ИМПРОВИЗОВАНА ВЛАСТ
И АМАТЕРСКИ СУМАНОИДИ
ПО ГРАДОВИМА,
СЛАБЕ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Власти у Бањалуци и Бијељини, треба да се проучавају на Политичким Наукама.
Толико богата подручја, универтитетски, економски, културно, људовно...
А дала су два бепсризорна Градоначелника који нису више ни за смијех и подсмијех.
Но су за кукање.
Онај иде пјешке од Бијељине до Бањалуке.
Овај од Бањалуке прави Џунглу.
Сад промовише неки Видиковац изнад Града.
То је за оне кукавне несрећнике који не могу да прођу аутима кроз затрпане Раскрснице, па да оду горе и са сјетом гледају како су некад возили нормално.
За ту двојицу Срамотника, одговоран је Есенесде.
Јер је највећа Политичка Странка.
Она никад није успјела у Добоју и Бијељини да одњегује Градоначелника.
Сад не може ни у Бањалуци.
Јединог кога је имала да је ваљо, шутнула је.
----------------------
Кадровска Политика и Кадрови Моћи, двије су различите Технологије.
Ако имам Моћ, могу да поставим било кога.
Ако ми треба способан, онда не могу ако га немам.
Кадровска Политика је Страначка Технологија за Власт, за Владавину.
Сви ће рећи да је то Партократија.
Добро.
Други облик је Капиталократија.
Капитал поставља и именује оно што се зове Кадрови.
Трећи облик је Анархија.
Што имамо у Бањалуци и Бијељини.
Кадровска Политика је дугорочан процес.
Кадровска Политика омогућује да се у великим Градовима, и Општинама, уопште, школују Политичари, да се тријеришу, калибрирају, провјеравају потенцијали. Па ће неко од њих постати министар, нпр.
Не можеш постати Министар с неба.
Министар је Државни Службеник. И за то је потребно много практичног, функционалног, процедуралног, знања, поред секторског.
Гдје да стекнеш то знање.
Гладећи Шефа по рамену. Ил по мудима.
Влада Републике Српске има 60 помоћника министра, око. То је, за двадесет година, 1.200 Људи.
Гдје је тих 1.200 Људи.
Шта је Република Српска имала од њих.
Ништа. Јер су доведени са Мераје, углавном. И нестали, углавном.
----------------
Република Српска дуго траје да би могла себи да дозволи импровизације у Кадровској Политици.
Вријеме је да се схвати да је онај ко је послушан теби богомдан да буде послушан и другима.
Онај који је уз тебе неспособан, он је неспсообан и за Републику Српску.
Државна Кадровска Политика је као и фудбалски Тим.
Не воле се играчи који играју у Тиму.
Не титрају Муда једни другима, не слушају понизно. Ниакд се између себе не зову Шефе. Али играју заједно јер играју најбољи који се у том тренутку могу убацити у Тим.
Тако сви имају користи од тога.
Сви побјеђују а не само Шеф.