ДА ЛИ САРАЈЕВСКА БОСНА
МОЖЕ ДА СХВАТИ ВРИЈЕМЕ.
НЕ МОЖЕ.
И НЕ ТРЕБА ЈОЈ
ДОПУСТИТИ ДА
ПОНОВО ЖРТВУЈЕ МИР,
ДА БИ ЊЕНО ВРИЈЕМЕ СТАЈАЛО.

 
То босанско, муслиманско, сарајевско Вријеме, стоји.
Муслимани су, још док су Турци били овдје, зауставили Вријеме.
То је њихова Филозофија Минималног Егзистенцијализма.
Ми, Ћаршија, Ићиндија, Кахва, Акшам.
Тако ће, кад се заустави Вријеме, заувијек остати Ћаршија и Сиротиња Раја.
Која нема приступ Ћаршији.
Осим кад је пијачни дан.
Данас је, та филозофска потка, егистенцијална жеља, наизглед, остварена.
Сарајево је врхунска Ћаршија, недоступна за било кога другог.
Вријеме, около, дивља, пуца, нестаје и надолази, а Ћаршија мирно лежи у Ладу Шадрвана.
Све што Ћаршија Бакирашија подузима, подузима да тако остане.
Бакираши, из Ћаршије, покушавају да управљају далеким Санџацима. Међу којима су Они из Ереса, Њаки Човићеви, Мостар, Бијаћ, Тузла...
Од демократских институција те управе, постоји Амерички Амбасадор, Лажни Геноцид Сребреница, Лажни Шмит...
Срби и Хрвати, након крвавог Рата, и између себе и против муслимана,  имали су најбоље намјере да и они буду Ћаршија.
Зато их жалим.
Живећи дуго са муслиманима, изгубили су и они способност да схвате вријеме.
Сад пуше. Али. Нема лула, савијају Крџу у новине.
Наступајући Мандат је задњи Мандат да се тргну, да схвате Вријеме и прихвате Бреме.
Срби су Народ Временског Помака. Увијек касне.
Ако то не промијене, готово је са Нацијом и са Државом.
Срби у Републици Српској морају да виде да је Вријеме БиХ прошло.
Ићи, због Политике у Сарајево, или пливати за БиХ у базену, једнако је Самопоробљавање као што су га извели и Срби који су примили Ислам.
Данас, ти Срби, Примаоци Ислама, хоће да и ми примимо Ислам. Да сперемо кривицу са њих.
Тито и Југославија су имали подршку и Истока и Запада, за Југу и за Несврстане. Одговарали су свима.
Али. Кад се промијенило Вријеме, кад нису више одговарали Западу, нестало је те подршке.
Тако су Босна и Изетбеговићи, имали подршку. Јер је одговарало Западу а Русија је морала да гледа.
Ипак, промијенило се и то Вријеме.
Од кога, данас, Босна, Сарајевска Босна, немогуће је рећи БиХ, јер Бих не постоји, Ћаршија је учинила да и оно мало Дејтонске БиХ, не постоји, од кога, дакле, има подршку.
Нема ни од кога.
Анализирајте Јавност три мјесеца.
Нећете наћи ништа.
Срби, Република Српска, морају да стану са БиХ, да се окрену Времену. Да га схвате. Оно неће да чека.
Тако ће схватити и себе. И окренути се себи.
За то нам требају Политичке Снаге Времена.
А не Снаге Џепа, Гузице и Лажне Моћи.