РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ЧАРШИЈАТИ
СА САРАЈЕВОМ
ВЕЋ СЕ ТРЕБА ОЗБИЉНО БАВИТИ
ДЕЈТОНСКОМ САМОСТАЛНОШЋУ

 
Дејтонска Самосталност темељ је сваке Самосталности и Независности.
Дејтонски Споразум је омогућио мирни разлаз БиХ.
Створио је јасно конфедеративно леголативно спајање БиХ, исцртао посве прецизне унутрашње Границе, нису оне са Хрватском и Србијом тако прецизне, надлежност Заједничких Институција свео на десет.
Кад сам почео да креирам платформу Политичке Филозофије, под именом Самосталност Српске, а и као званичник Владе или, касније СНСД, говорио сам да циљ Републике Српске мора да буде Самосталност, унутар дејтонске БиХ, или, ако не може, изван БиХ.
Наша је света, национална, егзистенцијална, опстајућа, обавеза Самосталност.
Остало су нијансе.
Шта ради МУС. Муслиманско Унитаристичко Сарајево.
Оно настоји да чаршијском, јетрвском, ситношићарџијском свакодневицом, девастира Дејтонски Споразум.
Јер је он, за њих Поразум.
Пораз.
Пораз њиховог Политичког Разума.
Дејтонски Споразум, није само предвидио и омогућио Разлаз на три националне територијалне цјелине, већ је санкционисао губитак ратова које су муслимани водили против Срба и против Хрвата, за Алијину декларацијску Босну, унитарну и једновјерску.
Та јетврвска чаршијска технологија, преко ограда, Србима и Хрватима, стално баца нове лавеже за свађе.
Да би, смиром, уз помоћ Пет Амбасада Запада, могли да отимају Институције и надлежности.
Све мимо Устава и Дејтона.
Тако, сада, у крилу имају Уставни Суд, Суд, Тужилаштво, ВСТС, Изборну Комисију, ПДВ, Савјет Министара, Предсједништво БиХ...
Они, преко тих Институција, проводе неуставну стварност и поништавају уставне акте и активности Републике Српске. Узурпирају уставна права Хрвата.
Сада то проширују и на Сарајевски Кантон.
Некидан је Уставни Суд БиХ кобива поништио неке закључке Народне Скупштине Републике Српске.
Уставни Суд БиХ је проблематичан по више основа. Али је то посебна тема.
Углавном, ни у каквом Уставном Праву, теорији и пракси, УС не може да расправља и одлучује о политичким стварима и актима.
Република Српска, стога, не треба, институционално и функцијски, да реагује на такве изливе Јетрвског Чаршијства Сарајева.
То може да се остави дневним изјавама портпарола и зајебанцији на друштвеним мрежама.
Сарајебо управо жели да се политички, институционално реагује.
Они, онда, од тога праве Политику. Укључују кордоне својих безвриједних и празних подржавалаца, данима сипају изјаве, интервјуе, притишћу странце, западне протуве, и траже Санкције Сецесионистима.
Република Српска треба мирно да ради свој посао Самосталности.
Не смије да одустаје. Може да причека, скрене, пристане али не смије да стане и одустане.
Да се држи Устава и реалности.
Држава је спор процес.
Захтијева многе жртве и јаку националну свијест.
Не треба губити снагу на Димијашко Чаршијаштво јетрвских координата.