РЕЗУЛТАТЕ ЛОКИЗБОРА
ОДРЕЂУЈУ ОДМЕТНУТИ,
НЕКОНТРОЛИСАНИ
И СЛОБОДНИ РАДИКАЛИ,
КАНДИДАТИ ЗА ОДБОРНИКЕ

 

Политичке Странке су изгубиле моћ над својим Кандидатима за Одборнике.

Оне које имају организацију. А то је, у Републици Српској, само Есенесде.

Остале нису никада ни имале способност контролисања Кандидата.

На почетку су Странке могле да мјестима на Одборничкој Листи одређују ко ће проћи у Скупштине. Знале су борј Гласова и у један или два мјеса, колико Одборника могу добити. Па су их постављали на та мјеста у врху листе.

Зато је наметнуто да се морају Жене, фиксно, кандидовати, друга, пета, седма...

Ну.

Онда је Есенесде попустио пред поплавом Тајкуна, Мајкуна и Шефида.

Мали Локалци су надирали у Есенесде јер су ту видјели могућност зараде, пара и лове.

Не од одборничке накнаде, већ од других страначких и ванстраначких могућности.

Мали Локалци су одвајали паре за Кампање, користећи Страначку Структуру. Дијелили су Активистима одређену количину пара за одређену количину Гласова.

У почетку сам ппокушао да то сузбијем али Странка није стала из тога. Предсједници Одбора су попустили и дошло је до хаоса у коме онај ко улаже паре пролази.

Дошло је до гласовне разлике између Одборника и Начелника или Градоначелника.

Градоначелник је принуђен да се ослони само на организацију.

Кандидати за одборнике се ослањају на своју дјелатност, уопште не узимају у обзир Градоначелника.

Тако је Есенесде и прошли и овај пут, у Бањалуци, изгубио Градоначелничке Изборе. И у Бијељини.

Уз друге активности.

Такву дјелатност је подузео Балоначелник у Бањалуци, и Шетач у Бијељини. Преко разних структура, радили су за себе а не за своје Странке и одборнике.

То је такође раздвајање Одборника и Градоначелника, само са супротне стране.

Резултат је погубан за Политичку Сцену и Политичке Странке.

Имамо изабране Аналфабете Аматере који немају подрушку своје Страначке Одборничке Лепезе.

И иамо Одборничку Већину која нема Градоначелника.

Таква власт не може да буде ефикасна.

Она генерише финансијске малверзације и активности које не користе Општини и Граду.

Република Српска, ако жели да организује Изборе по свом Изборном Закону, то мора законски регулисати.

Дотада, Странке које имају Организације и које су Странке, морају наћи начин да владају својим одборничким кандидатима.

Прије свега то морају бити обични страначки активисти. Из мјесних одбора кандидовани. Они који нису на позицијама и нису каријеристи, нису везани за паре.

Може се и, унапријед, потписати Одборничка Оставка, на основу позитивних законских прописа.

То је Есенеде једном покушавао, за Народне Посланике, али није издржао.

Озбиљне Странке и Република Српска  морају спријечити ту очиту Анархизацију Изборних Кандидатура и резултата.