УЛОГА ЈЕЗИКА
У КОЛЕКТИВНОМ,
ПОЛИТИЧКОМ
И НАЦИОНАЛНОМ
А пресудно је.
Језик је један од пресудних учвршћивача и чувара Нације.
Поред Територије, заједничког живљења.
Нација ствара Језик, Језик држи Нацију.
Не може нико постати Нација на туђем Језику.
Језик је битан у људској, унутарнационалној, комуникацији, јер једини обезбјеђује Разумијевање и Разумљивост.
Сваки Језичар ће рећи да су правила о Језику несавршена, да се Језик мијења, да правила касне...
Ну.
Значењска Нит Језика, савршена је, без обзира на правила и девијације.
Језик садржајем Значења обавља кључну функцију за Нацију.
Разумијевање Значења окупља Нацију и одређује јој пут.
Преношење Вјере текло је помоћу Значења Језика.
Преношење Идеологија, такође.
Данас, преношење Политичких Идеја.
Идеологије су еволуирале у Политичке Идеје.
Утицај Запада, страног фактора, најприје се остварује преко елемената Језика.
То су у почетку Ријечи које не постоје у властитом Језику а касније и готове Синтагме које се творе од мјешавине домаћих и страних ријечи.
Тако се добија мађионичарски амалгам, хипнотички опијум, за дјеловање и управљање.
Нико не може да објасни шза значе Болне Реформе.
Али, та Синтагма је постала водиља Политичких Токова и Јавних Маса.
Постала је инструмент, један од многих, управљања Нацијом од стране Запада.
Она, истовремено, не доприноси разумијевању и значењу унутар Нације. Доприноси неразумијевању и замагљивању.
Под налетима таквих Сила, након неког времена, Језик ће изгубити своју Значењску Моћ и Моћ Разумијевања.
Тада се Нација расипа, гранулира, еродира. Уз помоћ напуштања Територије, јер то ново Вријеме олакшава.
Они који су доносили Синтагме, онда, запосиједају Територије.
Апсурд је, да након одређеног протока, они који су створили Језик, под најездом ових процеса нестају.
Једнако као и они који су од истих тих узели Језик и покушали да на њему створе Нацију.
Тај туђи Језик доноси Неразумљивост међу њих, нема Значења.
Разумљивост и Значење иста је веза као и Језик и Нација.
Нема коментара:
Постави коментар