БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,

ПРАЗНА „ДРЖАВА“

ПУНА ДЕКЛАРАЦИЈА

Партија Демократског Прогреса.

Чуди ме да није из Скендер Вакуфа.

Тамо је некад било дрвно предузеће Прогрес.

Та, Партија, дакле, а не Странка, упала је у замку да и она донесе Декларацију о Босни и Херцеговини.

Хасо ће, ускоро, питат доктора, Да ми неће шкодит толко Декларација.

А Фату нек јебе ко стигне.

Све Декларације у БиХ, у шта убрајам и девастирани Дејтонски Споразум, силовани Устав БиХ, неуставне тзв Заједничке Институције, Охаер... имају циљ да маскирају стварно стање Босне и Херцеговине.

Све што Декларације данас замажу, сутра ћемо прати Крвљу.

Тако је било и послије Исламске Декларације.

Босна и Херцеговина је Земља Крви а не Декларација.

Зато БиХ треба да нестане.

Да се разиђемо, док још крви имамо.

ПДП у Декларацији, наводи, према писању Медија, да је против тога да се БиХ уништи и обесмисли.

Наводе и читав низ других формулација, које су комбинација плетења приглавака и израде бодљикаве жице приручним пристројима.

Они су за стабилну високодецентрализовану БиХ, у којој је Република Српска, Лидер.

Ова њихова поставка говори да о политиколошким, државним и политичким питањима појма немају а, онда, то још морају да пакују и умивају, како би било ухоугодно страним менторима који се уздају у њих и користе их.

За стабилну Босну и Херцеговину.

Данас, само будала може да извикује тако нешто.

Нисмо да се БиХ уништи.

Док Сарајево, Бакир Сарај Чадор, све чини да је уништи.

А да као нус процес добије уништење Хришћанства, Срба и Хрвата.

Република Босна и Херцеговина, дакле она која је у Сарајеву смишљена, а никад није заживила даље од Ступа, а која је „била“ између Социјалистичке Републике и дејтонске Босне и Херцеговине, коју промовише СДА и сав Сарајевски Политички Круг, још од Париза, пројект је уништења БиХ.

ПДП, знаонезнао, прикључује се том Пројекту.

КАКО БИТИ

ОПОЗИЦИЈА

У СРПСКОЈ

Кад

● Мораш сакрити да волиш Сарајево.

● Кад мораш сакрити да радиш за Западне Странце Усранце.

● Кад ни Вучић неће да разговара с вама.

● Кад мораш да слушаш упуте тајних служби и својски се укључујеш у те Пројекте а знаш да ништа од тога није релано и да неће помоћи.

● Кад мораш да гледаш да други краду Изборе за тебе док Бирачи напуштају политику твоје Странке и не гласају за њу.

● Кад мораш да узјављујеш да је твоја Странка увијек била за јаку и просперитетну Републику Српску а знаш да је све рађено да она, Српска, нестане.

● Кад мораш да будеш Таблоид и Црна Хроника и стално тражиш неку мањкавост, неки скандал, неку аферу, неку незаконитост... како би то употријебио против Власти.

Или да их измишљаш.

● Кад знаш, и кад откријеш неку неправилност, да то не можеш да промијениш док не постанеш Власт.

● Кад мораш да протестујеш против поскупљења а знаш да сви знају да увијек све поскупљује јер је то логика савремене економије.

● Кад не припадаш људима које желиш да водиш и представљаш, или си се одродио од њих.

● Кад не смијеш показати Национализам.

● Кад не схваташ савремене трендове, политички систем и однос Државе и Нације.

● Кад мислиш да Народни Посланици добијају Изборе.

...

Опозиција у Републици Српској, у тешком је положају.

Она већ петнаест година игра сарајевску подсећијску игру и не постоји начин да се из тога извуче.

Штагод би друго сада почели да заступају, нико им не би вјеровао.

А нема преломног догађаја, процеса, који би концентрисао националне страхове опстанка, на основу чега би се могло иступити са Новим Програмом. Као што је то учинио СНСД пред припремљену предају Полиције Републике Српске.

Опозиција у Републици Српској је на себе навукла плашт Опозиције Српској.

И већ више од деценије и по не изјашњава се ни о једном судбинском питању за Репблику Српску.

Политички Актери, били Власт или Опозиција, морају имати одговоре на сва питања, велика и мала.

Морају се увијек изјашњавати.

Нико од њих не тражи да то одмах и учине или остваре.

Али мораш да се изјасниш.

Мораш рећи, Референдум.

Мораш рећи, Отцјепљење.

Опозиција у Републици Српској не може да схвати да опозиционарство није бити само против Власти.

То је само најлакши начин да те неко употријеби против Републике Српске.

Зато је већ постало јадно и тужно гледати како се Опозиционари уживљавају улогу Уличних Мечки и изигравају Истраживачко Новинарство Црне Хронике.

А Плаћени Новинари, умишљају да су Политичари који ће мијењати Свијет, Систем и Власт.

УЈЕДИЊЕЊЕ СА СРБИЈОМ.

С КАКВОМ СРБИЈОМ.

С КОЈОМ СРБИЈОМ.

Срби воле да имају Илузије.

Ко да их је све правио неки прадавни Дејвид Коперфилд.

Задња илузија која је коштала Србе, јесте Сви Срби у једној Држави.

Нормалан Србин није формулисао ту Илузију. Она је из арсенала Боље Рат него Пакт, али је Ненормални Србин масовно прихватио.

Србе је коштала и Илузија Краљевине. Илузија Комунизма. Илузија Федерализма.

Србе је све коштало.

Био сам, годинама, у Српским Рововима Рата.

Никада за тим нећу жалити.

Нити ћу кога за то окривљавати.

Иако су ме тамо послали јер „Извиђачи први гину“.

Жалићу за тим што нисмо непријатеља више побили а својих више сачували.

И у тим Српским Рововима, лелујала је илузија уједињења Нас и Србије.

Многи борац је, до погибије, био увјерен да је то циљ.

Чак и они који су раној фази, у Западној Славонији, још Петокраку носили.

Данас се, опет, провлачи та теза уједињења Српске са Србијом.

То је опасна Илузија.

Само се бојим да не дочекамо да, једног дана, Странци Запада не потакну ту Илузију код Срба.

То би био најбољи пут са нестанак Срба са подручја Републике Српске.

За десет година би постали Југ Србије.

Нестали би у Србији.

Као несрећни Срби из Српске Крајине и Славоније.

Отишли су. А нису дошли. Стигли су а нема их. Срби су а нису ни Србијанци.

Република Српска је Држава Здравог Српства.

У њој на власти нису Издајници, Болесници и Хомосексулаци.

Она не води дијалог о Опстанку.

Као што га води Србија.

Србија, која ће да се одрекне Косова, не може да буде неко са ким ће се Српска ујединити.

Прича о једном Народу, о једној Вјери, стоји.

Али, она стоји и у односу на Русију.

Па је нереално да се уједињујемо са Русијом.

Тако је нереално и да се уједињујемо са Србијом.

Нису нас исте гује клале.

Србији нису клали људе у Јасеновцу. У Јадовну. У Пребиловцима. На Дрини. На Козари...

Републици Српској треба Самосталност и Независност, не да би се ујединила са Србијом већ да би се сачувала Јасеноваца.

Јуче је Весна Пешић, једна мумифицирана антисрпска костурача из ормара српских болесних тавана и подрума, написала како је читала да је скоро сва Полиција Републике Српске, од Вардара па до Триглава, дакле, учествовала у убиству Давида.

Она је добила скоро хиљаду лајкова за тај Твит.

То је, за Србију, мало. Али у односу на мали постотатак Твитераша у Србији, није мало.

И Лујка је Врх Леденог Бријега.

Треба да знамо да многи у Србији мисли да је Србија најебала због наших Ратова овдје.

Да Војводина не мирише Српску. Да Источна Србија не зна за Српску. Да југ Србије није чуо о Српској.

Да Београд не може очима да чује за Српску.

Да Вучић покушава да користи Српску у својим иностраним еквилибристима Болести Пријестоља и Дијагнози Нарцисоидности.

С ким да се уједињује Република Српска.

Са Малим Зворником.

Република Српска је опстала на уједињењу са собом.

И то је наше и национално и вјерско и територијано Божанство.

Србија је већ сада Илузија.

Национална Србија је одавно Илузија.

Нас, Овдје, може спастити само здрави Национализам 21ог Вијека.

У Србији за то нема лијека.

Без својих и без пансрпских Илузија, треба наставити Републике Српске Путем.

ПРЕСТАНИМО СЕ

БАВИТИ САРАЈЕВОМ,

ОДВОЈИМО СВОЈЕ ПОРЕЗЕ

И ГЛЕДАЈМО СВОЈА ПОСЛА

Можемо, још неко вријеме, давати паре за Заједничке Институције.

Али, ми, својом руком, а не да нам Стамбол Сарај узима унапријед.

Можемо гледати ко је нешто радио, користио и Републици Српској. Ево ваше исе.

Савјету Министара, курац, не ради ништа.

Можемо изградити гранични прелаз на Братољубу и са Србијом, као двије државе, уредити пасошку контролу, фитоконтролу, царинску контролу...

Да видимо шта ће Стамбол Сарај да учини тим поводом.

Јебала их њихова три милиона марака.

Република Српска превише пажње даје Сарајеву, Заједничким Институцијама.

Почели су и Срби да мисле да су они Држава.

Погрешна се слика створила. Да је СНСД-у важно да уђе у Власт.

Сарај Стамбол то користи да би сузбијао Републику Српску, онемогућавао је, узимао јој из руку четверогодишњи мандат у Савјету Министара.

Република Српска треба да игнорише опструкције које већ цијелу годину проводи муслиманско Сарајево. Уз помоћ Странаца Усранаца.

Треба схватити да вријеме ради за Републику Српску.

И, кадгод се може, помоћи му.

Овом опструкцијом, такозвана Власт у БиХ само атрофира. А у Српској и Херцег Босни јачају фактори Опстанка.

Сарај Стамбол погрешно мисли да ће се Република Српска предати због Савјета Министара.

Та њихова грешка, и друге, води БиХ, у ствари, назад.

То одговара Републици Српској.

ОД СДА ДЕКЛАРАЦИЈЕ

НЕ ВИДИМО ШУМУ

Данас се нека Будала, у Сарај Чадору, јађеће, сјетила Априлског Пакета.

У Републици Српској, мало ко, од изабраних и именованих јавносника, зна шта је Априлски Пакет.

Не рачунам Станивуковића и Тривићку.

Они све знају.

Дабоме да само изгледа да се неко сјетио Априлског Пакета.

И само је случајно то дошло из СДП.

Априлски Пакет долази као нова Јавноловка.

Послије Декларације СДА о повратку Републике БиХ.

Декларација СДА је само уобличен стари програм. Који се јављао у разним странкама и варијантама, па и у документима СДА.

Република БиХ, Регионалиација, Три Нивоа Власти, државни, регионални и општински, Грађани, Унитарна БиХ, БиХ без Ентитета, Укидање Републике Српске... све је то програм муслиманског Сарајева још од потписа у Паризу.

Многом том програму, његовој промоцији или неспречавању, доринијели су и Срби. Република Српска.

Наивношћу, несхватањем, политичком тромошћу, национаном опуштеношћу.

Тако су, и сада, Срби и Српска, допринијели промоцији Декларације СДА.

Није шкода што су је промовисали, већ што су, од себе, сакрили главни процес који се води из Сарај Чадора.

То је процес Онемогућавања Републике Српске.

Република Српска је дошла у изузетну орбитозну политичку позицију. Путање Члана Предсједништва, који је Сепаратист, Аутономист, Дејтонист, броја делегата у Дому Народа и руковођења Савјетом Министара, нашле су се у једној, Српској Тачки.

То је у Сарај Чадору и Западним Амбасадама, упалило аларм за дјеловање.

Био је то резервни план за случај да изгубе Иванић и Говедарица.

И да им се не накраде довољно.

Декларација СДА уопште није дио тог Плана.

АНП јесте.

А План Онемогућавања Републиике Српске, није аутохтона, усамљена појава, сад, овом приликом, креирана.

Онемогућавање Републике Српске је дио Унитарног Политичког Тренда у који спадају Мостар, Комшић, наметнуте заједничке Институције, неформирање Владе Федерације БиХ, непристајање на промјене Изборног Закона за равноправност Хрвата, не вјештачку већ територијану, практично непостојање другог Ентитета...

Декларација није дио плана али је богомдана за замагљивање УПТ.

Као што покушавају и са Априлским Пакетом.

Док Република Српска не схвати УПТ, као општи оквирни пројект Унитаризације, неће имати ни опсежан одговор према Сарајеву.

Него ће, опет, назадно и неподуктивно, самошкодно, ићи код Вучића.

МА, ПУСТИМО МАЗАЛИЦУ,

ПОГЛЕДАЈМО КАКО СЕ

БРИЉАНТНО РАЗМНОЖАВАЈУ

СТРАНЦИ УСРАНЦИ ЗАПАДА

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Гордана Катана, Ослобођеница једна, ванбрачно је дијете Странаца Усранаца и Непостојеће БиХ.

Новинарка у црном.

Типичан доказ да се у лонац од три литре немере насути десет литара.

Запад је овдје, још током рата, продуковао читаве корпусе Новинара.

Производио их је брже него бањалучки Целекс тоалет папир у листћима.

То су радиле и Политичке Странке.

СДС је довео трећег новинара фабричког листа за главног у Српској Радио Телевизији.

Ко све није јебо Босанску Букву.

И шта се све из тога није изродило.

Међед око Букве није ни дрко.

И у том смислу, треба му зе извинити за вицеве у којима смо га употребљавали.

Издркавање Новинара у БиХ, само је један сегмент.

Таква технологија примијењена је и у Политици. У Економији. У Безбједости. У Невладином Сектору.

Не може се уочити разлика између Катане и Мектића.

Посљедица тога су сифилистични испади типа Гордана Катана.

Али је епидемија заузела и добар дио јавности.

Многи божији друштвеномрежњак, без икаквог разлога лије изливе Мржње према овом или оном Политичару. Не знајући ни шта овај ради нити знајући шта је та Институција, немајући појма како функционише Политички Систем.

Главни разлог је, Не могу га очима гледат.

Тако се Будале саморазмножавају, ко и буве.

Позивање на самоубиство, од стране Гордане Катане, индикатор је тешке болести тих слојева које су произвели и индуковали Странци Запада.

Убјеђивање Зпадњака да су они, разне Гордане Катане,  свјетионици Слободе, Среће и Памети, надграђено и личним убјеђењем у исто, а и шире.

Стварност је, међутим, и њихово скромно дјеловање и могућности, остала на истом мјесту, или отишла назад.

Та разлика између двију позиција, Празне Главе и Тешке Стварности, доводи до излива Лудила ГК.

То се, сутра, лако може преточити у масовност.

Што значи да је Заједница деструисана.

Што и јесте циљ Запада.

КОД ВУЧИЋА

ПО СРПСТВО,

ОД ВУЧИЋА

БЕЗ СРПСТВА

Додик, као и сваки Лидер, кад пријеђе одређени број степеница, размишља само о Власти.

У тим размишљањима, ником се не гади ни Вучић ни Бакировци.

Ганц је мио каквогод чина био.

С те стране се може објаснити идеја да се иде у Београд, код Вучића.

С Вучићеве стране, објашњење је много изнијансираније.

Ако је са ове стране Миро, са оне је Моне.

Вучић не мора да воли Власт. Он је има.

И сви су задовољни, Дачић неће да изда а остали уживају у предвечерњој шетњи.

Њему Викенд Код Вучића треба за осебујност осјећаја, валере нарциосидности и патологију Јаводимсрбију.

Он је неприкосновени господар Аутопутева, Дијалога, Српства и Судбине.

Ну.

◘ Он је са Косовском манипулацијом на крају или на самом крају. Српска му дође ко богомдани поклон за даљу манипулацију и останак у игри.

Вучић је болесни манипулатор Србима.

Ни по цијену новог Рата не смије се дозвлити његов уплив на јавне и политичке послове Републике Српске.

Свако уважавање Вучића умањује наше шансе за Опстанак и Самосталност.

Вучић није Србија.

◘ Вучић даје Косово. Даће и Републику Српску.

Вучић се никада није изјаснио у подршци Републици Српској, у било ком процесу у Босни и Херцеговини.

Вучић не допушта да Институције Србије искажу подршку Српској. То што Брнабић или он нешто изјаве, то не пије воде. Српској је потребна подшка Државе Србије. Док је Вучића, ја је не очекујем.

◘ Вучић нема Национални Кредибилитет да би се с њим улазило у озбиљне Националне Стратегије Републике Српске.

Он је пропустио, неколико пута, Девети Јануар.

Вучић је само подмуклији и сировији изданак Милошевићевог Београда.

Никад не треба заборавити Милошевићеве санкције на Дрини, покушај да, послије рата, заратимо са СФОР-ом у Рамићима, сулуде идеје о пресељењу на Косово...

Вучић сада форсира Аутопут према Сарајеву. Шта је Сарајево за Србију. Ту никад није било никакве везе. Он тиме шаље поруку Српској. Ту поруку не смијемо сметнути с ума.

◘ Нека сви разговарају са Вучићем. Али појединачно. Веома је опасно код њега ићи у блоку. То њему даје манипулативну снагу а појединачним Лидерима и Странкама, одузима.

◘ Београд је имао утицај на изборне манипулације прошле године, у корист Иванића и Говедарице. То није могло да прође без знања Вучића.

◘ Данас је Вишковић открио да је Шаровић рекао да Не може јер Један неће.

Дакле, какавгод се пакт прави са СДСПДП, у режији Вучића или било кога, треба знати да је тај Конгломераторијум само Шубара Западних Сперматозоида.

Они су одлутали од Српске и не умију да се врате.

◘ Одласком код Вучића, само се Сарај Чадору даје прилика да актуелизује стару изанђалу тезу да овдје Београд има кајасе и бич а да Српска није ништа.

Тиме се умањује Самосталност Српске у Колективној Свијести и у Српској Јавности.

◘ Странци Усранци Запада добијају још један пункт за притисак на Српску. Ако установе да то могу преко Вучића, неће одустати. Вучић се неће одупирати. Бакир ће мирно да сједи у Чадору на Миљацки.

◘ Са Србијом треба дејтонски, братски, економски.

За Политичка Дела, Србија још није национално зрела.

САРАЈЕВО ЈЕ

ИЗГУБИЛО РАТ.

САРАЈЕВО ЈЕ

ИЗГУБИЛО МИР.

САДА ЖИВИ ОД

УНИТАРНИХ ЛАЖИ.

Велика је разлика између есдеаовског политичког миљеа и есдеесовсих сланином замашћених прса.

Они мисле да знају а Есдеесовци не знају да не знају.

Хрвати, једна префињена латинизована матанундјаранен политичка господа, показали су се као највеће будале. Све доскора су вјеровали онима који мисле да знају.

У том расцјепу, данас, пропада Босна и Херцеговина.

Што мене растужује, па свако јутро на лијеви гуз налијепим Црну Тракицу, као на реверу што се лијепи.

Моје Ожалошћено Дупе.

Есдеаовци, њихови јавносници, координатно свикли само по ћаршији и сокацима, нису умјели добрим муслиманима, ондашњим, садашњи би се већ морали пребирати, да објасне шта хоће, куд их воде, шта ће бити и колико ће кошати.

Тог објашњења нема ни данас.

Читаве нове генерације су потпуно слуђене.

Есдеесовци, Пјесник Рашо и камарила, разумјели су се у Политику ко МУКК.

Њихови пропагандисти не би могли Жабу убијетити да је Балатон, Језеро.

Политички су, такође лутали. САО вако, САО нако, уједињење са РСК, Србија до Титове Пећине...

Послије Рата, поготову се нису снашли.

Зато су се Бирачи снашли.

У том српско-муслиманском аналфабетском примитивном братству, остале су невидљиве чињенице.

Које Срби Јавносници треба стално да понављају.

Док Жаба не схвати да је Балатон, Језеро.

◘ Сарајево је изгубило Рат у БиХ.

Водило је ратове против Срба и против Хрвата. Не по питању облика Братства и Јединства већ по питању чишћења територије.

◘ Рат у БиХ није заустављен јер је Клинтону Мир био потребан за Изборе, Америци никада не треба Мир, већ зато што се појавила Хантингтонова Линија.

◘ Муслиманско – Хрватска Федерација није формирана да се побиједи Србе и Републику Српску, већ да Српска има с ким да потпише Дејтон. И да се очува какватаква Насеобина БиХ.

◘ Брчко Дистрикт није формиран због америчке љубави према Дистриктима, већ да би се постигла приближна равнотежа. Република Срска је била Државетина за тај конфузијум од Федерације.

◘ Република Српска је била приморана да овласти Србију, Милошевића, да иде у Дејтон, да Сарајево не би одбило да сједа са Ћетницима.

◘ Република Српска је током читавог Рата третирана као Држава. Па и у Женеви, прије Дејтона.

◘ За Сарајево, за муслиманску политичку чаршију, Дејтон је Вагон На Крају Рата.

МПЧ је изгубила рат за БиХ, за коју је Жртвовала Мир.

*

МПЧ је изгубила и Мир Послије Жртве Мира.

Ово што се данас догађа, само је покушај Политичке Лажи.

Покушај прекривања истине о Вагону.

Република Српска треба то да искористи.

Мада не умије.

СНСД, данас, пропагандно, није далеко од Есдееса у Ђогино доба.

СНСД почиње да лута.

Прва кривина на тој Лутањи, јесте САО Вучић.

То треба прекинути у заметку.

Јер ћемо доћи су стање Политичке Свијсти МПЧ.

Муслиманске Политичке Чаршије.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МОРА ПРЕСТАТИ

ДА СА ЗАКАШЊЕЊЕМ,

ИЛИ НИКАД,

КАТЕГОРИЗУЈЕ ТРЕНДОВЕ

КОЈИ ДОЛАЗЕ ИЗ САРАЈЕВА

Још као посљедњи Српски Министар Информација, почео сам да употребљавам ријеч Унитаризација.

За сарајевске и западноусраначке изливе лирике и љубави према Србима у БиХ. Послије ће се показати, и према Хрватима.

И не само то.

Први сам Јавносник Српски који је био против Охаера.

Одбио сам да потпишем и одобрим Заједничку Беха Телевизију.

Тада нико није причао о Унитаризацији.

Сви су Цурама, под прозором, пјевали о Реформама.

И не само о Унитаризацији.

Први сам од Јавносника Српских причао и залагао се та Трећи Ентитет.

Неки ће рећи да је то посљедица храбрости.

Није.

Ја сам своју Храброст истрошио у Рату.

То је посљедица образовања.

Моје студије Политичких Наука у Београду, капитал су којег данас не посједују ни читаве генерације.

А имао сам срећу да сам припадао групи која је читала Књигу дневно.

Никад Скрипту нисам узео у руке.

Никада нисам видио Докторат са Приватног Факултета.

Нама су спискови обавезне и шире литературе за испите, били на десетак страница.

Мени је Уставно Право предавао Александар Фира, Политичке Системе Јован Ђорђевић...

Многи би били храбрији од мене, да имају знање.

Галерија Политичких Ликова код Срба, катастрофално је необразована, краткорочна и аутофилна.

У комбинацији са необразованим Србљем, који све знају о Џурги из Задруге а ништа о јавним пословима, то не може а донесе добро.

Република Српска данас трпи необразованост и незнање Раног Есдееса.

Који, кад је израстао на српском покрету, страху и опстанку, ништа није схватио ни знао. Ни шта је Странка, ни шта је Држава, ни шта је главни Циљ, ни гдје су Координате и Биљези.

Да није било Војске Републике Српске, ни сто Есдеесова нас не би спасило.

Есдеес није на вријеме категоризовао Сарајево.

Ушао је с њима у приче и токове.

Странци Запада су то искорстили и девастирали Дејтон.

Девастирали Републику Српску.

Данас опет упадамо у причу и замку.

Битна је Декларација СДА.

Није битна.

Због тих накана, Алија је, за БиХ, жртвовао Мир.

Није га жртвовао за Србе, Хрвате и муслимане.

Данас опет лансирамо синтагму Ситуација се усложњава.

Умјесто да кажемо да је на сцени Отомански Чадорски Политички Систем.

Циљ је да Босном и Херцеговином завладају Сарајити.

Да БиХ постане Босна и да буде једновјерска.

Нема потребе да се боримо против Грађана и Нато Пакта.

Није нама Комшић противник.

Морамо се борити за Опстанак Српске.

А не против СДА и Сарајева.

Против њих је довољно да исправно политички категоријујемо потезе и трендове.

А за то је потребно Политичко Знање.

Не можете у Политику ићи без знања.

Не може се у Политици бити Мектић, Станивуковић, Црнадак, Михајлица, Шаруљица... Може, евентуално, један, ради Ћоркановштине.

Не можете у Политику ко без Курца у сватове.

Политика није Парада Педера.

Па да је довољно да имаш Чмар и нешто Пимпека.