ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ЈОСИПОВИЋ 

ГОВОРИ О ГЕНОЦИДУ 

У ЈАСЕНОВЦУ 

А ТАЧИ ИЗВИКУЈЕ 

ДА ЈЕ ПОНОСАН 

НА ДЕЧАНЕ, ГРАЧАНИЦУ 

И ПЕЋКУ ПАТРИЈАРШИЈУ. 

НЕКО СЕ 

ВЕЛИКО СРАНИЈЕ 

СПРЕМА СРБИМА.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ШТЕФАН ФИЛЕ 

У ОПРОШТАЈНОЈ 

ПОСЈЕТИ 

БЕОГРАДУ

2870.

КАКО СЕ

КРАДУ ИЗБОРИ

Аматери шире фаму о крађи и куповини избора. Кандидати много више него страначки активисти. Али губитничке странке и издајничке групе. Највише.

Губитници о томе епове пјевају а да, у ствари, ништа о свему не знају.

Рогобатни тајкуни у странке се увлаче и купују изборе, што доприноси општем схватању крађе и куповине.

Каква је ставрност.

Чак и у Вукојебини каква је БиХ, куповина и крађа избора је веома компликован и захтјеван пројект. Јер. Укључује много људи и увијек је проблем да се спријечи одлив информација.

Постоји неколико устаљених технологија крађе и куповине гласова.

·         УПИС ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛА. То аматери само тако зову. Ствари стоје простије. Ради се о тајном договору свих чланова Бирачког одбора који, када се разброје листићи за странке, свако добије листиће своје странке и уписује крстиће за оне страначке кандидате за које су дали обећање или добили паре. То није крађа гласова између странака већ крађа гласова унутар странака. Због овог процеса резултати касне у у Општинску Изборну Комисију и у ЦИК.

·         БУГАРСКИ ВОЗ. Бугарски воз је процес у којем је потребно претходно отуђити, украсти, смувати, један празан гласачки листић. Или имати фалсикат који се неће уочити, што је мање вјероватно. Онда се трај листић попуњава у интересу одређене странке и кандидата и даје гласачу који га само убацује у кутију а износи празан. Празан листић се, од стране лоповске инжењерије, опет попуњава и даје сљедећем. И тако до затварања биралишта, односно до броја бирача које контролишеш. Бугарски воз је знак да неко, или странка, контролише одређени број бирача на Бирачком мјесту. То могу бити разни начини контроле, од финансијских, родбинских, идеолошких, интересних до криминалних до пријетећих и уцјењивачких. Бугарски воз је тек контрола тог процеса који је већ унапријед обављен. Суштина крађе само је у крађи једног празног листића.

·         ЛАЖНИ ИЗВЈЕШТАЈ СА БИРАЧКОГ МЈЕСТА. То је процес који такође подразумијева консензус свих чланова Борачког одбора. Без обзира какав је резултат, у извјештају се уписују договорене и доплаћене бројке. Битно је да корекција није превише очигледна јер би то могло изазвати додатно бројање, негдје на неком удаљеном мјесту што би разоткрило цијели проце. Мада је то ризићно и за више изборне инстанце и томе се тешко приступа.

·         ЛАЖНИ ИЗВЈЕШТАЈ ИЗ ОПШТИНСКЕ ИЗБОРНЕ КОМСИЈЕ. То је превелик залогај. Али је могућ у малим општинама. И могућ уз везу са неким у главном бирачком тијелу земље.

·         КУПОВИНА ПОЈЕДИНАЧНИХ ГЛАСОВА. То је процес Од бирача до бирача. При чему се ријетко паре дају унапријед већ се тражи неки доказ, снимак мобилним телефоном, одређена боја оловке, што ће регистровати члан Борачког одбира и слично.

·         КУПОВИНА ГРУПНИХ ГЛАСОВА. То раде сеоски и други Џамбаси којих се често зове Вођама мишљења и другим лирским надимцима. Вођа мишљења узима паре и гарантује сто, двјеста, триста, гласова. У правилу, то обећање се испуњава. Нико се претјерано не распитује како се то остварило али је битно да се заинтересовани обраћају онима који су већ провјерени, који гарантују и који за сваке изборе гласове могу продавати другом купцу.

·         ВРЕЋЕ. О томе не треба да се разглаба. Ту је све могуће.

·         ГЛАСАЊЕ ПОШТОМ. Хаос.

·         ИЗУЗИМАЊЕ ЛИЧНИХ КАРАТА. Дан прије избора појединци, учесници у крађи и куповини, покупе личне карте од бирача са одређеног бирачког мјеста. Власници се неће ни појавити на бирачким мјестима а „гласање“ ће се обавити у овкиру договора унутар Бирачког одбора. Изузимање личних карата подразуијева неки купопродајни аранжман.

·         ГРОБЉАНСКИ ГЛАСОВИ. Неажурни бирачки спискови и непрецизна евиденција страначких чланова омогућују странци која влада Бирачким одбором да у своје гласове, на преосталим литићима, убацује и гласове мртвих и одсељених.

·         ДИСПЕРЗИВНОСТ БИРАЧКОГ ОДБОРА. Сваки члан Бирачког одбора сарађује са онима који му, у оквиру странке, нуде најбоље услове. То значи да могу да се гласови продају унутар општине или унутар изборне једнице.

·         МАНИПУЛАЦИЈЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ БРОЈАЧКОМ МЈЕСТУ. И поред права сваке странке да акредитује посматраче, тај проце је потпуно неконотролисан.

·         ПРОДАЈА МЈЕСТА У БИРАЧКИМ ОДБОРИМА. Читав низ небитних странака постоји и иде на изборе ради продаје мјеста у бирачким одборима. То је слабост овдашњег законодавства. Продајом мјеста дају се многе повољности и могућности странкама које су оспособљене за крађу и куповину. То је њихов раст акција у бирачким одборима.

·         ИМЕНОВАЊЕ СВОЈИХ ПОСМАТРАЧА. Често локални моћници у странкама захтијевају да они, за свог кандидата и слично, постављају посматраче на бирачким мјестима. То су у правилу  блећци који појма немају и који за неку малу пару којом су задовољни, обаве тај посао а да и не знају чему су присуствовали. Странка која то дозволи за жаљење је.

·         ЈОШ БЕЗБРОЈ НАЧИНА. Регистровано је више од осамдесет начина крађе гласова. Али многи од тих начина зависе од услова у конкретној земљи.

Неколико чињеница је битно.

·         Тешко је украсти и купити толико гласова да би се избори преокренули мимо опште воље бирача. Тако су избори само једна велика пијаца накупаца и каламара, који, поред на страначки догађајима, шатори, храна, бине, певаљке, мајице, заставе и слично, зарађују и на гласовима.

·         Купују и краду мале странке. Велике и организоване не. Кад почну то да раде, већ су пропале.

·         Кадгод касне резултати више од два часа са бирачког мјеста или из општинске изборне комисије, у питању је крађа или куповина.

·         Свако кашњење прелиминарних резултата из централног изборног тијела, након сванућа, знак је манипулација.

·         Свака крађа, куповина или било која значајнија манипулација, знак је слабости странака које учествују на изборима. Знак је њихове лоше организације или недовољно опредијељене и провјерене мреже активиста.

·         Нема борбе против тога. Јер то је једна од израслина трајних особина друштва и људи.

2869.

КОАЛИЦИЈА

БОСНАЛИЈЕК,

ЧИБУКЛИ

ЧАКШИРЛИЈЕ

У тамним и мемљивим магазама још тамније и мемљивије отоманске ихсторије на овим просторима, одмотавали су се сваколики животи и фрескали свакоразни људски карактери.

Најмножнији зу били они које су Турци нагнали да промијене вјеру. Уз које су ишли и они који су сами замијенили крштење клечањем.

У тој мрачној мемљавини издвајала се једна посебна група.

Група Чибукли Чакширлија. То су били они којима су Турци за свитњак давали чибук и нешто дувана. Иако су Турци имали оне широке тканице у које се забадају јатагани, сатаре и воловски рогови за специјално клање, вољели су сиротињске свитњаке, чудо једно.

Онда су они који су дали свитњаке, сретни и моћни, важни и лажни, ходали сокакцима и магазапартијима, држећи једном руком чакшире а другом чибук, изводећи, при том разне кореографске покрете небили што више инсана и чељади примијетило да су се попели на степеницу важности на којој могу да чибуче.

Турци, тадашњи припадници Међународне Заједнице, добро пазе кад нестане дувана. Па се одмах нађе неко од њихових активиста или оних из невладиних организација, да тутне кесицу дувана. Али обавезно је приноси оној руци која држи чакшире. И која је сва помодрела, окоштала и укочена. Јер, треба држати чакшире цијелу лулу дувана. ДТЈ. Дим Ти Јебем.

Велеуважени Чибуклија, пусти чакшире, узме кесицу дувана.

Јебитито. Брена је Брена, дуван је дуван. Кесица дувана омогућује још неколико дана велике важности, јавности, транспарентности, иницијативе и контаката.

И шта бива.

Бива масовно падање чакшира у мемљивој магази међународне заједнице.

Шта онда бива.

Бива да је мало зидова а много голих гузица. Ето шта бива.

Онда се, причају касабалије које у магазу провирују кроз дашчане прозоре, гузице бјеласају у мемљивој отоманској чибукџирници ко рибе кад пливају леђно. Припадници међународне заједнице, Турци и турци, и несокачких организација, обилазе, сучући брке и облизујући их, око инокосних гузијана који убрзо постају и нудигузи. Кад је већ гола, узми још једну кесу дувана. Понеки добије и добар чибук, лежљив у руци, нарочито кад се држи за главу.

Кад је отишла вјера, нек иде и гузица.

Када се жамор и уздаси стишају, они који су први пустили чакшире а узели кесицу и Чибук Салгију, излазе из магазе. У једној руци им чибук и дим а у другој чакшире.

Ко да се ништа десило није.

Насмијани, ведри, озарени, зрели за промјене.

Сутра се мијења све. Опет у магазу. 

ШТА ЈЕ

СЈЕБАЛО

БАРСЕЛОНУ

Као што сам и писао, ове сезоне ФЦБ неће освојити ништа.

То је недопустиво.

Али је и некажњиво. Јер. Криваца има више.

·         Болест Тита Виланове. Барселона је начинила грешку што одмах није ангажовала неког прелазног тренера умјесто Роуре. Тим је чекао оздрављење Тита и губио компас.

·         Повреде. Невјероватно је колико је несреће било у једном тако великом тиму, од лома руке Пујола до лома кољена голмана Валдеза.

·         Катастрофална политика куповине нових играча. Барса није успјела купити голмана, иако је Владес тражио одлазак. Није успјела купити задњег иако је знала да Пујол залази. Та крпљења и импровизације у одбрани не могу да се толеришу на том нивоу.

·         Куповина Нејмара. Питање је да ли је Нејмар играч за Барселону. Чим му видим френкушу помислим да је за неки Балотелијев тим. А добро би им дошао и онај црвенокоси луди бивши кошаркаш. Суштински, пак, Нејмар мора да се трансформише да би играо у Барси. И не знам гдје да му се нађе мјесто. Некад је боље пустити да конкуренција купи играча па да се чеше шта ће са њим.

·         Ангажовање Мартина. О томе сам већ магистрирао.

·         Специјални рат Реала и Мадрида против Барсе који је кулминирао забраном, па скидањем, куповине нових играча. Барса није била спремна одговорити на то.

2867.

ДАНАС ЈЕ ЗМАЈ

Тако су Титини Металци, Титини Етнички Срби, који су радили у ријечком бродоградилишту 3. мај, звали своје Предузеће. Основну Организацију Удруженог Рада. ЗТЈ. Зупчаник Ти Јебем.

Онда су удбаши и остали хаеспеовци, припадници Хрватске Сигурносне Пратиџбе, водили Србе на обавијесне исповијести, предавали их државном прољетном одвјетништву и судили за национализам.

Тако су се сироти раднички Срби борили за Ћирилуцу. Зајебанцијом и Затвором.

Није помогло. Нема више 3. маја. Нема више Срба. Нема више Ћирилице.

Нас другом крају Лијепе Неовисне, у Лабину, негдје у то доба, медији и истарска јавност су, на плажама, забиљежили необјашњиву појаву Црнца Са Бијелим Курцем.

О томе се није писало у тиску и медијству али се причало све до Карловца. Много касније, након штрајка рудара у Лабину, феномен  је објашњен. Лабинском Рудару Хаси у посјети је била супруга Фата.

ССС.

Слике Среће Социјализма.

Живио Змај.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕ ИДИ У САРАЈЕВО. 

САРАЈЕВО ЈЕ 

ИСТОЧНИ ЈАСЕНОВАЦ. 

У САРАЈЕВУ СУ, 

КАО И У ЈАСЕНОВЦУ, 

СРБИ 

САМО ЈЕДНОМ 

БИЛИ. 

И НИКАД ВИШЕ.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

РЕЦИТЕ НЕШТО 

О ДОБРОКОЉАЧКОЈ, 

ПИЧКЕ ПРОМЈЕНАШКЕ.

2864.

ДОБРОКОЉАЧКА ЈЕ

ТУРСКИ МАРШ

МУСЛИМАНСКЕ

РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ

Доброкољачка не треба да се обиљежава као трагедија Југословенске народне Армије. Тај недужни војнички и официрски свијет, као и Тузли, као и у Хрватској, страдао је зато што ЈНА није постојала. Што је њено командантство било једна велика недорасла Пичка. Тим генералима је требало одмах задужити Пичке умјесто Шапки.

Да су бомбардовали Љубљану, кад је требало, не би у Сарајеву нико изводио крволочне турске вјежбе над ненаоружаним људима у колони која се повлачи по договору. И Сарајево је требало бомбардовати због Доброкољачке.

Америка је, много касније, доказала да је то легитиман циљ. Иако у Београду није нико Шиптара убо ни иглом у гузицу.

Доброкољачка није ниуком смислу југословенска прича.

То је прича о почетку претварања муслимана у турке.

То је почетак муслиманске офанзиве Велико Истјеривање Срба из њихове, отоманске, Босне. У садејству Хрвата из Хрватске који су то започели у Сијековцу, на сјеверу, са друге стране.

Доброкољачка и Сијековац дају легитимитет свему што је регуларна Војска Републике Српске урадила у току ратовања у БиХ.

Треба организовати јавно поптисивање и одобравање тог легитимитета. Први ћу да потпишем.

Те паравојне дивјачке операције биле су уперене искључиво против Срба. Свако је знао да су у југословенској војсци остали само Срби, нешто Македонаца и Црногораца. Колоне у Доброкољачкој и у Тузли, биле су Чисто Српство. На које су насрнуле паравојне хорде разних дивјака и јуришића. Па Београд пушта оног Јуришића да се брани са слободе. Умјесто да га утамничи у римском бунару на Калемегдану. Пичке им умјесто Шајкача.

Доброкољачка је била порука Србима да ће их се клати и уништавати док се не затру. То им се у Сарајеву, на Мјесту Злочина, и догодило. И на другим мјестима.

Доброкољачка је била најава геноцида и протјеривања Срба. Само што им план није успио. Зато данас, из свог Федералног Кавеза, реже на Републику Српску ко бенгалски тигрови.

Није им се остварио Барјачки Чвор Хадезеа и Есдеа.

Зато их данас споменик Геопапи, у срцу Сараја, подсјећа на то.

Доброкољачка нема никакве везе са Муслиманским Патриотизмом, са Одбраном Сарајева, са Одбраном БиХ.

То је дивјачки чин како би се разбуктала муслиманска жеђ за српском крвљу.

ВОЗИЋИ

ПРОЛАЗЕ,

ЦВЈЕТИЋЕ

ПРОВОЗЕ

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ВИДИМ. 
СВИ СУ ЗА
СЛОБОДУ МЕДИЈА.
ДА ЛИ СУ, МЕЂУТИМ,
МЕДИЈИ
ЗА СЛОБОДУ МЕДИЈА.

2861.

ДАН

СПАЉЕНИХ

ТРАМВАЈА

Маму Му Јебем, на ову нашу Босну и Херцеговину мора да је нападало стотину агресорских дивизија, триста четничких батаљона, педесет великосрпских обласних група, седам армија и четири нуклеарне силе.

Сваки дан нека годишњица сарајевског херојства, босанског јунаштва, државног шехидства и патриотског џихадства.

Видим. Данас ми тужном сликом спаљених трамваја сугеришу да је тог дана надљудски спашено Сарајево. Од чега. И због чега. Да ли због тога да би Четници могли да га држе опкољеног седам и по година. Добро, није рат трајао толико али се рачуна дупли стаж.

Мени, као писцу и сценаристи пропагандних спотова за Нато, све изгледа да је Сарајево жудило за опсадом а Четници намајерно нису хтјели да га заузму.

Из тог противбарутног блуда сви су извлачили користи. С тим што Сарајевски Политички Круг, у шта убрајам вјерске, културне, интелектуалне, паравојне и криминалне елементе, не све, има и поштених криминалаца, и данас из тог блуда повлачи користи. А Срби само повлаче.

Караџићева политика и војска, тада то није била српска војска или Војска Републике Српске, пошто је Рашо то приватизовао, начинила је огромну грешку борбом за Сарајево. Тај присарајевски српски комплекс надвладао је рационалне анализе. Које нико није ни правио. Да неко не мисли да сам будала.

Срби су требали одмах масовно напустити Сарајево. Као што су га напустили послије Дејтона. Послије Добровољачке, напримјер. То не би ништа донијело укорист али не би се Србима товарила опсада Сарајева. Које није било. Читава Алијина булумента била је Опсаднута. Опсједнута. Опсједнута жртвом и призивом геноцида. Па су, онда, стријељање ратних заробљеника у Сребреници, што је такође, поред тога што је неопростив злочин, и велика српска грешка, једва дочекали да се огеноцидишу.

Дабоме. У Есдеесу нико тада није могао да предвиди ток догађаја. А морао је. Морао је да зна ће Сарајево остати Ваше а Брда Наша.

2860.

КОАЛИЦИЈА

БОСНАЛИЈЕК,

СВЕ РАГУЖ

ДО РАГУЖА

Ако не знаш како се понашају твоји, размотри како се понашају сродници.

По тој једноставној ајнштајновској формули, муслимани би могли објаснити понашање сваког божијег појединца Сарајевског Политичког Круга. Само да пажљивије развиде дјеловање Политичких Срба.

Уз дужно поштовање. Срби Политичари немају шта научити од СПК. Они, Срби, већ су освојили Лигу Шампиона. У неколико наредних финала.

Између осталог. СПК нема тако профилисане техничаре издаје. Као што их имају Срби. Нити имају тако увјежбане маскиранте те издаје. Као што их имају Хрвати. Говорим о Федерацији.

А покушао сам да читам интервју Мартина Рагужа мостарском дневном листу. Јакоме ће га другом дати. Покушао сам и с приједа и отпозади. И нисам могао.

То је нечитљиво. Таква бирокраштина, такво мимикријство, такво сматрање људи лудим, није виђено у политици. Каквим све испрасцима Мартин Рагуж покушава да објасни издају Хаенеса, у ствари Хрватског Националног Интереса у Федерацији. У коначници, у БиХ.

Постоје двије врсте Политичких Пичака.

Једни су у сваком политичком тренутку Пичке. Други су у преломним тренуцима Пичке.

Прве су Пичке употребљивије, друге су Пичке погубније.

Јасно је да Мартин Рагуж ради за Сарајево и УДМЗ. Унитаристички Дио Међународне Заједнице. Тешко је одгонетнути када је заврбован, конектован, накачен, уколијенчен, купљен или кредитиран.

Сви ти појмови су далеко осебујнијег и разноврснијег значења од буквалног.

Али је јасно да тај рад прелази љествицу ангажмана у незнању. Ангажмана када се неко самоувјери да је рад за неку идеју, за неку координатуру, у ствари његова оригинална идеја и концепт. Такви раде ударнички као припадници секте.

Рагуж, пак, Иванић, Чавић, Босић, и остала пљевадија, раде по пројекту. Да није, пројекат Чавић никада не би потписао Сребреницу. Нити би Иванић напустио Есенесде. Читај Власт.

Међународна Заједница у БиХ, као и у цијелом овом географском сливу, има своје црве поткорњаке. Одавно. А нарочито од прије и послије ратова. Неки имају задатак да мирују, неки тек да произведу какав сврбеж, неки да пале, неки да гасе.

Тек нолико лигашких актера, светри лиге, није уколијенчен. То се може открити на два начина. Пратећи политичко понашање и испоруку ставова у политичким бујицама и трендовима. Или по томе што лако најебу.

Коалиција Босналијек, Дружина За Променаде, Прибор За Промјене, Тројни Пакт БИЧ, састављена је од малих и великих Рагужа.

У хрватском преводу Калиција За Промјене би се звала Околосрпски Рагужњак.

МЕСИНГАНИ

ЧЕКИЋ, 

БАКРЕНИ

ТУЧАК

И КОВАНА

ОГРАДА. 

Празник рада.

 Све осим лопова и лоповских пара, створио је рад. Данас га је тако мало и тако је неважан и унижен па је нормално да су лопови и лоповске паре све премрежили.

Више од пола живота, и ко зна колико милиона удараца, требало је да се овај бакрени тучак тако изобличи од обичног металног ваљка у Споменик Раду. А више од пола часа треба да се лоповски заради више него што је зарадио покојни мајстор прегалац, власник бакреног тучка. 

2858.

У САРАЈЕВУ

ПРЕДЛАЖЕМ

СПОМЕНИК

НЕЗНАНОМ

СРБИНУ

Папа Иван Павле II добио споменик у Сарајеву.

Добро. Мада не видим какве везе имају Павле и Сарајево. Осим што је то знак жеље католичанства да избије на Миљацку. Као што је жеља ислама да избије на Кантриду.

Лажни Сценографи су добили још један аргумент за мултикултиваторство а сиротиња раја и ситни манипулатори још један потенцијални пункт исказивања своје мржње и нетрпељивости. Кад за то дође вријеме.

Ну. Нема везе.

Закачио сам се за споменик због изјаве извјесног грађанина Сарајева који је на привременом раду, гастарбајтера Валентина Инцка, који поводом успоменичења Павла вели да је тај споменик јака потврда да је Сарајево центар међурелигијског живота.

Инцко још каже. Иако у Сарајеву данас нема толико Хрвата као прије рата, нити Јевреја као што је било прије Другог свјетског рата, међурелигијски дух у Сарајеву још увијек постоји.  

Постоји али УК.

А Србе је заборавио. Гастарбајтер Инцко.

И ја мислим да је Сарајево башча међурелигијске боје. Да треба формирати агенцију Уједињених нација УНВЈЕРКО, као што је УНСКО, која ће Сарајево прогласити међурелијским центром свијета и међународном исламско-католичко-православном баштином. А узорак сарајевске башче однијети на Марс. Да се и тамо размулти.

За почетак тог пројекта, требало би подићи споменик Незнаном Србину.

Нико више и не зна да је било Срба у Сарајеву.

2857.

ТАВАРИШИ

ИЗ ЕСДЕЕСА

У четвероуганом телефонском разговору, ми бивши комунисти и социјалисти, честитали смо један другом Први Мај, Међународни Празник Рада.

Међународни не укључује и Наш Народ.

Кажем друговима Мало нас је остало. Али дружина је пробрана. Мада нас је пробрало вријеме, разбијачи сретних земаља, ратови, ратни профитери. И Збигњев. Маму Му Јебем. На лопати Алије Сиротановића.

Међународни Финансијаши су учинили све да униште Рад, његову вриједност и његову цијену. Све је постало важније од Рада. Само још у неким земљама, као што је Кина, Рад је изнимно велике вриједности. Али. То је само зато што ту земљу није попишао Збигњев.

Данас је дошло вријеме да се потцјењује и унижава Човјек.

А најбоље се понижава ако понизиш његов Рад.

Ако му одузмеш Рад.

Рад је начин опстанка људске врсте, начин њене креативности, начин њеног појединачног и заједничког задовољства, начин живота природе.

Рад није право. Пизда Вам Матерна.

У Републици Српској, и диљем бивше СФРЈ, нема више Рада.

Постоје само Избори, Интеграције и Реформе.

Отишли Другови, дошли Дугови.

Данас Српска Демократска Странка честита Први мај. Та историјска троскарска булумента која је дошла и пред собом порушила све, од споменика народним херојима до социјалистичких предузећа у које је довела кордоне својих пљачкашких директора.

Без стида и срама је објавила: СДС се залаже за темељне вриједности радничких права које морају бити основ сваке одговорне власти Републике Српске.

Понижавајуће је да Есдеес штити раднике.

али то није све што ће радници, на просторима бивше СФРЈ, дочекати.

2856.

САВЕЗ ЗА

ПРОМЈЕНЕ

     -БОСНАЛИЈЕК

       ЗА РЕПУБЛИКУ

        СРПСКУ

Видим. Сарајски медији утркују се ко ће обзнанити већи интервју са актерима Савеза за промјене.

Такве интервјуе не чине ни опозициони медији у Републици Српској.

Чавић и Босић су дали интервјуе у којима је нешто мало поновљених прича које се од њих, и од других опозиционара, чују у посљедњих осам година, у изборима 2006., 2007., 2008., 2010. и 2012. и нешто мало неполитичких категорија као што су Ова власт је досадила, Ово је референдум за промјене и слично.

Декларација Савеза за промјене такође је један празњикав документ, као и Бијела књига Есдееса.

У њој се обећава одузимање имовине, аграрна реформа, сеоске радне задруге или комасација, није речено, објављивање свих тајних уговора.

То су аматерски срочени програмчићи и ставови што доказује да уобичајена ситауција не може произвести неуобичајене политичке снаге.

Мада Блокетара за промјене настоји на сваки, па и лажни, начин да докаже да је ситуација у Републици Српској не само неуобичајена већ катастрофална, потопничка и крематоријумска.

Савез за промјене само је један шарени булументаријум којег су пројектовали страни инвеститори, толико шарен да се од њега и не може очекивати заокружен, реалан, револуционаран и оригиналан програм.

Још кад се узме у обзир да морају да прикрију свој стварни задатак и циљ, онда је јасно да се парадајизују празним фразама о очувању природних потенцијала Републике Српске или убрзањем пута Српске, „то јест БиХ“ у ЕУ.

Савез за промјене је Босналијек за Републику Српску.

То је босански поглед на Српску.

Савез за промјене је народњачки тетрапак унитаризације Српске.

Промјенаши, њихова окосница, БИЧ Тројни Пакт, Босић, Иванић, Чавић, имају задатак, мисију и циљ, да дају и предају Републику Српску. Као што су браћа дала и предала Косово.

Остали око Тројног Пакта, само су целофани и украсне фолије у које се предаја пакује.

Очекујем да Бакир Изетбеговић позове Босића у званичну и пријатељску посјету Сарајеву.

Савез за промјене не изјашњава се, ни кроз појединце ни кроз колективни документ о кључним питањима Републике Српске, Дејтонском споразуму, надлежностима, Босни и Херцеговини, уставним промјенама и свим другим пријетњама које од прије Дејтона стоје над Републиком Српском.

Преча је аграрна реформа.

Тројни Пакт, у саставу Елиот Нес Чавић, Мајнард Кејнс Иванић и Младен Богићевић Босић, иако апсолутно неспојив тројац, Чавић је истјеран из Есдееса, Иванић је тешко нагузио и искористио Есдеес, претворен је у складни Тропрег са задатаком рушења Режима што је друго име за Републику Српску.

Тројни Пакт има задатак да настави тамо гдје је стао Ешдаун.

Зато је то Босналијек за Републику Српску.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ 

ЈЕ БИЧ 

(БОСИЋ, ИВАНИЋ, ЧАВИЋ) 

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, 

А У ШИРЕМ СПЕКТРУ 

ЈЕ БОСНАЛИЈЕК 

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

2854.

РАТКО

МЛАДИЋ

СРПСКИ

ХЕРОЈ

Извјесни млађи официр, припадник Оружаних Снага БиХ, СТЈ, иначе Етнички Србин из Калиновика, фотографисао се, негдје, испод велике слике Ратка Младића, српског сина са чином генерала.

Увијек будне Оружане Снаге БиХ, јер ННННС, Непријатељ Народа Никад Не Спава, одмах су сазнале да је дотични ту фотографију офејсбучио и покренуле су процедуру. Он, је несретник, одмах уклонио доказни материјал, али интернет све памти па су се медији дочепали тог недоличног, издајничког и дисциплинског предмета.

Надлежни су изјавили да ће проучити предмет.

И ја мислим да је, дотични Етнички Србин, одговоран.

Јер је Пичка Једна. Због чега уклањати фотографију.

И јер није требао да буде, ако баш материјално и социјално не мора, у тим усраним Оружаним Снагама БиХ.

А што се тиче Ратка Младића, којег сарајевски медији, сарајевска ћаршија, сарајевски турци, сарајевски кладрмски интелектуалци, називају Кољачем, Крвником, Злочинцем, Зликовцем, Четником и кознакакојош, мада процес дотичном није ни близу пресуде, без обзира на све, он ће увијек остати Српски Син о коме ће се пјесме пјевати.

Већ сам писао о томе да је моје лично мишљење да Ратко Младић није крив за било шта што му се ставља на терет. Јер је крив само зато што је Србин Генерал, Србин Командант. Да се све десило што се десило а Ратко Младић при томе био командант петог бихаћког корпуса, ни он не би био крив.

Ну. Није битно моје мишљење.

Из Српског Народа нико неће уклонити Ратка Младића. Ни Хаг, ни пресуда, ни Сарајево, ни осуда.

С тим се треба помирити и с тим треба живјети. Мислим на оне у Вашој Држави.

Та јевтина јавна сатанизација свакога живог Србина, штагод он био у рату или данас, јавна је манифестација мржње према Србима, опсједнутости Србима, нелагоде што Срби уопште постоје а нарочито што постоје у Босни и Херцеговини. И још нарочитије што постоје у Републици Српској.