ДВИЈЕ АМБАСАДЕ,

ЈЕДНО АНТИСРПСТВО

Заједничко Саопштење двију амбасада у БиХ, Сједињених Држава и Велике Британије, октрива сву антиспрскост Пројекта БиХ.

Да је то заједништво испољено у виду амбасада САД и Индије, или, рецимо, Велике Британије и Кине, не би имало никакво скривено ни отворено значење.

Овако, тај манипулативни Инглизам, удружен са његовом прекоокеанском варијантом Морганизма и Крволочног Територијализма, јасно поручује да Срби немају мјеста у БиХ. Да се овдје још воде само на Материјалним Картицама, у књиговодству.

Посве нормална иницијатива, о чему Срби говоре одавно, да се из Суда и Тужилаштва отклоне они који су имали било какве везе са тортруром и злочинима над Србима, наишла је на запјенушану реакцију бјеснила и црног пришта, двије омражене амбасаде.

При томе, оне помињу неку европску регулу да се те усране судије и тужиоци не могу кажњавати, отпуштати, мијењати, без дисциплинског поступка.

Дисциплински Поступак овдје нема никакву улогу. Ради се о учешћу у злочинима и тортурама.

Нису они каснили на посао. Они су били дио монструмске пресије над Србима.

Срби се суде стотинама година затвора само по основу учешћа у Рату. Као што је Биљана Плавшић. Ратко Младић. Караџић.

Бошњацима се не суди ни за конкретне наредбе као што је Пали све српско.

Судију Бошњака који је пословао у неком Логору награђују Босанском Државном Службом у Неовисном Правосуђу.

То нису дисциплински прекршаји.

То је форсирање једне Нације.

А депресијација Срба. Стављање Срба у америчку улогу Црнаца.

Имаш права да будеш убијен. Или, евентуално, осуђен.

Дакле. Такав монструозни однос према Србима, од стране америчке и инглеске амбасаде, наставак је Пројекта Распада Југославије коме је главни циљ био уништење Срба са свих подручја осим Шумадијског.

Те двије амбасаде, поред тог великог пројектантског задатка, обављају и примитивни, злочиначки. Штите Злочинце. Штите Орића. Дудаковића. Муџахедине.

Јер штите Правосуђе које их ослобађа и не процесуира.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ.

ПИШИ КУЋИ

ПО ОДИЈЕЛО.

Одслужили своје.

Успјешно прошли Обуку.

Слушали Команду.

Нису савладали кретање по бојишту и кориштење приручних средстава.

Бусола, маховина и лизнут прст остали су им нејасни.

Никад нису разликовали маневарску од бојеве муниције.

Нису дали крв.

Једном бјежали у Парк.

И дошао је крај том тужном Политичком Року.

Излазе са чином Разводника.

Развели Чланова, нарочито Есдеесових, на свечетири стране.

Иде Младен, води Промјенаше.

А Промјенаши испадају, путем, ко из подераног сепета.

Савез За Промјене је дошао дотле да им Адам Шукало одређује Стратегију и Циљеве.

Заузврат је обећао да неће бити на Компензационој Листи. Пуца на мјесто Министра Унутрашњих Послова.

Његов приједлог је једна опозициона листа за Бањалуку и иста таква за Сарајево. А Циљ је 35 посланика у Народној Скупштини и побједа за обје инокосне функције.

Та заједничка листа може само да значи даље уништавање Српске Демократске Странке. И ништа више.

Есдеес даје Бираче, Педепе даје Јахаче а Маргиналци купе Кајмакче.

Заједничка Листа је био Чавић, за Градоначелника Бањалуке.

И Сазап ће проћи као Чавић. И горе.

Тај Чавићев резултат, и губитак двадесет општина на Локалним Избрима, требао је да буде опомена Есдеесу ако не Савезу За Промјене.

Али. Српска Демократска Странка, њено Руководитељство, није више мјесто за Опомене. Само за Помене.

И МИЋО МИЋИЋ,

AMIDŽA MIDŽIĆ,

ОТИШАО У ПОТУРИЦЕ

Колико је опасно у Србији имати Александра Вучића, видљиво је и по тим аутопутевима.

Умјесто да се окрене Кинеском Путу, којег је КП Кине уврстила у сопствени Устав, што значи да је то Циљ који ће бити остварен и који ће трајати деценијама, он се окреће Аутопуту за Драч и за Сарајево. Јебало га Сарајево.

Па је, ту, некидан, изјавио да је, за Аутопут Београд – Сарајево, у чему учествује и Турска, јебала га Турска, морао да прихвати трасу коју захтијева Сарајево.

Та захтијевана траса иде преко Бијељине и онда све кроз Федерацију до Сарајева.

Траса аутопута развија подручје кроз које иде, запошљава, доноси паре грађевинарма, општинама, шљункарима, занатлијама, људима за експропријацију.

Јуче је у Сарајево полетио и Мићо Мићић.

Да прихвати ту Сарајевску Трасу.

У Бијељину се вратио са Фесом.

Мада не би било чудо и да се вратио у Димијама.

Тако је, након Шаровића, Пандуревићке, Мектића, Босића... и Мићо Мићић постао Потурица.

Неоспорно је да је све то Противсрпски Пројект.

Пројект против Српске.

Бијељина нема потребе да ускаче у тај Аутопут јер је она са Београдом повезана боље него ико на тој страни Републике Српске.

Али има потребе да се искључи Српска из одлучивања, из надлежности над својом територијом, из троугла Београд – Сарајево – Турска.

И има потребе да Бијељина приступи Бакировој, Харисовој и Есдеаовој Регионалозацији БиХ, гдје су Бијељина и Тузла заједно.

Жалосна је та српска прича.

Која слаби како се одмичемо од Врбаса, од Бањалуке, од Козаре, од Дрвара...

Српска Демократска Странка девастирана је од њених недораслих руководстава, до граница на којима никада није била.

У поменутим крајима је потуно затрвена.

Сада, нажалост, можемо закључити да Српска Демократска Странка, како је некада водила Рат, још катастрофалније води Мир.

ПОРЕД ТЕРИТОРИЈЕ,

СУВЕРЕНИТЕТА

И УСТАВА,

ДРЖАВИ И НАЦИЈИ

НЕОПХОДНО ЈЕ

И ДОСТОЈАНСТВО

Док је бомбардована од стране САД и Нато Пробавног Тракта, Србија је још имала Достојанство.

Република Српска, свој кратки живот, непрестано живи са Достојанством. Којег је наслиједила од својих Људи.

Шта се, у међувремену, десило са Србијом.

Па да у једном дану, такорекућ, Преко Земље Србије, серу и Хојт Ји и Хојта Милер.

Обоје, иначе, Фрустрирани Аутсајдери Америчког Времена.

Та два иступа политичко и национално су понижење Србије.

Али су и крајњи знак да Србија више нема своје национално и државно Достојанство.

Што је посљедица дуљег времена и никако није нешто што је у бисагама донио Александар Вучић.

Александра Вучића је у бисагама донијело Недостојанство Србије.

Унезвијереност Србије, на богомданој раскрсници Свјетова, Времена, Ратова и Лудака, детектована је одавно.

Грешке су глетоване новим грешкама.

И дошло се дотле да Трећи Представник Ћетвртог Замјеника Петог Помоћника, сјављује Србију у ЕУ.

При томе, његова земља нема ништа са Европском Унијом, осим што њен Президент има мишљење о њој као о Курви из Бронкса.

И то у Србији никоме није сумњиво.

Није да није јасно многима, али они су затворени у своје комодитете, у своју тишину, у своју таштину и свој страх од губитка подгузичаја.

Није сумњиво зато што је нестало Националног и Државног Достојанства, које је духовна и колективно психлошка подлога Државне Територије, Суверенитета, Интегритета и Устава.

А ништа од тога, данас, Србија нема.

Јер нема Достојанства.

Александар Вучић још увјек има прилику коју неће искористити.

Он може да обустави Пут Европских Интеграција Србије. И Пут Нормализације са Косовом. И да се јавно опредијели за Савез Са Русијом и Кином. Да затражи Ванредне Парламентарне Изборе поводом и након тога. Кад већ освједочено воли Изборе.

Ништа се, ни њему ни Србији, неће десити.

Јер јој се већ све десило.

Али. Разлика између оних који се баве Политиком и оних који се баве Државом и Нацијом, толика је се ни са једног тог мјеста не види оно друго.

СВЕ ЋЕ ТО, МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ РУЖМАРИН,

ИЗБОРИ И ШАШ

Стваралац Момчило Крајишник је изјавио да је ситуација у Народној Скупштини за рјешавање на Изборима. Али се чуди што је предизборијада кренула прерано.

Ја, пак, мислим да су трационални јесењи опозициони обичаји, у част скидања добре Љетине, познати као Надувавање Пиштаљки, и организовани, а биће их још, у сврху одустајања од Избора.

И као посљедица да Савез За Младена Иванића и његове Непромјене, на Изборима нема шта да тражи.

Сам Есдеес је тога свјестан. Педепе, њихово Руководство, никада се није ни чешао због Избора. А Чавић, који се може удружити и са Милосавом, зна да су му шансе никакве.

Стога су ово опозициони трзаји и скретање пажње на себе. Са једином посљедицом да се каже Ево, ту смо.

Есенесде може лошије проћи од убједљиве побједе, ако погријеши у једном од два појединачна кандидата, ако кандидатске листе за посланике, укључујући и оне за Парламентарну Скупштину, не буду потковане из Организације, и ако Феудалци, Мајкуни и Шефиди не буду хтјели и могли да покрену девастирани страначки механизам на начин како су то радили за себе, на Локалним Изборима.

Есдеесу ће на наплату стићи четири године Пробосанске Политике.

Они се тога не могу ријешити ни у сљедећем мандату.

Имали су прилику, након губитка двадесет општина на Локалним Избори, да напусте Власт у Сарајеву, а да претходно кажу да су погријешили, да су искориштени и да Издајничку Штафету предају Додику и Есенесдеу. И да се окрећу Републици Српској.

Дабоме да они то нису могли учинити.

И посљедице још једног сарајевског превеславања, као што је Лагумџија, ономад, превеслао Хрвате, наплатиће се.

Лагумџија, а скоро и Странка му, платио је то одласком са Политичке Сцене. Као и Комшић.

Стога је Савез За Промјене и подузео Операцију Астал Ноћас Мора Пасти.

Ако, пак, мисле да би то могао бити увод у Уличну Демократију, Рушење Власти и Добит на Изборима,

Собарице су. 

ЉУДЕ КОЈИ

У ПАРЛАМЕНТАРНОЈ

ДЕМОКРАТИЈИ

ОПЕРИШУ СИНТАГОМ

СРУШИТИ РЕЖИМ,

ТРЕБА ВРАТИТИ

У ПЕЋИНЕ

Чувени Че Гевара Савеза За Промјене, у околини Бањалуке познат као Ча Ва, опет је изјавио Желимо Срушити Режим.

Није толико зграда изграђено по Жежељевом Преднапрегнутом Систему, колико су разни опозциони Мозаици Српске извели и наумили Рушења.

Та инфлација деструкције јамчи само једно.

То су све инструментализоване Параполитичке Снаге иностранства, тусранства и аранжерства.

У Парламентарној демократији се не може оперисати појмовима Режим, Рушење, Диктатура...

Као што више од деценије чини Српска Демократска Странка, Прангија Демократског Прогреса и Остаци Политичара Чавића. Добро. Има ту и Пихајлица, Туткало и такотало.

Да је то продуктивна тактика, Есдеес би већ данас имао лидера великих политичких размјера.

Ну. Они имају Провинцијалног Лидерчића.

Есдеес и Опозиција су себе, оваквом стратегијом, зачаурили у малу приручну Анархију, одустали од градње Политичке Странке и понизили Бираче повлака народ.

Јер поручују да ти Бирачи већ стоти пут падају на исту Мујину Ћакију. Гласају за Режим.

Есдеес и Опозиција на тај начин богаље Политичку Сцену Српске. Они је држе крњавом. Држе је сачињном од Власти и од гологузих јогуница.

Ни за једну Државу није добро да има само Власт.

Годину дана прије Избора, извикивати по селу да је неком циљ Срушити Режим, потпуно је умоболна политичка фолклоријада.

Есдеес и Опозиција су се, тако претворили у Мечку која сама себе води на штапу и лупа у решето.

Разумијем да је Сарајеву, и Америчкој Амбасади, циљ да се сруши Режим. Јер је то начин рушења Српске.

Њима не одговарају ниједни Избори у Српској. Јер то само потврђује њено трајање, постојање и опстајање.

Опозицији, да нешто зна, разумије, да мисли српски и о Српској, циљ би био побједа на Изборима. Јер то јача и њих и Српску.

Али није.

Анархија је сва памет слабих, немоћних, неуких и несналазећих.

ПОЛИТИКА

КАО ПРИРУЧНИ

ЦИРКУС

ЗА ДРУШТВО

ПОД ВЕНТИЛАТОРОМ

Кад не прерастеш у Политичку Странку, нећеш вјечно остати Народни Покрет.

Постаћеш Циркус Моира Орфеи.

Јастреб Есдееса, мада је Есдеес све пунији Растријеба, Миладин Станић поново се залаже за недозвољена средства у борби против СНСД. Који су Криминалци.

Предлажем им слоган за 2018у.

Елиот Нес. Есдеес.

То о Недозвољеним Средствима не односи се на допинг средства Марије Шарапове, нити на висинске припреме ради побољшања крви. Односи се на Рушење.

За почетак, Рушење Народне Скупштине.

Ну.

Миладин Станић је свој цуркусантски докторат зачинио новом тезом.

Нека СНСД призна барем један лоповлук и нека врати паре. Па ћемо разговарати.

Том Политичком Идејом, Станић се, у односу на Мектића, Бореновића и друге, промовисао у Нобеловца.

Ако не добије Нобела, за то ће бити крив амерички лоби економиста Неолиберализма.

Есдеес се никада није успио ослободити Ђоговштине као темељног концепта односа са Јавношћу и са Политичким Противницима.

Која је темељена на непостојећем Сарајевском Хумору. Кога су покушали да промовишу Надреалисти а Ђого преузео као брдско-планинску варијанту.

То Ђоговање условљено је њиховом срећом да су постали нешто. Да су добили прилику да буду Лепа Брена из мог сокака.

У то, почетно, доба Есдееса, цијеле бригаде локалних, регионалних и босанскохерцеговачких Циркусаната започеле су своју мисију која траје и данас.

Још није откривено, али сигурно, поред Генетског, постоји Ментални Код који доказује да је Мектић, нрп, директни потомак оног Есдеесовог Шумара Без Наочара. А Станић припада групи означеној ТВ. Ђого и остали.

Есдеес је, колективистички, то насљеђе преузео од Турака.

То је схватање јавног посла до нивоа Сокака.

Политика Трача.

Станић мирно саопштава да су њему из СНСД рекли да иза покушаја куповине Љубије од Марка, стоји Додик.

У тој минималистичко-трачерској филозофији, дрвена Џамија у мом сокаку, важнија је од Меке и Медине.

Политика Као Циркус.

Rajko Vasić za "EuroBlic": "Izgubljena svaka šansa za pomirenje vlasti i opozicije u Srpskoj"

Boris Knežević | 21. 10. 2017 - 18:00h

Član Glavnog odbora SNSD Rajko Vasić tvrdi da je poslednjim dešavanjima u Narodnoj skupštini izgubljena svaka šansa za pomirenje između vlasti i opozicije u RS.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

U intervjuu za “EuroBlic” Vasić, između ostalog, bez dlake na jeziku govori o stanju u SNSD, odnosima u vladajućoj koaliciji, optužbama za kriminal i korupciju koje opozicija već godinama šalje na račun vlasti u Srpskoj.

Ovo što radi opozicija je amaterski posao. Oni su u rascepu između želje da budu opozicija Republici Srpskoj i namere da budu opozicija Dodiku i SNSD. Njihov glavni problem je to što nemaju politički program – tvrdi Vasić.

Zar politički program Saveza za promene, između ostalog, nije borba protiv kriminala i korupcije?

Pričama o korupciji ne dobijaju se izbori, jer smo svi lopovi. Ja, makar govorio o sebi, ako nešto mogu da uradim lakše i brže - tako ću i uraditi. Nemojmo se puno zanositi oko toga.

Tvrdite da borba protiv državnog kriminala nije dovoljno inspirativna za prosečnog birača u RS?

Mi smo to još davno istraživali, analizirali, ukrštali podatke. U izbornim jedinicama gde su ljudi bili najviše protiv kriminala i korupcije - SNSD je dobijao najviše glasova. Jednostavno, to nisu stvari na kojima se dobijaju izbori. Opozicija je na tome potrošila ogromno vreme jer im je tako rečeno. I nama su ranije govorili kako samo treba pričati o borbi protiv korupcije, kako treba optuživati SDS za kriminal, za šverc, ali smo vrlo brzo shvatili da to ne pije vode. Ljudi ovde ne gledaju političku stranku kao na istražnog sudiju. Ovde je jedini važan politički program Republika Srpska. Ne postoji drugi. Dugo je vremena SNSD na vlasti da bi se to opoziciji moglo oprostiti.

Sad deluje kao da delite dobronamerne savete vašim političkim protivnicima.

Ja sam politički tehnolog. Ne mogu da kažem da su svi u SNSD sveci, dok su na drugoj strani svi đavoli.

Postoji li šansa za bilo kakvo približavanje vlasti i opozicije oko ključnih nacionalnih pitanja? Da li su poslednja dešavanja u Skupštini tačka posle koje nema povratka?

Nema nikakvih šansi za približavanje, jer se SDS i SNSD ne razumeju. Ne pričaju istim jezikom. Nemaju isti sistem vrednosti. SNSD možete da optužite za kriminal i za Dodikovu samovolju. Možete da nas optužite i za bahatost lokalnih divljaka, za bacanje para u administrativne centre i za svašta drugo, ali je na izborima glavna tema RS. U programima SDS i PDP Republika Srpska ne postoji.

Da li je sukob opozicije s predsednikom RS glavna tačka razdora? Stiče se utisak da je tu već dugo reč o nekoj vrsti ličnog sukoba Dodika i opozicionara.

To nema veze. Mi smo imali grdnih problema u saradnji s SDS i onda kad smo bili u nekoj vrsti koalicije na nivou BiH i na lokalu u pojedinim opštinama. To su dva različita pogleda na svet. SDS je potrošio sve svoje mogućnosti. Sada je došao do Govedarice, koji predstavlja novi pad.

Kako to mislite?

Posle Kalinića, Čavića, pa i Bosića, jasno je da im izbor Govedarice za stranačkog šefa predstavlja novu silaznu stepenicu. Mnogi ljudi su im otišli, kuva nezadovoljstvo. Možemo mi sad govoriti o tome da su ti što su otišli ovakvi ili onakvi, ali ako je otišao jedan Slavko Dunjić, Nenad Stevandić, ovaj ili onaj, to više nije normalno.

Koliko sukob između vlasti i opozicije ugrožava stabilnost RS?

Ovo što se događa neće naštetiti RS, jer će SDS da izgubi na sledećim izborima. Nema nijednog podatka, tendencije ili trenda koji bi govorio o tome da će SDS profitirati od ovog što sada radi. Birači na to ne gledaju na način kako to oni zamišljaju. Oni rade neustavan posao i ne priznaju većinu u parlamentu.

Ima li tu krivice i do vlasti? Kako reagovati ako Vlada ne poštuje rokove za odogovore na poslanička pitanja ili ako predsednik Republike smenjuje glavnog revizora?

Naravno da ima krivice i do vlasti, ali Vlada i vlast su dobili glasove na izborima. Osim toga, nesposobna opozicija daje mnogo veću slobodu vlasti, pa čak i onu koja nije regularna. Vlast je takva. Suština vlasti nije poštovanje svih procedura i zakonitosti. Suština vlasti je vladanje. Naravno da ne mislim da SNSD sve radi dobro. Međutim, ovo što radi opozicija je rušenje RS. Oni moraju da poštuju većinu u parlamentu. Parlament je stub države. Predsednika Republike možemo promeniti ili se, ne daj bože, može dogoditi da se on razboli, ali parlament, kakav god da je, predstavlja stub države. SDS i SzP pokušavaju da naprave mali kijevski Majdan. Oni to rade s „ležećom“ Rankom Mišić, s ovim ili onim. Međutim, birači nikad neće masovno odgovoriti na to, čak i kad bi plaćali ljude da protestuju. Vreme ulice i takvog rušenja vlasti je prošlo. To više ne prolazi nigde u regiji.

Zar Dodik i SNSD nisu organizovali ulične proteste pre nego što će doći na vlast?

To je bilo neko drugo vreme. Postojala je akumulacija u kolektivnoj svesti, nezadovoljstvo i strah zbog rata, raspada zemlje. To se tada moglo iskoristi u političke svrhe. Nema više takve akumulacije. Kad ljudi u prolazu sad vide demostracije SNSD ili SDS, većina ih pomisli – vidi ovih budala.

Da li je SNSD autokratska stranka? Vlada mišljenje da bez Dodikovog odobrenja ništa ne može da prođe?

Nije dobro da se SNSD poistovećuje s Dodikom. On donosi sve važnije odluke zato što je u jednoj fazi, negde oko 2010. godine, shvatio da je stranka počela da ga nadrasta. Autoritativan lider smeta stranci i to Dodik demonstrira na mnogim mestima. On je napravio „kabinetizaciju“ SNSD po kadrovskim i po odlučujućim segmetima, što nije dobro. Imamo toliko članova u stranačkoj organizaciji da se to mora uvažiti.

Uoči svakih izbora postavlja se pitanje iskrenosti saradnje SNSD i DNS.

Problem koalicije je uvek kad ona pokuša da preraste u nešto što nije. Koalicija je jedan nagodbeni, pijačni sporazum. DNS je imao ogromnu korist od koalicije s SNSD. Manji partner uvek ima korist od saradnje s onim većim. Konkretno, DNS je zahvaljujući koaliciji napravio svoju državu u Prijedoru.

Kako ocenjujete saradnju između vlasti u RS i Srbiji?

Srpska mora da sarađuje sa Srbijom i da ima dobre odnose, ali mi pre svega moramo da gledamo svoja nacionalna posla. Sa Srbijom moramo imati dobre odnose, što ne znači da moramo da budemo dobri i sa Vučićem. Vučić nije nikakav nacionalni lider. On je dijagnoza Srbije i politički bolesnik. To će čak i najpovršnija analiza lako da pokaže.

БЕРЛИНСКИ ПРОЦЕС

ЈЕ ОКУПАТОРСКА

ОФАНЗИВА

ЊЕМАЧКЕ НА БАЛКАН

Ту скоро, прије неки дан, идејни творац Берлинског Процеса, Кристијан Хелбах, изасланик МСП Њемачке. Дао је интервју санџачком листу Данас који излази у Београду.

Ајакомеће другом.

Берлински Процес је, иначе, милионита варијанта Европске Сплаћине о интеграцији, сарадњи и повезивању овог Бујадишта. Од Подунаске Федерације, Југоисточне Европе, и њене Транспортне Заједнице, СТЈЖ, Пјесме са Биквца до Западног Балкана.

Смишљен је, дакле, да нешто засере, нешто замаскира, неког завара. А двоје од тога трога, односи се на Балканце и над њима ланце.

Таква је будалаштина у питању да је чак и мене срамота.

Разбили нам Југославију, њену привреду и тржиште, поубијали нас, омогућили и да се ми поубијамо а онда у Берлину креирају Процес у коме се ми повезујемо, сарађујемо и тргујемо.

Шта је циљ Берлинског Процеса, чиме се хвали Хелбах.

● ИТ Самит

● Транспортна Заједница

● Саобраћајна инфраструктура

● Размишљања о обнови школа и болница

● Проширење њемачког програма Дуалног образовања

● Регионална канцеларија за сарадњу младих.

Све је, дакле, Лук и вода.

Ту нема ништа од развоја Економије, Поизводње, радне стабилности, Самосталности, Независног просперитета и јачања.

Европска Унија, а то је данас Њемачка, овим само обогаљује и осиромашује Балкан.

То је радила и протеклих двадесет година.

То је Нова Њемачка Офанзива на Балкан.

Нису задовољни одјеком поклича Боље Пакт него Рус.

То је једнако монструозно пражњење Простора и Територије, као и на Блистоку.

Политичка Свијест овог цијелог подручја треба да се тргне и постави ултиматум ЕУ.

Иили Партнерски Однос Брисела и сваке овдашње земље, или прекид инеграција. И враћање им Главића. Поглавља.

Случај Хрватске, која је доведена у ситуацију да се задужује код Руса, на основу претходно самогрешне и инострано инструисане пропасти Агрокора, а то значи и цијеле Економије, осим Туризма, показује какав је однос Њемачке, и ЕУ, према једној овдашњој земљи.

Која је била миљеница, и распадна, и сецесионистичка, и католичка, и бриселска, и њемачка и натовска.

Хрвати су, дабоме, једнако глупи као и сви Балканци.

И никад неће схватити да је Јака Хрватска требала само Социјалисичкој Југославији.

И више никад никоме.

Али би то требало да тргне остале.

Мада је то илузорно. Са оваквом гарнитуром у Сарајеву и Беграду, елементарно глупом за трендове.

ВЛАСТ СРПСКЕ

ПРАТИ СРБИЈУ

У ПОДЛАСКУ НАТОУ

А СЗП ПРАТИ ВЛАСТ.

ТО МЕ И БРИНЕ.

Декларација о Војној Неутралности Српске, коју је усвојила Народна Скупштина Републике Српске, копија је Србијанске Војне Неутралности.

С тим што је Србијанска неутралност лажнија од босанскохерцеговачке.

Већина БиХ воли да је под Нато Пактом. Они, у Сарајеву, читаву историју, уживају да буду под неким.

Република Српска, пак, види у томе опасност по Опстанак и Самосталност.

То је суштнско питање.

Ми нисмо против Нато зато што нас је бомбардовао. Било би то краткорочно и јогунстао гледање.

Србија је потписала ИПАП са Нато Пактом. Што је горе и теже од уласка у Нато. Јер, Нато може у Србији да ради шта хоће. Више него да је чланица.

Зато је Србијанска Војна Неутралност лажна.

А садашња Власт Србије, са Вучићем на челу и Вучићем на зачељу, од три пакета у који је упала, Брисел, Нато и Косово, неће изаћи ни из једног.

Српска и Србија морају, по питању Нато Пакта да се раздвоје.

Мислила Србија озбиљно, а не лажно, о војној неутралности, или не мислила.

Јер. Наши су интереси различити. Национални Интереси.

Интерес Српске је Опстанак и Самосталност а интерес Србије је да се ријеши Косова. Мада то тамошња Власт представља као Да се ријеши Косово.

Друго. Србија и ако уђе у Нато, остаће Србија. А БиХ, ако уђе, Српска губи своје дејтонске референце.

Бриселске и Нато Интеграције БиХ имају, као један од циљева, поништење Републике Српске.

Стога Српска не треба да геда Србију. Чак и ако она крену у Нато Пакт.

Него треба да се  припремимо на дугорочну борбу.

Иако смо мали. Како ми рече данас један мој друг, Новинар.

Иако смо мали. Јер, за Пентагон, или за Кину, сви смо мали. А то не значи да треба да сједнемо на њиву и чекамо да гром пукне у нас.

ЗАШТО ОПОЗИЦИЈА

НИЈЕ НИ СРПСКА,

НИ БИРАЧКА,

НИ ДЕМОКРАТСКА,

ВЕЋ ЈЕ РУШИЛАЦ СРПСКЕ

Када сам почившем Оцу говорио да нешто не зна, да не треба крмке ранити догод има куруза па онда продавати, већ продавати кад је најбоља цијена, или слично, редовно ми је одговарао Како то да ништа не знам а знао сам те направити.

Гледам у њега. Лако ти се курчити кад Очеви праве Дјецу. А Синови не могу да праве Очеве.

Кад сам Додику говорио да нешто око Организације не зна, он је редовно одговарао Кад све знаш, оснуј себи Странку и побиједи.

Гледам у њега. Српској треба ова странка а мени не треба оснивање странака. Мени треба Ова Странка, и двадесет година након моје смрти.

Одбрамбени механизми незнања се веома мало мијењају у историји људске свијести.

То се прикрива новим грешкама.

Опозиција у Српској, Савез За Промјене, њихова руководашка структура, Есдеесова, прије свега, јер је наивнија и незналачкија, мада је и Педеепова слична али имају Иванића који је свјесно, прије двадесет година, ушао у Аранжман, не зна ни дјецу правит.

Не знају шта је Опозиција. Не знају шта је Политика. Не знају шта је Власт. Не знају шта је Република Српска. Не знају да БиХ није ништа.

Разлика, у политичком нивоу, између мог Живка и њих само је у томе што је он узгајао Крмке а они узгајају Говедарицу.

Трагично блаћење Републике Српске, које проводе својом анархоаутистичком блокадом Народне Скупштине, показује само три ствари.

1.    Да не знају ништа.

2.    Да слушају Америчку Амбасаду. Или неког њиховог изоколног изасланика.

3.    Да сву трагедију и циркус приређују само да би избјегли да се изјасне о било чему битном за Републику Српску.

Њихов јасан циљ је срушити Парламент. Онемогућити функционисање Политичког Система. Онемогућити функционисање Државе Српске. Испразнити Републику Српску од било каквог политичког садржаја и такву је, као погажену гљиву прашњару, предати Сарај Чадору.

Кадгод Савез За Промјене поведе неку рушилачку акцију у Српској, Федерација изађе са лажним али свјетлећим подацима оптимизма и успјеха. Прошли пут су рекли да су тамо сви, и кантони, и жупаније и Федерација у буџетском плусу. Сада су изашли са узлетом запослености која је посљедица политике Владе Федерације.

Ми смо у Белом Оделу а ви, у Републици Српској, у говнима сте.

Јасно је, дакле, за кога ради Опозиција Републике Српске. Ради, и претвара се, у Опозицију Републици Српској.

Њихово очекивање од блокаде Народне Скупштине, и дувања у звиждаљке без кесица, јесте, а тако им је и речено, да ће то произвести масовно незадовољство Широких Народних Маса и Бирача и да ће се они дићи, са грабљама, рогуљама и подворима, јер су сиротиња и ништа друго немају, по градовима и селима, а нарочито у Бањалуци, и срушити Мрски Режим и Дрски СНСД.

Сазап мисли да ће им блокада Народне Скупштине донијети гласове на Изборима сљедеће године.

У томе и јесте темељно незнање Опозиције.

Оно је такво да им не вриједи ни рећи да не знају.

Опозција мора имати одговор на свако важно и неважно Политичко и Национално Питање. Мора и Власт, али не мора увијек да га искаже.

Опозиција не може избјегавати да се изјасни. Власт може.

Друго.

Структура Бирача која подржава Опозицију своди се на неколико сегмената.

1.    Чланство тих странака.

2.    Организациона структура.

3.    Противници и непристалице Власти.

4.    Уски круг Крпеља, Болесника, Амбициоида, Нарцисоида.

5.    Ужа родбина садашњих гузељаша на позицијама.

Сазап мисли да су ту и они, она скоро Половина, који не излазе на Изборе. Да су и они против Власти. Да су разочарани па не излазе. Али ће изаћи на улице да у Демократским Промјенама, умјесто ноша Опозицији подбаци Функционалне Фотеље.

Оћекурац.

Управо тај апстинирајући сегмент Бирача никада није за Опозицију.

Што не значи да је за Власт.

И Сазапово очекивање је лудом радовање.

Они се, Савез За Промјене, претварају у нови Српски Ријалити.

Они су Армада оног Пинкаша и оног Хепијаша.

А Народ. И Бирачи.

Па, као и тамо, гласаће да неко остане, да неко отпадне. И, на крају ће остати дватри убогаша.

Бореновић, Говедарица, Чавић.

И Ријалити Сазап завршиће се у јесен 2018е.