ОК АЛЕКСАНДРЕ,
ХОЋЕТЕ ЛИ САНКЦИОНИСАТИ РУСИЈУ
ИЛИ ЋЕТЕ НАСТАВИТИ
ДА ИГРАТЕ НА ОБЈЕ СТРАНЕ

 

ОВЕ ТЕКСТОВЕ И ДРУГЕ ДНЕВНЕ АКТУЕЛНЕ НАТУКНИЦЕ, МОЖЕТЕ НАЋИ НА МОМ ЈАВНОМ КАНАЛУ НА „ТЕЛЕГРАМУ“ – СРПСКИ ПОГЛЕД – РАЈКО ВАСИЋ

 

 

Тако је Сенатор Марфи, из Државе Њујорк, који се зна са Вучићем од раније, питао Александра, током недавног сусрета.
Да би, себи, дао мало већу важност пред осталим  Сенаторима из Јуте, Небраске и ОК Корала.
Јер они први пут виде Александра.
Обрачун код ОК Александра завршио се тако што је Александар рекао, Зови ме за шездесет дана и питај шта сам урадио од онога што сам рекао.
Не зна се шта је ОК Алексанадар рекао.
Ну.
Одмах је заказао ванредно обраћање Националној Фреквенцији.
И одмах га је отказао, за шести мај.
Јер је, у међувремену, други Александар, Њет Александар, рекао да Русија неће признати Косово.
Све ово што пишем, гола је дневна политичка прашина.
Али, Сисоје, Бирачи и Живаљ Србије, то не зна.
Сисоје спава. А, кад не спава, заслијепљен је појавом ОК Александра на Националној Фреквенцији.
Како се ОК Алексанадар довео у ситуацију да Сенатор Марфи из Државе Њујорк, дакле, представник Лајковца у Народној Скупштини, пита Александра шта ће урадити са Србијом.
Право објашњење је да је Србија довела ОК Александра у ту ситуацију али ми је прекомјерно да то по хиљадити пут објашњавам.
ОК Александар се није у ово стање Србије довео сједењем на двије столице, већ је сједењем на штокрли код Трампа све поручио Западу шта је требало.
Разговарајући са сваком божијом мраком са Запада, а Предсједник Државе не разговара са тамошњим скупштинарима, то је као кад би Макрон примио Шукала, ОК Александар је поручио да свако од њих може да каже шта хоће и јавно објави. Као што је то објавио Марфи у Америци.
Јер је ОК Александар исто што и Мтел Алекасандар. Има Пријатеље.
Кад Земљу доведеш, кад се она доведе, до ОК Александра, онда није битно ко влада, ко је Предсједник, кога бирају.
Није ни то највећи проблем.
Проблем је што се Земља, Држава, не може вратити са тог пута. Може застајкивати, претварати се, али је пут преузак за окренути се и вратити назад.
Проблем је Опстанка Нације.
Србија је, неспособна да роди и одњегује Националног Вођу, катастрофално погријешила што је покушала да настави политику Несврстаности Титине Југославије.
Политика Несврстаности, Неутралности, Двије Столице, Добро Јутро Надвије Стране, Између Истока и Запада, била је могућа само у тим условима и са таквом Југославијом.
Услови су били то што је то одговарало и Совјетском Савезу и Америци.
Данас, ништа од тога нема.
За Србе, Србију, Републику Српску, данас је грешка бити између Истока и Запада, једнако велика као и отићи на Запад.