ОНОМАД СУ НА ФЛОРИДИ
БРОЈАНИ ГЛАСОВИ,
НИСУ У ВАШИНГТОНУ.
НЕ МОГУ СЕ БРОЈАТИ
НИ У САРАЈЕВУ.

 
Срби, Власти Српске, учествовали су у многим прећутним или добровољним Унитаризацијама.
Сада, за сваку ситницу, која би се вратила на уставно стање, на Дејтонски Устав БиХ, треба Рат.
Младен Иванић је предао Порезе Републике Српске Сарајеву и Сарајмуслиманима.
Тако је прекршен Устав БиХ који каже да, за финансирање Институција БиХ, дакле, то није Буџет БиХ, двије трећине прихода даје Федерација а једну трећину Република Српска.
Сада, пак сва средства иду у Сарајево, УИО, па се након попуне „Буџета БиХ“, расподјељују ФБиХ и Републици Српској.
Тако су пуштени и Избори.
Дејтонски Споразум, у Споразуму о Изборима, говори о Привременој Изборној Комисији, за прве послијератне Изборе.
Али и каже, Стране се слажу да се формира Стална Изборна Комисија.
У Уставу БиХ, такође дијелу Дејтонског Споразума, не помињу се Избори и Изборна Комисија.
У Десет Дејтонских Надлежности Институција БиХ, нема Избора.
Република Српска је имала своју Изборну Структуру али је све препуштено ЦИК-у, који стално дјелује против Републике Српске, и овдашњи Изборни Органи су почели да атрофирају.
Република Српска мора вратити Изборе у своје руке.
То је лакше него код Пореза.
Нема логике да Изборе води ЦИК БиХ, и броји Гласове, даје мандате... а ништа се у БиХ не бира на подручју цијеле БиХ.
Све се бира на Територији Републике Српске.
Република Српска треба да организује Изборе и потребним Институцијама само јави ко је изабран.
Власти морају показивати храброст и одлучност.
Мир и Стабилност нека брину сами за себе.
Што вријеме више пролази, све ће бити теже и теже.
А у неком тренутку, то се може искористити за Изборну Манипулацију и Изборни Преврат, који ће доћи из Сарајева као свршен чин.
Република Српска се мора државно организовати.
Неће увијек бити Додика.