КАКО ЈЕ ПРОПАЛА
СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА.
ПРОПАСТ ЈЕ ПОЧЕЛА, ТЕ 92е ГОДИНЕ.

 
Тридесет година Срта ме подсјетило на неке догађаје.
Иначе, изградио сам технологију да се не сјећам свега, смјестим то у свој координатни систем и, далеко му лијепе очи.
То Вријеме у Босни и Херцеговини, у Распаду СФРЈ, било је вријеме уништења Срба.
Цијели пројект је и покренут ради Уништења Срба.
Нико ништа није подузео да би Словенци, Хрвати, муслимани, Шиптари, Македонци, Црногорци, добили Државе.
То је мало ко од тадашње номенклатуре, учесника у догађајима, могао да схвати. А још мање их је схватало.
Ја сам схватио.
Схватио сам да се отвара Нови Јасеновац.
Да они мисле да Јасеновац нису завршили.
Зато сам једног дана отишао у Команду на бањалучком Кастелу и у бивши Секретаријат за НОО, да тражим позив за Ратиште.
Има још живих људи.
Шта је радио Есдеес.
Есдеес је мене прогласио Алијиним Новинарем. Јер сам радио на Телевизији Сарајево. По згради гдје сам становао, писали су графите.
Прогласио ме Јутеловцем. Иако никакве везе са Јутелом нисам имао. Јер обичан свијет не зна да Јутел преузима Извјештаје.
Нису ме прогласили Четником кад сам начинио вишеминутну Сторију о збјегу Српског Народа Бјеловара у Касарну ЈНА, пред Усташама. А ЈНА није дозволила да се то снима. У Архиви  Телевизије Београд то би морало да постоји.
Есдеесеовци су лансирали су причу како је моја супруга муслиманка. Јер је тада Мјешовити Брак био гори од отворене Издаје.
Људи су потезали оружје на мене, гдјегод ме виде.
Тадашња времена, као и садашња, била су преломна. Ондашња су била још и крвава и истребљујућа.
Јасно је да је тада Србима требао сваки Човјек.
Шта је радио Есдеес.
Тјерао све од себе.
Сјетиће се неки да тада Есдеес није дао никоме уза се. Чак ни једном Гуги Лазаревићу у Бањалуци.
Интелектуалци који су пришли, Биљана и Кољевић, доживили су то што су доживили.
Нико није хтио из Есдееса да свједочи за Биљану.
Додик је ишао да свједочи за Караџића.
Примитивна комплексашка булумента је преузела све.
Мене су из студија отјерали један удбаш и један комплкексаш, трећеразредни новинарчић.
Предсједник Есдееса Бањалука, Пичка, сакрио се негдје у ходнику, није смио ући.
Нико из Есдееса није са мном разговарао.
Циљ је био да будем елиминисан. Да на Телевизију дођу послушни аматери, трећеразредни фабрички новинари, дописници нечега из Поднопиздовља.
Јесте Предсједник Опшштине Предраг Радић рекао Васићу не сери, дај кључеве.
Јесте један који је у Хагу, у присуству Удбаша, рекао да ми нуди останак на ТВ ако ћу њега подржавати у програму јер он  има Политичке Амбиције.
Ја, дабоме, нисам ни хтио са Есдеесом.
Отишао сам у Рат.
Мада сам могао бити избјеглица у Шведској, бити Жртва Караџићевих Четника, барем неколико година то новчити.
Дабоме да бих и данас отишао у Рат. И да опет не бих са Есдеесом.
У мојој Чети био је само један Есдеесовац. Барем је нама говорио да иде на састанке. Бјежао са Линије, једном је побјегао а кад се вратио, каже, морао на Састанак.
Наредио сам му да узме два ћебета и позвао Војну Полицију. Тридесет дана Затвора.
Огроман број Срба, на хиљаде, отјеран је од тадашњих српских послова. Проглашени су непријатељима, издајницима. Сваки Полицајац и Старјешина у Војсци био је комуњара. У Државној Управи, све Комуњаре, Титинци.
Донатори, Шверцери, Гребери, Болесници, постали су први Срби.
Зато су они са индустријском школом постајали Шефови Управе прихода у Општинама.
Приградски Момо је био јачи од свих Интелектуалаца Срба.
Толико јак да се са Караџићем борио за примат и престиж.
Да ли је Радован Караџић све то знао.
Дабоме да је знао.
Такву је Странку створио.
А ако није знао, још горе него што је знао.
То се наставило и послије Рата.
Тако се појавио СНСД, Социјалисти, ПДП.
Људи су знали да је Политика Есдееса промашај. И да након Опстанка, којег је изборила Војска Републике Српске, у којој Генерал Младић није ваљао Есдеесу, и Народ, неће моћи да одговори Времену.
СНСД је невјероватно брзо растао. За десет година је дошао до Побједе на Изборима.
ПДП је отишао у поданичке воде Западу и свјесно се закочио.
Превелика је гузица била Иванићева.
Шта је данас остало од Есдееса.
Мирко Шаровић.
Најгоре од најгорег.
Нека се стари Есдеесовци присјете гдје је у Есдеесовом Мозаику могло, тада, да буде мјесто Шаруље Српске Пиздуље.
*
Шта је Пјесник ћио да рекне.
Вођство Срба Овдје, одговорно је за ангажман сваког Србина.
А не за личне позиције и протежирање неспособних а функцијски и богатствено оћних.
Во би ишао и у бунар да пасе. Кад би га пустили.
Србин не треба сам да тражи гдје ће да буде Србин. Да искаже Српство.
Ако никоме не треба, Србин ће отићи некуд, отиће на другу страну.
Тако настају превјерице, друге Нације.
Тако пропада Српска Демократска Странка.
Срби јој никада нису требали.
Не требају јој ни данас.
Људи гласају за њу само због прве ријечи.