МОЖЕ ЛИ

СВЕТИ САВА

ДА ЗАУСТАВИ

ПОНИЖЕЊЕ СРБИЈЕ

Са Србијом, са Вучићем, отишло је предалеко.

Скоро нема сврхе да се занимам.

Али. Занимам се јер са Републиком Српском није отишло ни далеко. Стојимо добро.

Опасно је што, кад оде Србија, могу и Српску да утјерају у Тор.

Орден Светог Саве, какогод протумачили, добијен је незаслужено а дат је лакомислено.

На Лепе Очи. Или на Лепе Претње.

Патријарх је хвалио Вучића. И раније је.

Углавном, толико га хвали да ће она Пивара да узме слоган, Или јеси Вучић или ниси.

Ако бих покушао бити добронамјеран, прихватио бих оне сугестије да је то Орден унапријед.

Што не постоји у свијету одликовања.

Не можеш живог човјека да одликујеш постхумно.

Као. Свети Сава га обавезује да никада не потпише признање Косова.

Несрећа Србије сада је у томе што се она већ дуже вријеме, не само за Вучића, понижава као да потписала и признала Државу Косово.

И што ће то бити све горе и горе.

Та нека заваравања са Интерполом и слично, шарена су лажа.

Србија мора да се тргне.

Свети Сава је урадио своје.

Она мора да донесе читаве системе мјера да се заустави Понижење Србије.

Једна од ти мјера је премјештање Патријарха у Пећ.

Све остало је на Властима.

Дабоме да то није реално са Вучићем.

Јер ће, и он, рећи да на Косову немамо ништа.

То може да се прихвати али није тачно.

Ако немамо сада, имаћемо. Све се мијења.

Како су Срби погријешили са Косовом, погријешиће и Шиптари са Србијом.

Али Србија, та Ломпарова, Бећковићева, Антонићева... косовска... модерна, демократска, европска... мора да инсистира на томе.

Огроман број је европских и демократских, међународно признатих мјера које може да проведе Србија.

Вјероватно ће за то услиједити недемократске Санкције.

Али. И Санкције су за Државе.

Само се мочварама и буњиштима не уводе санкције.

Заустављање Понижења Србије, први је корак у очувању Косова.

Први је корак у показивању Свијету да је Србија Држава.

Оно јуче није Држава Србија.

Оно је понижење пред Турчином.

Оно је понижење Српске Праославне Цркве и њених Осам Вијекова.

АУТОПУТ

БЕОГРАД – САРАЈЕВО

НИЈЕ СРПСКА СТВАР

Сарајево никад није гравитирало Београду.

Сарајево нема коме да гравитира.

Осим Неуму.

То је заостала Отоманска Вртача на овом подручју.

Генетски модификована до Комшића.

Београд никад ништа није имао са Сарајевом.

Нити у будућности може да има било шта.

Стога је идеја да се гради Аутопут Београд – Сарајево, највјероватније, дошла од Суманоида, као још једна самопредстава над Србима, о његој важности, коју је Ердоган прихватио јер то нејвјероватно шири његов утицај на Србе.

Вучић је, тако, Турчину дао прилику да окупља Србе и подводио их под корист Сарај Чадора.

То није само суманута и сулуда Политика Вучића.

То је Пројект.

Према свим Српским Непријатељима, он би градио Аутопутеве.

За њихову корист.

И корист НАТО Пакта.

Република Српска не може имати економску корист од тог Аутопута.

Јер. Србијанске компаније, и овако избјегавају Бањалуку и Републику Српску.

Воле да се позиционирају у Сарајеву.

У случају рата, којег ће апсолутно бити, ако не на Балкану, а оно у БиХ, сигурно, тај Аутопут може користити само Сарај Чадору да лакше избије на Дрину.

Једина нада је да се тај Скадар никад неће завршити.

Српска Национална Политика треба да иде за тим да се Сарајево изолује.

Треба му пружити сву помоћ да остане у Котлини.

И не треба му сметати.

ЧУВАЈ СЕ

ВЛАДАЈУЋЕ

СТРАНКЕ

Штагод се догађа на Политичкој Сцени, она то ради.

Штагод ти радиш на Политичкој Сцени, она ће се окористити.

Да ли има лијека. Има. А то ћу рећи на крају. Мада га сви знају.

Бојкот у Србији.

Опозиција, што је, тамо, релативан и пихтијаст појам, одлучила да бојкотује Вучићеве Изборе.

Бојкот Деенеса у Српској.

Деенес, мада је то, овдје, релативан и пихтијаст појам, одлучио да замрзне своје одлучивање у коалицији са СНСД.

Ја то тумачим као иступање из Коалиције.

Они то тумаче као позив на разговор и Успостављање Односа.

Што ја тумачим као нереално.

Ако није за три мандата Успостављен Однос, неће ни за три мјесеца.

Ако пиле оде у мој замрзивач, можда није напустило мене. Али је напустило свој живот.

Деенес покушава да спаси Приједор.

Ну.

СНСД, читај и пиши Додик, неће реаговати.

Приједор ће бити нападнут јер Деенеесово понашање на локалу, према Власти и према СНСД-у, није На Нивоу.

СНСД, ЧИПД, сам је крив за нереалан успон Деенеса.

Што је проузроковало њихове нереалне апетите.

Когод не може да схвати да је СНСД, ЧИПД, креирао овај њихов потез, има нереалне апетите.

Зато се Деенес довео у ситуацију да штагод уради, кад изађе из замрзивача, чека га Кари, Бибер у праху, димљена љута мљевена паприка... Вегета никако.

Самозамрзавање Деенеса крај је једног дугорочног процеса којег је водио СНСД, ЧИПД.

Самобојкотовање Опозиције у Србији, крај је једног дугорочног процеса којег је водио Вучић. И Странци Усранци.

Које могу да занемарим, јер они воде и Вучића.

Тако се, уз мало површности, може утврдити да Бојкот креира Вучић.

Јер, ће то њему користити.

Бојан Клачар је то, некидан, здраворазумски објаснио.

Али. Ако Бојкотарима кажеш да је то погрешно, хоће да те, интернетски, стријељају ко Комунисти Дражу.

Вучићу ће користити Бојкот.

Јер СНС, читај и пиши Вучић, може наћи довољно Прекоцензусара.

А излазност ће минимално да падне.

Какав је, дакле, лијек против редовног секса којег у топлом политичком кревету, практикује Владајућа Странка.

Лијек је градња властите Страначке Организације.

Ејебигасад.

ГРАНИЦА НА ДРИНИ

НИЈЕ ГРАНИЦА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Босна и Херцеговина је једина Земља на Свијету, која нема своје Границе.

Нешто мало њене Границе иде линијом, лијево и десно, од бивше Кафане Дејтон, кад се пође на Пале.

Наивношћу Републике Српске, да прихвати Граничну Службу, која не постоји у Дејтонском Мировном Споразуму, непостојећој БиХ је додијељена Илузија Границе.

Потпуном глупошћу Срба и Српске, Српске Демократске Странке, почупане су и уклоњене металне ознаке које је на сваких петсто метара поставио IFOR/SFOR, након потписа у Паризу, а које су означавале Дејтонску Међуентитетску Линију Разграничења између Српске и Федерације БиХ.

Да могу, сада бих организовао ОРА Међуентитетска Линија и извео младе да поново поставимо исте ознаке и да, успут, пошумљавамо садницама, тамо гдје земљиште није приватно.

Уз слоган, Под Српском Заставом, Српска Граница.

Данас је раширена информција да су Звиздић, Шаровић и Мектић, три мала турчина, тражили од директора Граничне Полиције, на састанку, да се Федерална Полиција пошаље на Границе Српске и Србије.

До сада та информација није демантована.

Али. И да је демантована, та идеја коју је донио Мектић, однекле, одавно је жива.

Мада добро знамо ко је Некле.

Не само да се жели запосјести Граница Српске према Србији, већ се жели физички одвојити Српска и Србија.

Та идеја босанскохерцеговачке границе између Српске и Србије, само је наставак уништења Дејтонског Споразума.

Као што је то и блокада новог Савјета Министара.

Као што је то био, и још је, боравак несрећне српске тројке, Шаровић Мектић Црнадак, у Савјету Министара.

Ну.

Добро је. Покушавајући да запосједну Границу на Дрини, а и другим  дјелима, граде Трампов Зид између себе и Републике Српске.

ПОГРЕШНА УПОТРЕБА

ТЕРМИНА ВЛАСТ И

КОАЛИЦИЈА,

У БиХ

У својој суштини, Босна и Херцеговина, као Држава, не постоји.

Постоји само Територија која је међународно призната.

У категоризацијама Политичког Система, она такође нема своје мјесто.

Јер је разлика између Нормативног и Стварног, огромна, непојамна.

У корист Стварног.

Уставни Систем у БиХ се може окарактерисати као тронационална и тротериторијална конфедерација.

Што такође нема у Уставном Праву.

Јер, БиХ, натјерана је држава.

Она је, у Дејтону, стицајем геополитичких околности, тада, сјављена.

Њен оквир је импровизовани Тор.

Она има потпуно одијељене три Нације и потпуно одвојене три Националне Територије.

Стога су, Чобани Дејтонски, готово сигурно имали кракторочне намјере са БиХ.

Што не значи да она неће дугорочно умирати и животарити.

За несхватање ових и других чињеница, нису криви Живитељи, Срби, Хрвати, муслимани.

Криве су политичке и националне елите.

Које би то морале знати и непрестано, у погодном облику, обавјештавати Живитељство, изборно, политичко, национално.

Онај ко је на трибинама, не зна и не може да зна као Меси.

Али, Меси мора сваке суботе и сриједе да му то показује и да га подсјећа шта је шта.

Кад Меси то више не могне, мораће да дрес да неком другом.

А, ско публика помисли да може као и Меси, у опаснсости је не само Игралиште, него и Стадион.

Из свега наведеног, у БиХ, код тронационалног Живитељста, изведена је погрешна употреба и погрешно разумијевање појмова као што су Власт и Коалиција.

Већ мјесецима, па и данас у Медијима, кука се о томе како нема Власти у БиХ. Како БиХ још није формирала Власт. Како Паре чекају формирање Власти. Како је посљедња шанса за формирање Власти у БиХ, долазак Ердогана у Србију.

У БиХ не постоји Власт.

Постоје само Заједничке Институције.

А и та синтагма, какво је стање ствари и како је у изворном Уставу, како се Три Нације мрзе, пресвјетлуцаво је тепање.

У БиХ не може, у Заједничким Институцијама, да постоји Коалиција.

Коалиција је немогућа између три одијељене Територије или између представника три Нације које се мрзе и које су ратовале.

Заједничке Институције су строго одређене мозаичке национално-територијалне структуре.

Оне се попуњавају.

Савјет Министара, у Дејтонском Уставу, и Споразуму, чине Србин, Хрват и Муслиман.

Предсједништво БиХ, чине Србин, Хрват и муслиман.

Који се бирају одвојено, у одвојеним изборним јединицама.

И нико се не бира на нивоу БиХ, као једне Изборне Јединице.

То што се у Предсједништву БиХ, веће трећи, трагични, пут налази Жељко Комшић, што је Савјет Министара нарастао на десет чланова, што многи будалаш то назива Владом, што су протекле четири године у Савјету Министара били неовлаштени Срби из ПДП и СДС... само су насилне и противуставне девијације.

Које се у Политичком Систему могу окарактерисати само као покушај Једновјерске Унитаризације.

Са крајњим циљем Мирнодопског Етничког Чишћења Босне и Херцеговине у Босну.

Стога у Републици Српској не треба употребљавати те појмове.

Власт на нивоу БиХ.

Коалиција у Савјету Министара.

СНСД употребљава први појам али други не.

СДС и ПДП употребљавају оба. А нарочито Коалицију.

У њиховом случају, Коалиција је нагуживање Сарај Чадору.

Па би било лијепо да се и СНСД оптужи за то.

Зато СДС и ПДП говоре о Коалицији СНСД ХДЗ СДА.

За шта не постоји ни један аргумент.

Ради се о томе да је свако дошао да попуни свој национално-територијални дио Мозаика.

Да је тако радио и СДС ПДП, побиједивши, претходно, на Изборима у Српској, не би их нико оптуживао за Издају.

И не би их, сада СДА и Сарај Чадор, држали у Савјету Министара.

ПДП И СДС,

ПРОТИВНАЦИОНАЛНО

РАЗАРАЊЕ

ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партија Демократског Прогреса, на свом страначком саборовању, изјаснила се као Партија која се залаже против урушавања БиХ и против њеног обесмишљавања.

Није прецизирано како ће се борити против урушавања, које је, углавном процес који се догађа сам од себе, након што Губитници Рата, у Сарај Чадору, нису искрено прихватили Капитулацију – Дејтонски Мировни Споразум и његов Устав.

Нити је прецизирано како ће се борити против оних који је обесмишљавају.

Мирко Шаровић, предсједник Есдееса, користи сваку прилику да да сигнал Сарајеву да је он против Власти Републике Српске.

То није политичка борба, унутар Републиике Српске, што би требало да буде, пошто су и Власт и Шаровићева Стрнка, географски лоциране искључиво у Републици Српској.

То је сврставање на страну БиХ. Конкретно, на страну Сарајева.

Тако је јуче изјавио да Додикова најава услова да из Уставног Суда БиХ оду стране судије, нема реалности.

То је изјавио само да би се ставио на страну Сарајева.

Јер, реалности нема ни прихватање АНП-а па тек онда формирање Савјета Министара.

Али, Шаровић није изјавио да је тај услове нереалан.

Обзиром да се у Есдеесу само Шаровић оглашава, да је све остало подављено, или претходно, од стране Говедарице, истјерано и елиминисано, ово је знак да је Српска Демократска Странка постала Сарајевска Политичка Странка а не Странка Републике Српске.

Иако је Педепе декламовао да жели да Република Српска буде лидер у свему у БиХ, то је обично једнократно Србовање.

Јер у оваквој БиХ, која неуставно терорише и тортурише, Републику Српску, могуће је бити Лидер само у одвајању, осамостаљењу или отцјепљењу.

Дакле, обје странке Опозиције у Републици Српској, позиционирале су се као Странке Опозиције Српској.

Оне су одустале од минимума националног политичког конструкта свог Програма и своје идеолошке или параидеолошке поставке.

То може да има дугорочне посљдице по Опстанак Републике Српске.

Ако СНСД настави стагнацију, као у протекла два мандата, Национални Гласови, Есдеееса прије свега, лутаће по бестежниском простору и одлазити центрифугираним дијеловима Есдееса или небитним грабљивцима за прегршт Власти.

СНСД мора систематски прилазити Националним Гласовима.

Њих је, сада, на тржишту, скоро Сто Хиљада.

Највећи дио њих треба везати уз суверенистичку политику СНСД.

Ако оду, трајније, малим странкама, мале странке ће их лако изневјерити.

Странци Усранци Запада, на томе, сигурно, раде.

Као што су стрпљиво радили да одвоје СДС и ПДП од српског пупка и сисе.

ПОЛИТИЧКА ЖАЛОСТИЊА

САРАЈ ЧАДОРА

ЗА РЕПУБЛИКОМ  БиХ,

ПРИЗНАЊЕ ЈЕ ПОРАЗА

У РАТУ ПРОТИВ

СРБА И ХРВАТА

Република БиХ је мртворођенче из брака Социјалистичке Републике БиХ и Вишестраначких Избора код муслиманског политичког живља у Сарајеву.

Они то несрећно Мртворођенче и данас хране на флашицу, Фата више нема млијека, а ноћу, кад се погасе свјетла, носају га по кући, тихо јаучући што није могло да одрасте.

Сарајевски Политички Круг, Алијини Декларацијаши, били су приморани, натјерани, да се одрекну Мртворођенчета и да потпишу Капитулацију.

Прво у Вашингтону, када су морали да усвоје Федерацију БиХ, са мрским  Хрватима, па у Дејтону а потом и у Паризу.

Алија Декларација, јавно је, за БиХ, жртвовао Мир.

Није га жртвовао да у њој буду Срби и Хрвати.

Водио је Рат против Срба а врло брзо и против Хрвата.

Да се Хрватска није мијешала, и да НАТО није тукао Србе а помагао такозавну Армију БиХ, односно, да САД нису натјерале муслимане и Хрвате у Федерацију, муслимани би тај рат изгубили много прије Книнских догађаја са РСК.

Али. Они су га, свеједно, изгубили.

Само нешто касније.

Стога никад нису одустали од Републике БиХ, свог ратног чеда у коме су уживали. У лажно опкољеном Сарајеву, као центру Свијета и као Наджртва Свег Свемира.

Стога Република Српска овако треба да тумачи политичко махање Републиком БиХ.

Као Манифест Губитника.

Није то никаква лоша политика СДА.

То је сеанса Губитника Рата.

То треба стално јавно износити.

Треба им стварати Комплекс Губитника.

То треба да осоколи Републику Српску.

Јер то значи и да су актери Сарајевског Политичког Круга, изгубили и Мир.

Они, више, немају оне савезнике које су имали.

И неће их никад ни имати.

Република Српска треба само мирно и полако. Самосталност предасе а Пут подноге.

САРАЈЕВО,

НЕВЈЕРОВАТНА

УПОРНОСТ

У УНИШТЕЊУ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Камењарски и Шумски Срби, како неки јунак, коментатор са Кликса.ба, назива Хрвате и Србе, нису ради да се на сједници Колегијума Представничког Дома Парламентарне Скупштине БиХ, нешто помакне у формирању Заједничких Институција док Миљацком тихо иде севдалинка, Наш је Савјет Министара...

Тај колегијум је заказао Звиздић. Који је нови предсједавајући тог дома и стари предсједавајући Савјета Министара.

Кадија те гузи, Кадија ти ужива.

Сарајево, тако, не скрива своје намјере.

Не дамо Србима Савјет Министара а узећемо и Представнички Дом.

Јавности се бацају флоскуле, како Милијарда Марака чека на верификацију у том Дому.

Ко да се ради о поклонима за свадбу.

А не о тешким кредитима. Који ће, кад тад, доћи главе Босни и Херцеговини.

Можда и прије ове Сарајчадорске политике.

То тврдоглаво инсистирање на приграби свега што је у Дејтону приписано БиХ а и онога што је наметнуто и насилно отето од Републике Српске, убјеђује и посљедње неутралне и добронамјерне у БиХ, да се овако више не може и да то не води никуда.

Предсједница Републике Српске је изјавила да је Српској добро и кад је БиХ лоше.

То треба да постане суштина Политике Самосталности Републике Српске.

Да све негативне трендове који долазе из Сарај Чадора, преокрене у своју корист.

И да искористи очигледну истину да Вријеме ради за Српску.

Српска нема потребе да срља било куда.

Политика Сарајева да Рат примијени на Мир, што се у СДА документима зове Повратак Републике БиХ, најефикасније је оружје саморазарања БиХ.

Колегијум, дабоме није успио.

Али. Звиздић је изјавио да рад Парламента треба одвојити од Савјета Министара.

Кратко речено. Муслимани треба да држе Парламент, који је Државни, Законодавни, Наш... а Савјет Министара ни по коју цијену не смије се дати Србима, иако је на њих ред.

Само их, Сарајчадорлије, Звиздаше, Бакирпаше, треба пустити да мирно, државно, дјелују.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,

ПРАЗНА „ДРЖАВА“

ПУНА ДЕКЛАРАЦИЈА

Партија Демократског Прогреса.

Чуди ме да није из Скендер Вакуфа.

Тамо је некад било дрвно предузеће Прогрес.

Та, Партија, дакле, а не Странка, упала је у замку да и она донесе Декларацију о Босни и Херцеговини.

Хасо ће, ускоро, питат доктора, Да ми неће шкодит толко Декларација.

А Фату нек јебе ко стигне.

Све Декларације у БиХ, у шта убрајам и девастирани Дејтонски Споразум, силовани Устав БиХ, неуставне тзв Заједничке Институције, Охаер... имају циљ да маскирају стварно стање Босне и Херцеговине.

Све што Декларације данас замажу, сутра ћемо прати Крвљу.

Тако је било и послије Исламске Декларације.

Босна и Херцеговина је Земља Крви а не Декларација.

Зато БиХ треба да нестане.

Да се разиђемо, док још крви имамо.

ПДП у Декларацији, наводи, према писању Медија, да је против тога да се БиХ уништи и обесмисли.

Наводе и читав низ других формулација, које су комбинација плетења приглавака и израде бодљикаве жице приручним пристројима.

Они су за стабилну високодецентрализовану БиХ, у којој је Република Српска, Лидер.

Ова њихова поставка говори да о политиколошким, државним и политичким питањима појма немају а, онда, то још морају да пакују и умивају, како би било ухоугодно страним менторима који се уздају у њих и користе их.

За стабилну Босну и Херцеговину.

Данас, само будала може да извикује тако нешто.

Нисмо да се БиХ уништи.

Док Сарајево, Бакир Сарај Чадор, све чини да је уништи.

А да као нус процес добије уништење Хришћанства, Срба и Хрвата.

Република Босна и Херцеговина, дакле она која је у Сарајеву смишљена, а никад није заживила даље од Ступа, а која је „била“ између Социјалистичке Републике и дејтонске Босне и Херцеговине, коју промовише СДА и сав Сарајевски Политички Круг, још од Париза, пројект је уништења БиХ.

ПДП, знаонезнао, прикључује се том Пројекту.

КАКО БИТИ

ОПОЗИЦИЈА

У СРПСКОЈ

Кад

● Мораш сакрити да волиш Сарајево.

● Кад мораш сакрити да радиш за Западне Странце Усранце.

● Кад ни Вучић неће да разговара с вама.

● Кад мораш да слушаш упуте тајних служби и својски се укључујеш у те Пројекте а знаш да ништа од тога није релано и да неће помоћи.

● Кад мораш да гледаш да други краду Изборе за тебе док Бирачи напуштају политику твоје Странке и не гласају за њу.

● Кад мораш да узјављујеш да је твоја Странка увијек била за јаку и просперитетну Републику Српску а знаш да је све рађено да она, Српска, нестане.

● Кад мораш да будеш Таблоид и Црна Хроника и стално тражиш неку мањкавост, неки скандал, неку аферу, неку незаконитост... како би то употријебио против Власти.

Или да их измишљаш.

● Кад знаш, и кад откријеш неку неправилност, да то не можеш да промијениш док не постанеш Власт.

● Кад мораш да протестујеш против поскупљења а знаш да сви знају да увијек све поскупљује јер је то логика савремене економије.

● Кад не припадаш људима које желиш да водиш и представљаш, или си се одродио од њих.

● Кад не смијеш показати Национализам.

● Кад не схваташ савремене трендове, политички систем и однос Државе и Нације.

● Кад мислиш да Народни Посланици добијају Изборе.

...

Опозиција у Републици Српској, у тешком је положају.

Она већ петнаест година игра сарајевску подсећијску игру и не постоји начин да се из тога извуче.

Штагод би друго сада почели да заступају, нико им не би вјеровао.

А нема преломног догађаја, процеса, који би концентрисао националне страхове опстанка, на основу чега би се могло иступити са Новим Програмом. Као што је то учинио СНСД пред припремљену предају Полиције Републике Српске.

Опозиција у Републици Српској је на себе навукла плашт Опозиције Српској.

И већ више од деценије и по не изјашњава се ни о једном судбинском питању за Репблику Српску.

Политички Актери, били Власт или Опозиција, морају имати одговоре на сва питања, велика и мала.

Морају се увијек изјашњавати.

Нико од њих не тражи да то одмах и учине или остваре.

Али мораш да се изјасниш.

Мораш рећи, Референдум.

Мораш рећи, Отцјепљење.

Опозиција у Републици Српској не може да схвати да опозиционарство није бити само против Власти.

То је само најлакши начин да те неко употријеби против Републике Српске.

Зато је већ постало јадно и тужно гледати како се Опозиционари уживљавају улогу Уличних Мечки и изигравају Истраживачко Новинарство Црне Хронике.

А Плаћени Новинари, умишљају да су Политичари који ће мијењати Свијет, Систем и Власт.