ОПОЗИЦИЈА,
ХОЋЕ ДА ВЛАДА СРПСКОМ
А НОСА ПАПИРИЋЕ
ПО САРАЈЕВУ,
ИГРА СЕ КРПИЦА
ПРЕД ЏЕЛАТИМА

 
Да ли је могуће, Демократијо, да се Ум овако суновратио.
Карл Шмит је о Појму Политичког писао 1931е године.
Након Сто Година, људи Политичко и Политику перципирају као Играње Крпица.
Посланици Тројца Безјајца, у ПС БиХ, из СДС, ПДП и Кукана за правду, јуче су приредили сами себи Четересницу.
На груди ставили папириће са оном дјечијом извиком Ђес Лопове.
Тако су демонстрирали да су у политичком смислу на нивоу дјетета из Вртића.
Такав поступак озбиљних људи, који представљају Републику Српску у Парламентарној Скупштини БиХ, тамо гдје Џелати носају крваве ножеве у зубима и само чекају да се створи повољна клима за уништење Републике Српске, раван је Издаји Републике Српске.
Нико њих није послао горе, бирао, гласао, да мрзе Додика.
Јебо их Додик у дупе росно.
На листићу није писало Листа за мржњу Додика.
Послани су и бирани у име и испред Републике Српске.
Тај поступак је условљен западним дуготрајнијим сатанизовањем Политике.
Цијели процеси теку, и добро се плаћају, са сврхом да се Политика огади, да се унереди, да се представи криминалном, да се криминализује...
Тако се снижава квалитет Људи који се баве Политиком.
Што доводи до ове Игре Крпица или до Балоначелника у Бањалуци.
Друга индукција је Џиншарпизација Српских Националних Издајника.
Ворхолизација Политичке Борбе.
Политички Акт као Шунд.
Ради се о јевтиним досјеткама, Багер, Метла, Курац, Палац...
Додикови бране Додика јер тако бране и Власт Српске и своју позицију.
Шта бране Крпичари из Тројца Безјајца.
Могли би да бране Републику Српску.
Али, они се сврставају у Марфијаше.
Пошто су, претходно, Власт Српске сврстали у Мафијаше.
Тај Опозициони Талог, нажалост, посљедица је шире српске Политичке Незрелости, Државне Незрелости, Националне Незрелости.
Посљедица су одсуства механизама у Политичким Странкама који би спречавали приступ таквима, на националну, државну и политичку сцену.
За такво дјеловање, имају кориде, зборови, шатори...