ОДСУСТВО
ДУГОРОЧНОСТИ
СРПСКОГ
НАЦИОНАЛНОГ
ПОСЛА

 
Већ је епска приповијест, како се Срби нису снашли у Распаду СФРЈ, како су најтрагичније прошли, и жртвено и територијално, како нису никад схватили ни сазнали да је све организовано ради истребљења Срба, како губитак Косова траје више од дванаест деценија а ни сада их не занима...
Један стари војни обавјештајац пише како су сви знали шта ће бити са Косовом, да ће бити независно, али ништа нису могли да подузму, дошли+о се у такву ситуацију.
Сво је, дакле, умијеће да се не дође у такву националну ситуацију.
За Србе Србије, још је жив и Краљ и Тито.
И са свима су и у Краљевини и у Братству и Јединству.
Они су у Братству и са Вучићем.
Да би се Нација, и њена Држава, кретале историјским путем, да би опстајале, мора имати снагу да схвата пола вијека, вијек, унапријед. И да у складу са тим планира националне и државне послове.
Ово што се сада догађа са Србијом, живи је показ о свему томе.
Српска равнодушност, незаинтересованост, закашњели тајминг, промашени колосијеци...
Говори о томе да је Србима најбоље било у СФРЈ.
Док је Тито све радио за њих.
Кад треба сами да узму Нацију и Државу у шаке, не иде.
Тај србијски синдром пренио се и на друге Србе у околини. Зато су и нестали.
Једино је Република Српска изузетак који потврђује србијско правило.
Зато што су Срби Овдје имали Гаврила, истребљивани у Јасеновцу, убијани на Козари, у Пребиловцима, на Дрини...
Бог је давно рекао, првим  Србима који су дошли горе, направите себи Државу па ће вам и Бог помоћи.
Зато се Срби здраве са Помаже Бог, Бог ти помого.
Боље би било да се здраве са Помози себи, Помози и ти Себи.
Кажем да је Православље један од темеља српског проблема небриге о себи, Нацији и Држави.
То је слободна Вјера, са слободном Црквом, не постројава, као Католицизам, не заробљава Свијест, као Ислам.
Даје Слободу Појединцу.
Зато Православни Народи имају такве стваралачке Геније, без обзира да ли су чисти Славени и Православци.
Запад, Католицизам, нема такве Појединце.
То слободарство Православља захтијева јаку Државу и ортодоксну Власт.
Ну.
Небрига за Нацију, па и за Вјеру, носи са собоми небригу за Државу.
То се догађало у Русији, кадгод су попустили и изабрали Горбачова или каквог другог идиотида.
То се, данас, догађа у Србији.
Вучић то користи.
И Вучићеви ментори, патрони и кројачи Србије, то користе.
Тако је  кад Нација и Држава не могу да створе критичну масу Колективне Свијести, на којој ће ницати Националисти, Државници, Стратези...
Не могу, јер су Медије, Уџбенике, Литературу, Академију Наука, Универзитете... предали Западу, Либерализму, Глобалу...
Морају се тражити нови путеви стварања Монолита Колективне Националне Свијести.
Од Вртића, Школе, Цркве, властитих Медија, Стваралаца... финансираних директно од стране Државе.
Ако се за то не може изборити, онда Државе већ нема.