НЕШТО МИ СУНЦЕ НИЈЕ ВИСОКО НА ВЛАДИ

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАД СУ ДОШЛИ 

ПРВИ ВИШЕСТРАНАЧКИ 

ДЕМОКРАТСКИ ИЗБОРИ, 

КО ДА НАС ЈЕ 

СУНЦЕ ОГРИЈАЛО. 

ТАЧКА ЈЕ ПОСТАЛА ТОЧКА. 

КРАЂА ЈЕ ПОСТАЛА ПЉАЧКА. 

А ПОШТЕЊАК ЈЕ ПОСТАО ПИЧКА. 

3333.

К & К

И МЕЂУНАРОДНА

ЗАЈЕДНИЦА

НА БАЛКАНУ

Криминал и Корупција, К&К, на Балкану постали су Политика. Религија. Црта Морала. Хантингтонова линија између цивилизација. Изборни Слоган. Легитимација за поштење. Онима који причају о К&К.

Да је Балкански Живаљ, склон К&К духовности и практикуму, не треба доказивати.

Нисам сигуран да ће сутра сванути. Али да ће сутра неко да се бави криминалом и корупцијом, сигуран сам.

При томе не треба раздвајати криминалце и корупционаше од народних маса. Чак и кад нешто могу да урадим редовно, брзо и лако, ја ћу да се сатарем да нађем неку везу. Зна ли ико иког тамо. Зна. Шта треба да му однесем. Од чоколаде до помаде. Макар.

Да Политика на Балкану не може да цвјета само изнад 1.800 метара надморске висине и да не може да живи под стакленим звоном међу онима који гласају за њу, такође је јасно.

Да Политика, Криминал и Народ живе на конструкту сиса које функционишу по систему двоструко спојених посуда, социолошки, историјски и колективнопсихолошки потпуно је објашњиво.

Нисам рекао да је исправно.

Овдје је увијек неко други владао. И ствар егзистенције било је то да сваки појединац или колективитет, зајебе власт. Превари је. Не поштује закон, пропис или намет.

Касније је и сама власт дошла упамет.

То је генетски истренирана трајна особина.

Кад је Друг Тито прокламовао свој спин, такорекућ Наредбу, о томе да ће стријељати сваког борца који убере туђу шљиву без питања, за Балканце је наступио најмрачнији период историје.

Јебем ти државу у којој не смијеш да крадеш.

А познато је да је то работа која мора да се упражњава. Ако немам шта да украдем, бацим шајкачу у сусједово двориште, мислим, комшијину авлију, па тихо ускочим и украдем му шешир.

Кад су дошли први вишестраначки демократски избори, ко да нас је сунце огријало. Тачка је постала Точка. Крађа је постала Пљачка. А Поштењак је постао Пичка.

Када су дошли Странци Усранци ствари су се систематизовале.

Они су убрзо схватили да је К&К најпрофитабилнија алатка за управљање овдашњим пучанством, живљем, вјерницима и нацијама.

К&К је и цртало, и бич, и јарам, за овдашње људе.

Странци су се активно укључили. Крали су паре, у БиХ, поуздано знам, заједно са овдашњим људима. Почело је помало. За штампање пропагандног материјала. Па је, као сада на Косову, дошло до судских инстанци. Како каже она Марије Бамије, како ли.

Дакле. Какви смо такви смо, јебли ми сами себе. То морамо да прихватимо. Нико други неће ујутро да стане пред моје огледало, него ја.

Али не треба да прихватимо да нам странци генеришу Криминал & Корупцију. И да нас увлаче у то. Јер ће они отићи а К&К ће нам остати. Као крвна група наше дјеце.

Сами, можда, некад и изградимо систем без К&К. Са њима ћемо довијека живјети у тим говнима. Све дубљим и све демократскијим.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ИВАНИЋ ПОБИЈЕДИО 

У РОДНОМ МЈЕСТУ 

НАСЕРА ОРИЋА. 

АЛИ ОРИЋ 

У ЊЕГОВОМ 

НЕЋЕ НИКАД. 

3331.

ДИРИГОВАНА ПОБЈЕДА

МЛАДЕНА ИВАНИЋА,

ЗВАНОГ

ХАМБАРИНА

Када се узме првих педесет побједничких бирачких мјеста Младена Иванића и Жељке Цвијановић, по проценту добијених гласова, јасно је да је Жељка побјеђивала у плуралистичким микросрединама а Иванић на једнослојним бирачким мјестима на основу диригованог и наметнутог рецописа.

Иванић је побјеђивао са високим процентима у бошњачким срединама, на бирачким мјестима граничних подручја. Сућеска. Јелеч. Јања. Горњи Поточари (родно мјесто Насера Орића). Благај Јапра. Урисићи. Чајире. Вечићи. Грапска Горња. Хоточина. Пећник. Хамбарине. Бишћани. Ризвановићи. Козаруша. Липље. Врбањци. Калдрма. Међеђа (Међеђа је вишеградска. Тамо су бирачи, Бошњаци, још с врата наглас најављивали: Само за Коју и Млађу. Коко је локални Витез Која са френкушом Чола У Покушају. А Млађо. Млађо је Наш Млађо, ба). Шеварлије. Бунар. Хрнићи. Бродуша. Кевљани. Сјенина. Колибе Горње. Јакеш. Све Света Српска Имена. Такозавно називље.

Његових првих педесет најбољих процентуалних резултата крећу се од 99,70% до 81,54%.

Жељкиних првих педесет крећу се од 89,23% до 73,19%.

При томе је најбољи Иванићев постотак на бирачком мјесту Сућеска/Сребреница гдје је гласало 330 бирача за њега а за Жељку нико (у Сућески је, иначе, живио је покојни замјеник команданта зла над Србима, Насера Орића).

Најбољи Жељкин проценат је на бирачком мјесту Магаљ До/Мркоњић Град гдје је за њу гласало 58 бирача а за Иванића 7.

Најлошији проценат, педесети, за Иванића је бирачко мјесто Јакеш2/Вукосавље гдје је за њега гласало 159 а за Жељку 21.

Жељкин најлошији проценат, у педесет првих, на бирачком је мјесту Живинице/Кнежево гдје су за њу гласала 202 бирача а за Иванића 72.

Јасно је да је Жељка Цвијановић учествовала на демократским плуралистичким изборима а Младен Иванић на недемократским, диригованим, наметнутим, октроисаним.

Младен Иванић је међу првих педесет процената забиљежио 8 у Приједору. Жељка само на једном бирачком мјесту.

Иванић је имао дириговане проценте у Сребреници – 4, Бијељини – 5, Брчком – 3, Добоју – 4, Вукосављу – 3, Зворнику – 4, а Жељка је у Приједору, на градском нивоу, побиједила са само 1950 гласова разлике. Дакле Деенес, и цијела Коалиција СНСД – ДНС – СП, нису успјели да „издиригују“ ни 2.000 гласова више за заједничког кандидата.
Дабоме, гласови су гласови, људи су људи. овдје не говорим о томе да су Бошњаци друга класа. Али гласови јесу. Кад су дириговани. Говорим о томе да нису свикандидати кандидати.

Диригована недемократска побједа Младена Иванића само је наставак његовог диригованог и наметнутог кандидовања.

Одговорност за то не сноси сам Младен Иванић. Већи дио сноси Младен Босић који је прихватањем да буде реализаотр, продуцент и техничко вођство такве српске побједе бошњачким гласовима, одбио добар комад оног српског придјева из назива Српске Демократске Странке.

3330.

ИВИЦА ЂОКИЋ

И ПЕРО ДАЧИЋ

Након унапређења Шешељевих Радикала, све је могуће.

Доклегод људи излазе на изборе, Политичке Странке и Лидери могу да раде свакојаке комбинаторике. Број комбинација није ограничен.

Није Политика Лото.

Ако је могуће да пропадне један Лагумџија, који је толико лагао другима и лагао о себи, да сам и сам повјеровао да ће и његова изборна пропаст бити лажна, ако је најпразнији политилар у БиХ, Комшић, могао да добије толико гласова и парламентарних мјеста, ако је цијела Српскијанска Свита могла да оде на двјесташездесеточлану славу, онда је и Ђокић могао да се састане са Босићем.

Политика нема прагове, критеријуме и границе. Онај ко баш жели да их негдје постави, најебе.

Нико не пије нару са леденим пивашима.

Да ли је Ивица утицао на Перицу.

Панаравно.

Не воли ни Ивица ивицу. Боље је да се креће разором него браздом.

Дио утицаја је и у незадовољству Петрових Социјалиста третманом у Коалицији СНСДДНССП. Мали су увијек незадовољни са великим а велики увијек штетује са малим. Гласови великих увијек одлазе малима, није то много, али је много кад се зна да гласови малих никада не одлазе великима.

У тој игри мени је ипак најзабавнија Босићева озбиљна политика сеоског лоле и бећара.

Прије избора Денеес и Павић су се понудили на тацни. Ушли прије тога и у Коалицију са поруком. Босић, Лола Мисија, глатко их је понизио и одбио.

Сада је принуђен да Петру Ђокићу одмах нуди мјесто Предсједника Владе. Шта ти је кад имаш Мисију.

Слажем се са Игором да је сада немогуће начинити Велику Коалицију. Морао би да се у Есдееесу деси Босићолом. Што није искључено у овом постизборном копулацијском периоду.

Босић је кочница таквој могућности, и још неки, прије свега због Мисије. Они су прихватили задатак рушења Додика и Есенесдеа. А мало заборавили да је њихов највећи задатак Република Српска.

Босић је Кочница. Али је то била примарна политичка обавеза Есенесдеа. Који је могао знати какви ће резултати избора бити. И издалека радити на таквој могућности. И тада би, кадтад, Есдеес то јавно одбио а то је онда могао бити добар предизборни адут Есенесдеа. Мале странке би смањиле апетите а Иванић никада не би дошао у Предсједништво.

Главно питање је да ли у Есдеесу има снага које су спремне на рјешење звано Велика Коалиција.

Понашање Денеса и Еспеа може да буде неомеђено.

Мале странке немају обавезе као велике. Према Републици, Патриотизму, Нацији итд. Оне имају већу слободу. Одговорност је на великима.

А ако један од њих, Есдеес, још покаже неодговорност према Републици Српској, смањује се и одговорност малих. И према уходаним коалицијама.

Коликогод то било ненационално, Политичке Странке ипак постоје ради власти а не ради Нације.

И кроз ту призму треба пропуштати све досадашње и све будуће поступке.

3329.

ПРОЈЕКТОВАНА

СРПСКА

НАИВНОСТ

ИГУМАНА САВЕ

И ИГУМАНА ИВАНИЋА

Игуман Манастира Високи Дечани дао је велики интервју Нину. Истобројно када и Игуман манастира Високе Промјене у Републици Српској. Младен Иванић.

Игуман Сава Јањић преноси забринутост чињеницом да је на Косову нестабилно јер нема Владе Косова. Мисли да је дрон произвео нестабилност као и паљење пекара. Претходно је уклањање споменика у Прешеву довело до тога да се оскрнави педесет српских гробаља на Косову.

Колико сам схватио и Сава се предао. Не као Сава. Већ као Игуман Високих Дечана.

Не мислим да је требао да се одметне у шуме.

Али. Његов позив елитама Србије, Косова и Међународне Заједнице, пре свега ЕУ, да се узму у Визионарску Политику и Памет, да не би дошло до повратка деведесетих, јасан је знак да је са Србима на Косову завршено.

Ну.

Није то што ме брине. Завршено је.

Игуман Сава саопштио је да за Пројект Велике Албаније постоје два велика проблема. То није прихватљиво за Међународну Заједницу. А и тешко би се договорили Тирана и Приштина око тога која ће елита владати том државом.

Јебига, брате, Саво.

Вријеме за Велику Албанију никад није било погодније. Нестабилна Грчка, нестабилна Македонија, једнообразна Србија, подијељена Црна Гора.

Неће она настати сутра. Али њен пут ка настајњу опаснији је од самог настанка.

Вријеме за Велику Албанију обрнуто је у односу на оно које је било за Велику Србију. Она има подршку баш те међународне Заједнице. Та МЗ је све учинила да се створи Косово. А за Велику Србију је све учинила да нестане Срба било где осим најуже Србије. И Републике Српске, која се стицајем међународних и историјских околности, закачила на врбацима па сада не знају шта и како.

С помоћу Велике Албаније лако се управља Балканом. Много лакше него, кад би постојала, помоћу Велике Србије самом Србијом. И Велика Албанија неће на руску страну.

У том пројекту никад се Приштину неће ништа питати.

Јасно је да Игуман Сава само бјежи од проблема.

Као што су српски лидери, ономад, бјежали од штрајка трепчиних рудара. Па је у јаме ишао Стипе Шувар. Увијек бјежали од проблема Косова.

Од још једног српског проблема, који је жив, за разлику од проблема Косова који је Мртав Проблем, бјежи Младен Иванић.

У приступном интервјуу Нину није скоро ништа рекао. Осим да се Српска треба правити луда, као некад Словенија, Тишу Мишу, лијепо и фино са сарајевским институцијама а радити за себе и чекати да се трефи тренутак. Као што се трефио Словенији.

Та теза намјерно је пласирана на крају интервјуа. Драмски зрачак наде, спаса и хоризонта.

Иванић је, дабоме, прешутио цијели сет релација. Од тога да Сарајево није наивно као што су били наивни Срби и Србија са Словенијом. Да нема Данке Дојчланда. Да иза Сарајева стоји скоро свако а иза Београда, СФРЈ, тада, није стајао скоро нико.

Оба игумана, и Сава и Младен, продају Србима Стару Српску Наивност.

Продају оно што они сами нису.

При томе је Наш Игуман, Игуман Генералић. Наивац. Преплитак. Прејевтин. Ја бих га радо превео у Траписте. Кад је већ изабран, нека нешто ради. Али нек шути.

3328.

ТАБЛОИДИОТИЗАЦИЈА

СРПСКЕ

Непримјетно је ушла, на прстима, у наше мождане собе и, иако је била гола и слатка, та вјечно млада госпођица Таблоида, збацила је са себе посљедњи огртач, Медије. Прије тога је, на шкрипавим дрвеним степеницама, одбацила новинарство, као ислужени војнички шињел из Другог Свј Рата.

Некако, у том времену, у Другом Државном Дневнику почеле су се појављивати поп-јебачице као гошће уживо у студију, ПИЈ, Пупак Им Јебем.

Онда су наше уреднице или водитељице, пошто се и то почело неразликовати, силиконски напућиле усне и почеле фарбати косе, на корак само до Зорице Брунцлик.

Очекујем убрзо да се, на некој од наших телевизија, појави водитељица у тангама, или танге у водитељичици повлака уредничици, са дупетом на столу, окренутим цијењеном пукбликаријуму малих тангованих екрана. И тако да чита централне вијести. И разговара са уваженим гостима. Који сједе за столом па, неувјежбани, час гледају у дупе на столу, час у камеру која је искључена.

У години овој, години избора, Таблоидизација се знатно проширила. Претворила се у Таболидиотизацију. Опозиција Режиму, на руском би се то рекло Нережојка, епохално је, као Перестројка, имала је права да лаже. Што је огроман технолошки искорак у односу на таболидни сношај са Јавношћу. И они лично, и странке и њихови медији, ахмедији и унередији.

Промјенаши су се толико осилили и уживјели да су јавно протестовали што се појавио неки летак на коме су, кажу, Младен и Чавић са зеленим краватама. Као, то је Прљава Кампања.

Не знам откуд им образ. Након толиког силовања јавности. Милион људи је незадовољно режимом. Па што их милион није гласало за Нережојку.

Сад ми жао што ја нисам направио те летке. Мада бих радије добро окалио те кравате па им турио у гузице.

Након тог предизборног муља, ником ништа. Јавност је гледала очима мртвих риба.

То и јесте крајњи циљ Таблоидиотизације. Умртвљење очију и свијести. Претварање Јавности у Мртву Рибу.

Само понекад окице се зацакле. То се Јавности прецизмо дозира. Вучић радио у лондонској гвожђари. ЈТП. Јебем Ти Потковицу. Јнак на беен порталу, наивно пита Јел то правимо Новог Тита.

То дјеловање на свијест захватило је и мене. Данас одем на пијацу. И само сам ходао око гвожђарских штандова. Ко јебе тепихе, столице, стиловке и јутрос опрана и исполирана аута.

Таблоидиотизација није узрокована слабостима новинара. Они су ту вишак. Као данас ковачи коса. Непотребни. Као оштрачи српова. Небитни. Као белегије у златари.

Таблоидиотизација је посљедица неприродног односа Медија и Политике.

У том односу има много више од једног држача свијеће. Има разних занимања у том одношају и око њега. Пућкачи. Подметачи. Подизачи. Гланцери Главића. Мудомили. Јојколикије Паролаши. Аи и оних перверзнијих. Сјецикесе. Млатипаре. Џепигузи.

Неке политичке странке се још увијек држе по страни. Не увлаче се у тај вртлог кала и таблоида. То их, као Есенесде, доводи у пасивну позицију у јавности. Додуше, Есенесде је цијелу годину у медијској дефанзиви. Ко трећепозивци у рату.

Ну. Таблоидиотизација не куца на врата. Она је за вратом.

Колумна Болумна у Наднависним најављује и званично пресијецање врпце. Мада бих болио да гријешим.

Таблоидиотизација није болест новинарства и медија. То је болест друштва. И цијеле НДД Сфере. Најмање је тога свјесна Јавност. Она и није задужена за велике свијести. Несрећа је што већина оних који проводе Таблоидиотизацију, такође нису свјесни ни тренутка ни посљедица.

 ЗИМА ЋЕ 

ДА БУДЕ ДУГА И ЉУТА

УЗГОЈИЛО СЕ, У САКСИЈАМА, МНОГО ЉУТИХ ПАПРИЧИЦА КОЈЕ КАД СЕ ЈЕДУ ИЗАЗИВАЈУ ЕФЕКТ ПРЕТИС ЛОНЦА. НАНОС, НАУШИ И НАОЧИ.

А ПОШТО САМ БЛАГИШАН ЧОЈЕК, ТО МИ ПОМАЖЕ ДА СЕ МАЛО ЉУТНЕМ.

СТАРЕ СТВАРИ

ПОСТАЈУ СКУЛПТУРЕ

ТО СЕ ОДНОСИ САМО НА ДРВЕНЕ И ГВОЗДЕНЕ СТВАРИ. ДА НЕКО НЕ ПОМИСЛИ.

ОВО ЈЕ И РЈЕШЕЊЕ ОНЕ ЗАГОНЕТКЕ ЗА ДЈЕЦУ ИНТЕРНЕТА.

ДОБИО САМ СТАРУ РУЧНУ ПИЛУ, НЕКАДА ЗАДЊУ РИЈЕЧ ТЕХНОЛОГИЈЕ, АНАТОМСКА РУЧКА, ТАНКИ ЛИСТЕ ЧЕЛИКА, ДВИЈЕ ВЕЛИЧИНЕ И ГУСТИНЕ ЗУБА, ПА САМ ЈЕ САМО МАЛО ОЧИСТИО, ЗАШТИТИО И ЛАКИРАО. А ЛИСТ ПОЗЛАТИО.

БИЛО ЈЕ ТО ЗЛАТНО ДОБА РУЧНОГ РАДА.

ПРЕТВОРИО САМ ЈЕ У СКУЛПТУРУ.

3326.

ТРИКОВИ

ТРИЛАТЕРАЛЕ,

КОЛУМНИШЕВИ

И ВЈЕЧНА ЖЕЉА БАЛКАНА

ДА БУДЕ ПОКОРЕН

И У РАТУ И У МИРУ

Лијепо звучи, да би било стварно и суштински, данашња прича Јоце Ројтерса, Јована Ковачића, српског трилатерарца, о томе да овдје има превише историје а премало разумијевања.

Јер је, у истом уводном излагању, данас у Београду, у Кавани Три Стрелице, сам себе демантовао. Рекао је да је током историје, на Београд јуришало 250 армија које су га 40 пута сравњивале са земљом и водом.

Страшно. То су ти геноцидни Срби. Агресори. Мајку Им Јебем. То је црно зло европско. О коме пише, некидан, у Политикиним мишљењима неполитикиних интелектуалаца, неки момак на начин да су Срби нека преднационална булумента, секта, настали на некој вјери и окупљени око ње, као и Руси, а нису настали као све друге европске нације. Које их одмах, већ цели век, препознају као страно тело, јер смрде и зато их шиканирају. Ко Српчад Шиптарчиће, на Вождовцу, пре четрдесет година.

Исто погрешно.

Јер погрешна је земља на којој се Срби налазе. И да овдје живе Ескими, били би пуни историје а празни Јоциног разумевања.

ББ, Београд и Балкан, много су пожељнији свакој мраки,  и слађи, него ББ, Брижит Бардо, у својим најбољима данима, сисама и ногама.

Једна од војски која се сручила на Београд јесте и та Трилатерала.

То је исто Окупација.

Свако вјетроказно мјесто на свијету има само два излаза. Или да га покоре војскама и крвљу. Или да га покоре интеграцијама и лажима.

Ја, као усрани српски ратник аматерских размјера, због тога нису хтјели да ме приме ни у Сирију, ни у Украјину, а тек у Либији нисам имао никакве шансе, који се понекад сјети Рата по добром, знао сам одакле долазе по моју главу, дабоме да нисам за рат. Јер тих армија и војски има много више од 250. А историја још није ни почела.

Проблем је што нисам ни за интеграцијску окупацију.

А то је проблем и Срба уопште. Тешко се покоравају и још теже вагонирају.

Мада изгледа да их не занима. Шуте, пате, раде, покушавају да иду напријед, више се обзиру, не иде ли какав јасеновац за њима, него што гледају испред, сиротују, гласају, понекад направе срање у октобру.

Занима их итекако. Само, могу да трпе.

Међутоа, дође вријеме када та трпња ескплодира, када колективна душа не може да спали све што се роји у њој и око ње.

Па, онда, свијет каже Срби Луди.

На београдској Трилатерали се помињу Холбрук, Косово, Берлински Зид. Довољно и за будале. Нико не помиње херојску борбу против фашизма. Док су друге пријестолнице Европе шутиле или имале јеврејска гета у својим њедрима, док су своје најљепше жене изводили у биртије да их предају њемачким освајачима као трофејне курве, у београду је био протест. Да ли српски, или енглески, али у Београду је био.

Умјесто Златне Кашике, обећане послије Ослобођења, данас се у Београду, како је рекао Александар Вучић, обећава Боља Будућност која је На Дохват Руке. Целекс Тоалетни Папир.

Тиме постаје сувишан апел овдашњег Мишколумниста Колопање, са нојевским повиком За Будућност Србије нек се помоћ за Вучића, и молитве, конвојима вије, вије.

Ако то није најава таблоидизације Српског Европског Пута. И у Српској.

Кавана Три Стрелице у Београду отворена је због Русије.

Не би они дошли међу Смрдљиве Србе ни због њих, ни због Косова, ни због Вучића.

Ја бих предложио да остану једно месец у Београду. Да их таблоидна јавност и политика потпуно слуде. Да виде како је Путин Вучићу заврнуо плин.

Да покушају да одгонетну ко је лансирао ту причу, Брежњев или Збигњев. А прешутио да је плин заврнути и другима. Само се Вучићу одузима Боља Плинска Будућност.

А за Србију би најбоље било да одгонетне колико јој чистих гаћа треба на путу европских интеграција. Колико су интеграције Окупација у затирућем смислу речи. Јер, након свих тих војничких окупација, Срби су некако преживели. Савремене мирнодопске интеграције имају искључив циљ уништења НДД Сфере, након којег, гле доброте, хуманости и будућности, неће остати Спрежена Земља. Остаће Стерилна Земља. Територија.

3325.

БОСАНСКИ

ПАРЛАМЕНТАРАЦ

БОСИЋ ХАПСИЋЕ

ПО СРПСКОЈ

Демисија Босић је изјавио да Есдеес тражи да у новој Влади Републике Српске добије министарства финансија, полиције и правде.

Зна и он којим ће рогом у коју гузицу убости.

Није директно рекао, али сугерише да ће с помоћу њих, и велике есдеесове опредијељености за борбу против корупције и криминала, имитирајући Вучића, обавити посао хапшења свега по реду. Када се сравне спискови које имају разне институције Невидљиве Руке Смрт Режиму.

Добро. Можда и може. Али, ко ће одоборити притвор. То није рекао.

Овакве Политичке Хајке разарају НДД Сферу. Нацију, Државу, Друштво.

Најприје. Есдеес и друга фаланга, прирепничка, медијска, иностранцијска, монополишу, и одавно су монополисали, за себе улогу Истражиоца, Хапситеља и Суда. Они су генерално криминализовали Власт, не само преименујући је у Режим, већ и сваку појединачну институцију. Они знају гдје је замотана и намјера да се нешто у будућности криминализује.

Чак и када би се то подвело под правило да је у Изборима све дозвољено, та тенденција је опасна јер потпуно дезавуише институционални систем Републике Српске.

Есдеес, и Лијаћ Босић, желе да замијене тај Институционални Систем собом и својом Странком. За то им требају само те Три Слатке Ствари. Три министарства

Дакле. Дерегулација. Што се савршено поклапа са политиком Међународне Заједнице у цијелој БиХ и на свим окупираним подручјима.

Есдеесу ће, ако дође на власт, бити дозвољено да обавља посао институција. Једно вријеме. То је мала награда за посао који су учинили. Након њих би дошли нови, персективнији и употребљивији играчи. И тако у бескрај. Као што се већ дешава у многим земљама. Не само транзицијским. Док секретарице у Нато Пакту не почну да конкуришу за шефа државе.

Ну. Борбу против криминала и корупције тешко могу да воде и институције. Јер је и њима потребан сав околни систем који функционише. Али не по технологији Знам Ја Нас. А то је дугорочан и озбиљн процес. И не може само једна земља да га изгради. У дивљем окружењу и уз сталну деструкцију Странаца Усранац (читај Трулекс Еулекс на Косову).

Један постотак тог институционалног система функционише у Хрватској. Мада нико не може гарантовати да Бандић није ухапшен ради Предсједничких избора.

У Србији не функционише ни један постотак.

Враћање пасоша тандему Вози Мишко спуштање је завјесе на Фестивал малих и експерименталних сцена против корупције и криминала.

Тако се Вучић довео у ситуацију да и он провјери да не може да обави оно што могу да обаве Институције у колико толико идеалном окружењу.

Ако би Босић формирао Владу Републике Српске, дошао би у исту ситуацију.

Криминал и корупција сузбијају се у реалном времену. Још нико није пронашао коректор временске базе за ту људску дјелатност. Свако накнадно дјеловање снижава ефикаснопст геометријском прогресијом. И захтијева све више ваниституционалног дјеловања. Што је такође криминал и неправда.

Сад Вучићу треба помоћ. Па Колупања пише колумну, оснива регионалну фондацију Помоћ Вучићу За Операцију.

Кад ти Колупања призива помоћ, одбаци личну карту и ходај леђима узазид.

Наводно су Мишеви напали на Вучића. Они који су исколчили Србију за себе.

Пита ли се Колупања да ли је и он овдје нешто исколчио. Или иза свега стоји намјера да приватизује Политику. Као Глас Срспке.

Босић, коме се такође привиђају Мишеви, баца, у ствари димне бомбе. Прави одступницу, тражи изговор. Нису ми дали да формирам Владу. А да су дали Јабиовојабионо.

Имаће, када му се заврши тај мандат и мандат у Странци, о чему да прича. Божа звани Пуб. Боске звани Рез.

3324.

НАБИЈТЕ СЕ,

ДРАГА, ПРЕЛИЈЕПА,

АНДРЕА

на сопствено неразумијевање мог текста.

Додуше, ни ја Вас нисам разумио. Слажете са већином једног а не слажете са већином другог текста.

Нисте елементарно обавијештени.

Као да сте из оног дијагностичког текста Мирјане Кусмук о будућим новинарима који појма немају.

Не постоји, нажалост, Странке независних социјалдемократа.

Ја нисам Извршни секретар.

Никада се нисам, у Савезу независних социјалдемократа бавио пропагандом и медијима. Бавио сам се, док сам се бавио, организацијом и припремом организације за изборе.

Текст који Вас голица није текст о фронталу.ба чији Ви нисте дио. Па је нејасно како схватате да је то напад и на архиву фронтала.ба.

Мој текст говори о Странци и Организацији. И износи мишљење да је оно што савјетује Редакција Додику, чисти Стаљинизам. Ви сте млади и не знате шта је Стаљинизам. Ви сте трајно атевеовски инфицирани. То је инфекција страног нетранспарентног финансирања једне јадне телевизије.

Ви, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, не знате шта је Организација Политичке Странке и ваше разумијевање оног о чему сам писао додатно је отежано.

Ја никакве везе немам са Каргановићем. Са списком медија који вас голица. Са помињањем The Srpska Times. Обавијестите се, драга моја танка висока и прелијепа Андреа.

А за то је довољно да сте погледали насловницу у утврили да ли и једна моја књига виси на оном порталу гдје сте нашли и тог Каргановића.

Обавијестите се и о томе шта радим у Есенесдеу. Толико је много поузданих извора из Врха Странке. Тако сви, барем, кажу.

И немојте, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, моје текстове на блогу повезивати са Есенесдеом.

А настојте, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, да се мало одвојите од тог Вашег, у чијој сте близини, и од његове патолошке искомплексиране мржње према Есенесдеу.

Као чин добре воље, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, могу убудуће да, посебно за Вас, испод текста напишем: За Андреу, узимати 3 х 1 на дан.

Можда ћете разумјети.

Напомена: поводом текста Андрее Вуковић на фронталу.ба.

3323.

КАКО ПОПУЈЕ

ПРОТО

ИЗЕТБЕГОВИЋ

Бакир Изетбеговић, члан П, дика и нови и стари, одаслао је државничку посланицу Дуњалуку овдашњем.

Бошњаци треба да схвате да неће укинути Републику Српску, Срби да схвате да неће укинути Босну и Херцеговину а Хрвати да схвате да неће добити Трећи Ентитет.

Разумијем да је Бакирова главуша неполитичка.

Бакир разумије да су Бошњаци центар свијета у овом дијелу земаљске кугле.

Не видим да су Бошњаци и по чему позвани да укидају нешто у оваквој Босни и Херцеговини Великих Сила и Великог Дила. У Републици Српској нико се не плаши бошњачког укидања. Већ се плаши Унитаризације. У којој би све било пренијето у Сарајево, како је то радио Младен Иванић, са једним рачуном Педевеа, а Република Српска би остала празна трнка. Без пчела и меда. Ни међеди не би око ње ходили. Нешто као Светозар Пударић. Служила би да једном годишње обиљежи страдања српских цивила у праведном антиокупацијском, антиагресорском и антигеноцидном рату Цаца, Цуца и Насера.

Хрвати ће тешко да схвате. Кад нису схватили за дугих осам година добрих бошњачких намјера, оних који су гласали за Жељка Комшића у Предсједништву, неће никада.

Неполитичка главуша Бакирова не разумије да Хрвати желе добро Босни и Херцгеовини. А ја не размијем како толико глава боли Бошњаке од равноправности и тројства. Како то да су могли са Хратима у Пакт Војни, кад је требало ратовати против Срба а не могу у Пакт Тројни кад треба очувати БиХ и мрске усташе учинити једнакоправним.

Мало је, дабоме, рећи да су Хрвати неравноправни. Мало је рећи да су политички искључени. Њих се пљачка. И њих и њихову територију. То би исто било и са Србима. Када би се провеле све жељене фазе Унитаризације. Бошњацима, политичким, нису потребни Срби и Хрвати, нити њихови ентитети. Њима су потребне српске и хрватске територије. Унитаризам Политичких Бошњака је Мали Нато у БиХ.

Колико се катастарски бавим политичким идејама Срба, нисам забиљежио захтјев за укидањем БиХ од стране Срба. Забиљежио сам Отцјепљење, Сецесију, Мирно Раздруживање. Па чак и накнадно припајање Србији. Забиљежио сам Самосталност у оквиру БиХ или изван БиХ, Федерализацију, Конфедерализацију или Унију.

Дакле. Што се Срба тиче, ако се разиђемо, БиХ може да остане и под тим и под неким другим именом. Може и Босланд и Исланд. Далеко вам Врело.

Бакир Изетбеговић, да је политички мудар и да разумије ствари, да је искрен и да није политички турчин под чадором, могао је да каже

·         Бошњаци треба да схвате да нема ништа од Унитаризације,

·         Срби треба да схвате да се њихове дејтонске надлежности неће више дирати,

·         Хрвати треба да схвате да у Федерацији мора да буде ријешено политичко, бирачко, територијално и национално питање Хрвата.

То би било изгледно по БиХ.

А то што је Бакир рекао, ја преводим као Задржаћемо статус кво до неког бољег вакта. Док не дође куратији Валтер од Златковог.

3322.

ПОСЉЕДЊИ

САВЈЕТИ ЕСEНЕСДЕУ

Питали ме, питали, Да ли сам писао или наручио текст на порталу Фронтал.ба, да ли је неко из Есенесдеа наручио и платио, да ли је то повезано са тим што је портал ртвбн у кампањи много позитивних сторија објавио Додикових, али су га коментари шиканирали, да ли је Додик нашао канале да се обрачуна са свим око себе у врху странке, да ли му је једини циљ био да он побиједи а Жељка и Странка како прођу, односно да не прођу.

Ствари су отишле дубље од теорије завјере.

Текст на фронталу.ба потписан је са Редакција. Јебало Мачку Мајку. Редакција се састала и разматрала. Па задужила Радну Групу да напише Начертаније.

Нарочито фронтал.Ба. који је пријатељски расположен према Републици Српској, Есенесдеу и Додику као жаба према боквици.

Медији су толико убалегани да је и љубичица у говнима постала нормална ствар.

Годинама сва та коМедија с невиђеном количином мржње и деструкције пише о Есенесдеу и Додику.

Текст на гронталу.Ба доима се или нестварним или подвалним.

Иако обилује реалним запажањима која би сваки једнооки бирач видио, и бунован или мамуран, та запажања се доимају похвално баш под дугогодишњом пресијом негатвистичког нихлизма независних и слободних опозиционих коМедија.

Ипак. Савјетничка суштина Редакције фронтала.Ба стаљинистичка је и по Есенесде и Додика, покопна.

Додика се промовише у Сулејмана Величанственог. Својих двадесет синова, које је све он створио, је ли, као што пише Чусмукака, треба поклати и подавити а довести двадесет нових, млађих, међу којима требају да буду и они који су критиковали власт и Есенесде.

Додику се, тако, намеће ореол синоубице и апсолутинкубатора нових страначких подлидера.

Дабоме да не могу све да кажем. Есенесде је Моја Странка. А није странка фронтала.Ба. Јебога.ја.

Али. Турцима у политици, политичкој социологији, политичком организовању, социоколективизму, и у политичкој артикулацији, није јасно да је Велика Политичка Странка велики национални колективитет као што је и Црква или Војска. Само се ради о различитим реквизитима. Молитвама, мецима или гласовима.

И да странка није двадесет Окододиковаца. Као што Црква није двадесет попова. А Војска није двадесет генерала.

Моја изучавања, и практиковања, рата, кажу. Да би се произвео један генерал потребно је да се тридесет батаљона усере у гаће, у случају рата, или добије упалу плућа, у случају мира, да двадесетпет батаљона добије жуљеве на стопалима или шуљеве на дупетима, да двадесет батаљона ишчаши раме, зглоб или лакат. О гробовима не желим.

Да би Лидер могао да подави двадесет својих синова, потребно је да га подржи двадесет хиљада активиста који сваког дана раде у организацији, са људима.

Да ли је то могуће. Дабоме да није могуће.

Велика Политичка Странка се не ревитализује и не реорганизује одзго. То радите кад немате странку. Кад имате Велику Странку, ревитализијете је одздо.

Омогућите јој једино могућу унутарстраначку демократију.

Прво. Слободне, отврене, процедуралне унутарстраначке изборе који ће створити структуру и организацију коју подржава чланство а не Феудалци и Лидери.

Друго. Ослободите процес кандидовања. Организација мора да да кандидата јер ће га једино у том случају организација и подржавати. У сваком другом случају кандидати ће од организација начинити Трговачко Друштво.

Онда ће оних горњиг десет, двадесет, тридесет, остати без инфузије и лрвотока, и отпасти. Јер су то ионако црвљиве јабуке, некурцомрди, феудалци, јањетинаши, шефаши и курцоболи уопште.

Бесплатан савјет. Ствари се поправљају кад идеш узбрдо. Кад кренеш низбрдо, бићеш сретан ако подбациш камен под точак.

Бесплатно искуство. Двадесет хиљада војника, у тридесет батаљона, или шездесет општинских организација, могу да одлуче да се данас не усеру у својим рововима. Па ће двадесет нових младих, горе, да се Осећало Странцем.

То је исто као кад би двадесет хиљда вјерника одлучило да не дође у цркву на молитву. Шта би радило двадесет нових младих попова. Тог јутра у ладним црквама. Јебало попадије. Или себе у гујицу.

Тужно је, ипак, гледати како неки просрали и медији, кобива добронамјерно, савјетују ВПС.

Дајући јој посљедњу шансу.

А Кумровец шути. 2010е, 2012е. 2014е. Е, е.

3321.

ШТА СЕ КРИЈЕ

ИЗА ИВАНИЋЕВОГ

САМОПРОГЛАШЕЊА

ЗА ОДРЕЂИВАЧА

ЛЕГИТИМНИХ

СПРСКИХ УЧЕСНИКА

ВЛАСТИ У ЗАЈОРГАНИМА

И Радончићевог резолутног превртања стола у постизборној биртији, уз повике Нећу Са Бакиром.

Иванић  је у данашњем интервјуу Авазу понављао своју причу да ради на томе да Савез За Промјене буде дио Савеза Министара и да друга два члана Предсједништва не би требало да се противе.

Први пут чујем да Предсједништво БиХ одређује ко ће бити у тој Невладиној Организацији Тројица, која је, у међудобу, прозвана Савјет Министара и нарасла на К10. Комада.

Иванић је рекао и ово.

Али, као легално изабрани српски члан Предсједништва БиХ, ваљда сам ја задужен да одеђујем ко су легитимни српски представници у Савјету министара и мислим да би све друго било противно вољи гласача у Републици Српској.

Како се од Пиздуњавка постаје Џелат.

Овај Иванићев проглас један је од најопаснијих политичких добоша још од времена када су најављени први вишестраналки демократски извори у СРБиХ.

Он најављује вишу фазу Комшићовштине која је демонстрирана у протекла два мандата.

Не само да ћу ја Представљати Србе, а Иванић је досад био Србин колико и Комшић Хрват, говорим о политичким категоријама, него ћу ја и одређивати ко ће Србе представљати на другим мјестима и ко има свједоџбу за то.

Он, Иванићев проглас, најављује политичку нестабилност у Републици Српској, и са већином од Есенесдеових 42, и без, и са ситуацијом да је у Савезу Министара инсталисан СЗП.

Као што је Радончићев отказ Странци Демократске Акције, и прије него је ишта почело у страначким разговорима, најава нестабилности у Федерацији.

Нестабилност се, у почетним фазама испољава као немогућност формирања власти.

Босић је наиван. Нема он Мисију. Мисију има Младен Иванић и она је сваким даном све очигледнија. 

3320.

ИВАНИЋ

САВЈЕТ МИНИСТАРА КРОЈИ

А БОСИЋ

ПО ОБАРСКОЈ

ГЛАСОВЕ БРОЈИ

Српска Демократска Странка и заслужује предсједника каквог има.

Босић је потпуно технолошки прецизан производ који се означава као Предсједник. Веома вјешт у страначким сплеткама и комуникацији са страначких санџацима и њиховим намјесницима и феудалцима, у врбовању подржавалаца и у неколико пута упакованим обећањима и перспективама за поједине регионалце у страначкој структури, благонаклон према унутарфеудалним свађама, случај Бијељина, по принципу све што слаби тебе, јача мене, дарежљив када треба додијелити неизгледну кандидатуру јер твој пораз слаби тебе а јача мене, случај Огњен, мада је Огњен добио, за моја мјерила, неочекиван број гласова, и, Босић, досад успјешан у балансирању између првобораца и младих лавова који почињу да се лињају.

Таквог технолошки савршеног предсједника, у унутарстраначким инсталативним релацијама, тешко да може да произведе и сам Бош.

Зато Босића може да сруши само вањска сила.

Вањски маљ. Пошто је Босић и ту савршен па није дозволио себи да у оквиру странке усијече за себе маљ који ће му разбити ушице.

Вањски Маљ је дошао у лику и одијелу, пошто дјела нема, Младена Иванића. Свака сличност је случајна.

Дијелом га је усјекао сам Босић, наивно улазећи у инострани Пројект Промјене, крављим језиком прихватајући лизало Мисија и провинцијално брчански видјевши себе као новог Вучића.

Дијелом су му га усјекли странци. Али, опет кривицом Босића.

Сада је Младен Иванић постао Прва Лига. Он ће да уведе Савез За Промјене у Савез Министара, он већ ради на томе. Он ће да искористи своје искуство и везе по свијету и да одведе Есдеесовце на излет.

Босић, сатјеран у подерани страначки џеп, сваког дана принта резултате са неког бирачког мјеста и носи Крајишнику. Ево како смо покрадени, ево како су уништили моју Мисију. Мамисију им јебем у питку. Мало га јебе Ч.

Пошто Босић, како му набијају на нос, није био у соби кад се стварала Република Српска, а неко га је јучер и тешко понизио, говоривши о тој теми уз констатацију да је Додик био у соби са оснивачима, Чак, а Босић није, радио је нешто друго, и, тај Босић, нема злочине и рат у џеповима, нема умјесто репа конвоје ратних профитера, не држи икону на зиду на тему Свети Хаг убива ажбаху, не постоји могућност да је уцијењен и увртомуђен.

Њега је у ову позицију искључиво довела његова недораслост, незрелост и литарска декапацитивност. У главушу од пет и по литара немере да стане стодвајест.

Да је Босић Делија, кошто је Мисија, он би Српску Демократску Странку на вријеме опскрбио Политиком разумљивом широким народним масама, што не укључује сепарате типа Ено Лопова, Ево Мисије, не би дозволио да га увуку у широку коалицију гладних вукова у којој ће Есдеес бити искориштен у локалним изборима, како би се срушили неспособни и олињали есенесдеови начелници и тако му у оба ока и у оба сочива улију дугине боје за опијање успјехом и самовеличање, које ће у овим изборима да слете низнос као кап кише низ уље, када се установило да у тим општинама Есдеес ништа није на добитку, и тако опскрбљен политиком себе лупио по прсима Ја ћу бити кандидат за Предсједника Републике Српске, Огњена лупио ногом у дупе Ти ћеш бити кандидат за члана Предсједништва, овај би рекао Нећу и тако отворио пут за кандидатуру Шаровића.

Дабоме да не би побиједио и не би постао Предсједник Републике Српске, али би изашао ојачан из тих избора. Овако, Тадићев трећи пораз је тежи за Босића него да га је он сам доживио. И порази су саставни дио Побједе.

Све то не говорим ради Босића већ ради Есдееса. Републици Српској треба јака национална странка са извјесном количином позитивне традиције и насљеђа. Нед треба јој странка која ће бити прирепак Младену Иванићу и сарајевским кукичарима државних таписерија.

Што не значи да се кандидујем за Предсједника Есдееса, послије Чавића и Босића, понижавајуће је.

Ако вас Иванић уведе у Савез Министара, поздравите се са Српством.