ОДЛАЗАК

МЛАДЕНА ИВАНИЋА,

ОДЛАЗАК ЈЕ

ЈЕДНЕ НЕПОСТОЈЕЋЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

А ако избор руководства Представничког Дома, од СНСД, ХДЗ и СДА, наговјештава и такву структуру већине, већине коју ће сачињавати страначки изборни побједници из Три Нације, онда је то навјештај једне реалније, дејтонскије, троножне, тронационалне БиХ.

Истина, Младена Иванића је наслиједио Жељко Комшић, нови Члан који не представља никог.

То ће коштати Бошњачку Политичку Позицију. У Федерацији, прије свега.

Као што је улазак Младена Иванића, коштао Српску Демократску Странку. Распада и губитка 50.000 гласова.

Младен Иванић је био вишедеценијски покушај да се од Републике Српске начини Овца Јаловица.

Он је политички феномен јер је на тај начин толико дуго опстајао на МЕС БиХ.

Зато је тако и завршио.

Није прошао у Дом Народа.

Одлазак Политичара је увијек Казна.

Или зато што је нешто урадио.

Или зато што је нешто погрешно урадио.

Само је за Младена Иванића, Награда. Јер није урадио ништа.

ЉУДСКА ПРАВА

НА МИГРАЦИЈЕ

ИЛИ ПРАВА ЗАПАДА

НА УНИШТЕЊЕ

ДРЖАВА И НАЦИЈА

Актуелан је Маракеш.

Треба да се донесе Декларација која ће Миграције прогласити Људским Правом.

Реални Историчари знају да су Људска Права, Невладине Организације, Цивилно Друштво... одавно планирани као Инструменти Запада у најезди на остатак Свијета.

То је Кока Кола у ринфузи.

Тако је Србија добила Лезбачу за Премијера.

Која није ни у СНС, побједничкој Странци.

Која, дабоме, има сва права ко и друге жене мужјаци. Али нема већа, нарочито не у посебним сегментима као што је Политика.

А она је, ипак, Премијер. Као да је свака друга жена у Србији Лезбијка. Па, гласала за њујга.

Сада се Миграције желе прогласити Љуским Правом.

Пошто је са Истополним Браковима добар дио посла завршен.

То је мало закшњели посао јер су мигрантски таласи већ преплавили и разјединили Европу.

Посао је требао да иде обрнутим редослиједом.

Најприје је требало Међународну Јавност сензибилизирати, јесам трендиран и суптилан, јелде, па организовати УН и то, да се то људско право на Миграције призна акламацијом запета овацијама.

Онда нападнеш Либију, Ирак, Сирију. И, наравно, Иран.

Потом, они сви дођу у Европу Ко Људи. Са Правима.

Ти добијеш Земљу, Европа добије Багру.

Која уништава Земље Европе.

Европа и јесте проблем јер је то Цивилизација Националних Држава.

Које су се, Државе, показале пресудним за одржање Нације. Много важније него, рецимо Пирамиде или Макчу Пикчу, каколионо.

Дакле.

Сада Запад ретроактивно тражи своје право да изазива Миграције.

Знајући да Европа не може направити никакав Трампов Зид против тога.

И онај један који је имала, Берлнски, није знала очувати.

Европа, као и мале Нације са Руба, треба да, под вођством Мађарске оснује Покрет Права Државе.

Да се заштити.

Јер. Нацицонална Држава је основно Људско Право.

Она омогућује сва Права.

Ако немаш Националну Државу, немаш права ни упишану Аутобуску Карту.

Ми, овдје, имали смо наук.

Запад је разбио Југославију, генерисао међунациналне покоље, из БиХ произвео Мигранте... само да би добио Територију и да она не оде Русима.

Реците Мртвима и Избјеглима, Расељнима, Протјеранима... да се уздају у Маракеш.

ДУХ ЗАСТАВЕ

ПОЧЕО ДА ЈЕБЕ

ДУХ ДЕЈТОНА

Један мали дио Босне и Херцеговине, Сарајево, од Деведесетпете, не прихвата реалност.

И жели ту илузију да претвори у Отомански Унитаризам.

То је сав проблем БиХ.

И једини узрок њеног будућег Распада, Подјеле, Раскрвљења или Мирног Разлаза.

Сарајево, под чим подразумијевам Сарај Чадор, Бошњачки Политички Круг, Интелектуални Убуђали Кајмак, Ахмедије, Једну Макро Амбасаду, никад није схватило и прихватило да БиХ постоји искључиво као Државна Заједница, као Државни Облик, састављен од два Ентитета.

Три Конститутивна Народа нису никад ни признали јер су Хрвати, отпочетка, пристали да, у Федерацији БиХ, играју њихову Унитарну Државну Игру.

Па су их, у Федерацији БиХ, која је почела као Муслманско Хрватска Федерација, потпуно потчинили и понизили. А, касније, и у цијелој БиХ.

Сарајево је, тако потпуно заборавило, уставно затурило, политички забацило, Федерацију, као Ентитет.

Остао јој је још само, на врату, Мањи беха ентитет, како су, из понижења, звали Републику Српску.

Само дилетант отоманске провенијенције, новосокачки аналфабетски политикоид, није схватио да ће то да произведе Српски Рационални Национализам у Републици Српској.

Он није могао да дође од СДС-а. Јер је Есдеес био осакаћен чињеницом да није успио, а није ни могао, да прерасте у Политичку Странку. И оптерећен кривицом Ратних Злочина које су њему, Србима и Српској, навлачили у слојевима.

Зато је дошао из СНСД-а.

Додик, сада, сајамски, фестивалски, демонстрира тај Рационални Национализам Српске.

Застава, обезбјеђење, Кабинет у Српском Сарајеву...

Тај процес неће донијети неке спектакуларне резултате.

Али ће легитимисати захтјеве Републике Српске.

Као што је то учинио Референдум, 2006е.

Откопаће Дејтонски Споразум који је замијењен Сарајским Ћеифом.

А Сарајски Ћеиф је БиХ претворио у Ћенифу, из које Република Српска већ четврти мандат, жели да изађе.

И да се представи као Уставни Дио БиХ.

Ако већ, и засад, не може као самостални.

Треба очекивати свакојаке контраофанзиве. Од покушаја да се СНСД, опет, изузме из Власти у Заједничким Институцијама, до режираног насиља око зграде Предсједништва.

Али се не смије поклекнути.

Барикаде морају остати до краја.

ВУЧИЋ

У РАНГУ

НАЈЕФИКАСНИЈИХ

ЗАПАДНИХ РАЗАРАЧА

ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ

Некидан је Александар Порфирогенит, Порфирогениталац, изјавио, Сатерани смо у ћошак.

Добро што је Ћошак Турцизам, али што он јавно обмањује Србију.

Ми смо сатерани а ја све радим сам.

Главно питање, дакле, данас, у Србији, није

● Квалитет Политичке Сцене, Институционалне Демократије

● Лепеза Политичке Артикулације

● Снага Опозиције

● Државно и Национално Вођство.

Главно питање је Шта Ради Вучић.

Дабоме, да је за једну велику политичку анализу битно како је дошло до тога да Вучић све ради сам.

Ако некоме буде требало.

Ако буде преостало оних којима ће требати.

Углавном. Србија Мирно гледа Шта Ради Вучић.

Срби као да не желе да имају Државу.

Као да су неспособни за то. Па су улазили у Југославије које су биле промашај. Па у СРЈ, која је била промашај. Па у СиЦГ, која је била промашај.

Па, кад су у прилици да имају Државу Србију, унапријед су дигли руке од ње.

Однос према Држави је однос према Нацији.

Држава ће можда и бити, иако не припада односној Нацији.

Али, Нације, без Националне Државе неће бити.

Запад је, још прије пада Берлинског Зида и Распада СССР, кренуо у акцију уништења Државе.

И данас је у том послу.

Настоји да уништи Руску Државу, Кинеску Државу...

Тим послом добија Бесплатну Територију и Неорганизовану Свјетину.

Нестају Нације, Војске и Вјере.

За тај посао у Србији, Запад је ангажовао неколико бауштелаца али се са Вучићем усрећио.

Вучић је читаву политичку сцену потчинио себи. Чак и оно што се зове СНС. На начин да, као Странка, не постоји.

Потчинио је све Институције и све Медије.

То му, ни у једној десетини не би било дозвољено, да не обавља посао за Запад.

Својим волунтаризмом, распродајом и девастацијом, мијења свијест Срба о Држави. Чини да они више немају разлога да вјерују у Државу као национално достигнуће Европске Цивилизацие и гаранцију колективног опстанка.

Својом банализацијом око Косова, од Унутрашњег Дијалога, до историјске поруке Сатерани смо у Курац, Вучић мијења свијест Срба о важности и могућностима Нације. Он поручује новим генерацијама да припадност Нацији није важна. То управо ради Запад у Паризу. Важнија је припадност Жутим Прслуцима.

Вучић је у прилици да први у Историји оствари оно старо француско, Послије Мене, Потоп.

Јер нема наде да се у Србији може ревитализовати Национална Државна Идеја и организовати Велика Национална Политичка Странка, за Државни Национализам 21. Вијека.

КАД НАТО

НУДИ

И НА РАЖАЊ

СПРЕМАН БУДИ

Чак и ако је манипулативна Вијест, а сарајевски медији воле да тако манипулишу, да је Столетенберг, генерални секретар Нато Пакта, у Бриселу, рекао Очекујем да ћемо од БиХ затражити израду првог годишњег програма. Сада је на властима БиХ да прихвате ову понуду, забрињавајућа је.

Ради се о МАП-у. БиХ је поднијела захтјев за МАП.

МАП је много виши ниво сарадње са Нато Пактом од овог што се сада дешава са БиХ.

То је нека врста предсобља Чланства.

Годинама уназад је услов за МАП било књижење Перспективне Војне Имовине, на непостојећу Државу БиХ. Или на, такође недејтонско, Министарство Одбране.

Кад се каже ПВИ, не мисли се на стражарске кућице. Мисли се на Дејтонску Државну Територију Републике Српске. Као што је огромно подручје Мањача изнад Бањалуке.

То је подручје будућег Босанског Бонд Стила.

Сада, наједном, Столтенберг не помиње ПВИ.

Нато Пакту се жури из неколико чињеница.

◘ Зону БиХ треба синхронизовати са Операцијом Косово и Операцијом Украјина против Русије. То долази одатле, што је вјероватно, близу да се Вучићу почне пуштати пјесма Да са га мило. Али на Норвешком. Да се Власи не досете.

◘ Избор Додика у Предсједништво БиХ поништио је избор друга два Члана. Са којима Нато нема проблема.

◘ Није извјесно коће бити Министар Одбране и како ће се понашати.

◘ Сарадња Русије са Републиком Српском се побољшава.

◘ Вријеме Вучића на власти мора се до краја искористити. Изгледа да постаје пресудније Натирање Територије него само србијанско признање Косова као независне Државе.

*

Убрзање МАП-а, значи успорење Приступног Пута Европској Унији. Или потпуно одустајање.

Све ово је сигнал да се Додик, и остали Представници Српске у Заједничким Институтицијама, које су све одреда неуставне и недејтонске, понашају крајње опрезно.

И да ни једним репом не мрдну у сусрет Мапу и Нато Пакту.

Јер. Запад увијек користи технологију твог Првог Корака, за хиљаду својих.

Од Параде Поноса, до Премијерке.

Од Забране Летова, до бомбардовања цијеле Земље.

Од Мајдана, до уништења цијелог Народа.

СТРАНКЕ СЕ

ТЕШКО РАСПАДАЈУ,

ОСИМ КАД СУ

САМОУПРАВНЕ

ИНТЕРЕСНЕ

ЗАЈЕДНИЦЕ

Мада би црв сумње могао да мало загрицка и ону ријеч Савез у Демократски Народни Савез.

Дошло би се до закључка да је Савез погубан кад си мали а некако се држи кад си велики. Што је разлика између Демократског Народног Савеза и Савеза Независних Социјалдемократа.

Који је, такође, у своје редове напримао Одзла Јада па до цијелог Града.

Сад многе мора да тетоши и даје им функције до саме смрти.

А неки ће, и кад умру, састанке Општинских Одбора, држати на Гробљу.

Ну.

ДНС је са једним или два пријема, прескочио и претекао све муке СНСД-а.

И расцијепио се.

Марко Павић је разбио ДНС.

Два правила којих се озбиљана, нарочито владајућа, Странка мора држати.

Не примај никога из других Странака, ко је обављао какву страначку функцију или изабрану и постављену.

Не примај никога ко има Велике Паре или мисли да су његове паре велике.

Зато ће Марко Павић и неславно да заврши ту своју одисеју.

Или ће морати да оде са чела Странке и да га препусти Чубриловићу.

Или ће, оно што остане, кад већина оде под називом неке друге Странке, да за двије године изгуби на Локалним Изборима у Приједору и тако нестане.

ДНС је наук да је донекле добро бити уз власт и бити власт. Дај ми мало да дрпнем, мало да порцнем, и пуна шака браде. А да, однекле, није добро бити само Власт. Мораш бити и Странка.

Не можеш од Власти добијати Позиције а од Бирача Гласове.

Јер ће те неко, једном, зајебати. Или ћеш некоме, једном, превршити мјеру.
Нарочито не можеш трчати у побједничкој групи а стално се обазирати, гдје је Опозиција. Па, чим сустигне зачеље, ти би да се прикључиш.

Као и увијек, проблем је Некле.

СРБИ СУ ПРИСИЛНО

ЗААВЛИЈАНИ

ДА ЖИВЕ СА

БОСНОРИЋИМА

То није зарад никаквог заједништва, европејства и трипутмулти, зарад градње просперитетне европске Земље, зарад чланства у Европској Унији.

То је искључиво за то да се Србе и Српску, лакше уништи.

Или девастацијом Дејтона и множењем Иванића и Комшића, или, у неком будућем рату, кад крену да се свете за Злочине, па пруже повод за војну акцију чишћења територије.

Насер Орић, који је командовао јединицом гдје су истребљивани Цивили Подриња, сваке године се ослобађа било какве кривице.

Треба му дати Орден Ослобођења. И ослободити га и сљдеће године. И оне тамо.

А Биљана Плавшић је осуђена у Хагу, иако јој Караџић није дао да присуствује било каквом озбиљном састанку, већ је маршко да се бави прикупљањем Хуманитарне Помоћи.

Каква ј улога Насера Орића била у том подручју ратовања Срба и муслимана.

Није била војна.

Ништа војно нису постигли. Највећи војни домет је то што су УН прогласиле Сребреницу Заштићеном Зоном и тако трајно помагали муслиманским јединицама.

Као да су је спремали за масовна стријељања заробљника, на крају Рата.

А Орић и друге Хорде су убијале Српску Сротињу по селима.

Што значи да је Орић, и остали, играо улогу Масовног Убиства Српског Свата.

Улогу Провокатора Срба, како би их се намамило на какву самоубилачку акцију и избило на границу са Србијом. У једној дужој линији.

У неком будућем Рату за то ће послужити рејон Сапне и Горажда, јер су довољно близу Дрини Граници.

За такву улогу Орићеви налогодавци га сада награђују.

Његов налогодавац није био Алија Изетбеговић. Већ онај ко му је на вријеме сигнализирао да напусти Сребреницу.

Његови налогодавци су Тајне Службе.

Од којих је, веома лако могуће, и једна српска.

Стога је Ослобађање Орића, дио комплетног Антисрпског Пројекта Сребреница.

Срби и Српска, док су принуђени да буду заавлијани са својим џелатима, морају да буду сваког дана на опрезу.

И да не улазе ниушта заједничко.

Па ни у Европску Унију, кад би којим чаробним могеринчићем, сутра то било омогућено.

Одлобађање Орића јесте Порука Србима, да са њима још није завршено.

ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ,

НОВИ УСЛОВ СРБИЈИ

Ако је био Геноцид у Сребреници, онда је Сребреница већа од Јерменије.

Али. Иако није било Геноцида у Сребреници, он ће се показати моћнијим од сваког великог освајача у Историји.

Геноцид у Сребреници ће, на крају, завршити као Геноцид над Србима.

Посланици Европског Парламента усвојили су некакву Резолуцију о напретку Србије према ЕУ.

У њој је уграђен и Амандман неког Словенца, у коме се каже да је Признање Геноцида у Сребреници услов за улазак Србије у ЕУ.

То је, у образложењу, изазвано изјавом Лезбаче да није било Геноцида у Сребреници.

Ну. Иако Резолуције Округлог Парламента ЕУ мало воде пију, Србија би требала да се много замисли.

А и Срби уопште.

Што значи да је смијешно да Политикина порталска вијест не садржи то о услову Геноцида. Колико је и жалосно да сарајевске вјести.ба само то наглашавају.

Треба да се замисли, без обзира што данашњој поставци Власти то није никакав услов.

Та, Вучићева, Власт, већ је обзнанила да не контролише ни педаљ Косова.

Што мени личи на самохвалу.

Вучић ће признати сто туђих Жртава за једну српску.

Али Услов Геноцида говори и о томе да ће се то, једног дана, искористити за нестанак Републике Српске. Што ће Вучићева Србија, која ће живити и послије њега, ако он призна Косово, подржати.

Говори, нажалост, и о томе, на шта, још нажалостније, нико не мисли, да Србију и Српску чека још 1001 Услов до Ноћи Нестанка.

Зато је вријеме да се одустане од Пута Услова.

Српска је учинила један мали корак рекавши Не, Нато Пакту.

Али за даље кораке потребно је Национално Државно Српство.

И овдје и у Србији.

СРЕДЊЕВЈЕКОВНА

ПОЛИТИЧКА

НЕСВЈЕСТИЦА

Осам бошњачких странака је изабрало руководство Представничког Дома Парламента Федерације БиХ. Имали су 51 глас и нису питали СДА и Странке ХНС-а.

Тих Осам Федералних су СДП, ДФ, НС, СББ, ПДА, НБ, А-СДА и НиП.

Нешто познато, нешто непознато.

Али је битно разликовати Побједнике Избора од Скупштинске Већине.

Сви ће они да кажу како је то коначна побједа лијеве и грађанске опције. Како је то први корак уклањања са сцене тврдокорних Националиста.

Ја ћу да кажем да је то комбинација која је уперена против Хрвата у Федерацији.

Мала Платформа.

У Српској, СНСД је изгубио једног Народног Посланика, у односу на 2014у, али медији већ збрајају да Скупштинска Већина, око СНСД-а, броји 56.

Шта се, дакле, догађа на Политичкој Позорници.

Откуд толика ситњарија, толика политичка пиљеж, та страначка головрачад, која се намножи у толикој мјери да може да сачини Већину или да Релативног Побједника претвори у Двотрећинца.

Главни проблем је Политичко Представљање.

Овдје се нема кога представљати у Политичкој Артикулацији, осим Нацију.

То је на својој кожи најбоље осјетио СДС.

Сви остали слојеви друштва не постоје или нису подлога за Политичко Представљање. Борци, Земљорадници, Радници, Средњи Слојеви, Послодавци, Интелигенција... не постоје као друштвена леја. Понеко од њих је, тек Пластеник.

Друштво је аморфна макадамска прекривка, расути терет, сјечка, и као такво, изванредно је погодно за уситњену Политичку Артикулацију.

Којој помаже и општа хистерија против Националних Странака.

Стога су толико на удару СНСД и ХДЗ БиХ.

Политичка артикулацијска пиљеж, настаје, искључиво из два разлога.

Или да грицка друштвени колач, или да обавља посао за Странце Усранце.

Све те Мале Странке немају кога да представљају.

Па представљају саме себе. Као циркусанти, праунуци Моире Оргфеи. Шукалићи и Драшкари.

Стога се окупљају, ко бибчићи на киши, па сачине већину, ако могу, или приђу под крило неком великом.

Игнорисање Националног Слоја, као темеља Политичке Артикулације доводи до чињенице да је СНСД најстабилнија Политика Странка у цијелој БиХиС.

СДА то не може да буде, дијелом због сличних дегенративних процеса као и код СДС-а, а дијелом што муслимани нису Нација. И што их сама СДА претвара у Бошњаке, као инструмент владања Босном и Херцеговином а не у Национални Компакт.

ХДЗ такође има проблем Националне Подлоге.

Добар дио Хрватског Живља разапет је између Вјере, Нације и Комшилука.

А највећи дио гледа у Хрватску као Државу и Нацију док им ово дође као привремено боравиште и нужни смјештај.

Срби Српске су најдаље отишли у Самосталној Националности. Довољно су одмакли од Србије, коју разара Европска Аналфабетска Компромисерија, а довољно су јој близу да други у БиХ могу да демонстирају Лагани Испижђај.

СНСД има обавезу према тој ситуацији.

А не схвата је озбиљно.

Обавезу да своје Странаштво непрестано унапређује и да Национални Интерес Срба Српске до краја и очигледно формулише.

Од ових Кордона Ћоркана, нико не може да има корист.

Па ни они сами.

САРАЈЕВСКА

АНТИСРПСКА

ХИСТЕРИЈА

Кликсови Коментари захватили и Предсједништво Босне и Хереговине.

Турци ће пожељет Иванића али Иванића бити неће.

Шта се одједном догодило, да онако питомо Сарајево, у четири године Потуричарства Савеза За Промјене и Квартета ШМИЦ, постане агресивно и да инспирише пријетње убиством и спаљивањем.

Ништа се није догодило.

Сарајево је увијек такво.

Још од убиства Српског Свата.

Само је у протекле четири године имало Србе Јел Але, Јест Капетане.

Апосолутно је непрекинут и није снижен, континуитет Антисрпске Хистерије, од убиства Српског Свата до ноћног уклањања Заставе Српске у Предсједништву БиХ.

То би свакога озбиљног требало да забрине.

Јер то значи да је Сарајево увијек на корак од Рата.

Само ће, овај пут, нека будала, умјесто за БиХ, жртвовати Мир за Сарајево.

УСТАЈАЛИ

ПРАШЊАВИ

СОКАК,

ПАРАЛЕЛНА ЈЕ

САРАЈБОШЊАЧКА

ДРЖАВА

Два су се љута противника намјерила један надругога.

Сарај Чадор Чаршија, која не зна шта је Држава и чија је свијест о Држави, Систему и Праву, поријеклом из Отоманске Чадорске Империје, и Милорад Додик, Ајнштајн Импровизација а Гатузо Система.

СЧЧ функционише на начин, и једино може да функционише тако, уз обилату подршку Сукњаре из Амамб, да је Држава оно гдје сам ја.

То је балканска примитивизација поставке Држава, то сам ја.

Њих у СЧЧ не занима Ја Диктатура.

Њима је довољно да они наплаћују Иванићев ПДВ, да се буџетирају Заједничке Институције, које су листом њихове, да се даје за Оружане Снаге, које су безвриједне иако троше триста милиона Марака, али служе им као шарено лажно лизало, да кадгод поледају на прашњави или блатњави Сокак, помисле, Ево Наше Државе.

Ми, Босанци, Сокаклије.

На тој Филозофији, изграђен је цијели један Паралелни Свијет.

Паралелни Устав. Непостојећи Државни Органи. Непостојеће Процедуре.

И сав је он смјештен у тај Сарајевски Сокак.

Његова највећа вриједност јесте у томе што се он може користити, мијењати и дограђивати по Сарај Ћеифу.

Тај Паралелни Свијет је досад радио против Бошњачког Народа.

Којег Сарај Чадораши воде у Отоманску завршницу.

Али то нико неће и не може да види.

Сада је у Сокак стигао Додик.

Који не јебе Систем.

Чак и кад је процедуралан.

Ја креирам Дневни Ред.

Ја ћу промијенити и легалне процедуре а камоли нелегалне.

Ти, васићу, стално тражиш чисте моделе.

На помолу је четверогодишњи Велики Сарајски Рат.

Јер. Са Додиком, у Сокак је дошла и његова Моћ.

А и, што је још опасније, његова перцепција о властитој Моћи.

Додик је одмах постигао почетне успјехе.

Довео их је у ситуацију да скачу по сокаку ко џукеле за баченим костима.

При томе, најчешће забораве да на костима уопште нема меса.

Додик ће промијенити или примијенити, Процедуре које буде желио.

При чему и блокаде или игнорисање, треба схватити као његов успјех.

Он ће од тога имати користи, моћничке и изборне, у Републици Српској, прије свега.

Сокак ће имати штете.

Јер је немогуће да се прилагоди изворном Дејтону, уставном мозаику и легалним процедурама.

Иако су у огромној већини, они, у Сарајеву, и цијелом Сокаку, зависе од Додика.

Република Српска ће, дугорочно, имати користи.

Самим огољавањем тог Паралелног Сарај Свијета.

БиХ ће имати непоправљиве шкоде.

Страци Усранци ће имати користи. Продуљава се њихов доброплаћени боравак овдје. У Сокаку. Који је њихов Шанзелизе, Вестминстер, Берлин, Брисел... јер тамо не би имали ни клупу у Паркићу.