РЕПУБЛИКА СРПСКА
ИЗМЕЂУ МОСКВЕ,
ЈЕРУСАЛИМА, ВАШИНГТОНА
И ПЕКИНГА

 
Сарајево између Зенице, Бентбаше, Игмана и Бјелашнице.
Двадесет пет година трају контакти највишег врха Републике Српске и Израела.
Остала три пункта, присутнија су у Јавности, па не треба подсјећање.
Са Вашингтоном, обиђен је пун круг, док Америчани нису схватили да је Геополитика коју воде, постала непродуктивна.
Сјећам се, гадљива Мадлен Олбрајт је дошла на отварање Трафо Станице, код Бијељине.
Тада су имали план да нас ставе под шапу. Отуда и Просерица о Додику, као дашку, повјетарцу, или слично.
Ну.
Република Српска није тако скројена.
Па су, Америчани, почели да нам се свете, да проводе Силу над минијатурном Републиком Српском.
Сада је Додик, „који није ништа“, позван на Молитвени Додручак.
Добро, ни Молитвени Доручак није ништа.
Али је огроман за оне који немају приступ.
Није реално рећи да су контакти са Израелом, са неким бившим високим актерима Државе и Мосада, са некима који су касније постали и Премијери... конкретно или много, допринијели Републици Српској.
Ако и јесу, то никад неће бити видљиво.
Да су могли, муслимански Унутаристи и Западашки неонацисти, погазили би Републику Српску. Израел не би могао да помогне.
Највећа добити од свих тих четири стратешка пункта у Свијету, са којима Српска има контакте, јесте у томе што они трају.
Сви контакти, ослонци, протежирања, гажења права и устава, подршка, које је имало Сарајево, Сарајмуслимани, пропали су.
Не могу се обновити.
Зато што су били засновани на једнократној употреби муслимана.
Сарајмуслимани нису сватили да их користе. Нису анализирали шта се деценијама догађа на Блистоку.
Да јесу, можда би и схватили.
Република Српска, ниједној од поменуте четири тачке, сада их има и више, није кукала и молила за помоћ против било кога. Представила се, једноставно, објаснила у каквом је међународном дејтонском положају а у каквом је стварном окружењу у БиХ.
Ниједан од четири пункта није тражио да употријеби Републику Српску против некога.
Не траже то ни Америчани сада.
Све то је неоспорна способност овог малог Народа, његовог крвавог Опстанка и његовог жилавог а здравог Национализма.
Има Народа, Нација, који ту способност, природно, не могу да имају.
Као ни Државу.