уторак, 10. август 2021.

 

ДОДИК И ВУЧИЋ,
ТРЕБАЈУ ЈЕДНОМ КВАРТАЛНО,
ДОЗВОЛИТИ НЕКОМ ИЗ ОПОЗЦИЈЕ
ДА ИХ, ТРОФЕЈНО, УЈЕДЕ ЗА ГУЈИЦУ

 
Да тако постигну привид неког успјеха.
Јер, жалосно је, мени, барем, од епохалних Првих Вишестраначких Демократских Избора у Историји, гледати самоубиство Српске Опозиције, труљењем и самооглођавањем.
Мада Додик и Вучић нису исти технолози Власти. Засад и срећом.
Ну.
Заједничко им је то што имају исту, Српску Опозицију.
Кад видим каква је Српска Опозиција, знам да Власт не може да буде боља.
▪ Опозиција у Српској свакодневно напада Додика. Додик не ради толико да би га се могло нападати сваки дан. Данас је смијешна поплава изјава за лажну сједницу Предсједништва.
Тај примитивни кленовски дух наишао је, концентрисан, у једном дану.
▪ Непрестаним нападањем Додика, или Вучића, Српска Опозиција сугерише да је на сцени Режим Једног Човјека.
Што није тачно. И у Српској и у Србији, постоје демократски Избори и Парламентарна Демократија, какавгод им квалитет био.
▪ Опозиција показује анимално схатање политичке борбе.
Они нападају Алфа Мужјака. Желе превласт.
То је Социологија Чопора.
▪ Непрестаним форсирање кружног напада, којег животиње практикују кад су у већини, Опозиција показује немоћ.
▪ Њихово вишемандатно таргетирање једне политичке личности, доказује да нису способни за озбиљно политичко дјеловање, које, најприје, укључује изградњу Велике Странке.
▪ Ако немаш Велику Политичку Странку, у размјерима Српске или Србије, никад нећеш побиједити Додика или Вучића. Нити било кога ко је има.
▪ Та ситауција, Сви лају на Додика, Сви лају на Вучића, одговара Западу. Зато им то и сугерише.
На тај начин, Запад лакше управља и Додиком и Опозицијом.
Западу не одговара јака Српска Странка, била на Власти, била у Опозицији.
▪ Српска Опозиција таквим једнометним свакодневним акцијама, ствара илузију, код Бирача и Јавности, о постојању паралелног, невидљивог, Система Власти.
Што се код доброг дијела Бирача и Апстинената, подсвјесно прелива у представу о снази и моћи нападаног.
▪ Опозиција, тако, показује тешки аналфабетизам.
За побједу на Изборима, није довољно то што они имају. Треба још много онога што немају, треба упорности и подлога у Јавности, која се гради годинама, најмање деценију.
Потребна је невидљива залеђина. Иста она која је, нпр, довела до опстанка Републике Српске.
Неко невидљив стоји иза тога. А није Русија.
Као што је стајао и иза лансираног Референдума, 2006е.
*При свему томе, и при другоме, кукавно је гледати овај политички сумрак од ликова Српске Опозиције.
Српска Опозиција је поуздан знак да српски национални и државни послови не стоје добро.
 
 
 
 
 
 
 

Нема коментара: