуно његови, већ су свачији и ничији, противни и случајни. Веома мало их је Чланова ПДП, што је за Представничку Демократију и Политички Мозаик, најпогубније.
Ти слојеви Бирача АА, писао сам о томе, не схватају да је Град компликованији од њихове дојучерашње Легаје, да је управљање Градом Бањалука, сложеније, теже и одговорније, него вођење Владе Републике Српске, да су Избори за тако конкретне функције, веома одговорни.
Није исто гласати за некога у Европском Парламенту у Стразбуру и за Градоначелника Бањалуке.
Не можете гласати за Градоначелника Бањалуке неодговорније него за Члана Црквеног Одбора у неком селу.
Видиш да може.
Институција Градоначелника и Начелника Општине, који се бира на Директним Изборима, наметнута је од стране Странаца Усранаца. Заједно са ниским Цензусом.
Тако смо добили два одвојена колосијека истих Избора. И још уситњавање актера у одборничким клупама.
И читав низ компликација. Да, нпр, Одборници могу да изгласају одлазак на Референдум за Опозив Начелника иако га они нису бирали.
Комунистички Систем, који је имао Скупштину Општине, Предсједника Општине и Извршни Одбор, са својим Предсједником, као Владом, зато се и зове извршни, логично је функционисао. Јер су у Извршном Одбору били они који знају посао.
Овај систем власти скројен је да разједа Власт у Општини и Граду, да је слаби и да је претвара у Циркус.
Слабљење Локалне Власти, слабљење је и Државе.
Тај Циркус је доживио своју кулминацију у Бањалуци.
Игор Радојичић, који је био потпуно усредсређен и посвећен послу Градоначелника, Граду и подручју Општине, који се није бавио маглом и свјетским темама, који је окупио и стручне и младе људе, који је промијенио много онога што је у Граду било неколико деценија, у шта нико није имао храбрости да уђе, изгубио је од Анархистичног Циуркусанта, од Аналфабете, од оног који није стручан за било шта.
Она Лажна Одборница барем умије да пимпла лопту.
Бањалучки Бирачи су, дакле, искористили своју Грађанску Дужност.
И јебали нам матер.
Добро. Биће великих проблема. Трпиће сви. И Бирачи АА, и они други, и они који нису изашли на Изборе.
Ну.
Највећи проблем је што је установљена пракса у Политици, да сваки Ћоркан може да плеше своје Глуво Гламочко. Не мора ни Ћуприју да има.
Само је питање времена, када ће се за Предсједника Републике Српске, кандидовати таква једна Циркусна Будала.
И побиједити.