ЗАШТО У СРБИЈИ
НИЈЕ МОГУЋА
ВЕЛИКА НАЦИОНАЛНА
СТРАНКА

 
Велика Национална Странка, чувар је Државе.
Држава обезбјеђује опстанак Нације.
Неопходна је Нација. Народ није довољан.
Срби Србије не разликују Народ и Нацију. Они мисле да су Народ, што није довољно.
Срби Србије су политички, дакле, национално, државно, необразован Народ. А изгубили су осјећај за Нацију, што је темељ тог „образовања“, не школа и књиге.
Не може Народ за заврши Политичке Науке.
Срби Српске нису изгубили тај осјећај.
▪ У Србији је Национализам дуго проскрибован као нешто што је не само антикомунистичко већ и антисрпско.
Братство и Јединство је ушло у Подсвијест и Колективну Свијест. И данас, излази на видјело.
У Србији још постоје Краљевина СХС и СФРЈ.
Србија никада није појмила Национализам у свјетлу старих француских теоретичара, већ увијек у свјетлу ортодоксног Коминтеризма.
То је, послије, у Распаду СФРЈ и уништењу Срба, преузео и Запад.
▪ Распрострањена је колективна и инокосна подлога обликована једноставно: Срби смо, Православци.
То није довољно за Национализам и за Државу.
Национализам је брига за Нацију.
Православље окупља али не може да гради Нацију.
Православље не може да гради Државу која је облик опстанка Срба. И сваке друге Нације.
Национализам и Етатизам морају да иду заједно.
▪ Београдизација.
Србија је претворена у Београд, који је конгломерат дошљака и у коме се свако осјећа сигурно јер је у непрестаној борби за урбано преживљавање. Он неће ризиковати са неким Национализмом, он га схвата као Анархију која ће срушити све његове тренутне и могуће позиције у Београду.
Београд није Српски Град.
То је центар Западне Манипулације Србима, од Амбасада, Тајних Служи до мрежа НВО.
▪ Програмирано западно загађење Националних Опција.
Шешељ, Вук... Србима су огадили Национализам, практиковали га на дивљи, неполитички, начин како би Западу послужио као изговор за све што су урадили Србима на простору Сфрј.
А урадили су то да их више нема.
И Срби у Србији, за све своје недаће, и данас, оптужују те Србе којих, тамо, више нема.
▪ Срби Србије нису у опасности Нестанка.
Или они тако мисле.
Одсуство опасности Нестанка, отупљује све могуће српске колективне манифестације, све, до одласка у Цркву.
▪ Унутарсрпске Миграције.
Срби који су уништени на просторима Сфрјишта, стигли су у Србију.
То је мјешавина од Људи из Бјеловара до Људи са југа некадашње АП КиМ.
А након Другог Свјетског Рата, догађало се исто.
Сви ти људи нису погодни за Национализам који је потребан Србији.
Они су, најчешће дошли у „непријатељску“ средину. Нико не воли Дошљаке.
Они морају да се интензивније боре у животу него старосједиоци. Морају да изграде ново гнијездо. Старосједиоци не морају, они су ту деценијама и вијековима. То их пасивизора.
Срби Дошљаци улазе у Јавност, Политику, Универзитете, Спорт... свуда гдје могу осигурати свој Опстанак.
Зато у Политици у Србији, нема Срба Србије.
Срби Дошљаци ће чувати своје позиције и неће ризиковати са Национализмом.
▪ Западне Мреже и Медији.
Што је одавно почело да се инсталира и још није све откривено.
Медији и Мреже, програмирани су да уништавају Српство.
Не само Српски Национализам.
▪ Регрутовање Политичара.
На шта утичу сви поменути фактори.
То су ситношићарџијски, неотурски, калкулантски полиитчки Умови.
Погледајте политичко понашање Милошевића, Тадића, Вучића.
Идентично.
Да не идем до подрепашких Умова у доба Тите и Партије.
Вучић, једноставно не може да буде Националист, да се бори за Србију и Србе Србије. Његов карактерно – ментални склоп то онемогућује.
▪ Национализам је дуг, жртвени пут.
Не може се данас појавити Националист, и одмах ући у Политику и побиједити на Изборима.
У времену Клика, Пинка и Фикса, нико нема ни два дана времена за нешто неефективно и озбиљно.