КАКО СЕ СУПРОТСТАВИТИ
НАЈЕЗДИ ЗАПАДАШКИХ
ИСТРЕБИТЕЉА.
НИКАКО.
КАД СЕ СРБИ ВРАЋАЈУ
У ПРЕДКОМУНИСТИЧКО ДОБА.

 
Србија је већ петнаест година у Дијалогу са Косовом, својом Територијом, и Протувама Брисела и Вашингтона.
Никад нико није сазнао са које Државне и Националне Платформе се ишло у тај дијалог.
Те Платформе никада није ни било.
Сада је дошло дотле да Вучић не може ништа да каже о неком Дијалогу, јер је тако договорено.
Рекао је, само, да је опет поновио став да Србија не пристаје да је премјесте у Јужну Америку.
Некад су ишле Вијести из којих се није могло баш пуно закључити, у стилу, Извршни Комитете Централног Комитета је усвојио...
Барем су ишле.
Србија је довела до савршенства то да не зна куд се иде, на основу чега се иде, шта се даје, шта се тражи, шта је дато...
То није само за Косово. За све у Србији, тако је.
Република Српска нема такво стање. Али има много сјајних тренутака, као и Вучић.
Са које Платформе је дата сагласност за Апелационо Вијеће неуставног Суда БиХ.
Свакодневни Људи нису дужни да знају Политичке Занате, да знају трендове и координате, да се брину око тога.
Зато имају Политичке Странке, Парламент, Владу, Предсједника.
Да би проводили Вучићизацију, све њих треба да искључите. То је Вучић постигао. Српска још није.
Ако Свакодневни Људи све то не морају да знају, они су своје урадили на Изборима, одговорност Политичких Челника је изнимно повећана.
Да би могао да је издржи, Предсједник, Лидер, мора да се обраћа Политичким Странкама, Парламенту, Влади.
Не смије упасти у Замку Запада. Они у нападу на Србе, Србију и Српску, никад не користе Парламент и Владу.
Шаљу Дркаџије.
Срби се помоћу Дркаџија не могу томе супротставити.
Могу само помоћу Странака, Скупштине...
Помоћу онога што једино имају.
Ако то не користе, Предсједнику не могу ништа.
Нема механизма да га се спријечи.
Осим Избора.
А на Изборима, Запад је већ припремио још горега.