ЈОВАН ДИВЈАК,
МАРКО ВЕШОВИЋ,
ЖЕЉКО КОМШИЋ,
СЛАВЕН КОВАЧЕВИЋ...

 
Синоћ, у ладу јасмина, састале се старе виђеније Касабалије.
Хамза, бијеле браде и са два штапа, најстарији, прозборио је тихо и тужно. Несреће су почеле. Отиђе нам Марфи, сад пропаде Славен.
Ни најстарији Инсани у овијем Сокацима, докле се чује Оџа, не памте тако близу двије велике несреће.
Да видимо шта ћемо, кога ћемо да питамо, знал нешто.
Да питамо Раму ил Хелеза, рече Нихад.
Боље питат Попа него њиха, промрси, нако устрану, Џевдет.
Хајро се јави. Немерем устат, само да питам.
Јесул на нас у агресорском рату пуцали Грађани и Остали. Јесул имали своје Војске. Јел имају неку своју Територију.
Сви ћуте. Нису ни они пуцали у Рату.
Па, што се онда беспослимо са Мусибетима.
И... Акшам паде, Хануме донесоше кахве, све се умири, само се Чибуци лагано покрећу, ко некад Баје сјаје.
----
Двије ствари су пресудне.
▫ Ко је наговорио Славена Ковачевића.
Немогуће је да и у „БиХ“, тој њиховој Босни, има таквих Прилуда.
▫ Коме је пало напамет да иде неком у Стразбур за Људска Права, кад је БиХ, та њихова Босна, најпрво легло Људских Права.
То што је подваљивао Славен, како је он дискриминисан, како, као Остали, не може да се кандидује, како он, таква вриједна јединка, мора у Федерацији гласати или за Хрватског Члана Предсједништва или за Бошњачког Члана Предсједништва, па на основу тога тражио да тај неки Суд нешто ријеши, не њему, већ малим турцима у Сарај Чадору, најобичнија је превара, једна од постдејтонских превара на којима покушавају да утемеље „БиХ“.
То није ни промјена Дејтона, ни замјена за Дејтон. То су приземне, нелегалне, неуставне и неправне радње, за које би се морало робијати.
У Дејтону је регистрована Хрватско – муслиманска Федерација и Република Српска.
И прије Дејтона, многе предрадње су учињене да би то тако могло да буде.
На основу тога написан је Устав БиХ, као дио Дејтонског Споразума.
Глумити, данас, Остале, Грађане и неке фантомске Денационалце, насиље је над Србима и Хрватима.
Покушај да се и на тај начин  проведе муслимански унитаристички Нацизам, којем је циљ да се муслимани докопају српске и хрватске територије а до они, Хришћани оду, јер не желе да буду Стојановић, Маринико, Комшић, Славен...
Свако може да се кандидује, Остали, Грађани... али не може да буде изабран. Може, али да га изаберу муслимани, као Жељка Комшића. Што онда доводи до фалсификата Избора и елиминације Хрвата из Предсједништва БиХ.
Људи, Сарајевски Политички Круг, заједно са седморазредним амбасадорима, који креирају овај ниво политичке борбе, нису способни да имају Државу.
С њима не треба бити у истој Држави, коликогд она била пропала и лабава.