2888.

РАЗЛИКА

ИЗМЕЂУ

БОРАВИШТА

И СРЕБРЕНИШТА

У општини Сребреница одржани су избори за СМЗ. Савјете Мјесних Заједница.

Од 19 СМЗ, Срби, мислим, Четници, имају већину у 15.

Тај монструозни агресорски и нови геноцидни вал, талас, прошао је незапажено код разних организација типа Тетке Сребренице и Даиџа Суљагић.

Нажалост, није реаговао ни Жељкудин Комшић.

А није се огласио ни Охаер. Уред за тумачење процеса политизације боравишта, превивалишта, сталног јебалишта и повременог гласалишта.

Тај новочетнички вал још је геноциднији када се зна да од 101 мјеста у СМЗ, Срби држе 72 а Бошњаци 29.

Шта је, дакле, довело дотле да се Срби толико исполитизују и учествују у бирању тих СМЗ а Бошњаци толико пасивизују и препусте те пунктове власти Четницима Геноцидашима.

Нису се, дабоме, Бошњаци пасивизовали.

То само постоји разлика између Бошњака и Бошљака.

Бошљаци су они који су Дошљаци, који никад нису живјели у Сребреници али дођу да гласају. Као и они који су некад живјели у Сребреници али су отишли, протјерани или им је речено да се иселе, од стране Есдеа, или су, пак, видјели да је отишао Орић па се запутили и они. И сви су ријешили своје трајне боравке и права на неком другом мјесту у Федерацији. Неки и у иностранству.

Само нису ријешили гласање. Кордони специјалне полиције Федерације чувају бирачка мјеста у Федерацији од оних који су некад живјели у Републици Српској. А нарочито у Сребреници.

Тако јадни људи, нарочито Сребреничани, стално имају исту судбину. Срби их аутобусима и пушкама тјерали из Сребренице. Мада се не зна да ли је међу тјераоцима било више Срба или њихових. Сада их Бошњаци аутобусима и тортуром тјерају у Сребреницу. Само на гласање.

Ради људских права и економије, предлажем да сви Сребреничани гласају у Сарајеву. Ма, не морају да гласају. Јавите само телефоном. Ало, Сребросонг, тако је гласало Сарајево.

Фала. Довиђења.

НЕ САМО

МУРИЊО И КРЕТЕНИ.

И СИСТЕМ

ТАКМИЧЕЊА

УБИЈА ФУДБАЛ.

Добро. Мало сам претјерао критикујући Тату Мартина.

Барселона ипак има могућност да освоји нешто. Наслов првака Шпаније.

Оно што се догодило у претпосљедњем колу када су ремизирали и Барселона и Атлетико а Реал изгубио, баца ново свјетло на шири контекст у коме се такмиче ова три врхунска клуба.

То што се њима десило није појединачан случај и није случајно. Чак и кад се узме у обзир да медији јављају како је Реал мислио на Лисабон и играо са Б Тимом. То, једноставно не постоји. Јер би Рела са тим Б Тимом био првак у скоро свим лигама Европе.

И раније се догађало да тимови који у уторак или сриједу играју лигу шампиона губе у домаћем првенству. У свим лигама. То, у току првенства, не изазива нарочиту пажњу јер изгледа појединално и изгледа да има времена да се све надокнади.

Овај системски покољ у претпоследњем колу шпанског првенства, знак је да систем такмичења убија фудбал. Тај четвероструки колосијек, домаће првенство, лига шампиона, репрезентација, куп, и ове године, посебно, свјетско првенство, чини да нема умјетника који може физичку и психичку силу програмирати тако да одговори свим обавезама и да се тиму и појединцу унесе такав емотивни и вољни програм који би достигао екстазу баш кад треба.

А питање је кад треба.

Мислим да то од фудбала твори гладијаторство. У коме се само износе мртви из арене. Требало би у години свјетског првенства не играти, нпр, лигу шампиона.

Или донијети правило да лигу шампиона и домаће првенство играју ти наводни А и Б тимови. Рецимо, максимално седам играча у оба такмичења.

Тако би се сачували играчи, одржао психолошки колективитет и повећао врој играча који имају прилику.

Ако Барселона побиједи Атлетико у задњем колу и освоји лигу, биће то само зато што Атлетику предстоји финале Лиге шампиона.

2886.

НА ЕУРОСОНГИЦИ

ПОБИЈЕДИО

ЧУПАВИЦА

Све се узјебало.

Помијешале се брзине, као некад, на ИМТ 333 тракторима.

На синоћ одржаном Еуросонгу побиједио је неки аустријски примјерак са женским именом, мушким тијелом за Викторију, Исусовом његованом брадом и гримасоидним феминизраним опсегом који више одаје естрадно-психолошки поремећај него здраву хомосексуалност.

Дизајнерски, и као тијело и као као амабалажа, чак и гласовно, иако је мој слух тај преко којег су слонови тутњали једно десет година, изгледа одлично.

За мој укус, пак, требала би та Кончита Естерајх да се сад трансформише у мушкарца. Био би ми веома занимљив и привлачан.

И прије побједе, Чупава Кончита је изазвала полемике.

Европа је подијељена на Конзервативну, која је против, и Различиту која је напредна.

Уобичајена, Нормална Европа више не постоји.

Коментатор Хаертеа био је најглупљи. Навикао сам да та титула припада Бехатеу и Обеену, барем кад је фудбал у питању.

Све би било добро, каже Хртковац, само да се Кончита обријала.

По лицу. Не по пицу.

Људи не разумију. Та неуобичајеност, да не кажем поремећеност личности, у својој суштини носи естрадну амбалажираност. Изглед тијела је изједначен са изгледом амбалаже, одјеће. Не ради се о суштинској трансформацији него о психолошко-свјетлуцавом егзибиционизмзу.

Ну. Све је то нови свијет.

Мада ме мало хвата страх.

Шта ако се једну ноћ моја жена у кревету појави са црним анадолским брковима и кожним нитованим ојачањима за подлактице. Како да будем сугуран да неће искукати салгију. Тзв. Алгијас.

О Еуросонгу говорим. Јебеш Кончиту.

Еуросонг је, и без ове необријане сподобе, већ дуже вријеме фантастична машина за дијагностику реалног, социолошког, идеолошког и колективно-психолошког стања Европе.

Тај њен површински слој постао је Парада Кича и Прча. Као и Еуросонг сам.

Парада скупог Кича и јевтиног Прча.

Синоћ, а и прошлих година, Еуросонгу је само недостајао онај смијешни Бренин па да извукује Даље иде... даље иде... даље иде... Кемо из Калесије.

Европа се узлутала. Не зна куд би. Вриједности су дискредитоване а сви који томе доприносе, желе да се постојећи координатни систем сруши али да се, ни за живу главу не формира нови.

Европа је, то показује и Еуросонг, постала јевтина позорница још јевтиније политизације.

Кличко позива да сви покажу мржњу према Русији и гласају за Украјину. Колико смо се мало одмакли од првочетвртинског примитивизма и дивљаштва Деветнаестог вијека.

Та јевтина политизација прелила се и у озбиљну, алуК, политику Европске Уније.

Умјесто политичких громада, Бранта и слично, ми имамо сићушне Филете, Инчките, Кетринице.

Европа, и њен упишани Еуросонг, само су једна углађенија и поскупљенија варијанта непрекидног пинковог Гранд Шоуа.

У свему, ми, Овдје, најебали смо тотално.

Са Пратера надиру перверзњаци.

Са Босфора надиру перверзњаци.

А ми невинашца. Од химена па све до гркљана.

2885.

24

СЛАБОСТИ

СРПСКОГ ТРОЈЦА

ЗА БОСНУ

Тројном Пробосанском Пакту БИЧ, Босић, Иванић, Чавић, продао сам права за кориштење слогана у изборној утрци за опште изборе 2014.

По посебној клаузули, имам право да први објавим слоган.

Форца Босна.

Сви су се одушевили. То је унијело ново јединство међу њих. Било је мало проблема, не око функција, фотеља и кандидатура, већ око тога ко шта уноси у Тројни Пакт. Босић је од почетка зајунио Ја уносим Мисију. Иванић је истицао Ја дајем једну марку за коју сам продао банку. Чавић Ја ништа не дајем. Дао сам Сребреницу. Јебла те Сребреница, треба дати Косово.

Нејасно је на снимку пресретнутог разговора путем подметнутог мобуилног, ко је то промрљао.

Али кад сам им донио слоган, озарили су се.

Један од њих, онај најглупљи, питао ме је Да ли је Босна италијанска ријеч. Како није. Стари Римљани су ископали прво корито ријеке Босне. Онда нашли врело и пустили воду. То је све да би јебали Херцеговину. Завади па владај.

Покушао сам БИЧ Тројанце да упозорим на њихове мане, али ме више нису слушали. Почела је пјесма. Аванти Босна бела миа... аванти рагаци... контра ређимо, ређимо морто, ређимо морто...јунајт, јунајт јубосн...

24 су велике мане Пробосанске Тројне Српске Коалиције Наши Промјенаши. ПТС КНП.

1.       Република Српска им је на задњем мјесту или није чак ни на памети. Нико до њих, Босић, Иванић, Чавић, нема ни једну референцу у борби за Републику Српску, на основу Дејтона, не тражим да гину на барикадама као сиријски побуњеници.

2.       Не знају да владају. Босић, као престарјели млађи сениор, никад није био у власти, што је неопростиво, јер овдје свака будала може да уђе у власт. Мислим, на простору бивше Југославије. Она друга двојица његових су били у власти али исто не знају. Показало се, само, да знају да усеру и шефа и станиццу.

3.       Немају муда. Ником никад нису рекли Не. Не тражим да кажу Стаљину. Преводиоцу, приликом колаборационих брифинга.

4.       О економији не знају ништа. Тако лупају о задуживању да ме срамота што сам икада отворио иједну економску књигу.

5.       Нису дорасли Сарајевској Чаршији, Сарајевском Политичком Кругу. Јер, не гледају Сулејмана Величанственог. И јер би, да је СПК дјеловао у доба Гаврила, они Спковци, обрлатили Фердинанда да пуца на Принципа. Могу да замислим шта ће њима, Пробосанцима, да раде.

6.       Немају ни трунке популизма. А српски народ воли популизам и измислио га је. Да би му неко, барем лажно, показао да га воли.

7.       Њихова, Коалиције БИЧ, стратешка схватања НДД сфере никаква су. Нација Држава Друштво.

8.       Немају ни једно рјешење. Да су барем рекли да ће запослити сто путара на локалним путевима у Републици, да не пропадају, гласао бих за њих.

9.       Ништа не говоре о Србији.

10.    Ништа не кажу о Стрицу Криму.

11.    Не помињу Мајчицу Русију.

12.    Глуви су на оба ува кад су у питању санкције Русији

13.    Не сјећају се Косова.

14.    Покушавају да међу Србе унесу страх. 24 афере пута сто људи пута њихове породице. А и Пропали смо, кажу, што је такође садња Страха.

15.    Одавно су и дубоко у раљама тајних служби. Касне за димним бомбама и нагазно-распрскавајућим експлозивним направама које систематски пласирају службе преко Љубитеља Мрцине и преко Хранитељице моје омиљене Сузи.

16.    Та слабост у стратегији јавног наступа сад је и боже помози. Шта би било ако побиједе. Ко од тих њихових темодаваца зна да води пиар властодржаца. Да је то јебен посао, види се како функционише, и прије смјене, Распар Двојац Линић – Зоки.

17.    Не воле Човића, односно Хрвате. Без Балканских Латина, мада је то само површина, ништа се не може урадити против Савремених Отомана. Осим дечакширизовати се.

18.    Немају ни једног пријатеља у свијету. Као што Српска сада има Русију и Израел. Онај ко ти је инструктор, никад ти није пријатељ. Може те само јебати. Питајте даме које обожавају јогу, приватни фитнес, пилатес, депилатес, ногатес и слично.

19.    Међу собом немају селектора и кондиционог тренера.

20.    Имају прејаку резервну клупу у односу на први тим. Мада је то режећа резервна клупа. Сви би хтјели да буду Ч и П. Можда да проширимо Предсједништво БиХ на 47 чланова. И уведемо 9 предсједника Републике. За сваку Изборну Јединицу. Тако ће Наши Промјенаши затолити бураге и тако ће се лакше Република утопити у Босну.

21.    Мало гласова имају у јаслама. Сви рачунају на гласове Есдееса. Крава Гласара. Чавићеве и Иванићеве партититуре врте се око изборног прага. Само Бог зна гдје су остали. А сви, и прагаши и они молекуларни, хтјели би да владају, да се хране, из зобнице Есдееса.

22.    Немају механизам да и прости збир гласова утјерају у дисциплиновано гласање.

23.    Ни једна општина у којој владају, и у којој су добили власт прије двије године, још није видјела рујне зоре.

24.    Нису се изјаснили да ли ће у Бразилу навијати за Босну.

2884.

ФАШЧАРШИЈА

И ДАН ПОБЈЕДЕ

Она политичка смлата, Жељко Комшић, донио неки вијенац на вјечну ватру, у Сарају, да и он обиљежи Дан Побједе над фашизмом, давне Четрдесетпете.

Он, Нежељко, ваљда, симболише Државне Органе. Мада је и он сам Државни Орган.

А то полагање треба да симболише постојање Државе која слави, са Европом, нешто у чему није учествовала.

Јадан је Дан побједе над фашизмом кад видим Оног Комшића који се код вјечне ватре скупио ко штета укокоши.

Ну. Што се мене тиче, могу вјечну упалити и на Игману, диљем ратне стазе Љиљана Комшића. И Комшића законом прогласити за доживотног вјенцополагача.

Недопустиво је да се тај фарсични церемонијал користи за Фашизацију Срба.

Ту код вјечне ватре, нека сарајевска политичка протува је важно изјавила да је у Сарајеву и 45. и 95. побијеђен фашизам. Да се Сарајево и 95. одбранило од фашизма.

Одбранило се тако што се ријешило свих Срба који су у Сарајеву од прије отварања прве отоманске коњушнице.

Јасно је да се у сарајским отоманским главама, блискомистичним политичким главама, Срби и Фашизам сматрају за једно.  

У том склопу је и идеја да се донесе закон који забрањује фажизам и негирање геноцида у сребреници.

Не знам за Вјечну Ватру на Маријин Двору, али док постоји Скаламерија БиХ, односно међународно признати простор између Србије и Хрватске, трајаће вјечни хладни рат Сарајевског Политичког Круга против Срба и Српске. И који ће градити зид између нас. За који је Берлински био од убруса Тета Виолете.

Који ће нас, на крају, и подијелити. 

2883.

КО ЈЕ С КОЈЕ

СТРАНЕ

ПАРАДЕ

Свака тужна историја може се појавити у будућности као још тужнија.

Свако епохално херојство може да се поништи небројеним дугодеценијским ситним издајама.

Историја некипут одлази у неповрат а некипут се завраћа у великим стољетним круговима.

Сегодня, седамдесет година од слома фашизма, нацизма и милитантног територијализма, видим, остварен је добар дио циљева Нацифашистичког Територијализма у Европи.

И још се остварују.

Не треба да се заварамо. Ако то није урађено уз велике жртве и уз постојање Концлогора, то не значи да су резултати поштенији и чистији.

Данас уз тај процес иде и разбуктавање нациизма, шовинизма, фажизма и територијализма. Од Украјине па до бивше Југославије.

Иво Јосиповић, предсједник Хрватске је некидан у Јасеновцу рекао да је ту извршен Геноцид. Само што није рекао да је на том Геноциду, и на транспортном, олујном, бљесковитом, геноциду, пола стољећа касније, настала еунијска варијанта независне државе хрватске. Бањалука и Бановина су им измакле за длаку.

То хрватско чишћење државе једнако је нацизам и фашизам као и захтјев бившег реиса сарајевског да муслимани имају своју државу јер су је и други добили. То је чисти фашистички захтјев према Србима и Хрватима у БиХ.

Спаљивање Руса у Украјини, уз добоше десничара и фашиста, који су ту били и за вријеме Хитлера, западни је фашизам 21. вијека. То што је он микрофашизам, такође не треба да нас заварава.

Натопактовско отимање славенских земаља, кобива испод мрачних копита комунизма и бивших СССР и Варшавског Пакта, такође је фашизам.

Из истог, територијалног, разлога су славенске земље узимали и Хитлер и Нато.

Хитлер је поражен огромним руским и славенским жртвама уопште. Мада је херојством представљено искрцавање у Нормандији и бомбардовање Лондона. Као и бацање атомске бомбе на цивиле Јапана.

Да је пала Русија, на Стаљинграду, сви би се данас звали Хајл Хитлер. Само би неко био ХХ23857466585 а неко ХХ6786756496.

Западни савезници, Инглеска и Америка, потоњи Поратни Профитери невиђених размјера и прије Хитлеровог самоубиства, почели су да раде против Совјета и Славена. Симболично, та офанзива је завршена Бомбардовањем Београда. Сада је у току Директна Офанзива на Русију.

И данас желе да сломе Русију. Као што је то желио и Хитлер.

Дијелом копненим, дијелом економским путем.

Стога је деветомајска Московска Војна Парада, коју нисам баш обожавао из нашег социјалистичког самоуправног ракурса, већ одавно једини симбол побједе над фашизмом и једино признање Великој Жртви Славенској.

Данас смо у ситуацији да су само Руси на Паради.

Сви други су с друге стране Параде.

2882.

ЛИДЕР

ПРЕМИЈЕР

ПРЕДСЈЕДНИК

Хрватски случај Милановић – Линић може да послужи као магнетна резонанца сличних молекуларних комбинација у политичком животу странака и политичких институција.

Прво. Да их карактеришем. Као, оно, кад америчка глупача у јевтином филму каже Дефиниши Брзи Секс.

Милановић је наслиједио Рачана. Показао се као вјешт специјалац у борби за искрцавање на обалу Предсједника Странке. Не тако вјешт као Санадер. Стицајем околности, Есдепе Хрватске побиједио је на изборима а Миланавић је, на основу тога, морао нешто да буде. Премијер. Пошто је, свјесно и подсвјесно, знао да за то нема ганглије и муда, ангажовао је Линића, старог превејаног, леденообразног, егзекуторског комбинаторика комунистичког, либералнотржишног и стаљинистичко-корисничког прагматичара.

Линић, дакле. Гиљотинер. Прорачунер. Трошаринац. Траншаринац. Кредитер. Дефицитер. Министар финансија.

Љигавац Милановић се усрећио. Таквог је и требао. Он ће да обавља прљав посао а ја ћу да дајем изјаве, објашњавам. И идем на Нови Зеланд.

У политици те могу јебати само минуле релације. Томан.

То је јебало Линића.

А Милановић, премијер, и предсједник Есдепеа, предуго је то гледао и толерирао. Сад ће Линић повући Милановића у вртачу и цијели Есдепе. Мада је то учинио Милановић.

Шта да се научи.

Не можеш бити премијер једне еуропске неовисне, СТЈ, државе ако ниси у стању да Чимпанзу од триста кила уватиш за муда.

Не можеш бити премијер ако Чимпанзу од триста кила, Линића, поставиш за главног мудоњу.

Можеш. Али то ће уништити твој ореол Предсједника Странке. Па и странку.

Шта сам требао да радим. Пита Милановић.

Требао си да учиш на Санадеру.

Санадер је исто ефективно постао предсједник странке. Исто полетио да буде Премијер. И исто се зајебао. То што је он крао и отимао а Ти, Милановићу, ниси, не чини вас различитим.

У политици, кад упаднеш у говна, не питаш чија су.

А други могу да уче од тандема Цветковић – Тадић.

Ти, Санадер и Тадић сте били лидери странака. Сада просјечно, нисте ништа.

Ти си, Милановићу, полетио да сам себи будеш Цветковић. Мада, са Линићем као резервним положајем. Као што је то полетио и Санадер. Мислили сте, обојица, да ћете, тако, избјећи судбину Тадића.

Тадић је, пак, био у предности. Био је Пријеседник Државе. Али је био Генералић, као и вас двојица.

Ако за премијера поставим безмудавца, ја ћу бити прва лига.

ОћешК. Или. Хоћеш ако си Брант или Кенеди. А такве овдашњи курчеви не праве.  

Ну. Сад долазим до кључне релације.

Предсједник Странке. Предсједник Државе. Предсједник Владе.

Треба ли све то објединити у једној личности. Или дати двјема. И да ли прву ствар дати једној а друге двије другој или прве двије једној а трећу другој. 

Или све то растројчити.

Да преформулишем.

Да ли курва може бити сама себи макро и самозадовољавати се како не би имала муштерије. Па не давала кајмак другоме а не била искориштавана као курва.

Веома је опасно ако је Предсједник странке и Предсједник Државе. Или ако је Предсједник Странке и Предсједник Владе.

Ако је Предсједник Странке и Лидер, па све то обједињује, може да функционише. Једно вријеме. До крајње тачке распада радиоактивног елемента Лидер.

Пошто нико не зна кад Лидер треба да престане да буде Лидер а постане, евентуално, Предсједник Странке, или допусти да неко други постане Предсједник, мада ја знам али нећу да вам кажем, сапуница се, у правилу, завршава трагедично.

Суштинско питање увијек стоји пред Предсједником Странке.

Да ли да будем Премијер или Предсједик Државе и тако имам све против себе или да останем Предсједник Странке и имам све иза себе и уз себе. А другима утрапим горуће функције. И себи оставим могућност критике и отклона.

На то питање сви одговрају погрешно.

Ја и Ја и Ја.

Ко страда.

Не страда Премијер и Предсједник Државе. Увијек ће се наћи нека будала, или пингвнин, да то овавља.

Страда Лидер и Предсједник Странке. Као страначке институције. И страда Странка. Као крајња, најдрагоцјенија и највећа посљедица.

Јебеш лидере и предсједнике.

Јер. Јака политичка странка је национално богатство. Свака здрава нација мора да има двије јаке политичке странке. Иначе неће опстати.

Сјетите се Мејна, што би рекли амерички милитарни пропагандисти, Сјетите се Цветковића, Сјетите се Тадића, Сјетите се Санадера, Сјетите се Линића, Сјетите се Милановића.

Кога да се не сјетимо.

Е. То ћу вам рећи крајем октобра.

2881.

САРАЈЕВСКА

ФАЛСИФИКАЦИЈА

ЂУРЂЕВДАНА

Сарајски медијски двојац ба.вијести и Анадолу Агентуру припремио је велики пешкирски текст, достајан некадашњег чаршафисања у сарајевском Ослобођењу када је уводно излагање негдје имао Хасан Грабчановић или Хрвоје Иштук.

Текст је о Ђурђевдану.

Али о томе како су Роми Региона прославили Ђурђевдан.

Ба.вијести су онај просрал који објављује ред негативуша из Српске и Бањалуке, самоубиствбо, ножеви, убиство, па ред текста из Независних, онда ред важних просерица Иванић, Чавић, Босић, понекад Пандуркићка, па ред текста из Независних.

Анадолу не треба објашњавати.

Што се мене тиче, могу о тим поменутим и било којим њиховим миљеницима, да објављују и шаторска крила а не само пешкире.

Проблем је, међутим, што су Ђурђевдан везали само за Роме а сав свијет разумије да Срби славе Ђурђевдан. И због Светог Георгија и због Ажбахе.

Ова подмукла сторија не може се подвести под новинарску необавијештеност.

То је игнорисање једног народа и једне вјере. Покушај да се Ђурђевдан сведе на предсловенске обичаје. Бацање цвијећа у ријеке и ваљање по росној трави.

А да се из Ђурђевдана, као православног празника, искључе Срби. Тако се искључују из БиХ.

Какви Отомански Монструми.

Кад већ пешкирају, могли би мало да истраже откуд Циганима муслиманска имена и презимена а православни празници. Сигирно су Срби мрежама хватали Цигане са мсулимансим именима и затварали их у казамате док не прихвате неку српску славу.

И да мало истраже возове за Јасеновац. А не само за Подлугове.

ЂУРЂЕВДАН ЈЕ

СЛОБОДНИ

НЕЈАСЕНОВАЧКИ

ЂУРЂЕВДАН ЈЕ

ЗЕМЉА НАША

Ђурђевдан је а ја јесам с оном коју волим

Коју волим

Коју увијек могу да одболим

Коју никад не бих преболио

Ђурђевдан је а ја јесам сретан и кад боли

И кад боли

Након свега дошло нам је вријеме

Да се однекуд живи вратимо

Ђурђевдан је а не одвозе нас возови јасеновачки

Дошло је вријеме да се из ровова враћамо

Кућама кћерима женама бијелим грудима дјевојачким

Ђурђевдан је а не морамо у шуме и горе

Ђурђевак нам црвени црвени

Ко јабуке црвене и рујне зоре

Ђурђевдан је Земља Наша

Дочекале крви наше и предака

Да се Земља Наша не води ко туђа

Да убиремо са својих редака

Да се не богате са нашијех леђа

Ђурђевдан је иако нас коле

Ђурђевдан је Мој Соколе

Ђурђевдан је кад те Људи воле

Као своје узбрдо и низбрдо

Као своје узшљивике и низњивике

Као своје горе и подгоре

Као своје воде преводе и заоде

Ђурђевдан је кад ја имам ону коју волим

Коју волим

Када клије кад цвјета када кличе

И слободом својом нашом виче

Ђурђевдан је кад по Својој Земљи сретан ходим

Сретан ходим

И пјесме своје а и туђе чујем

Кад сам будан кад кујем када снујем

*

Требало би наћи начина да Ђурђевдан буде у Химни Српске, да буде Химна Српске, Српског Рода и Српскијех Слобода.

Ђурђевданци су из пепела никли. Као и Српска на коју смо свикли. И она је, као и ми, Потомица трагичних вагонираних Ђурђевданаца, Јунака Јасеновачких, Јунака јадовничкиох, Јунака Јамачких, Јунака Незнанаца, Јунака Гаврилових, Јунака Младићевих.

Ђурђевдан нас веже за ове просторе једном од милиона нити.

А Химна свака и не треба више да чини.

2879.

МУСЛИМАНИ СУ

ПОВРАТНИЦИ

 А СРБИ СУ

ОДВРАТНИЦИ

Она змијолика протува, измигољени Комшић, најавио апелацију Уставним Суду БиХ, поводом одлуке Владе Републике Српске о провјери тачности података из пријаве пребивалишта у Држави Српској.

Одлично. Ево прилике да Република Српска каже да не признаје ингеренције Уставног Суда БиХ на територији Републике Српске и у односу на Србе Дистрикта Брчко.

У том смислу позивам Уставни Суд да уважи апелацију дотичног измигољчета.

Комшић се позива на људска права.

На Људска Права се позива и Америка када бомбардује Београд и Целу Србију.

Људска Права звуче феноменално. Само док се не разгрне први свјетлуцави плашт. И док се не дође до људи.

Када политичари Сарајевског Политичког Круга огрћу тај први свјетлуцави плашт, он је обавезно и усран.

Испод њега нису људи и њихова права, грађани и њихова једнакост, демократија и њена процедуралност. Испод су Јасеновачке Намјере.

Боље од свих политичких странака, правољубаца и аналитичара, намјеру Комшића и стварно стање људских права објаснио је Фонд ПИО Републике Српске и његов директор Младен Милић. И у свјетлу анализе, у свјетлу намјере и у свјетлу посљедица.

У Комшићевој Федерацији десетине хиљада Срба немају право на пензију иако су били пензионери прије ратова. Само зато што су Срби и што су однијели живу главу пред најездом Истребљења.

Да би добили ту пензију, односно, да би се пребацили са Фонда Српске у Фонд Федерације, требају им Надљудска Права. Њима се тражи папир и о броју стабала шљиве њихових предака за вријеме Селима Првог.

Та окрутност Отоманског Сарајева, која се у овом, тек једном од, сегменту очитује као пројекат да се Република Српска финансијки уништава плаћањем пензионих обавеза Федерације а да у њој, Српској, гласају непостојећи људи и тако утичу на политички мозаик и процесе, само је нови доказ да се са оваквим сарајевским странкама не може ни у пољски нужник а не у заједничку државу или у ЕУ.

Отоманско Сарајево вози на два истребљивачка колосијека према Србима. Чека да јадни пензионери изумру. А гласањем фантома, утвара и духова у Републици Српској, настоје да пониште и постојеће Србе, да их бирачки умање и истријебе.