ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕКА ТЕ ПРЕВЕДУ 

ЖЕДНОГ ПРЕКО ВОДЕ 

АЛИ НЕМОЈ 

ДА ПРИЈЕЂЕШ 

ГЛАДАН ПРЕКО ЉУДИ

БОСИЋ

МОРА ДА

НАПУСТИ МЈЕСТО

ПРЕДСЈЕДНИКА

ЕСДЕЕСА

Иако је, дабоме, све подузимао да заштити то своје царствовање. И томе подредио све страначке, идеолошке, плаћеничке, промјенашке и колаборационе циљеве.

Босић, као левитациони страначки Пинокио и Пајацо, који је веома вјешто еквилибрирао на политичкој сцени, која се кретала у распону од Предавања у Сарајеву, у сврху Пробошњаштва, до заузимања става о Нато Пакту, којег није заузео, водио је странку посебном технологијом која је обухватала велики распон, од елиминације Чавића до трпељења Мићића.

Та странка, Есдеес, није у том добу никако личила на Српску, а нарочито не на Демократску. Странка која није Српска и која није Демократска, ме може да води НДД Сферу  Срба Српске.

Босићев дилетантски потез са предавањем на Факултету политичких наука у Сарајеву, само је разоткрио његову сву површност и недораслост играма Унитарног Сараја и Странаца Усранаца.

А пристанком да платформу Есдееса уступи за кандидовање Младена Иванића, показао је политичку суицидност и деструктивност највеће размјере.

Разоткрио је потпуну несрпскост свог вођства Српске Демократске Странке.

О томе ће имати прилику да учи на потезима Младена Иванића, током четири године његовог врло могућег мандата.

Стога Младен Босић треба да одступи са мјеста Предсједника Српске Демократске Странке и да то мјесто препусти Стевандићу.

Стевандић је првоборац Есдееса. Није дошао падобраном у ту странку. Борио се као рањени лав у овој години кампање, изградио политичку зрелост и храброст коју нико у Есдеесу нема.

Он, једноставно нема конкуренције у Српској Демократској Странци.

Нико други није исказао дугогодишњу стратегију и борбу, упорност и храброст, одсуство нездраве амбициозности и константан политички развој.

Са Стевандићем, Српска Демократска странка има шансу да се у току овог мандата трансформише у национални орнамент Републике Српске.

Са Босићем, пак, то ће остати  привјесак Младена Иванића и мјешина Есенесдеа.  

ЗНАМО

КО ЈЕ ДОБИТНИК

И КО ЈЕ ГУБИТНИК.

А КО ЈЕ ИСПАО

БУДАЛА.

Промјене су прднуле у чабар.

Бирачи су још једном опсјенарски преведени голе гузице преко дебеле руде.

Придружи се промјенама. Савез за промјене. Покрет за преокрет.

Такве магле не бацају ни амерички истјеривачи духова из старих дрвених кућа и разни болесници које зову Медијум.

Свега тога не би било да је Есдеес успио да се трансформише у озбиљну српску националну политичку странку. А не да, послије покрета, постане Санаторијум отвореног типа, за лијечење политичких болести, функционалних настраности и страних потреба.

И да као своје оригиналне кандидате промовише фалсификоване динаре краљевине југославије. Велике ко пешкири а безвриједни и за нумизматичаре.

Ако прође Иванић, према Сарајеву, својима, биће то једина Промјена. АлуК.

Есдеес је изгубио у борби за Народну скупштину. Изгубио је и у срединама гдје је дошао на власт послије Есенесдеа. Изгубио је и у борби за Парламентарну скупштину омиљене Босне и Херцеговине.

Шта ће бити од Промјена. Шта ће бити са Мисијом. Ко ће да промијени.

Есдеес је, у ствари, испао класични политички будалаш.

Дао је своју платформу за промовисање митског бића Републике Српске, пола Лагумџија, пола Комшић, Младена Иванића. И за његов могући одлазак у Предсједништво.

А Иванић и Тадић нису добили ни своје ни Есдеесове гласове. Јер Есдеес нема тих триста хиљада гласова.

Добили су их од оних који су гласали Против Додика и Есенесдеа, након осам година Адријане Лиме у кревету. Добили су због неопраних афера у медијима. И због медијске дефанзиве у којој је Есенесде двије добре године. Добили су их због неоптималног кориштења организације Есенедеа. Добили су их због ангажовања аматерске агенције за кампању.

И тако разочарали и преварили бираче.

Никад више те гласове неће добити. Ни Есдес ни девето кољено од Промјена. 

БУКВАЛНИ

ПРЕВОД

ИЗБОРА

Сваке мечке има на вашару.

Тако и на изборима. Мечкује се, вашари, твита. Парадира. Инцко. Хил. Жбанила објавила снимку листића и гласове које је дала. Инцко позива да се гласа. Немојте да због четири минута пропустите одлуку о будућност, вас и ваше дјеце. Рекао Инцко. То је као кад бих ја Адријани Лими рекао немој да због четири и по минута останеш необљубљена.

Почешала би се по гузици. Као и Бирачи на Инцков апел.

Како би изгледао превод изборних позива, прозива и призива.

Гласајте за будућност – Овим идиотима који су сада на власти ми нисмо задовољни а ви сте прије четири године испали будале па гласали за њих.

Позивамо све да изађу на изборе – Ми не можемо ништа да урадимо па смо зато спремили глогиње а ви имате руке и глогињомлат, па треба да све урадите за нас и умјесто нас.

Одлучно за Промјене – Нама је овако добро а ви треба да ризикујете.

Снага је у јединству – Јединство је само кад га ја сазивам а већ сутра ћу радити на подјелама.

За нова радна мјеста – Не липши магарче док трава не нарасте.

Уједињени – Испуцали смо све фолове, уједините се за нас јер док скупимо човјека по човјека, прође воз.

Преокрет – Дабогда пропали. Прошли пут, кад смо ми пропали, направили сте тотални преокрет за њих. Сад треба за нас.

Придружи се промјенама – Иде Тито преко Романије. Статус кво је кад иде преко Игмана.

Европска перспектива – Скидајте гаће и чарапе.

ППП, Поштено, Праведно, Прегледно – Непоштено, Неправедно, Замотано.

Занимљиво да Сарајевски Политички Круг више не помиње Државу, БиХ нити Човјека. Излизало се.

Овдје, у Републици Српској, Опозиција помиње само изреку Баби мило оно што јој се снило.

Смањен је и број обећања.

Вјероватно су и страначки идиотикули схватили да данас ни Обама не може ништа да обећа. Док не пита Путина. И да су једина права обећања оно што је неко већ урадио док је на власти.

Све остало је гола лаж, погрешан превод и намјерна грешка.

3272.

ИЗБОР

ИЗМЕЂУ

УНИТАРИЗМА И СЛОБОДЕ

Сваки Избори су историјски.

Јер је Историја све бљеђа. Све нижа. И све обичнија.

Сутрашњи Избори у БиХиС, исто су историјски.

Иза и испод њихових кулиса, конструкција и фасада води се велика стратешка битка која би требала да преокрене ток историје у БиХ.

Овим изборима покушава се инсталисати услове за Коначно Рјешење.

Покушава се постићи оно што нису постигли високи представници нити разни Бутмири и Априлски фишеци, а, богами, ни политичке и политикантске амбасаде.

Разлика је минимална. То што је радила претходно наведена протувовштина било је насиље над уставом и демократијом, била је окупаторска сила и било је инострано политичко подземље.

Ово што се покушава урадити Изборима јесте тек украсно умотавање поклона. У демократију, повећану излазност и кобива одлуке грађана о будућности.

Тај украсни изборни демократски грађански омот требао би прикрити добитак и долазак гарнитуре оних који ће Босну и Херцеговину одвести у Унитаризам. Властитим снагама. Добровољно. И уз аплаузе запета овације Брисела и Наталије. Нато Пакта.

Тај подземни, изакулисни, пројект воде искусни играчи. А, овдашњи, мали, нису увијек ни свјесни колико је њихова подсвијест већ подешена на фреквенцију Унитаризма.

Није случајно Адвокат у телевизијском дуелу предсједничких кандидата рекао Босна и Херцеговина када је мислио да говори Република Српска.

Како стоји ствар конкретније.

У Бошњачкој Политичкој Сфери Унитаризам је главна линија свих политичких странака и актера. Код Радончића је он, вјероватно, најмање значајан. Али је код других заступљен у распону од агресивног до прикривеног.

Лагумџија је задњих дана кампање унитаристички потпуно подивљао. Држао је готово диктаторске лекције Човићу и образлагао да нема сарадње с њим само ако помене Трећи и Стони. Дабоме. Нису то лекције Човићу већ Хрватима. Српску је потцјењивао руским олигарсима и њиховим инвестицијама док у Федерацији цвјета мед и расте млијеко. То није потцјењивање Руса. То јке потцјењивање Срба. Изетбеговићева Снага Је У Јединству говори о јасним намјерама монолитизовања бошњачког бирачког и националног тијела, елиминацији свих модернијих опција и кориштење бројности за стварање јаке Државе. Држава је у Бошњачкој Политичкој Сфери, краће име за Унитаризам.

У Републици Српској подземни и подводни стратези подржавају опозицију већ годинама. У тај пројект уложено је много. Купали су и умивали, пудерисали и мирисали, старе раге и ислужене и нереферентне ликове, стварали мозаик пигмејаца који ће срушити Режим. Давали им ону мушку цуцлу из које су сисали Мисију. Али нису дозвољавали да је они и држе својим рукама.

Нису подржавали опозицију из сажаљивости за слабе и нејаке, за сталне губитнике и политички хендикепиране.

Подржавали су Опозицију, подржавају је и подржаваће је, јер су против политике Самосталности коју води Република Српска. Јер су за Унитаризацију БиХ.

Знам да су ријечи претешке. Али, ако изгубе Хадезе БиХ и Есенесде, Хрвати и Срби губе слободу. Хрвати је нису нешто ни имали. Чим не могу да бирају свог представника у тројно предсједништво, немају ни слободе. Срби и Српска ће изгубити надлежности које су у протеклих осам година биле осигуране. Изгубиће уставну позицију коју су гарантовале велике силе. А уставна и државна позиција једног народа је Слобода.

Грађани, пак, немају тај осјећај о митској борби Унитаризма и Слободе.

Њих занима да ли је Тадић шукно Додику или је Додик изненадио Есдеес. Опет јебавши неког њиховог. Занима их да ли је Породица украла једну врећу злата или није. Да ли је Злаја поштенији од Комшића. До јуче их је занимало да ли ће доћи Цеца.

Ну. Од навијача се не може тражити да изводе слободне ударце и дају голове. Они имају своје слободе. Од Мајсторе до Педере. Управа напоље. Погледајте семафор.

Та Слобода је Слобода чак и ако је неко намјестио утакмицу.

3271.

КУПИО САМ ПРИУЗЕ.

ПА ДА ПОДИЈЕЛИМ

КАНДИДАТИМА

ЗА ДОВОЂЕЊЕ

СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА.

Иако уживам да ме праве будалом, тешко је бити константан.

Није то само ужитак. Има ту и болести. Сједим, гледам и позорујем. А знам да Дека Сере. Штонореко Радован Трећи.

Треба бити и нездрав па све то чинити.

У свакој кампањи огроман је позоришни дио. Огроман је лажни дио. Огроман је опсјенарски дио. Огроман је упаковани дио. Огроман је неуки дио. Нељудски, некултурни, дивљачки и Немам Шта Да Кажем дио, не рачунам.

Нато Странци, Брисел Сранци, Амбарозија Свита, домаћи аматерски политичари, лажне кандидатчине и цијела пратња у виду силаже од малих странака, већ годинама и мандатима распростиру Стране Инвестиције као нешто што чека на граничним прелазима али не могу да нахрле од овог или оног лидера, од овог или оног закона, од овог или оног криминала и корупције.

Чак је и Огњен Тадић, који не зна шта је Страна Инвестиција, ма, не зна ни шта је обична Инвестиција, изјавио Фронталерсима да ће његов први инострани Сл. Пут бити у Београд а онда у Москву.

Да Доведем Стране Инвестиције.

Каже Тадић.

Немој да сереш, Огњене.

Стране Инвестиције се не доводе.

Стране инвестиције су и довеле довде.

Стране инвестиције су и Ебола, раније Сида. Стране инвестиције су Пичији Грип. И сви други грипови. Стране инвестиције су и Мајдан. И Прцоњак. И Хонг Конг.

Стране инвестицију су све само не оно на шта Огњен и булументаријум мисли и лаже народу.

Евидентирајући Народ као магарце. Не липшите магарци, док инвестиција не нарасте. Не липшите барем још двије године.

Зато сам им купио приузе и подијелићу бесплатно.

Доведите их једном, Маму Им Јебем.

3270.

ПРОГРЕС

ДОЛАЗИ СА ЈУГА

Да ли има неке смислене потке у будаласању Вучуревића, промјенашких медија и неких Есдеесоваца, као што се некидан избудалисао Цицко Бјелица. И тако подсјетио на себе из најбољих дана.

Дабоме да има.

То је нит која се вуче још од оних билборда типа Пусти Воду.

Та таблоидизација, карлеушизација и мишковићизација Републике Српске и њеног десетогодишњег живота, укључујући и власт која је обиљежила тај период, виђен је рецепт. У Србији. Не треба ићи далеко.

Поједностављена слика суштине у томе је да се народ, укључујући све слојеве, не само бираче, одвоји од свих полуга, процедура и иниституција НДД Сфере. Да се бави народним темама. Скандал. Трач. Лаж. Сензација. Криминал. Корупција. Шунд. Кич. На начин да се све то мултипликује и одвоји од реалности и стварних чињеница.

Народу су потребна лизала. Плес са звијездама. Плес са пиздама. Мама има талент, тата има талент, кћерка има талент. За пјевање.

Ухапсити Мишковића.

То је врхунски Србијански Политички Програм, још од распада Југославије.

У Републици Српској је Политички Програм Срушити Додика. Што подразумијева и хапшење.

Ништа политичко не нуди се народу. Само естрадно, свјетлуцаво, лажно, замазујуће, фарсично, фасадно.

Опозиција у Републици Српској не смије да помене чак ни Републику Српску. А кад је помене Власт, онда слиједе оптужбе за поистовјећивање.

У Србији је велики политички догађај Млаћење Брата. И Братов Хуастор. Скоро да помислим да је Вучић рекао Нишлијама Испребијајте га мало. Много ће да ми користи.

Вучуревић и Бјелица покушавају да народу такође баце лизало. Поред тога што као освједочени будалијанери имају потребу да то стално доказују.

То одвајање људи од јавности, политичких процеса, озбиљних друштвених расправа, а избори су, између осталог и то, дио је политике опште Дерегулације коју овдје, и у другим украјинама, проводе Збигњев и компанија. Асортиман Дерегулације широк је. Од носања курчева дугиних боја до јавних увреда према цијелој једној популацији. Што је корак до фашизма.

Та подцјењивачка дисквалификација преслика је понашања Збигњева овдје, Међународне заједнице. Они, јучер то чини онај Амбасадор Трактор, подцјењују националне колективитете у БиХ. И након тога, у низу, подцјењује се све. До самих бирача и грађана, којима се обраћа као малоумницима. Гласај или трпи.

Једнако подцјењивање према Жељки Цвијановић презентују и Иванић и Вучуревић. Само што Будала има више лукса. Али ништа мање дисквалификационо није ни Иванићево Она је аматер. А он буре.

Тај Демократски Прогрес који нас миомирисно лахорише са југа, могао би се изродити у општу таблоидизацију друштва, у случају побједе Будалаша За Промјене. Или у дефинитивну пропаст свега што се зове опозиција. Пошто нисам сигуран да и цијели митингашки пук, који је присуствовао одливима мозга и памети Вучуревића и Бјелице, подржава такву трансформацију јавне и политичке сфере у ријетку балегу протјераног бурага.  

3269.

НАРОДНИ ОГЊЕН

И НЕТРЕЋИ МЛАДЕН

Педери из Савеза за промјене коначно, у предвечерје још једних, мада би многи вољели да се каже Још Ових, вишестраначких демократских избора у Републици Српској, коначно су се открили.

Напомена: Ако Цик данас казни Савез за промјене, мада се не зна да ли је то Савез, Завез, Подвез или Повез, или барем Младена Иванића који је био присутан али глув, код извикивања и скандирања ријечи Лопове Турчине Курво, у Требињу, онда нека казни и мене. Забраном кандидовања. Због зевзечење с Педери.

Педери А Наши.

Како уљуђени и уцакљени. А нико од њих није јавно осудио скандирања Лопове, Турчине, Курво. И позвао на коректну кампању.

Такви су најбољи да нас представљају у Европи. Па кад им у Бриселу кажу да су Српски Педери, они ће да се праве глуви и уцакљени. Шта у Бриселу. Кад им у Сарајеву кажу.

Огњен Тадић данас има интервју у Политици. Није крива моја другарица Станишићка.

Ту Тадић каже Ми градимо тезу о Народу РС. И то су сви грађани, без обзира на нациоанлну и верску припадност.

Народна Република, Крв Ти Јебем. Додајем ја.

Младен Иванић Глуви изјављује да је против Трећег Ентитета. Јер је за Републику Српску боље да буде један од два него један од три.

Лакше је ДУЈ него ТУЈ. Додајем ја. Два У Једну него Три У Једну.

Истина. Србима се јебе за Хрватски Ентитет. Али, ако им се каже да је то у овиру Федерације, ван граница Српске, и да је то ради тога што је лакше укинути Републику Српску саму него три ентитета заједно и одједном, онда су листом.

Шта, у ствари, говори Двојац Без Промјена.

Јасно говори о томе да ће Републику Српску преплавити Грађанство и да неће бити српска. Што је стара сарајевска унутаристићка идеологија. Осим тога, Тадић се и залагао за споразум Срба и Бошњака. Нисам за неспоразум, али знам да су Срби, скимегод су се досад споразмјели, најебали.

Јасно говори и о томе да је против Трећег Ентитета јер је против тога и Сарајево и Међузај.

То се у народу зове Лијегање на руду и Падање курцу зауши.

Дабоме. Они то саоштавају успутно, на крају кампање, никад се не изјаснивши, током цијелог мандата, зашта су а против чега су.

Никад ништа Двојац Без Промјена није рекао о стретегији за будућност Републике Српске. О опасностима Бриселисања Дејтона. Они, можда, и не разумију да неријешено Хрватско Питање, ако не прође кроз Трећи Ентитет, веома лако пролази кроз Унитаризацију. Или им је то циљ. Они, можда, не разумију да су Велике Силе одредле да је Република Српска Држава Српског Народа а не Народа. У Предјседништво БиХ бира се Србин из Републике Српске. Не бира се Народњак.

П.С.

Стиже ми вијест из Требиња. ЦИК скино међеда.

Али, нећу да мијењам текст.

3268.

ТРАНСПАРЕНСИ,

УСАИД,

ИНЦКО,

ХИЛ,,,

ГОВОР МРЖЊЕ

Онај Високи Будалаш из Аустрије, недавно је позвао грађане да изађу на изборе и узму у руке своја Бонска овлаштења.

Будалаш је хтио да буде духовит.

Али је, у суштини, изразио дубоко жаљење што он не може да примијени тај недемократски и нецивилизацијски институт па је позвао грађане да унапријед елиминишу оне који су на власти а који нису по вољи Охаеру, Амберу и Странцима Усранцима уопште.

Лагумџија је, прије извјесног времена, добио муда. Рекао је, отприлике, Шта то сере Соренсен. Соренсен се извинио ко Бајден. Тако Американци кажу Пичка.

Усаид је узео да злоупотребљава поплавну несрећу да би свргавао власт.

Нека агенција УН правила је истраживање о томе шта дјеца очекују од власти и тражила да се власти понашају у складу са тим. Педофили, МИЈ.

Сада је нека Мудропишка, за разлику од Мудросера, који је мушког рода, из Транспаренси Интернешнела, изашла са анализом како Политичке Странке у БиХ грађане током ове, 2014., коштају 24 милиона марака. А из тих пара би се могле цијелу годину исплаћивати пензије за 6.000 пензионера.

Даљом дедукцијом би се дошло дотле да нико од иснституција и власти не треба у БиХ. Само Транспаренси. То би најјевтиније било за грађане.

Пишуље из Транспаренсија неће да кажу, нпр, колико грађане једног ентитета, ево, Федерације БиХ, кошта Држава БиХ. Односно њене институције.

Неће. Зато што је циљ да се уништи и оно мало демократије која постоји у варљивом и танком флуиду између бирача, странака за које гласају и демократски изабраних колективитета или појединаца.

Потребно је систематски срати по политици, елитама и властима, све док не дођу они који то неће бити ни приликом температуре тијела и мозга од 43 степена.

Та Транспапишуља у тзв анализи Транспаренсија износи низ неистина. Нпр, о томе како нико не зна како странке троше новац који добију на основу законских одредби.

То једноставно није тачно. Централна изборна комисија годинама након кампање контролише странке. А контролише и их и између, у мирнодопско вријеме. За сваки прекршајчић плати се казна. Тако је, барем што се тиче Есенесдеа. И данас, ЦИК, ако хоће, може провјерити колико је коштао билборд на распичју према Курајлићима. Кад је плаћен. И коликих је димензија.

Непотребно је да у крњавој демократији и нељудској заједници, каква је БиХ, свако сере по грађанима.

Јер. Ово није напад на Политичке Странке. Већ на грађане. Њих Транспаренси, Усаид и All Drcagention понижавају и праве будалама.

Ти исти грађани оснивају политичке странке, учлањују се, плаћају чланарину, буду бирани у скупштине и парламенте, гласају, одлучју да се финансирају политичке стране, широке руке и душе су у том погледу, јер сваки идиотид може да се прогласи странком, планирају средства у буџетима и исплаћују их а преко Цика то контролишу.

Зашто онда, Транспаренси напада Политичке Странке.

А мисли на Грађане.

КВП. Ко Вас Плаћа.

3267.

НАМА ТРЕБА

МНОГО БОЉА ОЉА

А НЕ

ЦРНА ВРАНА ЗАБРАНА

Појавили се и Фронталерси.

Ометање три портала означило је долазак прољећа у Републику Српску.

Мало сам се занио. Означило је да је интернет добио свој антибиотик. И овдје, као и у бијелом свијету.

Све што буши, може да се сруши.

Нисам за ометање интернетских портала.

Када бих желио да нашкодим Властима, Режиму, како му реже, да му наудим, да га набијем на уд, забранио бих пет, десет, медија. И рекао да је то Власт урадила.

Портали гријеше, као и телевизије, које неуки Србљи Род сматра паметнијима. Новине су за брисање па њих и не разматрам.

Противници Власти, за које се издају многи портали, морају да имају идеју, идеологију, концепт, визију, перспективу, алтернативу.

Мало сам пресро.

Морају да имају барем једну реченицу коју сви разумију.

Као што је Маркс написао у Манифесту.

Баук кружи Европом.

Шта они имају.

Ни један квалитетан текст који би био концепт. Крију се иза туђих пренешених текстова. Крију се иза анонимних коментара. Који им не доносе ништа осим неозбиљности и огавности. Још ако их селектују, онда су се усрали догрла.

То пуштање анонимних болесника и мрзилаца у јавни простор, недопуствио је. Били они листом за Власт или листом против Власти.

Можете затворити врата, пољског нужника, изнутра, срати и прстом писати по даскама. И то је демократија, мала моја. Али нико никад није извратио пољски дашчани сраоник и то показао свијету.

Инфантилна политика опозиционих портала, да своју интернетску платформу уступе анонимним анархоговнарима, копилади, живинчади и идиотидима, а да сами одговарају за то, неразумљива је.

Разумљиво је да су опозиционари.

Да су, медији, тржиште а не новинарство.

Али би, баш стога, било пожељно да саопште неколико стари.

Од кога су плаћени. Кад је настао ДПО. Колико је 17%. Да плате ПДВ.

Али и такве не треба ометати. Јер још нисмо друштво које има своје регуларне депоније.

Власти су увијек у предности и треба да их користе. Ако не умију онда је то погубно. Као и ситуација ако неко други забрањује и омета медије а потура то Властима. Или, ако им неко предлаже тај генијални Пијани Пијар.

Власти,  код нас, имају, у тиму, од једанаест, четрдесет седам Месија. И три Роналда. Мада су они пичке и педери. Као и стварни Роналдо. А Опозиција има Спасића, Балотелија и Бинића из најглупљих дана.

И треба, Власт, у утакмици, на терену, да им вади жуч на трепавице, да, са крила, протури лопту опозиционом беку кроз ноздрве, кроз уши, кроз ноге, да се зачешља њоме по потиљку, као некад Шекуларац, да центрира, а Седам Месија, на линији пенала, да финтирано и у реденику, скочи, да би осми забио гол голману кроз ноге.

Све остало је испод нивоа.

Оно што је обавезно, јесте да надлежни органи истраже ометање портала. И обзнане. Ако то неће сметати порталима. Јер ће се, нпр, сазнати на чијем висе серверу.

Покушај Ољизације или Вучићизације Републике Српске, покушаји су жабе да добије перје.

Ми смо, Република Српска, мала демократија, мала заједница, мала држава. И тиме драгоцјенија.

Србија може себи да дозволи по пет или по десет година, Милошевића, Тадића, Вучића, Три грешкића воде на три стране, али ми не можемо да преживимо ни један једни грешан мандат. Ми ходамо по танкој линији опстанка.

И тога треба да буду свјесни и опозициони политичари и медији, једнако као и власт.

3266.

САРАЈЕВСКА

ОПСЕСИЈА

ТЕРИТОРИЈАЛНИМ

ИНТЕГРИТЕТОМ

Сарајевско Ослобођење, што је синтагма која означава и цјелокупан сарајски живот а не само име новина, мада би се оне требале звати Унитарење, пошто Сарајево једино и живи у непрестаном ослобођењу од Срба, од Агресије, од Геноцида, од Српске па и од Хрвата, питало је, специјално, путем своје дописне карте Гордане, Жељку Цвијановић Да ли ће, ако избори буду данас и ако буде изабрана у Предсједништво БиХ, поштовати Територијални Интегритет БиХ.

Паметније би било Гоги Катани да је питала чувену Милосаву, некад из Странке за БиХ, да ли ће сљедеће године учествовати на Тур д Франс.

Сулејман Величанствени на самрти, очекујем да ОБН емитује све еипозеде без прекида, док Суле не цикне, а она се зајебава са Територијалним Интегритетом БиХ.

Босна и Херцеговина и постоји да се не поштује Територијални Интегритет. Такозвани ТИНТ.

Она је и склопљена, скрпљена, просто издејтонисана, издркана, да се не би морало губити вријеме на ТИНТ.

Њен ТИНТ скидаојесК свако, не само творци Дејтонског споразума. Они су, на примјер, кроз Специјалне и паралелне везе са Србијом, дио ТИНТ дали Србији. Кроз гласовање за Хрватски сабор, дио дали Хрватској. Кроз претходну политичку идеју о конфедерацији Федерације са Хрватском, трајно дио ТИНТ дали Хрватској. Тај дио је у главама Хрвата у Херцеговини већ материјална истина која их трајно чини одсутним из БиХ а тиме одсутним и њихову Територију. Није случајно Јутарњи извукао онај наслов из вишедневног дружења са Додиком.

Што се, пак, Срба тиче они никад, током историје, ниједан метак нису испалили за Босну и Херцеговину и ниједну кап крви пролили за њу и њен Територијални Интегритет, осим што су се пар пута понапијали на окупљању Територијалне Обране за вријеме Самоуправљања.

Ни у посљедњем рату нико од Срба није ни помислио на БиХ.

За БиХ, Србе је, у бившој Југославији, везивала само симпатија према Хуси и Хаси из вицева. Понекад и према Фати. Стипо и Јуре никада нису били у вицевима код Срба. Али Хасо и Хусо то нису знали искористити. Понашали су стварно глупо као што су нестварно глупи у вицевима. Па су трајно добили Србе против себе а Хрвате нису имали ни два дана након вијести из Вашингтона.

Постављати питања, данас, о Територијалном Интегритету БиХ, генетеско је сљепило.

Босна и Херцеговина је територијално интегритетна као и Сирија, као и Либија, као и Ирак, као и Исил. Она је све то помало. Само се више не пуца. Додуше, увијек двојици пуцаК за оним трећим.

Бошњаци треба да љубе Србе и Хрвате као камен у Меки. Једино су они њихов Територијални Интегритет.

А Жеци. Зашто Жеци иде у Предсједништво.

Па иде да не би била Младен Иванић. То прво.

И да не поштује Територијални Интегритет БиХ. Не бирамо Српкињу из Српске да се бави Босном и Херцеговином. Већ да заузме столицу Републике Српске у Предсједништву. Пошто је и та столица Територија Републике Српске. ХрцваХ  

3265.

НЕ УЗИМАЈ

ПО СВАКУ ЦИЈЕНУ

БУДАЛУ У ПАРТИЈУ

Долетеће чудно време преко шума па ће пањеви постати политички а банке ће се продавати за један филер. Објавиће се народу нова клетва преко сокоћала, и регистровати у ЦИК-у, а зваће се Партија Демократског Прогреса. Њу ће водити један лијени политичњак све док једног дана не оде у дувровник на земљи, лепотнији од оног на мору, и не нађе чоека сулуду, тежине двајест полонуица куруза, да га на реци и под каменим брдом у свему заступа. Тада ће лепоту и земљу прекрити мрачина.

Тако је Тарабић прорекао појаву Младена Иванића и његов долазак у Требиње, свом великом везиру Вучкуревићу. На митинг који је Требињу донио мрак. Мрачину.

Ну. Тарабић није могао да предвиди и појаву Михајлице. Народни пророчници не виде ситнице.

Мени је долазак Михајлице био дипломатски и политички знак о томе колико важности Младен Босић придаје Младену Иванићу. Послао му свог личног изасланика, Михајлицу Малога. На велики требињски скуп, пресудан за малу партију.

Младен Иванић је своједобно изјављивао да је оставио трага у дипломатији, кад је био министар код Оног Терзића, како ли.

Ја мислим да је оставио трага само у Требињу.

Усравши то лијепо мјесто, тај копнени Дубровник.

То му је приредио његов херцошки феудалац, градоначелник Требиња Вучкуревић.

Он је бачио мрачину на чисту воду, чисте људе и чисти камен Херцеговачки.

Он је од политичког предизборног скупа начинио хор за извикавиње Требињу недоличних ријечи Лопове, Турчине, Курво. Он је био Маестро Мрачине. Он је друго лице Младена Иванића. Он је, тај Вучкуревић, опрости ми грешко словна, то је зато да не бих стално помињао говна, право лице оних који желе Републику Српску вратити двадесет година уназад и сто година у дубину.

Ако промјенама сматраш окретање балеге наопако, умјесто промјена, видјећеш црве. Томан, Расправа  о окретању, превртању и посртању.   

3264.

ВЕЛИКЕ

НЕРАВНОПРАВНОСТИ

У КАМПАЊИ 2014.

Босна и Херцеговина и Српска је много подијељенија територија него што је то успоставио Дејтонски споразум и него што су је таквом учиниле бесконачне серије унитаризма и подвала, продуциране и емитоване из Сарајева.

Предизборна кампања, анализирана кроз више сегмената, даје слику опште подијељености и неравноправности простора, кандидата и институција.

За иста мјеста, исте политичке важности, кандидати се боре у потпуно различитим условима и из те борбе ће, као побједници, изаћи са различитим количинама изгубљене крви и претрпљене патње.

Фахрудин Радончић има иза себе највеће новине и, вјероватно, најпосјећенији портал. Ту је још неколико ситница као што је ТВ Алфа. Сва та тешка артиљерија не користи се да само презентује Радончића, и нешто Есбебе, већ да противницима, диретним кандидатима или само покровитељима кандидата, сваки дан чупа по једно срце, вади по једно око и враћа историју двије деценије уназад.

Биће занимљиво видјети колико ће то посједовање медија донијети резулата и колико ће таква њихова употреба оставити посљедица на тираж и квалитет.

Ниједан други кандидат, нити лидер, на било ком изборном нивоу нема такву медијску подршку.

То је очигледна неравноправност.

Кандидати Опозиције у Републици Српској имају комплетну подршку западног фактора. Тајног, јавног и новчаног. И то не само у мјесецу плаћене кампање већ одавно, и прије локалних избора, још од Билеће. Они су, Опозиција, и рођени у подсукњама Запада.

То је очигледна неравноправност. Јер ни једна друга опозиција било гдје у БиХ, нема такву подршку Запада.

Ако си на власти онда имаш власт. То је Први Изванпећински Човјеков Закон. Па предности које имају странке коалиције која је на власти у Републици Српској, у извјесној мјери медијске презентације или у представљању иниституција, не могу да се рачунају. Такву предност има свако ко је на власти. За то и постоје избори. Да се избори за власт.

Коалиција на власти у Републици Српској има против себе најшири могући фронт, већ годинама и изборима, каква нема ни једна друга власт или група на власти у Босни и Херцеговини и цијелој регији.

То је незапамћена неравноправност.

ХДЗ БиХ, и њихов кандидат за Члана Предсједништва, успио је окупити коалицију и тако елиминисати могућности колаборациониста или оних сарајевских демократа који би им и трећи пут изабрали кловна у Предсједништво.

Српски кандидати за Предсједништво, па и за ПДПС, воде тешку рововску борбу. Сарајевски такође. Хрватским, барем тако са стране изгледа, најлакше је.

То је очевидна неравноправност.

Опозиција у Српској има неподијељену подршку приватног телевизијског и порталског сектора какву нема ни једна опозиција у било ком дијелу БиХ. Нешто је Иванић игнорисанији у тој подршци али то не умањује укупан биланс.

То је евидентна приватизована неравноправност.

Сарајевски и федерални политички субјекти имају на располагању два државна телевизијска медија. ФТВ и БХТ. Ријетко ко из Републике Српске користи  те медије јер им је, овдје, гледаност никаква. Али, уз постојање других телевизија у Сарајеву, то доводи до велике неравноправности у кориштењу јавних медија.

У Републици Српској два штампана дневника, и, без обзира на тираж, најутицајнији новински комплекс, заузео је неутралну позицију у цијелој години избора. У Федерацији нема ни једних значајних новина које имају неутрално опредјељење.

То је болдована словослагарска неравноправност.

Америчка амбасада и амерички фактор уопште у БиХ, отворено подржава Опозицију у Републици Српској. Иако имају своје фаворите у Сарајеву, не чине то тако отворено и продуктивно као у Републици Српској. Користећи и Србију као полигон за удар на Додика и Есенесде.

То је транспарентна амбасадна неравноправност.

Избори ће проћи.

Сви изабрани ће бити равноправни.

Сви побједници ће бити једнако важни.

Сви поражени ће једнако кукати и жалити.

Али се у тој једнакости неће моћи да изваже неравноправност кроз коју су прошли.

Та неравноправност може да послужи само за закључак да од БиХ земље и државе никад бити неће. Нису само Срби, Хрвати и Бошњаци ти који то онемогућавају.

За Државу је потребна Политичка Равноправност.

Јер се на њој темеље све друге равноправности.

3263.

МАЛА МОЈА

УДАЛА СЕ

У ДЕРВЕНТУ,

У ДЕРВЕНТУ

ЗА ЈЕДНОГА БЛЕНТУ

Ну. Синоћ их је, у Дервенти, било најмање двојица.

Есдеес је држао предизборну трибину, у том традиционалном упоришту те странке и ЏЗП, Џелепа За Промјене. Дервента је пола Есдееса дала. Остали су били у усташким логорима па нису могли. Али би и они ишли листом у Есдеес.

Не знам какав им је био скуп, али знајући како их Дервенћани воле, не сумњам да је био мјеснозаједнички.

Мене занима једна друга феноменологија.

У недостатку било какве концепције за Републику Српску, било какве националне пројекције, о економији да и не говорима, јер све то што обитава у Есдеесу, не зна о економији ни колико је потребно да попуни вирман, у недостатку било какве политичке конструкције, политичке синтагме макар, занимљиве идеје за ГФГ, у Есдеесу поново васкрсава Народ.

Скоро смо заборавили вијеме како је Есдеес Народу јебао матер. У рату и послије рата. У рату је Радован Караџић слао својима писмо. Ми за гинут нисмо. Ми, Есдеесовци и попови не треба да идемо у ровове, да не гинемо, да би имао ко да влада послије рата. А слао је и нама у ровове писмо. Јесмол за њега или нисмо. Ил можда за Младића.

Послије рата Пљачка. О томе је све познато.

У оба та времена Есдеес се позивао на народ. Свака шуша која је стала за говорницу, или иступала јавно, почињала је пледоаје са Мој Народ.

Кад неко каже Мој Народ, он, у ствари, каже, да не зна ништа да уради. Ни за себе ни за Народ. Он се крије из Народа. Он баца маглу, он се спрема на лаж, пљачку и мутљажу.

И синоћ у Дервенти, пошто немају шта да кажу у кампањи, осим лажи, а врхунска им је како је милион људи у Српској незадовољно влашћу, узели су народ у уста.

Огњен Тадић, кандидат за Предсједника, који четврти пут учествује на олимпијади, рекао је да Народ Нема Право Да Погријеши.

Мој Тадићу. Народ има право на све. Има право да гријеши. Јер и кад гријеши, Народ не гријеши. Народ има право да изабере и тебе за Предсједника. Али твоја, и права других, нису толика коликим их присвајаш. Ти народу не значиш ништа. Осим што си добио службену легитимацију да си Кандидат. То ти не даје право да се позиваш на Народ. Јеси адвокат али ниси Адвокат Народа. Ти, пак, умислио си да си по службеној дужности.

Чак и кад те Народ изабере, ти немаш право да говориш у његово име. Нити да му попујеш.

Слично сраније распростро је и Мисија Босић, кандидат за премијера. Као што сам и ја кандидат за мисицу Камчатке.

Рекао је да се Народ није борио за овакву земљу.

Не зна Босић за какву се земљу борио Народ. Не зна нико. Да ли је Босић био у рову. И у глави народа. Не знам чак ни ја зашта се борио народ. Који сам био у рову.

Али знам да се није борио за овакву опозицију.

Мислио је да ће Есдеес владати сто година и да никад неће бити опозиција.

А они се изродили већ код првог пресијавања. 

3262.

БОЛЕСТИ СТРАНКЕ

И МЕТАСТАЗЕ

У ДРЖАВИ И ДРУШТВУ

Болесна Странка не може да оздрави Државу.

Болесна Држава не може да роди здраву Странку.

Болесна Странка никад се не роди у здравој Држави. Али могу заједно да оболе. Што не значи да могу заједно и да се лијече.

Здрава странка у болесној Држави рађа се веома тешко. Најчешће настомак. Тешким потресима. Али веома мали постотак преживи. Веома тешко остају здраве.

Здрава Странка може да лијечи Државу. Али Држава не може да лијечи странке.

Политичке Странке И Држава комбинација су самокопирног папира и спојених посуда.

Штогод пишеш по Странци, копира се на Држави. Штогод улијеш у Странку, појави се на истој висини и у Држави.

Тај механизам није само лабораторијски већ и искуствени, болан и веома ризичан.

Политичка Странка је одговорна за своје понашање према Држави. Јер се та енергија просљеђује и даље, према Нацији. Захвата цијелу НДД Сферу. Држава није одговорна према Политичким Странкама. Држава је ограничени оквир и најчешће је довољно њено постојање. Све остало је ствар унутрашњег садржаја. Држава је рам за слику. Али не може да слика слику. Држава није умјетник. За умјетност су задужени колективитети. Црква. Култура. Индустрија. Војска. Полиција. Политичке странке. Школство. И, дабоме, појединци.

Пошто је вјера, и њен организовани колективитет, старији од Државе, она је изузета од одговорности. Остали, пак, чисти су државни инструменти, помагала, протезе, полуге, и они имају смањену одговорност.

Највећу одговорност за Државу и НДД Сферу имају Политичке странке. Велике Политичке Странке. Побједничке. Странке на власти.

Политичка странка је генератор и трансмисија идеја, људи, концепата, перспектива и потребних практика, што, заједно, Држави и НДД Сфери уопште, даје тијело, садржај, крвоток и живот.

Они који нису на власти, боре се да буду. Зато предлажу боље људе, боље идеје, боља рјешења, боље перспективе. Ако то не чине онда су то лишајеви, инфектоиди, вируси, наметници, шуга.

Бирачи, грађани и јавност су жири и за једне и за друге.

Велика Политичка Странка, обзиром да је национално богатство, и најчешће на власти, има обавезе са којима се није играти.

Све што се догађа унутар Странке, преноси се на Државу и Друштво. Ако странке живе дуже, преноси се и на Нацију.

Ако Странка нема најбољу кадровску селекцију, то ће веома брзо захватити цијело Друштво и Државу. Доћи ће до стања у коме свако може да буде свашта. Коњ може да буде министар а његов Циго да буде Савјетник. Сутрадан ће Савјетник да постане Предсједник нечега.

Ако Странка нема унутрашња правила и процедуре, у Држави неће бити демократије. Ако се у Странци не поштује оно што је написано, у Држави ће настајати све већа разлика између нормативног и стварног. Ако у Странци нема демократских и слободних избора, у организационој мрежи, неће их бити ни у Држави и Друштву. Ако се у Странци Лидер прелидеризује, Држава и Друштво клизе у диктатуру.

Ако се све то састави, Држава је у опасности.

Политичка Странка занијеми. Обневиди и изгуби моћ Става. Умјесто ње говори, види и поставља став, Лидер. Који је рањив као усамљена топола на висоравни.

Проблем је, тада, отишао предубоко. Топола није храст, крхка је а пустила је дубоке жиле. Повратка нема. Странка је остала у подножју и изгубила апетите и оријентире. Одвојила се од људи, идући за Тополом. Људи не воле болести Странке. Оно што немају у породици, у љубави, у раду, у цркви, не желе да имају ни у Странци и Држави.

Неко мора да се врати људима. Више шансе има Странка него Лидер. До Лидера прије стигне вјетрушина или моторка него што он стигне до људи. Дезоријентисана странка такође не налази пут до људи. Или га налази тешком муком, окрњена, огољена, ослабљена.

Држава и Друштво, Демократија и Процедуре, гдје је Демократија Друштво а Процедуре Држава, тада носе ожиљке на дужи рок. И код сваке промјене времена, имају болове у костима, зглобовима и ткиву.

Велика је одговрност оних који граде и организују Политичку Странку. Свака грешка, у једној лоше постављеној цигли, умножава се са растом и развојем. И доводи до слабљења. А Држава и Друштво нису сачињени на модуларном принципу. Замијениш цијели склоп. Грешке се не исправљају нити отклањају. Чак и када Странка пропадне и нестане, требаће велико вријеме и енергија да се исправи странпутица.

Стога је важније ко ти је важан у странци, него ко тије поп, жандарм, отправник возова, шумар, ловочувар, порезник и учитељ.

Мада изгледа нелогично.