МАЛЕ СТРАНКЕ
СУ УЛИЧНЕ НАЈЛОНСКЕ ТЕЗГЕ
ЗА ОСМИ МАРТ

 

Још једина јака брана нестанку Малих Народа и расулу њихових Држава, јесте стабилна Политичка Артикулација и Велика Политичка Странка. Велика Политичка Национална Снага.

Расуте су Цркве, уништене Војске, отети су Медији...

Кад се раситни Политички Мозаик, преузимање може да се прогласи окончаним.

Квалитет и потенцијал сваке индивидуе упитан је или недовољан.

Организована масовност надомјешћује сваку слабост и превртљивост појединца.

Муслиманска Политичка Артикулација, данас, живи је Час Анатомије.

Кривицом СДА, уз садејство екстерних фактора и амбицијама Политичких Болесника, политичка сценографија је исјецкана до мјере да се СДА може оставити изван Власти.

То није добро за муслимански фактор у БиХ.

Не говорим о квалитету њиховог политичког програма, у СДА, Унитаризму, Територијалистичком Нацизму... јер се према Србима и Српској ништа неће промијенити. Сви су они исти, неће одустати. Али ће ослабити.

Мале Странке су лако управљив конгломерат.

Њихови Гласачи нису Страначка Организазција. То су једнократни Кругови Бирача, формирани само тад и никад више.

Никоме, дакле, не одговарају.

Чак и кад се слију на једно мјесто, као у случају Јелене Шмитуље, они су тад и никад.

За сљедећи пут, потребно је опет стварати анархистичну атмосферу, уложити велике паре, уколијенчити Медије... наћи Будалу која хоће да игра Мечку.

Великом лепезом, часних и нечасних, видљивих и невидљивих, радњи, мора да се покрије недостатак Страначке Организације.

За Србе и Српску, полиитчко уситњавање код муслимана може да значи слабљење Унитаризације.

Али Српска мора да чува водећу и јаку Националну Политичку Снагу.

Јер, у уситњавању, Срби неће изгубити Унитаризам већ ће изгубити Републику Српску и нестати.