БЕСПРЕДМЕТНО ЈЕ
ДА СЕ СРБИЈА ТОЛИКО УЗБУЂАВА
ОКО ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА
И ПРЕДСЕДНИЧКИХ КАНДИДАТУРА
 

Опште стање Србије је јадно.
Можда никада није било јадније у Историји.
Јер сва несрећа и зло, долазе изнутра.
Било је тешких и безизлазних ситуација, када је Зло долазило извана.
Политички, Србија је смијешна.
Та, Вучићева Србија.
Прије Вучићевог предсједниковања, Председници су се трудили да глуме Државнике, да шаљу привид Државе, од Милошевића па наовамо.
Вучић се, сада, труди да глуми сам себе.
Србија му није у визиру.
Случај са споразумима Косова и Албаније око неких граничних зона, зрнце је пустиње у тој србијској предаји Косова.
Али показује много у каквом је стању Србија.
Што је најгоре, Србија никада више неће изаћи на зелену грану.
Неће никада више имати провидног дана.
Њена политичка колијевка неће имати Јаука.
Само понизност и покорност.
То је почело са Милошевићем.
Коликогод се он, на крају владавине, трзао и трудио да објасни шта се догађа и шта Србију чека, он је започео понизност према Западу.
Сви остали су то наставили.
Нико, па  ни Милошевић, није мислио на Србију.
Трагично је да је Ђинђић, чисти западни човјек и продукт, живот дао за Србију.
Осталима није фалила ни длака са главе. И неће.
Милошевић је дао живот не за Србију, већ у западној Великој Чистки Срба са подручја СФРЈ.
Зато је данас Вучић, као Председнички Кандидат, миран ко да је попио цистерну Апаурина.
Мирно гледа шта се догађа са границом према Албанији.
И нико га ништа не пита.
Посљедњу наду сам имао у Карлеушу.
Зато је данас Србија пуна Председничких Кандидата, ко Балега црва.
Једни другима кандидују Председнике.
Ови су мислили онога али ће подржати кандидатуру овога, којег је, из њиховог арсенала, кандидовала, она Странка, група, булумента.
Теже је на Маракани ући да продајеш Кикирики Семенке него постати Председнички Кандидат.
На тај начин је немогуће побиједити Вучића.
Немогуће побиједити било кога.
Опозиција и Србија, мора стати иза једног Кандидата против Вучића.
У Политици, па и на Изборима, нема хиљаду алтернатива.
Ну.
Србија нема тог једног Противкандидата.
Треба бити поштен па рећи да је Србија једва скрпила и Вучића.
Вучић је највећи политички домет Србије.
И највећи промашај.
Тај Народ Србије, коме је све свеједно, то је Свеједно Народ, патиће и трпити због свега тога, губити и дерати Србију, а неће је крпити, још много деценија.
Можда и вијекова.
Док потпу не нестане.