3453.

ЕКОНОМСКА

КРИЗА

НЕ МОЖЕ СЕ

ИЗБЈЕЋИ

АЛИ ЈЕ БИТНО

КО ВЛАДА

Када се економија, и живот, погледају реалније, криза увијек траје. Они који кажу да знају како се излази из кризе, лажу, не знају или слабо виде. То толико и није битно колико је битно да они којима је једна од те три варијанте упућена, вјерују у то. Или немају другог избора.

Економска криза увијек тече али се представа о њој може одложити.

Као што је то случај у Србији. Смањићемо плате и пензије двије године и онда ћемо живети боље. Нећете живети боље. Живећете горе.

Али сте успјели да одложити своју представу о кризи. Вучић вам је то сугестијом омогућио.

Другог излаза у Србији и немају. Све гласове су дали једноме па немају више никог за друге гласове.

Кризни маневри у економији скучени су и код великих.

Најмањи, као Република Српска, морају увијек да живе у властитој кризи и кризи других.

То је веома тешко. Као кад у сјенци некога великог покушаваш да видиш и разазнаш своју сјенку.

Једино што могу да учине јесте да активирају што више својих могућности које им могу олакшати а великима не могу помоћи нити има сврхе да их активирају.

И могу да боље предвиђају ствари. Јер су њихове економије мање и једноставније.

Шта Влада Републике Српске може да учини у изразито Кризном Мандату који је наступио. Уз услов да заборавимо да је на то требало раније мислити. И да се правимо да не знамо да најмање пола министара нема шта да ради. А и кад би имали, не би знали.

Треба, уопште, да настоји да Власт у Кризи узме у што већој мјери и у своје руке. Власт је сада, као и у свакој Кризи, у рукама Корисника и Генератора. Та два фактора, Корисник и Генератор, нераздвојна су. Корисник генерише кризу да би је користио а користи је да би је даље генерисао. Влада у Републици Српској, као и било која влада около, не влада у кризи. И Кризом и њом, владају анархистични и лабаво повезани Генератори и Корисници Кризе.

Дакле.

·         Мора хитно донијети мјере које ће растеретити пословање и усмјерити та растерећења у нова радна мјеста. И ниушта друго. То је ђаволски посао. По приннципу Растерећење По Виђењу. За прошли мјесец добијаш растерећења за свако радно мјесто које је у књижици и за које су плаћени порези и доприноси, које је живо радно мјесто. Свака друга растерећења која траже послодавци, унапријед су усмјерена у њихво џеп.

·         Онемогућити Власницима долазак до готовине. И драстично отежати и тренутно опорезовати улагања изван основне дјелатности. У некретнине. И луксуз. Што ће помоћи првој мјери.

·         Оптеретити до прегријавања улагања у Мртве Капитале. То значи онемогућити куповину пољопривредног земљишта, осим за обраду, онемогућити изградњу зграда и пословних простора у граду и насељу, за ренитрање, јер их је сада већ толико да у центру града годинама стоје празни и једу економску подлогу треће генерације унапријед. Онемогућити изградњу пословних споменика за већ постојећу дјелатност, као што је уобичајено да пекарска индустрија нпр гради здања за вијек и по а може сутра пропасти. То укључује законску забрану скупог инвестирања у зграде и просторе, у канцеларије и холове и забрану узимања кредита за те сврхе.

·         Потребно је активирати обрадиву земљу на нивоу малих домаћинстава. То се може учинити само мјерама и условима. Мора се обуставити бирократизовање синтагме Рурални Развој а почети да се ради на развоју Сеоске Економије. Влада је стално под притиском кукања како је пољопривреда неисплатива. Тај притисак чине неземљораднички трутови а помажу им увозници, препродавачи и гуликоже. А када се даје земља у закуп, трутови хоће да се искољу. Треба открити гдје је то њима исплативо и пребацити то на исплативост малим домаћинствима.

·         Држава мора да организује Масовни Откуп пољопривредних производа од малих газдинстава. И да ријеши њихов пласман. Свака друга улагања у пољопривреду инфицирају се манипулацијом и прелијевањем у луксуз или непотребну потрошњу.

·         Држава треба да са грађанима уђе у градњу јевтиних стамбених објеката за младе људе уз услов да једно од њих има запослење. На тај начин се то тржиште и манипулативни профит изузима из руку мешетара и прљавог капитала.

·         Држава треба да се понаша управо као грађевински инвеститори и страни банкари. Да извуку новац од грађана. Али не да га користи за екстрапрофит и даља прљава и мртва улагања, већ за мрежу радних мјеста и радних могућности.

·         Административном јавном сектору отежати услове рада, услове узимања кредита и све друге бенефите по основу државног посла. То укључује трајно смањење плата уз пажљиве прорачуне о томе колико ће то смањити прилив у буџет и општу потрошњу. Административце из Јавног Сектора треба изједначити, по условима, са радницима код приватних послодаваца и на тај начин створити уједначено тржиште радне снаге а растерити притисак на државно, партијско и корупцијско запошљавање.

·         Потребно је обуставити сваку непотребну инвестицију и улагање. Ма колико она мала била.

Све ове мјере, а то је тек дио избора, не могу донијети резултате на кратак рок. А и када их донесу, ти резултати тада неће бити тако видљиви, под притиском нових валова кризе. Стога треба избјегавати било какве рокове и обећања. Онај ко не зна ништа о економији и о општим друштвеним механизмима, само он види рокове.

Сви ови послови и мјере непознати су Влади, не само овој конкрентој, већ Влади уопште. Ни једна Влада се тиме никад није бавила.

Непознати су и економистима.

О Власницима нема потребе да се говори. Они су одгајани на прљавом капиталу који је попримио њихове особине, легализовао се, али и даље шушти прљаво преносећи сада те особине натраг, на своје имаоце.

Влада, и сви, требали би да оду на вишенедјељно студијско путовање у Бему, на примјер. Али да разапну шаторе и спавају у кругу фабрике. Да виде како је из оне баналне јевтине обуће могуће исциједити зараду и још запошљавати. Или да оду код новог власника бањалучког Житопродукта, који је, након деценија гробничке напуштености, почео да меље и конфекционира брашно. Има чак и добро обликовану амбалажу.

Да. Још једна неопходна мјера.

·         Забранити улазак у владу, и било коју другу владину службу, онима који не производе. А министрима забранити да се и приватно виђају са таквима. Мислим на градитеље зграда, приватна шумска предузећа, увознике, институте, геодете, кориснике или тражиоце кредита... Паразите и Губаре, брате.

СВЕТИ НИКОЛА,

ДЈЕД МРАЗ,

БУЏЕТ

Моја ортодоксна ширина не милосиља свачије петљање у политику. Па ни у буџет.

Кадгод прођу избори, све памети које им остану, а које нису показали ни код триста бирача, многи истресу на визије буџета.

Пошто немамо Фудбалску Репрезентацију, сви мисле да знају како се саставља Буџет.

Не знам зашто Срби демократију схватају као право да серу.

Буџет није умијеће могућег. Није нагодбена пијаца ситном и крупном стоком. Није списак жеља и уцјена. Није средство за скупљање јавних поена и потенцијалних гласова.

Буџет је терор једино могућег.

Видим. И СРМ, Синдикат Ранке Мишић има ставове о Буџету. Унија послодаваца. Не знам да ли се огласила УРП, Унија Ратних Профитера. УБП, Унија Багателне Приватизације. УМЈС, Унија Монополиста Јавних Средстава.

Синдикат је колективитет без легитимитета. При слободном и добровољном чланству не бимао ни стотину чланова. Као и Комора.

То је комунистички минијатурни трут који своју трутост прелијева у свијест о томе да Влада и Власт треба да се боје улице и мегафона и да испуњавају све лијепе жеље, трпајући им и у чизме, и у вреће и у џепове и у гаће. Ако затреба.

Власт им и помаже. Зиста се усере од мегафона. Чак и од оног дјечијег, купљеног код Кинеза Ђуре.

Синдикат би требао да схвати да је Радник одговорнији за своје радно мјесто него Послодавац.

Послодавац би требао да схвати да се са Владом не преговара о томе да се смање дажбине, опорезовани дио и слично. И да све то иде њему у џеп и у џип.

Влада би требала да схвати да се може ријешити и Синдиката и Послодаваца политиком стимулације запошљавања. Ну, то је тема коју ћу посебно разрадити.

Рајко би требао да схвати да је неке ствари узалудно писати.

 СУСЈЕД МИЛЕ

НАПАСА КОЗУ

КАЖЕМ МУ, ЗНАШ ЛИ, МИЛЕ, ШТА СЕ КАЖЕ ОНОМ КО НАПАСА КОЗУ. ЗНАМ. ТО ЋЕШ ТИ, МЛАЂИ СИ.

ОНАЈ МОЈ, ЗНАТЕ ВИ КОЈИ,

ИМАО ПЛАВИ ВОЗ. 

ЈА ИМАМ ПЛАВИ ДВОР. 

БМК.

3450.

РАСТЕ

НЕАРТИКУЛИСАНА

БРИГА ЗА

РЕПУБЛИКУ

СРПСКУ.

ТРУБЕ ТРУЛЕЖИ.

ТРУБЕ ПРЕТХОДНИЦЕ.

Након београдског Апела Неодступа, јавио се и Момчило Крајишник. Вођа Асоцијације Стваралаца Републике Српске. И он има приједлоге шта треба урадити, у политици, за добро Републике Српске.

СНСД и СДС требају да иду заједно у Власт у Сарајеву. Тако ће најбоље заштитити Српску.

Вратићу се тој небулози.

Прво да кажем да синтагма Ствараоци Републике Српске, не припада Есдеесу. Ни никоме његовом.

Компликована је историографска прича о стварању Републике Српске. Нема простора и времена да се у њу овдје улази.

Ја, лично, субјективно, објективно и простонародно, признајем за Створитеље само људе са Прве Линије, из Зоне Борбених Дејстава. И њихове најуже породице које су то морале да прежие. На првом мјесту, од њих признајем Покојне и Рањене.

Разумијем да не могу сви да буду у рову. Као што не могу сви да буду дезертери.

Не прихватам да се неко кити Ствараоцима а није имао појма шта ради, не само појединац, већ и цијела Есдеес, као широка булумента која је скупљала кајмак са Покрета Срба и њиховог страха од коначног Јасеновачког Истребљења.

Народ је много боље знао шта се догађа. Боље од тог Есдееса и Милошевићевих пљачкаша, дивљака и националфолера.

Српски Народ Овдје знао је добро, да кад се помене Граница На Дрини, или Шаховница На Дрини, да слиједи Јасеновац.

Есдеес је био политички узурпатор унутар тог покрета, катализатор полусвијета, организатор шверца и криминала, пљачкаш државне социјалистичке имовине, присутник и одобраватељ злочина који су упрљали Српски Народ.

Нити Есдеес нити нико њихов, није имао везе са Стварањем Републике Српске.

Њихова срећа је што Борци нису умјели да се организују као квалитетан колективитет, не као политичка странка, Есдеес би, какон Дејтона, био збрисан са српског лица у року од седам дана.

Борци и данас серу. Удружење ветерана, удружење курира, удружење заставника, удружење личних пратилаца. Свега има само нема јединствене и јаке Организације Борци Српске.

Ово што Крајишник Предлаже, удруживање СНСД - СДС у Сарајеву, типично је Есдеесово несхватање времена.

Уласком у такав аранжман, Есенесде би пристао на Пробосанизацију Српске. Био би прирепак Есдеесовом Колаборационизму. Легао би на руду. Дао би Есдеесу своје породично благо као што је Есдеес то дао Иванићу.

Да би се такво што догодило, Есдеес је морао, много прије избора, да се легитимише као борац за Републику Српску. А имао је шансу. Био је у власти у Сарајеву. А и да није био, имао је сто прилика.

Чак и сада, након избора.

Да је Есдеесу, и том Промјеначком Булументаријуму, до Републике Српске, никада не би пристали да уђу у заједничке институције у Сарајеву, у сарадњу са Сарајевским Политичким Кругом, без јасног папира, гаранција Српској, потписаног у Бањалуци. Од стране сарајевских љубитеља Есдееса.

Пошто то није реално, Есдеес је могао да одбије Колаборацију, и прије избора, више би гласова добили, будале. А и након избора. Пошто је Есенесде освојио више, обратите се њима. Они су десет година на бранику Српске, у Сарајеву, ред је да ту и остану. И јесте. Чак је и добра душа Душанке Мајкић, постала Национална Политичка Ратница.

Ну. Плитки Есдеес то не може да уради због саме суштине њиховог ситног политичког бића.

Мени то јамчи да они никада неће постати Велика Политичка Странка.

Откуда, дакле, та поплава идеја, захтјева, апела, порука и рецепата који падају на Републику Српску. Баш у овом времену.

·         У Србији нико не смије да прдне ни о чему. Па је најлакше бацати идеје о Републици Српској. Она је далеко, небитна је, мала је. А добро дође за празни национализам. Као рижа уз мекику.

·         Многима од њих је циљ слабљење и уништење Есенесдеа. Постављањем захтјева о заштити Републике Српске или понудом сарадње, може се обавити један дио тог посла. Ако неће са Есдеесом а нешто се деси, окривиће се Есенесде.

·         Есенесде је изгубио Политичко Вођство. Не само због гласовног мањка. И Афера од којих се није опрао. Странка је већ двије године у медијској дефанзиви. Није монолитна. Подложна је феудалним и менаџерским девијацијама. Инфивирана Екстерном Моћи која нема никакву одговорност. Много зетова игра око куће, али не због лијепих кћери већ због мираза. Страначки органи не постоје, или се не јављају из илегале. Састав посланика, нарочито њихова кандидатска претходница, као и састав министара, туп је као неолитска макља, сад извађена из мочваре. Све то, као лошу линију ровова, користе не више непријатељски врхунски диверзанти и извиђачи већ и обични луфтери, тетке и даиџе, и узимају дио те Политичке Моћи Есенесдеа. Томе се процесу прикључују и коалициони лешинари, легитимно и природно.

·         Есенесде је из улоге стјегоноше борбе за Републику Српску доспио у улогу неубједљивог оспораватеља Есдеесовог и Промјенашког Колаборационизма.

·         Есенесде је доспио у улогу Велике Бригаде којој је остао један једини утврђен и јак ров, на ледини, на вјетрометини, без власти у великим градовима, а то је Власт у Републици Српској. Управо због тога је изванредно рањив. Сада ће се појачати притисак на Есенесде и омасовити стварна и нестварна кривица за све и свја.

Због свега тога, и још много чега, за шта немам живаца, чују се Трубе Трулежи. И одавде и из Србије.

Само што су то Трубе Претходнице.

3449.

НАЧЕРТАНИЈЕ

НИКОЉДАНСКИХ

СРБИЈАНАЦА

О РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Стотинупедесет и нешто Србијанаца потписало је Апел о Неодступним Захтевима које треба да поштује Република Српска.

Поштујући Београд као време своје младости, и ништа и никако више, уважавајући нажуљана колена у Бриселу, разумевајући слободу дронског неба над Београдом, апсолвирајући да не знате куда ћете, мнијући да сте, многи, Србеглице, Српске Избеглице одавде у Србију, умољавам да не прекађујете грабље и не светите пишаћу.

На том списку потписника, апеланата, и када се изузму Костоглави и Ђогонози, много је оних који су били Овдје и отишли у Србију. Чиме су изгубили свако право да причају и апелују о Српској. Остани овдје и чемеруј. Знам како је бити Србин у Београду.

Међу апелантима је много оних који не разумеју шта се овдје догодило и шта се догађа. Чиме не треба да се хватају у коло Десног Србењаштва.

Међу потписницима је много оних који мисле да је природно да Србија сере о свим Србима. Или њима. Чиме показују националну и интелктуалну бескомпасионост и осионост.

Међу Апелашима је највећи дио оних који никад ништа нису рекли Есдеесу који је уништио многе перспективе које смо овдје имали. Није никад ништа рекао Добровољним Даваоцима надлежности Републике Српске. Није никад ништа рекао када су нам отимали све док није дошла власт Есенесдеа. И није никад подржао Есенесде у тој борби против Зала Запада.

А оно што су Апелаши потписали, то је политика Републике Српске већ добру деценију.

То је, по томе, Апел Дунаву да тече према Ђердапу.

А за Пукотине коју Апеличари наводе у четвртом Неодступу, обраћају се на погрешну адресу. То није ствар Републике Српске.  Треба да се обрате Есдеесу, Педепеу и прирепцима За Промјене.

Узгред. Против тих Промјена требали су устати прије избора и оценити их правим имемом и издајом. Јер. Све што Апел наводи Промјенаши хоће да промене.

КОЈА ЋЕ НАС
ЊЕЖНА РУКА
СПОЈИТИ

3447.

АМБАСАДОРИМА

ТРЕБА ОДУЗЕТИ

СЛОБОДУ ГОВОРА

А кад видим, годинама уназад, како ради ПИК у БиХ, треба им одузети и Слободу Збора.

Пошто није могуће забранити Слободу Медија.

Јер би, онда, скочио сваки живи слободњак да их брани.

Мада, што се тиче БиХ, нису криви Амбасадори.

Криви су Медији.

Они још живе у турском вакту.

Когод наиђе Турским Друмом, важан је и опасан. Бјежи у шуме. Они храбрији, ближи сокацима и чаршијама, узму интервју.

Било чији амбасардор у било којој земљи, неважна је јавна личност. Сваки од њих, правих, пола је шпијун, пола лобист, пола тајни дипломат, пола тих радник на сарадњи двију земаља. А ништа од тога није за јавност.

Само у БиХиС Амбасадор ОПВ и ПКВ. Ода По Ваздуху и Пиша Колоњску Воду.

·         Шта ви, господине Амбасадоре, мислите о амброзији.

·         То је добро питање. Европа је широка демократска заједица држава, нација, економија и Њемачке. И она не жели да у свом сусједству има амброзију. Ми смо посвећени да се Амброзија, и Руси, искоријене из нашег сусједства. А да ви будете Наши. Дио породице Европе.

Тако је нека сарајска новина, Никољдан је, па им нестало тема, сачинила интервју са њемачким Амб Хелбахом.

Ја, особно и собно, ноћас нисам спавао. Умислио да ће ме именовати за амбасадора БиХиС у Њемачкој. И почео сам да конципирам говор у Будестагу. Мени је мало интервју у СДЗ. Па почнем. Ми, Босна и Херцеговина, и цијело неучлањено сусједство и комшилук.ба, посвећени смо да створимо амбијент да Њемачка чврсто и блиско сарађује са Русијом. Прошлост треба оставити иза себе. Ионако сте посљедњи рат против Руса узгубили. Аплауз запета овације.

Ту се тргнем.

Чак и ја схватам да не смијеш упасти у грешку да другим нацијама и државама држиш Просерице.

А Амб Хелбах каже Од 2006е БиХ је у апсолутној парализи.

Неко му рекао да је те године побиједио Есенесде и Додик у Геноцидној Творевини.

Мој драги амбасадоре.

Босна и Херцеговина је Мртва, Мртва, од оног тренутка кад је Ваша земља одлучила да призна Неовисну Хрватску. То је значило смртну преусуду Босни и Херцеговини. Јер. Тамо, ту тој Хрватској било је много Срба, а овдје, у БиХ, много Хрвата. Коубило се за Клаоницу. О Бошњацима, ратним, све најбоље. Сијеку главе пред политичарима. Како се барем њих не стиде.

На вашем мјесту, драги амбасадоре, ћутао бих и гледао бих како да што прије одем из бих.

3446.

АМЕРИЧКА

СЛОБОДА МИШЉЕЊА

И НАЦИОНАЛНА

БЕЗБЈЕДНОСТ,

НАЈВЕЋЕ СУ ПРЕВАРЕ

20. ВИЈЕКА

Које трају и у 21.

Земља Збигњев, која цијелом свијету, од Другог Свјетског Рата, којег су добили Руси, паметује о Слободи Мишљења, никад ту слободу није примијенила на унутрашње девијације. И која цијелом свијету намеће фереџу Националне Безбједности, није умјела да сачува два торња од аматерских камиказа.

И ових дана се потежу та два питања.

Поводом неког Сонијевог филма, Интервју, који исмијава сјевернокорејског лидера и, вјероватно, ту земљу и тај јадни народ.

Хакери су упали у Сонијеве компјутере и направили општи пиздомрс те, на крају, запријетили да ће минирати биоскопе који буду приказивали филм. Биоскопи одмах одустали. Сони попушио. 42 милиона долара отишло у чабар. Бијела кућа саопштила да је то ствар Националне безбједности.

Нико не каже али сви сугеришу да је хакерски тероризам организовала Сјеверна Кореја.

По платформи коју су западни медији створили о тој земљи, то је немогуће. Тамо људи ходају боси, без опанака, и само са једном подераном чарапом. Још им је она остала да је поједу. И готово.

Сви се утркују ко ће Сјеверну Кореју представити јаднијом и смјешнијом. У медијима је најприсутнији сјеверни Ким. А није Кардашијан.

А онда они улете Сонију у лаптоп. Америци. Као да је Сони, и Америка, јуче увезао компјутер из Кине па није стигао да прочита упутство.

По ко зна који пут, сада на Сјеверној Кореји, у питању је Терор Америчке Слободе Мишљења.

Зашто би Америка била задужена за Слободу Мишљења и њену расаду по свијету.

Дабоме да није задужена. Али јој С. Кореја треба ради опкољавања и проблематизовања околине Кине и Русије.

Ако је Сјевернокорејцима добро онда ништа. Ако њима не смета Ким, и не знају шта је Дупе Кардашијан, што би се Бијела кућа чешала око тога.

Или је ово Синдром Два Торња.

Па ће слиједити одмазда према терористима.

Као што је послије 11. септембра све отишло у пиздуматерну. У цијелој једној регији. Кривицом Збигњева. Који не зна сачувати седам авиона а хоће да чува читав свијет.

МАЈКА И ДИЈЕТЕ СЈЕВЕРА

ИНДИЈАНСКИ

КАМЕНКОЊ

ЈОШ СЕ БОРЕ

ОСТАЦИ

СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ

САМОУПРАВЉАЊА

3442.

ВЛАДА ЈЕ НОЋАС

ИЗАБРАНА.

САД ЈЕ КАСНО.

ШТА

НЕЋЕ УМЈЕТИ.

А није умјела ни једна.

Када је пред Извршним одбором Есенесдеа Манџатар Џомбић, препричавао експозе који ће поднијети Народној скупштини на уховид, а био сам против АЏ и цијеле Владе, сматрајући да одласком Додика на мјесто Предсједника Републике долази идеална прилика да се формира потпуно нова страначка млађа Влада и тако прекине са свим реповима које су већ имали јер су два мандата опасна за свакога, и који је, Експозе, имао 7 милијарди бројева од чега 4 милијарде децимала, изашао сам важно за говорницу, као Друг Члан, и рекао да су сви ти бројеви неважни јер се о њима не одлучује овдје, ни у Европи, а да главна и сва политика Владе мора да буде борба за свако поједино радно мјесто.

Маџатар ме гледао бело.

Осталима, који ме боље знају, било је досадно.

Кад продаш Телеком, јебе ти се за радна мјеста.

Ноћас је Влада изабрана и сад је касно.

Кандидате за чланове Владе, требало би затворити у неки привредни и тржишни гвантанамо, дати им мало предузеће и полијевати водом док не постигну раст прихода, удуплају број радних мјеста, макар то било укупно комада четири, а не дати да степеничаре и рукавичаре, чекају Додика на степеницама и вуку за рукав у погледу кредита Иербеа.

Ко прође тест дављења новим запошљавањем, даље иде, даље иде, даље иде, у бараж. Па можда постане министар.

Свака Влада на просторима Бивше Југе има једну једину могућност и један једини задатак. Створити друштвену и економску климу за отварање нових радних мјеста. При томе нема могућности за стотине и хиљаде. За једно, два, три пет.

А то захтијева даноноћну крчевину свих могућих препрека које постоје а за које у Влади Републике Српске, у министарствима, у тим Топлим Додиковим Лејама, нису ни чули. Нити ће када чути.

Влада и Власт мора учинити да се сваком ко нешто привређује или је одлучио да привређује, отворе очи и могућнисти да запосли некога.

Таквог Влада треба да љуби у гузицу. Али да стану у ред. Да радномјестодавцу не узимају много времена.

Јер држави и друштву скида једну обавезу с врата. А доноси у касу.

Ну. То није брз посао. Ни лак. То је пропишавање крви сваког дана. Уз претпоставку да се за пола мандата успије схватити стање ствари.

3441.

МИНИСТАРСКА

НЕРАВНОПРАВНОСТ.

СНСДЈЕД МРАЗ.

Влада Републике Српске већ одавно је нерјешива осмосмјерка. Нарочито откако је уведена конститутивност свих свуда.

Али. Да не улазим у међунационалне односе и неравноправност. Само ћу рећи да у парламентарним демократијама владе чине министри странака које су добиле гласове и посланике, а не министри натуреног националног састава.

Ну. Мене сврби Есенесде.

Есенесде је добио 213.665 гласова за Народну скупштину. Деенес - 61.016. А Еспе - 33.695.

Есенесде има 7 министарских мјеста. Деенес - 3. Еспе - 4. Хадезе - 1.

Мандарку је изван 16 а и ја је не рачунам јер је добила више од 300.000 гласова и она је себи изборила мјесто. Пошто није била задњи шкрипући вагон у изборној шлеп служби. Као што се очекивало.

Деенесов министар кошта нешто више од 20.000 гласова.

Социјалистички министар кошта само нешто више од 8.000 гласова.

Есенесдеов министар, пак кошта нешто и још нешто више од 200.000 гласова.

Пошто Есенесде, директно из организације има само једног министра. Тегелтију. Који је то постигао и у својим и општинским резултатима. Постигао је и Богданић. Али нема организациони минули рад и стартовао је са већ наслијеђених постоља.

Свака Велика Странка треба да своје резултате расподијели на организацију. Да јој врати. Да они који донесу гласове добију, већином, и министарска мјеста. Тако ће користити Странци за сљедеће изборе. Велике Странке највећи дио министарских мјеста расподијеле већ у преткампањама. То је демократски коректно и поштено према организацији. Ми мислимо да је успјеху странке допринио тајитај. И предлажемо вам га како будућег министра. Ако побиједимо.

Са Есенесдеом то није случај.

Ево мјесто, министре мој, за резултат те не питам.

И низашто друго те не питамо. Зато у владиним и другим оборима Есенесде има само оних 46% мјеста о којима сам писао.

Вјероватно и због те дједамразовштине, о саставу Владе, нити о избору Есенесдеових министара није расправљао ни један страначки орган.

Поред посланичке, што не укључује све посланике, Есенесде добија, поново добија, и Министарску Фракцију.

Велика Странка ће се једног дана накривити. Ако не стоји на три стуба. На Посланичком. На Министарском. И на Организационом.

3440.

КАКО

БАЛКАНСКИ

ПРИМИТИВЦИ

НЕ СХВАТАЈУ

КИНУ

Цијела медијска мрена ових дана, у свим земљама бившег распада југославије и околинама, од Пољске до оних тиранских великих заставника, земљама ЦЕЕЦ, које је Кина окупила у Београду, на трећем самиту са централном и југоисточном европом, није дозволила да се прави потенцијали и перспективе кинеског боравка на тлу Европе сагледају и предоче демократској јавности.

Убијање Русије, држање предавања Ердогану и европске понуде и лажи имају предност.

Нажалост. Јавности не могу да схвате судбински кинески прелом овог вијека а Бриселократи, Збигњев и Велики Кројачи, схватају то прије свега као опасност по Стари Свјетски Поредак.

Бриселаши су и Балкану успјели наметнути Рат Против Русије као Нови Завјет и Ноину Барку. Ко се не укрца, завршиће под потопом. А она јадничад и нејач, разне литваније, бананије и словеније, које су се укрцале на Барку, могу да причају само о томе да су дошли у Београд на размјену мишљења. Као да Кинески Велики Вођа долази са са неким беспризорцима размјењује мишљење. Нема паметнија посла. ЕМБ.

Бојим се да је за наредних неколико деценија, политичке токове, идеолошке токове и токове свијести највећег дијела земаља ЕУ и прикљученија, одредио Јужни Ток.

А њихов реализам и егзистенцијализам сводиће се на пуко преживљавање, уцјењивање и испуњавање ултиматума и жеља Бриселаша.

У ствари цијела та институционализвана булумента земљица, као и оне коју се на светом трновитом и крстовом путу приступа ЕУ, животариће само из једног разлога. Да би јачала Њемачка и да би Вашинготн задржао Косовско Кормило. Не конкретно Косово већ као Косовотехнолгију.

Насупрот томе, Кина овдје нуди и доноси конкретне пројекте и помаке, што је за ово бујадиште и сиротиште, мјерљиво епохама. Не обичним корацима.

Кина је стигла у Пиреј и говори о брзој прузи према Будимпешти.

Баш ме занима шта ће рећи Бриселски протоколи о томе. Да ли ће завршити као Јужни Ток.

Нове генерације политичара, на цијом овом простору, а гледам их јучер у Политици, Какав Шугави Булументаријум, без визија, без енергије, без вођствене фаце макар, нарочито наши, не могу да схвате једну важну чињеницу из Протока Времена. А није било давно.

Када смо ми масовно имали Зануси, Кинези су масовно имали бицикле и плаве радничке блузе.

Данас ствар не стоји обрнуто. Стоји тако да је Кина Прва Свјетска Економија. А ми смо гроб гробова. Зато је на Пупиновом Мосту, подсвсјесно, и дигнут онај Мртвачњак.

Ако Младен Иванић Промјена, који је љубимац Брисела, Збигњева и Бакингема, и изабран на крилима њихових аранжмана, говори о двадесет година до уласка у ЕУ, једини могући закључак је да Ми губимо вријеме са Европом.

Неко би морао схватити да се треба окренути на другу страну. Да смо се због те Европе, како нам је подметнуто, тако поклали да нас неће измирити ни сто вијекова. Да служимо као мокар барут у рату против Русије. Да смо сви Косово за зајебанцију некога.

У супротном, када се овај Вијек буде подвлачио, Кина ће владати, Русија ће стајати моћна, Њемачку ће сви молити да не почиње нови свјетски рат. А ми ћемо гледати како гладни ребрасти пси запишавају наше бицикле на којима ћемо ујутро ићи по шумске плодове и дивљи лук.

3439.

ПОВРАТАК

ПЕТОКРАКЕ

МЕЂУ СРБЕ

Срби, вјечно жељни расправе, или каме, а у неким временским раздобљима, и српа, рапсрављају о повратку Петокраке у Лого Социјалистичке Партије Србије.

Потежу се тешке ријечи, Неолиберализам, Социјалдемократрија, Радничка Класа, Левица.бре. Траже се интелектуалци да прокоментаришу тај потез Ивице Дачића. Да ли је то раскрстио са социјалдемократском ружом и Слобом Слободом. И вратио се Левици.бре.

Да ли је то знак, интелектуализујем и ја, да се Европи више не може ићи са Ружом. Већ само са голом гузицом.

Идеал Црвене Руже, коначно је пао.

Није то само због Дачићевог изношења Петокраке из музеја Цека Ескају Србије.

Чим је Станислав Чађо, мој страначки друг, нацртао ружу за знак Есенесдеа, а она личила на Буздован, СТЈ, што се причало по скрајнутим и глувим одајама Странке, није се смјело да неко чује, знао сам да смо запали у идеологију, ко Плаота у вагаш.

Срећом, послије је тај исти Чађо допомогао да се ангажује прави дизајнер и створи генијалан графички симбол.

Неки кажу да је то симбол дјетелине са четири листа. Неки кажу да је то скриверни крст, као знак да је Есенесде ортодоксна националистичка странка, насљедница реторике Радована Караџића. Неки кажу да је то Сињска Алка.

Ипак. То је уједињење четири велика поља неопходна за Велику Странку. Члан. Бирач. Глас. Људи.

Немој да ми неко набија на нос девијације.

Петокрака је овдје посрана.

На просторима бивше Југославије.

Она је црно зло. Нарочито кад се врати у неку Партију. А на Америчкој Застави је симбол Слобода, Могућности и Изузетости. ЈестК.

Дачићев потез је дневнополитички и никако другачије се не може тумачити. Нити је то била Партија Ружине Социјалдемократије. Нити је Петокрака повратак ортодокслуку. То је само знак да Дачић мисли да је Партија ушла у његову еру.

Нема више довољно Радника за Једну Петокраку.

Осим тога, шта да ради Ружа крај усана ко Пупољак Руже.

Доиста се нема шта квалитетно рећи за Петодачићку.

Осим да је она графички веома лоше подвучена под П.

Подсјећа ме на ЈАСА спортску одјећу.

  

3438.

СВИ У ГОВНИМА

 А ЈА У БЕЛОМ ОДЕЛУ

·         За Чаробну Мо

·         Свака сличност са презентом

неприхватљива је јер је

прича настала веома давно и

немој да ми неко припише какву

асоцијацију

Када се мало људи виђало, као данас, само што није било Интернета, највећи догађај у животу једне урбанизације, био је долазак Циркуса.

Да видимо животиње кад не виђамо људе.

Није се никуд путовало. Од славе до славе, од бајрама до бајрама. Чак ни Госпе није било у Међугорју.

Циркус узбуди све људске особине. Ко кад рђаве опиљке поспеш сумпорном киселином. Сви се узаре, усцрвене, успламте. Поскоче им капци са глава, мозгова и маште. Отворе им се врата раја, ракије и раје.

Једне прилике, у прашњаву љетну варош, дошао Велики Циркус. Гранде Ћирко. Талијани. Прије Моире Орфеи. Сеоски момак, чије вријеме за женидбу је одавно прошло, па има времена, а нема гонича, за свакакве будалаштине, већ прву вече је био у Циркусу. Када је дошао кући, због недостатка Госпе из Међуножја, њему су се по милион пута главушом врзмале слике циркуских тачака. Пред зору, кад онај кукурикну, онај на тараби, скочи му. Одлука.

Он би то боље.

Оде предвече до Газде Циркуса. Здраво Падроне, Здраво. Шта има. Имам много нових идеја за твоје циркуске тачке, укључио бих ја и наше домаће животиње. Немојте, господине. Да не губимо вријеме. Овај Циркус постоји двјеста година, то је породична ствар. Све смо пробали, знамо шта пролази код публике. Можда може нека оригинална идеја да се смисли за завршетак програма. А о новој тачки не вриједи размишљати.

Оде Сеоски Момак.

Дође ноћ. Опет главуша проврела. Циркус у мислима. Предзору, кад онај на тараби кукурикну, искочи му. Одлука и идеја.

Здаво Падроне. Аве. Шта је сад.

Имам идеју за завршетак програма.

Падроне није успио ни да зине а овај почне.

На врху шатора велики казан са конопцем до земље, као звона у цркви. Шта је у казану. Полако. Завршене све тачке, музика свира марш, такозвану корачницу. Публика устала, аплаудира. У круг улазе мале животиње, средње животиње, велике животиње, за њима иду кепеци, жонглери, акробате, гутачи ватре и љепотице у гаћама. На крају, мало иза њих, идете Ви, Падроне, са оном великом змијом око врата и преко леђа. Свјетла се гасе, оркестар, са пуно добоша, убрзава ритам, неко повуче конопац а из великог казана на врху шатора истресе се десет метера течних гована.

У говнима публика која аплаудира, у говнима мале животиње, средње животиње, велике животиње, у говнима кепеци, жонглери, акробате, гутачи ватре и љепотице у гаћама, у говнима Ви, Падроне и змија. Музика свира туш, свјетла се пале.

А ја се појављујем у Белом Оделу.