МАЛЕ СТРАНКЕ СУ
ЈЕДИНА МАЛА СТВАР
КОЈА ЈЕ БЕЗВРИЈЕДНА

 
Шта бива кад Кокошима бацате зрневље куруза.
Кљуцају једно по једно, никад два, три, шаку, зрна.
Тако је и на политичкој сцени.
Бацају Бирачима Мале Странке, Бирачи кљуцају једну по једну. Док се окрену, нема више, готови Избори. Биће за четири године. Никад да се наједеш. Увијек празно Воље Демократије.
Ако хоћеш да Људе сјебеш, да разориш Политичку Сцену, да завадиш Нацију, да еродираш Државу, или Државицу, само им дај Демократију и пуно Странака.
Миран си неколико деценија.
Срби, који цијелу годину могу да гледају Задругу, могу да конзумирају неограничену количину Малих Политичких Странака. Безвриједних.
У Републици Српској, која је мала, једномилионска Држава, али је Држава, коју многи, бројнији, могу само да сањају, пресудно је окрупњавање Политичке Сцене.
Најефикаснији би био Цензус од 10%.
Бирачи ништа не би изгубили, Српска би добила. Изгубили би западни и сарајски унитаристички Људождери.
Јер би нестала могућност манипулације.
Данас, у мозаику Политичке Артикулације, имамо Пљеву, Трице и Кучине.
Сва лепеза малих странака, и у Власти и у Опозицији, безвриједна је и једино што обавља, то је посао Црвоточине.
Разједа НДД Сферу.
Најважнији, скривени, феномен, јесте у томе што Мале Странке никоме не нодговарају.
Оно мало Бирача који гласају за њих, и не мисле да их послије контролишу. А и да мисле, не могу. Уз то, много од тих гласова које добију су манипулативни, гласови Бирачких Одбора.
Мале Странке, на обје стране брвна, служе искључиво за манипулацију и шаку власти.
Кад се томе додају пратећи вокали болесника и прилуда, као што је Вукановић, онда је сценарио несреће, комплетан.
То је штетан процес и за Власт и за Опозицију.
Након толико деценија, уситњавање је захватило и Опозицију, и Власт.
Велика Странка Опозиције, СДС, постала је мала.
Велика Странка Власти, СНСД, принуђен је да око себе окупи Мале Странке, које се једнако штетно понашају, као и оне изван Власти.
За то вријеме се СНСД такође еродира и конгломератизује. Губи снагу. Само спорије него некада СДС, јер је Власт још увијек љепило које лијепи различите материјале.
Подизањем Цензуса, нестало би Консензуса.
Консензус у Опозицији и Консензус у Власти, вјештачки је.
То је само ситношићарџијски свјетлосни ефекат.
Код подизања Цензуса, број Бирача би се драстично повећао. Што би представљало, барем, јавну одговорност. И могло би се, на сљедећим Изборима, казнити или наградити Странку за коју се гласало.
Кад је Странка мала и има мало бирача, пола кад одустане не примијети се.
Јасно је да је лакше турити руку у јаму пуну кобри и тражити зрно пијеска под њима, него дирнути у Цензус.
Ну. Република Српска мора да се одважи да изборне регуле узме у своје руке и да их мијења за своје добро.